Jel' to retoričko pitanje?

A i zašto bi iko oročavao šestocifrenu sumu kada može da je podeli na petocifrene i time (barem teorijski) smanji rizik?

Država garantuje samo za 1 ulog na 1 JMBG, čuvenih 50k na "majke mi", tj. "keve joj Nevenke" za 3 radna dana počinje da vraća ako pukne banka, jedino još da otkrije u koliko rata, odnosno decenija.

Proveri ovo, mislim da nije tako, država čini mi se garantuje 1 ulog na 1 JMBG po banci. Ako je tako, stvar je jasna.

Što se tiče roka otplate, čini mi se da sam negde pročitao da je država u obavezi da počne da vraća trećeg dana od dana proglašenja stečaja banke, i da mora da završi u narednih 30 dana.

^ :)

http://www.aod.rs/glavnimeni/o...nje_depozita/za_deponente.html

U redu, utvrdili smo navode "garancije"(sa ko zna kakvim pokrićem). I dinarska protivvrednost po srednjem kursu što odnosi još 2-3% pri vraćanju u €... Na npr. 5 uloga = 7500€ bačeno kroz prozor u idealnom slučaju obeštećenja.

Možda se meni čini, ali ovde se državi jako isplati da bankrotira, jer ni IMF ne da više ni cent ispod 6-7% kamate i sigurnih 150-250 miliona € samo čeka da bude odnešeno(2-3% od 7-8 milijardi štednje).

Ovde je *ebeni koridor 10, ukupne vrednosti oko 95 miliona, posao eona i hiljade pari očiju se svakodnevno iskopa zarad milionitih delova %. Mogu misliti na šta ima spremnih za duplo veće sume.

I to duplo veće samo pod uslovom da se vrate pare ljudima već za navodnih 30 dana. A čim se malo oduži otplata, onda je suma za razgrabljivanje automatski 30-50 puta veća. Ko u Srbiji tome može da odoli ?
Ja ne pamtim domaćeg političara da nije izričito naveo "Oni pre nas su sve s*ebali i zato mi nikada ne možemo ništa da promenimo na bolje", tj. mogu samo da nastave da ti troše vreme, ali ovaj put sa "teškim bolom u srcu".

Uostalom, kome ćeš da tužiš bankrotiralu državu ?
Koja pravna sredstva imaš na raspolaganju ?
Koji će advokat ili sudija da radi bez obzira na platu, iz časti i poštenja ? I za koliko ljudi će biti dovoljan ?

Ovde ne znaju poštu da organizuju, a ne državu, pa ljudi na -5°C čekaju penzije napolju dok unutra samo jedna radnica opslužuje, a druge dve na istom radnom mestu, sa istim obavezama i ovlašćenjima, piju kafu i pričaju o tetkinoj gibanici, eventualno jedna krene da slaže koverte ili sitniš, čega opet ne bi bilo kada bi normalno radili automati sa software-om iz 1976., kojih opet ne bi bilo takvih retardiranih kada bi neko normalan imao autoritet da odlučuje o tome, mentalno zdrav, sa svešću o opstanku i razvoju na duge rokove ili makar srednje.

_{[Ovu poruku je menjao Boris Tadić dana 04.12.2011. u 12:31 GMT+1]}

Prosto je nevjerovatno da u drzavi Srbiji i danas ima ljudi koji vjeruju da ta drzava nekom nesto moze da garantuje za neke pare...

U sledecoj situaciji - a koja je 100% izvjesna u domacim prilikama:



... "garancija drzave" je sintagma cijom upotrebom ljudi - u najmanju ruku - navlace oblak sumnje na svoju sponu sa realnoscu.

Nebojsa, u kontekstu Srbije rec "drzava" i "garantuje" mogu biti upotrebljene u istoj recenici samo ako pravis neki skec za Kursadzije na Pinku, ili ako ti je IQ jednak broju cipela :)

Nama drzava ne garantuje apsolutno nista, jer ova ekipa teletabisa nema instrumente kojima moze da garantuje bilo sta bilo kome. Ako se ne slazes - navedi poslednji slucaj za koji znas da je drzava nesto izgurala do kraja u domenu pravne regulative, i time pokazala da ima malo sposobnosti i kicme. Pa Marko Milosevic je oslobodjen svih optuzbi, i ti ocekujes da takav pravni sistem tebi zastiti ulog u banci :)

Na nasu srecu, verujem da apsolutno nema potrebe ni za kakvom panikom - jer nijedna od vecih banaka nije na vidiku bankrota. Najgore sto moze da se desi jeste da bukadzije krenu da prave paniku i da makar 5% uspanicenih gradjana pohrli u banke da povuce depozit - napravice lancanu reakciju koja zaista moze da stvori problem.

Ja stvarno ne znam sta treba da se desi, pa da recimo Raiffeisen ili Societe Generale odu pod led.

Odgovor postavljacu teme
Q: "Ko sada sme da oroči šestocifrenu € sumu na godinu dana?"
A: Orocavanje ne znaci da ne mozes da uzmes svoj depozit pre isteka perioda orocavanja, samo ces popiti odredjenu zateznu kamatu od 1-2%.

Prije par godina htio sam da izvrsim neki transfer sa svog Raiffeisen racuna u inostranstvu na neki "domaci Raiffeisen", ne sjecam se tacno sta je tacno bilo, uglavnom u razgovoru sa doticnim sluzbenicima sam dosao do zakljucka da Raiffeisen u Srbiji nema nikakve veze sa "Raiffeisenom" u ostatku svijeta, odnosno da svaka "slicnost" prestaje kod imena.
Nesto kao npr. "pravi" Raiffeisen je otvorio neku sasvim lijevu banku u Srbiji koja nema nikakve veze sa "pravim" Reiffesinom i iskoristio svoje prava da joj da ime koje god hoce, pa je eto nazvao "Reiffeisen" iz propagandnih razloga.

Tako da je vjerujem da Raiffeisen u Srbiji moze da propadne kako god hoce i kad god hoce isto kao i neka burekdzinica iza coska, a da to nema nikakve veze sa "pravim" Raiffeisenom.

_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 04.12.2011. u 14:36 GMT+1]}

Kakva zatezna kamata? Odakle ti to?

Nije zatezna kamata, nego ti isplate sve pare sa kamatom a vista. Bar su to uslovi koji su važili u tri banke sa kojima sam imao takvih poslova (oročenje).
Zahebano je što za veće sume od 2000 evra treba unapred da najaviš podizanje para.

To će vrlo lako da reše, kao što sada rešavaju u Grčkoj - ne daju ti da podigneš pare.

Moj poznanik Grk je hteo da podigne novac sa računa (nemam pojma zašta će mu), otišao u banku i oni neće da mu daju keš bez opravdanog razloga. Onda je napravio kupoprodajni ugovor za stan sa prijateljem, odneo kopiju ugovora u banku i oni mu isplatili keš bez problema.


Pa naravno da je tako, zar ima neko ko misli drugačije?

Koga zanima kako to izgleda u praksi, može na google-u da ukuca "citibank argentina", pa da vidi kako su ljudi prošli kada je Argentinski Citibank bankrotirao, a ljudi došli u američki CitiBank da traže pare, a ovi im samo rekli da dođu juče...

Nije bas da nema.

Po zakonu RS se banke u Srbiji su domace banke tj moraju se registrovati kod nas i noprmalno podlezu nasoj monetarnoj politici. Ali isto tako banke su u vecinskom vlasnistvu stranih banaka pa koriste i njihovo ime, nesto poput fransize. To im verovatno omogucava da se na medjubankarskom trzistu snabdevaju neophodnim sredstvima po povoljnijim uslovima ili cak direktno preko dokapitalizacije.

Sto se tice transfera novca to je sasvim druga prica i taman posla kad bi uslov za transfer bio da bas ta tvoja banka ima tamo negde filijalu.

Ovo je tačno, ali od stranih poznatih banaka to u Srbiji važi samo za Raiffeisen. Ne važi za Intesu, Societe Generale i Credit Agricole koje su 100% u vlasništvu matičnih banaka.


Pogledaj malo bilanse banaka. Te dve koje si naveo su još i kako-tako osrednje, ali Credit Agricole u Srbiji je bez prekida već godinama u velikom minusu.

Mene recimo zanima kako se oni nose sa tolikom gubicima (merenim milijardama dinara), ko to finasira, i dokle će to da čini.

Stednja u Srbiji se ove godine u ukupnom iznosu povecala tako da ko je imao preko 100k orocenih on ima i dalje. Najteza situacija za stednju je bila kraj 2009. i sistem je izdrzao. To sto garantuje drzava u svakom slucaju okaciti macku o rep.

Za koliko se povećala štednja u 2011. u odnosu na 2010. ?

http://www.rts.rs/page/stories...tati+Nedelje+%C5%A1tednje.html

Prema rtsu povecana je za 100 miliona evra. Ispravka, krajem 2008. je bila kriza i tad je jedino zabelezen pad stednje ali je sistem uspeo to da izdrzi.

http://www.kamatica.com/nedelja-stednje

Ako imas evre u kesu u dilemi si da li zelis da gubis pare zbog inflacije(slamarica style), da li zelis da ti ostane priblizno ista vrednost tako sto ces uloziti u banku sa manjim rizikom ili zelis da ulozis u biznis i zaradis vece pare sa najvecim rizikom. Mozes i prebacivati u druge valute ili zlato ali ni to ti nije neka sreca jer ako imas evre moras ih prebaciti u dinare pa u recimo jene i gubis na tim transferima.