Pa izgleda da ima tu nesto. Danas sam dobio od Intese pismo da do 5.12 dodjem u banku i potpisem aneks za Amex karticu sa novim, nizim kamatama, a ako ne budem u mogucnosti da dodjem nove kamate ce se "primeniti automatski jer su povoljnije za mene"...

Kamatna stopa se menja sa sadasnjih 30,31% na novih 27,24% za dinare na godisnjem nivou, a sa 19,86 na 16,31% za Eur na godisnjem nivou. Ispod toga stoji da se za dinare i eure promenljiva kamatna stopa prevodi u fiksnu kamatnu stopu.

Citiram recenicu iz teksta:
"Posebno ukazujemo da sve odredbe Ugovora koje novcane obaveze utrvdjuju kao promenljive, primenom ugovorenih kriterijuma koji koji su neodredjeni i/ili neodredivi, prestaju da vaze, na nacin kao sto je Zakonom propisano."

Pa ispada da su imali neke kriterijume koji su bili neodredjeni - neodredivi prilikom odredjivanja kamate, pa shodno tome udarali kako im se cefne!

Npr. kad sam tražio pre manje od mesec dana potvrdu od Intese da sam otplatio ceo kredit, rekoše mi da bolje da ne tražim to jer košta 600 din :D

Konačno neko tome da stane na put...

Jel tebe tera neko da otvoris racun? To je taksa a ne reket.



Jel tebe tera neko da dignes kredit? U cenovniku usluga stoje cene pa ko voli nek izvoli.

Banka nije socijalna ustanova niti je posedovanje racuna u banci ustavom zagarantovano pa tako ni mesecna naknada za koriscenje racuna nije "reket".



Inace, ni Zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga ne vidi ovo kao "reket" tako da ce se i dalje naplacivati kao sto se naplacivalo i ranije. Jedina razlika je sto ce sada morati taj iznos da udje u anuitetni plan koji ce se davati unapred klijentima (za dozvoljeno prekoracenje i slicno) sto u prevodu znaci da ce efektivne kamatne stope skociti za sve proizvode a pogotovo za stambene kredite gde ce u anuitetni plan ulaziti bukvalno sve sto klijent placa.

@anakin14

brate, moras li svaku temu da trolujes??
ok, skapirali smo ti si mnogo zaheban kapitalista, kes kolica avioni kamioni, ali pusti nas ostale malo da zivimo i da saznamo nesto u ovim temama.
znas, taj bijes sto osjecas prema radnicima i obicnim ljudima nije ti to zdravo. dobices cir.

skapirao sam da se nesto desava od tog 5.12. po dopisima od banke koji su mi stizali prethodnih nedelja.
ali nisam skapirao da se nesto lose desava po njih, bar po cenovniku usluga.

koristim samo klasicne viza elektron i debitne kartice za internet rjfajzena i inteze, pa su mi ovih dana slali u tabelama pregledno i jasno usluge i cene vezane za kartice koje koristim.
najveci deo cenovnika je vezan za gubljenje, rekativiranje, zamene, zalbe, sto me se nije ticalo do sada, ali ono sto su dodali i sto me se tice je 1% ugradnja u transakciju kada se kupuje preko. Ne secam se da je to do sada bilo, ali dobro.

sto se tice kartica davno sam ih povadio pa se ne cecam da li sam platio inicijalnoc vadjnje, ali po podizanju novih uvek platis sumu za mesecno odrzavanje u komadu za godinu ili dve, pa ti to dodje to.

ja bas nisam besan, besni su oni koji odu u banku jer im treba racun, potpisu sve po ugovoru i posle laju kako je bezobrazluk sto se placa odrzavanje racuna... ne razumem, sta bi ste vi, da se banke otvaraju samo zbog vas i da vam se besplatno vode racuni? ko je tu besan?

ima nesto vrlo nerazumno u procesu kada kupujete usluge od banke.

inteligentniji sam od veceg dela populacije, sto se tice pameti i vestina za prezivljavanje u srbiji nisam ispod proseka, a opet nikada u zivotu nisam procitao ni jedan bankarski ugovor u vezi racuna i platnih kartica koji sam potpisao. u situaciji kada sedite sa operaterom, a iza vas jos deset ljudi cupkajuci ceka da dodje na red, operater trci da sve to zavrsi i radi se kao na pokretnoj traci, trenutak kada isprinta 2x po 4x5 strana ugovora, ja treba sta, da kazem sacekajte da procitam tridesetak sitno kucanih strana ugovora ?

unapred se informisem o usluzi koju kupujem i propitam operatera sve sto me ineteresuje, ali da se ne zezamo procedura potpisivanja ugovora je napravljena tako da vi ne procitate sadrzaj vaseg ugovora. jer je to nemoguce na licu mesta zbog obima teksta.

a onda pomislim kako kupuju te usluge manje sposobni sugradjani, da ne pricam za nepismenu vecinu, ne daj boze jos neki veliki kredit...

sta je resenje za ovu informativnu zbrku, evo ovo sto su mi slali prethodnih dana deluje ok. na polovini A4 papira je tabela sa svim relevantnim troskovima, vremenskim rokovima i izjavom da nece menjati nista, a da me ne obaveste prethodno... vreme potrebno da se upoznate sa tim najvaznijim informacijama je desetak sekundi. sto je nekada bilo razvuceno na x razicitih strana sitno kucanog teksta ugovora.

pored toga desilo mi se ne jednom da insistiraju da novac uplate preko žčš banke, otvorim racun samo u tu svrhu, a banka u nekom trenutku pormeni tarife bez da me obaveste, jer sam se sa tim slozio negde u ugovoru. ma ajde.
nisu velike cifre, ali taj sistem da ti uzmem 100din iz dzepa, a da te ne pitam je dzeparenje.

Novim zakonom onemogućeno je da banke "vaćare na kvarno". Dakle, između ostalog ne sme naplaćivati gašenje računa. Sasvim logično. Ne sme se naplaćivati (između ostalog) potvrda o otplaćenom kreditu. Meni su u Rajfajzenu naplatili dve potvrde (jednu za mene, a drugi primerak za njih :) ).

Pri tome stopa kamate kredita (glavni prihod za banke) ostaje na banci, tj. slobodno se formira. Ali opet, ne sme se "na kvarno" menjati u toku isplate kredita. Dakle, realno, i dalje banke mogu da zarađuju kako i koliko hoće, ali pošteno - koliko se to može.




U principu, ovako je i kad uzimaš post-paid karticu kod mobilnog operatera, i na još sijaset mesta. Ja lično popi*dim kad mi operaterka da ugovor okrenut na poslednju stranu, kao da ni ne treba da me zanima šta piše na prvim stranama, i samo kaže "potpišite ovde". E onda za inat okrenem od početka, pa natenane čitam sve šta piše, i ni najmanje se ne uzbuđavam što se njojzi žuri. S druge strane i kad pročitam - opet potpišem. Ti su ugovori tipski, i ja sam u situacija da hoću ili neću onako kako su oni odredili. Oni svakako neće onako kako bih ja odredio. A ako je neću onako kao su oni odredili - doviđenja, izvolite ko je sledeći.
Slažem se da je zaista neophodno unapred se dobro informisati o usluzi.

Za sada, sve to jako lepo zvuci na papiru ali kako ce to izgledati u praksi ostaje da se vidi. Ne bi bilo prvi put da se neki zakon izigra "na visem nivou". Disciplina u sprovodjenju nekog zakona zavisi pre svega od politicke volje, a kako je opstepoznato da gro politicara ima svoje interese (citaj: vlasnistvo, akcije) u raznim bankama nesto bas nisam siguran da se nece pronaci neka "rupa u zakonu" pa da sve ostane po starom. Daj Boze da gresim.

Ako imas platu, tera te zakon.

Cek, polako, pa valjda klijent slobodno odlucuje o izboru banke!

Klijent odlucuje gde ce da pokusa da otvori racun, a banka odlucuje da li ce ga primiti.
Isto kao kada ti odlucujes da li ces nekoga primiti u kucu ili ne.

Joj anakin, teraju me - evo cela ulica juri iza mene sa "onom" motkom i viče: UZMI KREDIT, UZMI KREDIT...

Štampanje jednog A4 papira na kome piše da sam izmirio sve svoje obaveze po kreditu navedenoj banci da košta 600 dinara??? - pa toliko ni lešinari po lokalnim samoupravama ne deru.

Ne. Banka slobodno odlucuje o izboru klijenta.

Dakle, ako neka banka odbije da ti otvori tekuci racun ili bilo kakvu drugu vrstu saradnje ti tu ne mozes nista jer ima pravo na to po zakonu. Naravno, bankama nije u interesu da tek tako odbijaju saradnju sa klijentima.

Primetio sam u poslednje vreme, a to mi se uopste ne svidja, da vecina banaka nema cenovnike svojih usluga na sajtu. Ranije pre vise godina, znam da je Rajfajzen imao klasicnu tabelu sa navedenim svim cenama bankinih usluga, tako nesto je po meni jako pozeljno da ima svaka banka cak sam i za to da se zakonski regulise. Zasto da ne, 21 vek je. Danas kriju cenovnik ko zmija noge, ili je dato parcijalno. Ne znam da li postoji mogucnost da se na salteru dobije lista sa cenama, jer mislim da je veliko cimanje (i za klijente i za radnike) usmeno propitivati u samoj banci.

http://www.vesti-online.com/Ve...A-Ne-potpisujte-anekse-bankama

To povodom onog obrasca ponasanja: samo stavite potpis, tu, tu i tu... ako mozete brze malo, zuri nam se, dok ne stupi na snagu novi zakon :)

@New Village DC

Evo ja sam otvorio Internet prezentacije nekoliko najvecih banaka i sve imaju tarifnike (ukljucujuci i RFB na koji se zalis). Bice da nisi dovoljno pazljivo gledao :)

@anakin, nije to bas tako jednostavno kao sto predstavljas. To sto pricas bi bilo u redu da postoji otvorena konkurencija naspram kartelizacije. Drugo, banka vec koristi depozite na tekucim racunima kao osnov za osiguranje kredita kroz frakciono bankarstvo, tako da klijent ima osnova da trazi da ne placa odrzavanje racuna ako iznos depozita prelazi neku granicu (npr u mojoj bivsoj ino-banci nisi placao mesecno odrzavanje $3 ako ti je stanje racuna tokom celog meseca bilo iznad $100, uporedi to sa intesa hit ovde gde placas $4.5 ma koliko para imao). Nista od toga mi nemamo ovde jer nemamo pravu konkurenciju bankarskih usluga, samim tim ima i rezona kritikovati banke za naduvane cene i debelo naplacivanje usluga koje nemaju realan trosak iza sebe.

Postoji simpaticna stvar vezana za neke kartice i racune.
Tako u Rf banci na debitnoj online viza kartici morate imati na 20e koje ne mozete da koristite. Objasnjenje je urnebesno, bankar ce vam reci da je to ili suma koja vas stiti od dodatnih troskova kupovine online ? ili je depozit u slucjaju nenadanih troskova ?

Ni jedno ni drugo veze nemaju, tih 20e se ne moze naceti nikakvom kupovinom, a odrzavanje kartice se placa unapred, nikakvi dodatni torsokovi ne postoje koje bi banka mogla da refundira iz tog blokiranog novca.

Slicno je i sa deviznim racunom na kome se zahteva da imate min 20e, kada koristite online banking. Za cije babe zdravlje, ne znam.

tako je, ja veliki smrd, banke velike ucviljene zrtve
mursh

a sad i malo pojasnjenja

prvo, reket JE, zasto? vrlo jednostavno, one lovu koju ti stavis/dobijes/primis/zovikakohoces na racun OBRCU, oni tu lovu dalje daju nekom za kredit, ulazu u neke druge pzdarije i ostalo
kakav ti "stimulans" imas da otvoris racun i drzis lovu kod njih, ako ce ti oni na tu lovu koju OBRCU (a to moze biti i 1 dinar i 1 milijarda dinara,sustina je ista), naplacuju "odrzavanje racuna, i skidaju ti lovu, a naravno skidaju i po svakom prenosu, popularno "transakciji", novca

sto se tice pitanja da li me neko tera - tera, zakon za pocetak
da li me tera da otvorim u toj banci koja ima reket - jos uvek ne tera, jer sam nekako nasao neku koja nema taj reket (a nadam se da ce tako i ostati)

sto se kredita tice, ne tera, jos uvek, al ako vec imam potrebu da uzmem kredit, hocu da znam koliko ce me TACNO to izaci, a ne "danas ce da bude x,a sutra mozda x,y"


evo, ljudi su ti jos prakticnih primera nabrojali sa bankama
pogotovo ovo javino je za ..., pazi, ti placas NJIHOV izvod NJIMA?!!?, mislim ko tu koga, al onako, na suvo, nateze?!


i da, jeste dosta problem s cenovnicima, ja kad sam par meseci unazad gledao banke, nisam ni za sve nasao sve podatke koji su me zanimali, sad iz glave se ne secam konkretnih primera

a sad ako smo zavrsili s prepucavanjem, da se vratimo na temu?

ja moram ponovo, ne vredi... Jel tebe tera neko da uzmes virtuon karticu? Evo ja imam virtuon karticu, dosao da je otvorim, kazu uslov da uvek bude 20e, ja kazem molim lepo, pristajem, molim vas otvorite mi jednu... Ne razumem, ti bi sad da ti daju karticu a ti da diktiras uslove??? Cak njima i ne treba izgovor cemu sluzi tih 20e kako ti navodis, sluze da budu USLOV da dobijes karticu... stvarno ne razumem kako nas narod razmislja, da svi trebaju njima da se prilagodjavaju i daju im sve besplatno???

Donekle si u pravu, ali ne potpuno.
Činjenica je da za tvoj račun kod njih oni moraju da izdvoje sredstva. Fakat moraju da imaju računare, softver, plaćaju održavanje softvera, internet i još koješta drugo. Dakle, postoje neki fiksni troškovi koji moraju da se pokriju od nekud. To "nekud" je "taksa za održavanje tekućeg računa". Neka okvirna, prosečna, standardna cena u Srbiji danas, oko 1.5 € mesečno, što je zaista malo. Manje od pakle cigareta, tek malo više nego da kupiš kartu u busu i odvozaš se par stanica, ili kao jedna kafa u Bgd kafiću.
Ne znam odakle ti ideja da se naplaćuje transakcija tj. uplata - isplata sa računa ?!
I još nešto: suština jednog dinara i 1 milijarde dinara nikako nije ista.

Suština zakona o kojem se diskutuje je da banke i dalje mogu (i treba) realno da naplate svoje troškove i da imaju zaradu, ali da istovremeno spreči banke da klijenta "opelješi" onda kad ovaj nema drugi izlaz. Na primer 600 din za potvrdu, 1.300 din za gašenje računa ili promena kamatne stopa u toku isplate kredita.

A kako zamišljaš da oni nekome isplate kamatu na štednju ako taj novac ne 'obrću', tj. ne daju ga nekom drugom kao kredit?

Sam princip banke je da spajaju one koji žele da ulože novac, i one kojima novac treba, i pri tome da uzmu procenat sebi.


Pa kakav je to problem?

Hoćeš da znaš tačno koliko će ti iznositi rata, i ne želiš da se ona menja? Za to postoje krediti sa FIKSNOM kamatnom stopom. Sa druge strane želiš da budeš pametan, i da rizikuješ sa manjom kamatnom stopom ali koja je promenjiva, kao što je dosta pametnjakovića radilo sa Švajcarcima, pa se na kraju ispostavi da ipak nisu toliko pametni.

A ako imaš neki veći iznos kredita možeš čak i sam da ga hedžuješ pa dobiješ fiksnu kamatnu stopu, ali skoro uvek ćeš preko banke dobiti bolji deal, i fiksna kamatna stopa ti je nekih 2-3% skuplja od promenljive u datom trenutku.

To što su ljudi neuki, pa čak i poput nekih ovde koji iako su neuki uzimaju sebi za pravo da pridikuju i prosipaju pamet, to nije problem banaka već njih samih.

Ako ces novac da drzis u banci onda otvoris stedni racun i odrzavanje tog racuna ti niko nece naplacivati (bar ja ne znam banku koja na stednju obracunava troskove odrzavanja).

Tekuci racun je vec nesto drugo. Tu su sigurno omogucene i druge usluge tipa: online, trajni nalozi, sms obavestenja... Ako ti to sve ne treba onda lepo otvoris stedni racun i ne placas nista.

Ok, sad ces ti da kazes da ti treba za platu, jel tako?

Nema problema. Otvoris racun neorocene stednje. Ni za taj tip racuna ne znam ni jednu banku koja naplacuje odrzavanje a takvi racuni ucestvuju u platnom prometu tako da mozes poslodavcu da das taj broj racuna da ti uplati platu. Naravno, neces moci da:

- dobijes karticu vezanu za taj racun
- niti sms obavestenje da ti je izvrsena uplata
- niti da korististis online placanje a da pri tom dobijes povoljniju cenu provizije na te naloge
- a ni da dobijes povoljniji kurs prilikom konverzije
- ...kao ni sve ostale usluge/pogodnosti koje imaju klijenti koji placaju odrzavanje tekuceg racuna

Ali zato je besplatno... to je jedino sto je bitno, zar ne? :)

zar se ne naplacuje kada prebacujes lovu s racuna na racun (npr poslodavac -> radnik)?
ili kada uplatis na salteru nekom lovu? (npr racun za telefon)
nisam se pravilno izrazio

sustina je ista,jer ti u oba slucaja naplacuju to, a bankama nije isto da li ti imas 1 din ili milijardu

pa pazi, to su troskovi poslovanja, to se odbija od dobiti, a ne ponistava tako sto ces te svoje troskove nabaciti stranci, iako ti ona daje sredstva za stvaranje dobit

slazem se s drugim citatom

@informer, kao sto je vec x puta receno - tekuci racun ti po zakonu treba ako zelis da radis (bilo kao poslodavac,bilo kao radnik)
dodatne usluge - online, sms i ostalo nisu neophodne - a to nemas bas po bankama izbor, ili hoces sve ili neces nista
novac mozes drzati i na tekucem racunu, mozes preko racuna vrsiti placanja, ziva lova ti ne treba u tom trenutku i jos milion stvari
sto se jednostavno ne bi "ujedinili" stedni i tekuci racuni? pa lepo mozes primati lovu, a dokle god ti je lova na racunu, ide ti mala kamata, kao na stednom "po vidjenju"

@ventura
ko je rekao da ne treba da daju drugom kao kredit?? ja to uopste nisam rekao, ja znam sta je njihov "posao" i ok, oni su tako odabrali, uzimace od jednih, dajuci im x% vise, a davace drugima za x+y% vise, i to je ok

"problem se stvara" kod toga sto oni iako dobiju lovu za obrt, oni dodatno naplate to primanje love, da ne kazem "obrtanje love"

postoji stambeni kredit s fiksnom kamatom?

@Horvat

Banke imaju dva osnovna izvora prihoda:
1. Prihodi od kamata (od razlika troškova pasivnih kamata - kamata koje isplaćuju po štednji i aktivnih kamata - kamata koje naplaćuju po kreditima)
2. Prihodi od provizija (sve ono što ti naplaćuju zato što ti pružaju neku uslugu)

Gotovo sve banke danas imaju veće prihode od provizija (usluga) nego od kamata.

Provizije se naplaćuju zato što za pružanje usluge tebi kao korisniku moraju da angažuju neke resurse (ljude, opremu itd.)

Takođe, banke plaćaju i korišćenje usluga drugih organizacija.

Na primer, ako plaćaš struju, a Elektrodistribucija nema račun u banci u kojoj ti uplaćuješ, ta transakcija mora da prođe kroz eksterni platni sistem (u zemlji se koristi žiro kliring za male iznose i RTGS za velike/hitne transfere). Da bi banka prosledila tvoj novac do krajnjeg korisnika, ona takođe plaća uslugu platnog prometa, tako da od tebe naplati nešto više, kako bi ona zaradila i pokrila trošak platnog prometa.

Za međunarodne transfere se koristi SWIFT mreža, koja takođe svoje usluge fakturiše banci, a banka uzima proviziju od tebe.

Za platne kartice se koristi mreža procesora (na primer VISA) ili sopstvena mreža, koju opet banka mora da kupi. Neko mora da ode do bankomata da ga napuni novcem, stavi novu rolnu papira. Neko mora da ide i sklapa ugovore sa trgovcima za POS terminale, neke banke obezbeđuju svoje POS uređaje trgovcima, neko servisira te uređaje, neko plaća telekomunikacione linije itd.

Po kom zakonu? Meni nije poznato da tako nesto pise bilo gde odnosno da je navedeno da ti treba bas "tekuci" racun.

Ajoj.... kakav fail :)

Bez uvrede ali posle ove recenice nisam vise citao dalje sta si pisao.

Pada kisa tu sam gde sam, pa da ti obajsnim zasto je to sto ti pises postalo obicno smaranje.

Postoje diskusije u kojima mi pricamo o tome koja je cena i kvalitet goriva u srbiji, postoje diskusije u kojima pricamo koja je cena hrane, potoje diskusije gde pisemo o ceni polovnjaka i kvalitetu, itd...

Vecina nas kupuje to gorivo, tu hranu i te polovne autmobile. Niko nas ne tera, ali to ne znaci da smo mutavi pa da ne znamo da to moze i mora mnogo bolje i povoljnije.
Slicno gornjim primerima u bankama su cene i kvalitet usluga, izmedju ostalog, uslovljene postojanjem kartela koji vestacki kontrolise konkureciju, utice na formiranje cena i /ne/povecanje kvaliteta usluge.

u medjuvremenu si promenio poruku (prethodnu)
kakav je taj "racun neorocene stednje"? da li ti ide neka kamata na to, ili ne, ako ne, po cemu se razlikuje od tekuceg racuna?
da li sa tim racunom mozes placati nesto? da li taj racun moze da ima preduzece?

@djoka, tesko mi je za poverovati da vise (ne da ne zaradjuju uopste) zaradjuju od provizija nego od kamata
ja nisam nista rekao "protiv" naplacivanja usluga za troskove prebacivanja love iz jedne banke u drugu, tj racuna koji je u drugoj banci
ja sam pricao o "odrzavanju" racuna

Nije fail, imaju, ali samo zbog bad credit gubitaka (koji se obracunaju na prihod od kamata). U banci koja je moj klijent u 2009oj je odnos fee income: credit income bio 2:1.
Medjutim, cak i kad nije kreditna kriza i odbitci budu mali odnos je tu negde 1:1 do 1:0.8 u korist kamata. A pricamo o banci koja je trzisno konkurentna i ciji charter nije naduvan

ono sto ti mozda brkas je profit naspram prihoda. Profit od kamata je skoro cist, profit od usluga je veoma mali ako banka posluje trzisno jer su operativni troskovi pruzanja usluga proporcionalni.

Ovo što sam napisao tačno je, samo u Srbiji malo manje izraženo.

Svako može da ode na sajt APR-a i pogleda bilans uspeha neke banke. Ja sam recimo pogledao bilans uspeha Raiffeisen banke za 2010. godinu:

Dobitak po osnovu kamata: 9.784.942 (u hiljadama dinara)
Dobitak po osnovu naknada i provizija: 2.886.266

Dobitak: 3.181.412

Primeti da je oko 25% prihod u Srbiji od poreza.

Uporedi prihod od provizija i dobit banke. Da nema provizija, bili bi na nuli.

Da se nadovežem na post mmx-a:

Zato i postoji puno banaka koje se uopšte ne trude da šire mrežu, tj. da masovno posluju sa građanstvom. Što manje poslova sa građanstvom, to su mnogostruko manji izdaci. Manje poslovnog prostora, manje zaposlenih i slično.
Ne znam da li kod nas postoje banke koje uopšte ne posluju sa građanstvom, ali to je sasvim normalno u drugom zemljama.

Da, izvinjavam se, nisam se nadao da ce neko tako brzo da odgovori :)



Isti kao i tekuci samo bez dodatnih usluga i naknade za odrzavanje. Ide kamata na neorocena sredstva. To ti je ono kad na sajtovima banaka gledas tabelu sa kamatama za razlicite periode orocenja pa postoji i jedna kolona u kojoj pise "a vista". E to je taj racun. U velikom broju slucajeva ucestvuje u platnom prometu a i ako ne ucestvuje onda uplatis na racun banke i u pozivu na broj upises broj tog racuna i banka ce proknjiziti (naravno, prvo treba proveriti ovo sa bankom ali kod nekoliko najvecih banaka ovo ovako funkcionise).

Ne bih da reklamiram bilo koga pa zato pisem samo uopsteno kako funkcionise...



Za placanje se ne koristi "racun" vec "nalog za prenos". Dodjes na salter banke u kojoj imas taj racun, popunis nalog za prenos ili nalog za placanje i banka ce da zaduzi taj tvoj racun i izvrsice placanje. Ako si mislio na elektronsku varijantu e to uglavnom ne moze.



Ne znam zaista. Ja se bavim uglavnom fizickim licima.



U Srbiji?

A koliko je 150/250 din. prosecnom Srbinu cija je plata ispod 30.000? (jeste prosecna tu negde, ali zato sto ima nekih sa milionskim zaradama a ne zato sto je vecina oko 30.000)

A sa druge strane, Nemci ne plate nista za odrzavanje racuna, trandferi cak izvan zemlje max. 5 evra bez obzira na sumu... a mi ne mozemo da posaljemo van zemlje za ispod 10e :(
I uz sve to razne manipulacije na kursnoj razlici, odrzavanje racuna od efektivnih 1% na promet za vecinu gradjana, minusi koji kostaju 5x vise :)

anakin, uzivaj dok mozes u cuvanju ovaca, kad vise ne budes prisiljen da da ih shishas, mozda ti i bude zatrebao racun ili neka usluga banke pa ces se zaliti :)

E, sad, to da li ti nesto treba ili ne... treba ti internet ili neka obicna kreditna ili debitna da bi mogao normalno da kupis nesto na netu.

Evo iz bilansa uspeha Poštanske štedionice:



Dakle, kod poštanske je 3:2 u meču kamata:provizija

Uoči da su bruto više prihodovali od provizija (4.5 milijardi u odnosu na 3.5 milijardi kamata), ali su i troškovi bili veći.

edit: ispravio sam neto u bruto - greška u pisanju.

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 23.11.2011. u 16:38 GMT+1]}

U Srbiji, naravno, vidiš da se priča o credit income i fee income, tipični srpski izrazi!

Postanska ima specificne klijente (isto kao i Komercijalna) tako da njih ne bih uzimao kao primer.

Uzmi neke druge banke koje imaju "sarenije" klijente i samim tim i proizvode.

Intesa:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 23:5 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 14:4 opet u korist kamate

Raiffeisen:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 10:2.5 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 7.5:2 opet u korist kamate

UniCredit:
Ako gledamo samo prihode onda je odnos 20:3 u korist kamate
Ako gledamo dobit odnos je 6:1 opet u korist kamate

Ako sve saberemo ove tri banke su za prva tri kvartala ove godine imale:

- prihod od kamata: RSD 43.768Mil
- rashodi od kamata: RSD 15.041Mil
- razlika: RSD 28.727Mil

- prihod od provizija: RSD 9.449Mil
- rashod od provizija: RSD 2.175Mil
- razlika: RSD 7.274Mil

Dakle, dobit od kamata je cetiri puta veca od dobiti po osnovu provizija.

Srbija je specifična po mnogo čemu. Ne znam tačno procenat (bilo u Blicu pre neki dan), ali mislim da je oko 95% depozita (u svakom slučaju preko 90%) štednja u evrima, a ostalo je u dinarima. Takva sredstva se malo obrću, pa nema provizije. U poštanskoj, gde je više dinara, pojavljuje se sličan odnos prihoda po provizijama i kamata kao i u ostatku sveta u kojem je većina depozita u domaćoj valuti i gde se pare brže obrću.

98% orocene stednje je u evrima.

Ok, to smo rešili

Ove mere koje sada stupaju na snagu, služe za zaštitu potrošača. Gledajući šta se dešava u okruženju, ovo sigurno nije kraj. Vrlo skoro ćemo i mi morati da uvedemo neke odredbe koje su već na snazi u Hrvatskoj.

Mislim da nije opšte poznato, ali u Hrvatskoj klijent može da vrati u roku od mesec dana neki proizvod koji mu ne odgovoara (mislim na bankarski proizvod) i to bez dodatnih troškova. Na primer, uzmete kredit, na miru pročitate ugovor kod kuće i nešto vam se ne svidi. Onda se vratite u banku i kažete da vam kredit ne odgovora, a banka u tom slučaju nema prava da vam zbog toga naplati neku proviziju (proviziju po osnovu prevremeno vraćenog kredita), vraćate samo ono što vam je banka prebacila. Takođe, vrlo retko se sada ugovaraju ugovori sa promenljivom kamatnom stopom, a ako i postoji takva odredba, onda se rok u kojem se može promeniti kamatna stopa znatno duži nego kod nas i zahteva se potpisivanje aneksa.

Dakle, možemo očekivati znatno bolju poziciju klijenata u odnosu na banka, kako se budu razvijali pregovori sa EU, u kojoj je potrošač mnogo bolje zaštićen nego kod nas.

@informer aha, to mu dodje stedni racun, na koji stavljas lovu i stedis "po vidjenju" (vidim sad se to zove "a vista")
nego gledam site jedne banke
"A’vista kamatna stopa je promenljiva. "
a ne stoji po kom osnovu se menja

opet, malo mi je cudno da ti na taj racun mogu druga lica uplacivati

da,na nalog za prenos sam mislio, ne na el. bank.

(sto se tice brzine odgovora, ja napisao javi,a kad sam poslao, vidim da ste se vas dvojica jos "ubacili",pa sam dodao odg)


nego, sta se u praksi desava, kada ti banka pozeli promeniti kamatnu stopu i posalje dodatak ("aneks") ugovora,a ti ne zelis da ga potpises? moras u roku od x sati vratiti kredit ili placas kao i do tada?

Da li postoji mogucnost naglog povlacenja spekulantskog novca iz Srbije posle regulacije domaceg trzista? Ovo do sada je bio divlji zapad.

To mozes i sada. Prevremena otplata kredita je i do sada bila moguca.

Novina koju je uveo ovaj zakon je da prevremena otplata moze da se uradi bilo kada. Uglavnom lizing kuce do sada nisu dozvoljavale prevremenu otplatu dve godine od pustanja sredstava. Sada to moze u bukvalno bilo kom momentu.



I kamatu :)

Ako uzmes kredit od banke i posle petnaest dana hoces prevremeno da otplatis banka ti nece naplatiti bilo kakvu taksu ili naknadu ali ce ti itekako naplatiti kamatu (onu koja je dogovorena ugovorom) za tih petnaest dana koliko si drzao novac kod sebe.



Zbog specificnosti samog racuna odnosno cinjenice da ne postoji rok dospeca (ne zna se kada ce klijent odluciti da ugasi racun) ne postoji ni mogucnost da se definise fiksna kamatna stopa iz prostog razloga sto neko moze i po pedeset godina da drzi otvoren racun.

Na tim racunima se kamata uglavnom pripisuje 31.12 a kod nekih banaka i na kraju svakog kvartala (mozda negde ima i na kraju svakog meseca ali to nisam video).

A kada se kaze da je kamata promenljiva to znaci da se menja u skladu sa opstim uslovima poslovanja banke ali na toj vrsti racuna oscilacije kamate su veoma retke i veoma male.



Zasto ne bi mogli? Zabranjeno je jedino uplacivati stranu valutu na tudje racune (osim ako nisi ovlascen po istom) ali sto se dinara tice tu nema nikakvih prepreka. Evo ako mi ne verujes (a ja nisam ovde da bih bilo koga lagao) mogu da ti dam moj broj takvog racuna pa da probas. Ako transakcija uspe - zadrzavam novac :)))



To zavisi od poslovne politike i uglavnom ne moze... a sta mislis zasto? Zato sto ne placas nista za odrzavanje tog racuna :) Kol'ko para tol'ko i muzike.



Ja se bavim analitikom odnosno nisam pravnik ali cu pokusati da ti objasnim onako kako su meni objasnile kolege.

Aneks ugovora je sporazum dve strane sto u prevodu znaci da moraju obe strane da se saglase. Ne moze jedna strana da prisili niti da uslovljava drugu stranu da potpise aneks. Banka moze jedino da ti ponudi da potpises aneks ali ako neces nema pravo da raskida ugovor.

E onda sam ja pitao kolege: "A kako meni u ugovoru o radu pise da mogu da mi daju otkaz ako odbijem potpisivanje ponudjenog aneksa tog istog ugovora?".

Dobio sam odgovor da su to dva razlicita zakona i da to ovde nece moci... bla bla. Uglavnom ne razumem se u tu oblast pa se nisam nesto preterano trudio da razumem ali eto sad si me zaintrigirao pa cu sutra da udjem jos malo u detalje cele price :)

pa ako ne mogu da te nateraju,zasto bi iko potpisao ugovor koji mu ide na stetu u odnosu na predjasnje stanje?

mislim,banalni primer
uzmes kredit sa "super povoljnom" kamatom od 7% na godisnjem nivou, i banka kroz 2 godine ukapira da hoce jos i trazi dodatkom ugovora da kamata bude 15%, a ti to neces,nego hoces da do kraja isplatis po ugovorenim vrednostima (a redovno izmirujes obaveze)
kako one misle sada, kada ne mogu (tj nece moci) vise da po slobodnoj volji menjaju to, da te nateraju da to potpises?

Govoris o ovim aneksima sto stizu na kucne adrese ovih dana ili o aneksima koji se eventualno mogu kasnije pojaviti?

uopsteno govorim
i o onima koji sada
a i o onima koje ce u buducnosti (ako su to razlicita pitanja,neka budu zasebni odgovori)

Proverim sutra pa javim.

Proverio. Isto kao kod bilo kog drugog ugovora. Ako je navedeno u kojim slucajevima se moze raskinuti ugovor onda se samo u tim slucajevima moze raskinuti.

Dakle ako nije navedeno da u slucaju da klijent odbije da potpise aneks banka moze da raskine ugovor onda ne moze.

Pogledajte samo koliko ce eks da se uveca sa troskovima . A promenice se drasticno naravno na gore .
Ako cete primer odete danas u banku za kredit i neka vam odstampaju ponudu .

Dodjite posle 5.dec i ponovo trazite ponudu na kojoj ce pisati novi eks i spisak svih troskova .

Inace troskovi ce biti sledeci :
1.) Kroz paket racun
2.) Fiksni troskovi koji mogu biti troškovi Kreditnog Biroa , menica , na ime poreza , osiguranja itd

Sve to ide na nekom mesecnom nivou po 100,200 , 300 dinara ali se nakupi dosta itekako.

Da ali to je samo na papiru. Realno (u praksi) EKS ce biti ista kao sto je i bila.

I ranije su klijenti placali:

- troskove odrzavanja racuna
- menice
- izvestaj kreditnog biroa
- upis hipoteke
- itd itd itd...

samo sto to nije ulazilo u kalkulaciju. Poenta cele price je da ce sada sve to sto klijent placa ulaziti u kalkulaciju ali se sustinski nista ne menja. Klijenti ce i dalje placati iste naknade i "sporedne" troskove kao sto su i placali.

Pa da, sa tom jednom prostom razlikom sto ces sada to znati pre uzimanja kredita a ne kad vec uzmes kredit ,
jer ne stoji isti EKS u ponudi (na papiru) koje si dobijao do sad .

Ne osecas se isto ako u ponudi stoji eks od 16% i kad ti pise 26% .
Znaces da li ti je kredit skup ili ne . U tome je poenta a ne da ce krediti biti jeftiniji .
Ovako si morao sam da racunas EKS ili da ides na varijantu uzecu ali cu posle da kukam na proklete bankare :D

Sam da racunas eks? Nadji mi jednog prosecnog klijenta (znaci da nije diplomirani ekonomista) koji zna kako se racuna eks?

A i do sada si znao sve troskove koje treba da platis samo to nije ulazilo u eks. Znao si da treba da platis upis hipoteke, overu ugovora, naknadu za obradu zahtea, menicu itd itd itd...

Upravo je to poenta novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga: ne sakrivati cenu već fer i pošteno prikazati. A sad, cena kolika je - tolika je. To je ostavljeno bankama.

Da samo sto klijentu nista ne znaci ni 16% ni 26% kad on ne zna kako se do toga doslo. On zna jedino da je drugi broj veci od prvog.

Opet postavljam pitanje: Nadjite mi jednog prosecnog klijenta (koji nije diplomirani ekonomista) koji ume sam da izracuna EKS?

E veruj na rec mi da ni bankari ne znaju :)

A sta je tebi orijentir da vidis da li ti je kredit skup ?
I ako je brojka to je jedina kvantitativna mera da se odredi koliko ces ukupno dati para banci totalno nebitno gde ce deo tih para da ode (KB , Osiguranje itd ..)
Sve ostalo su igranje brojkama i naglabanje i lov u mutnom kao sto je i bilo dosad kad ti banka posalje propratno pismo posle x meseci da pocinje sa vecom kamatnom stopom.

Ne kapiram sta tebi tu nije jasno .
Niko ne govori da ce krediti biti jeftiniji i da ti troskovi nisu postojalii , vec ce ti dati realnu - pravu informaciju o "tezini" tog kredita sto do sada nije bio slucaj .
E ako ti i cifre ne sluze nicemu onda ti tu pomoci nema , ako te bankari ne oderu odrace te vec neko drugi .

Ova tvrdnja je izneta na osnovu cega tacno...?



Prosecnom klijentu je mnogo bolje da vidi koliko ukupno novca ce ga kostati pozajmica (ili koji vec proizvod uzima) nego da gleda neke procente a pogotovo mu EKS ne znaci nista.

Evo ti primer stambenog kredita.

Iznos kredita: EUR 50.000,00
Broj anuiteta: 360
Period anuiteta: mesec
NKS: 6,00%
Iznos anuiteta: EUR 299,65

I sad... u ovoj situaciji EKS je 6,17% i to je jako lepo kada klijent pogleda, jel da? Ne deluje zastrasujuce, jel tako? Ali ako se klijentu cela situacija predstavi na drugi nacin odnosno ako se klijentu kaze da ce na ime te relativno male kamate za 30 godina da se izuje za skoro EUR 58.000,00 samo za kamatu... da li mislis da ce da mu bude to ok?

Da li mislis da je klijentu sve jedno odnosno da li ce on biti svestan kada mu se kaze da je EKS 6,17% da ce da vrati banci duplo vise para nego sto je dobio? Odnosno vise nego duplo. Sa ekonomske strane EKS jeste 6,17% ali sa strane klijenta kamata je 115%.



Meni je sve jasno samo se bojim da klijentima nije.

pa zato i treba sve ODMAH da se pokaze
i kolika je eks i koliko ce da dobije love, a koliko ce sve ukupno da vrati i koliko ce ga to mesecno izaci, pa onda nek odluci da li je povoljno ili nije

sto se tice ugovora, to i ima smisla, onda nikako ne vidim kako bankari misle da nasankaju ljude da potpisu dodatak ugovoru

Kada dajete pare na stednju banka je vama duzna da odstampa primer isplate kamate i napismeno predoci koliko ukupno iznosi i kamata i porez, ovo sam cuo u nekoliko banki i to je tako po zakonu obavezujuce.

Zar nije tako i za kredit?

Jeste samo se mnogo insistira na EKS-u koji prosecnom klijentu nista ne znaci.

Pa kako ne znaci?
Ako je EKS merilo necega, a jeste. Merilo je toga koliko se banka ugradjuje procenata u pare koje pozajmljuje, onda je klijentu lako da na osnovu poredjenja samo EKS-ova razlicitih banaka dodje do toga koja banka daje povoljnije uslove.
Do sada je klijent pored EKS-a morao da gleda i gomilu drugih stavki, i sve je za klijenta bilo komplikovanije a sada je sve svedeno na njegovo velicanstvo EKS.

Znaci druze, ako je EKS konacan i ako sve banke moraju da prikazu standardizovan EKS onda je EKS klijentu komparativna mera izmedju banaka.

Aha, a kako objasniti klijentu koji uzima kredit sa depozitom da mu je EKS +900%?

Ili kako objasniti klijentu da za kredit sa depozitom moze da mu bude EKS i +2300% i -8%? Oba resenja su sa ekonomske strane tacna.

Ili kako objasniti klijentu da za njegov kredit postoji nekoliko resenja za EKS i da su sva resenja matimaticki tacna i sa ekonomske strane u redu? Kako on to da shvati i da poredi sa cime?? Jel ce uzme vrednost koja mu se svidja pa ce to onda da poredi sa nekim drugim kreditom cija EKS ima takodje nekoliko resenja? :))

Vec zamisljam kako neki prodavac u banci objasnjava klijentu sta je to linearna interpolacija i metoda pokusaja ne bi li mu objasnio zasto EKS za njegov kredit ima nekoliko resenja od kojih su neka cak negativna :)

Sto bi rekla ona tetka u reklami-kod bankara je 2+2 ponekad 4 a ponekad 5, zavisi kako im odgovara

Ne, ovo nema veze sa bankarima vec sa nacinom izracunavanja EKS koji je propisala NBS.

http://www.nbs.rs/export/sites...atinica/20/mon/obracun_EKS.pdf

Jednostavno, moze se dobiti vise resenja kod nekih kredita. To je onda bas veselo za objasniti klijentu. Pogotovo ako je negativna vrednost :)



Dakle..... "kao i da pruzi objasnjenje zbog cega je efektivna stopa manja odnosno zbog cega nema ekonomski smisleno resenje". Bas bih voleo da vidim u praksi kako ce da izgleda ovo pruzanje objasnjenja :)

Ja sam laik, ali pretpostavljam kada je u pitanju profit banke od davanja kredita to uvek moze precizno da se izracuna? :)

^^
Ma sta ti znas....
Jadni bankari meni ih je vec zao
Znas li ti kako je to tesko izracunati....

Ne mozes jer ne znas koliki procenat ce biti tzv "bad debt". Ono sto mozes da radis su projekcije na osnovu nekih istorijskih cinjenica ili da pustis osiguranje da to uradi za tebe pa uzmes polisu cija cena ce biti raspodeljena na sve ostale duznike :)



Iskreno, nije ovo neki izgovor, ako shopingujem kredit sa visokim ucescem ja cu svejedno imati isto ucesce i u Banci A i u Banci B i pordjenje EKSa opet ima smisla cak i kad je negativan. Vazno je samo da EKS ukljucuje SVE troskove i na jednom i na drugom mestu.

Jeste, ima smisla porediti i ako je negativan. Medjutim, kako ces da poredis ako imas deset resenja?

Evo recimo ja sam stavljao pare na štednju i bila je ista EKS na rentnu i na regularnu štednju s tim da sam po planu isplate dobijao manje sa rentnom štednjom i službenica nije umela da mi objasni zašto je to tako. Posle sam zaključio da oni računaju da ćeš ti tu kamatu koju dobijaš svaki mesec ostaviti na računu pa kad ti se sabere posle godinu dana kamata po viđenju ukupna cifra ispasti ista kao da si regularno oročio na godinu dana.

To je konformna metoda obracuna kamate koju sada skoro sve banke koriste :)

@ Informer

Pa ja sam RF naveo kao dobar primer, a ne suprotno :) Naravno da takvi svetli primeri postoje, ali mislim da su u manjjini, a da bi sve banke trebalo da tako postupe...

Ja sam iz tvoje poruke shvatio da je RFB nekada imao tarifnik na sajtu a da vise nema. Bilo kako bilo ja koliko vidim sve banke to imaju na svojim sajtovima.