Ja znam bar 10 ljudi koji redovno s vremena na vreme idu u Madjarsku u soping. Ne znam kakvog je kvaliteta roba, ali jeftinija je nego ovde

Ja sam medju njima, neki put odem, mada sada cesce samo dam kintu domacoj ekipi koja ide kombijem. Roba je drasticno boljeg kvaliteta u velikom boju slucajeva i hrane i potrosne robe, sto je najtuznije cak i za stane brendove koji se prodaju ovde i tamo. Ako radis legit kao sto ja praktikujem (ne zelim uopste da se upustam u bootlegging kombinacije), onda sa carinom i putem i nije uopste usteda (jos kad uracunas put) ali jednostavno kvalitet presudjuje jer ga ovde skoro i nema. Dovoljno je samo da stavis domaci i madjarski karavan jedan pored drugog i da uocis razliku iz aviona. Ako se ide samo po jeftinu hranu (ima je) onda i nema neke velike razlike, krdza parizer i virsla ovde i tamo ja bar ne primecujem neku razliku.

Pa taj domaci karavan je samo plagijat tog madjarskog, inace tamo taj madjarski kosta oko 3.5€ po kilogramu a ovde je skoro tri puta vise.

Inace malo mi je smesno ovo da su trgovacke marze 0.5% i slicno, takve firme bi odavno propale.

Odavno bi propale?

Pa sto nisu, nego se jos uvek sire? Na nasu zalost, ne ka Srbiji.
Od skora posluju cak i u Albaniji. Ali ne i u Srbiji.

Znaci opet doslo vreme da se klopa kupuje u Madjarskoj...Strasno...

Mozes i Hrvatsku!


MONDO TV: Kako se ovih dana živi u Zagrebu

Hrvatska je u petak u Briselu potpisala ugovor o pristupanju EU. MONDO je posetio Zagreb i istražio kako se tamo živi, godinu dana pre punopravnog članstva.

"Suprug i ja smo lekari, mesečno zarađujemo zajedno oko 2.400 evra, imamo ćerku tinejdžerku i mogu da kažem da pristojno živimo", kaže za MONDO vlasnica stana u kojem smo prenoćili tokom boravka u Zagrebu, na dan parlamentarnih izbora 4. decembra.

Ona objašnjava da pod pristojnim životom podrazumeva da njena porodica može kvalitetno da se hrani, da u restoran odlaze nekoliko puta mesečno, u kafiće skoro svakog vikenda, kao i da ne preskaču zimovanje i letovanje bilo u Hrvatskoj, bilo u inostranstvu.

"Večera u restoranu za dve osobe, sa po jednom čašom vina srednjeg kvaliteta, košta najmanje 50 evra, ali može biti i jeftinije ako odete na picu, na primer. Računi za struju, gas, telefon, variraju u zavisnosti od toga koliko potrošite, ali sam čula da to plaćamo slično koliko i vi u Srbiji", kaže naša sagovornica.

Ona nam je objasnila da i u zdravstvu stvari slično funkcionišu. "Tokom radnog veka od plate odvajamo određeni procenat za zdravstveno osiguranje ali, ipak, oni koji to mogu da plate, idu kod privatnih lekara jer se tako lakše i brže obavljaju pojedini pregledi. Kod zubara, na primer, plombiranje zuba košta oko 15 evra, a ginekološki pregled sa ultrazvukom i svim testovima oko 60 evra."

Stan koji smo iznajmili plaća se 80 evra dnevno. Stan je nov, kompletno opremljen, ima oko 60 kvadrata i nalazi se u samom centru Zagreba, nekoliko minuta hoda od Trga bana Jelačića. Rentiranje takvog stana mesečno košta oko 350 evra.

Kada sam otišli u obližnji Konzum (lanac prehrambenih prodavnica poput našeg Maksija, na primer), za 50 evra smo baš napunili korpu: kilogram pomorandži je 69 dinara, svinjskog buta 413 dinara, pakovanje od šest litara mleka je 385 dinara, kilogram pšeničnog brašna staje 69 dinara, a domaće slanine 688 dinara.

Pečeno pile je 372 dinara, vekna belog hleba je 69 dinara, kilogram hrenovki 275 dinara, 100 grama čajne kobasice staje 110 dinara, "Milkina" čokolada od 250 grama je 275. "Frankov" zeleni čaj u kutiji sa 20 kesica je 165 dinara, a kafa u pakovanju od 250 grama je 275 dinara. Faks prašak za veš od 2 kilograma košta 550 dinara, a litar omekšivača je 193 dinara.

Proizvodi iz Srbije imaju sledeće cene: "Dijamant" majonez, 300 g – 138 dinara; "Takovo SL" eurokrem išleri 140 g – 83 dinara; mančmelou 105 g – 69 dinara; "Štarkov" smoki od 225 g je 110 dinara.

Inače, porez na dodatnu vrednost u Hrvatskoj je 23 odsto, da se ne iznenadite kada pogledate u fiskalni račun, a za 100 evra ćete dobiti 750 kuna.

Šoping u obližnjem tržnom centru, a u gradu ih ima sedam, kako su nam rekli, može da se isplati ukoliko se zadržite na brendovima kao što su H&M, "Lidl", "Bila", "Bipa", kojih nema u Srbiji, a koji prodaju garderobu, obuću, kozmetiku, šminku... po nešto povoljnijim cenama.

U samom centru grada nismo primetili prodavnice sa kineskom robom, barem ne onom lošeg kvaliteta.

Inače trgovine nude nešto drugačiji asortiman od onog na koji smo navikli u Beogradu i Srbiji. Osim uobičajenih robnih marki, koje su zahvaljujući globalizaciji prisutne u većem delu sveta, u Zagrebu je odlična ponuda sitnica koje život čine lepšim - razni čajevi, čokolade i slatkiši, prodaju se u brojnim radnjama u kojima se osećate kao da ste u Parizu ili Beču, na primer.

Mi smo se ipak najduže zadržali u "Krašu" - bajadere, griote, ledene kocke... Cene tih slatkiša su u Zagrebu neznatno povoljnije nego u Srbiji, ali nije to razlog našeg šopinga - u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema, kao i bombonjere koje sadrže od svega po malo.

Detalji za kuću poput porculanskih servisa, šolja za kafu, čajnika... mame iz izloga prodavnica koje podsećaju na slične u Londonu, ili nekom drugom delu razvijenog sveta gde ljudi imaju novac, ali i naviku da uživaju u takvim stvarima.

Međutim, da li Zagrepčani to stvarno sebi mogu opušteno da priušte?

Ako je suditi po sceni koju smo zatekli u petak popodne, mogu. Nakon završenog radnog dana, ali još rano za noćne izlaske, kafići i restorani u centru grada su puni sredovečnih ljudi.

Isto smo primetili i u subotu ujutru. Dok je živa na gradskom termometru pokazivala neverovatnih 18 stepeni Celzijusovih, a na snazi bila predizborna "šutnja", u baštama kafea sedeli su roditelji sa decom, ali i bake i deke. Tinejdžera, studenata, mladih, gotovo i da nije bilo.

Znači da čak i penzioneri u Hrvatskoj imaju novac za takav "lifestyle"?

"Nije baš da nam kipi iz džepova, ali možemo sebi da priuštimo da barem jednom sedmično popijemo kaficu van kuće", kaže jedna baka koju smo prekinuli u ispijanju kapućina u društvu prijateljice, na Cvetnom trgu.

"Prosečna penzija u Hrvatskoj je oko 300 evra, a plata oko 700 evra. Manje imaju oni koji žive na selu“, dodala je gospođa.

Kakav je standard mladih Hrvata?

"Isto nam je kao i vama", kaže jedna "študentica" ekonomije koju smo upoznali u velikom montažnom restoranu koji je na Trgu bana Jelačića privremeno postavljen, a u kojem se jedu kobasice i pije pivo.

Dakle, razgovor sa mladom Zagrepčankom vodili smo u atmosferi nalik onoj na minhenskom Oktoberfestu.

"U Zagrebu je glavna fora da se namontiraš i kuliraš u nekom kafiću na špici, kako zovemo deo grada gde najčešće izlazimo. Znate, to je kao u vašoj 'Silikonskoj dolini', na primer. Takođe, dosta nas vikendom dolazi u Beograd jer je kod vas mnogo bolji provod. Pa vi imate milion kafića!", kaže devojka i dodaje da noćni život u Beogradu i u Zagrebu, košta skoro isto.

"Auto-put je fantastičan i od jednog do drugog grada se stiže za oko pet sati, a kada nas nekoliko podeli lovu za gorivo (oko138 dinara je litar euro dizela i dizela ) i putarinu (oko 1.430 dinara u jednom pravcu), nije nam tako skupo da skoknemo do Beograda i zezamo se dva dana. Znate kako se kaže - susedova trava je uvek zelenija."

Ne znamo za travu jer smo Zagreb posetili početkom decembra kada zelenila gotovo i da nema, ali smo primetili da nema ni pasa lutalica, ni uličnih prosjaka.

Ima gužve na ulicama, ali ne tokom celog dana već samo u periodu kada se većina vraća s posla. I tada je isto kao u Beogradu. Ljudi stoje i čekaju tramvaje - lepe, nove, plave i čiste, ili se kući voze automobilima koji su sličnog izgleda i godišta poput onih koji se kreću srpskom prestonicom.

Kada smo na tramvajskoj stanici na Trgu bana Jelačića pokušali da od prolaznika saznamo kako da stignemo do Velesajma, uspeli smo tek u trećem pokušaju. Da li nas prvo dvoje nisu čuli, ili nisu želeli da nam odgovore, ne znamo, ali treća osoba je bila toliko ljubazna da nam je sa vlastitog mobitela (kako u Hrvatskoj kažu za mobilni telefon) pozvala taksi i čak nam rekla koliko ta relacija treba da košta (oko 680 dinara za 15 minuta vožnje).

Kako smo se proveli na Velesajmu gde je od 2. do 4. decembra održan Sajam erotike Eros U4, pročitajte OVDE.

Dakle, razlika između života u Zagrebu - prestonici Hrvatske koja će za godinu dana postati punopravni član EU, i Beograda - glavnog grada Srbije čiji je put u Evropu i dalje neizvestan, je neznatna.

I nama i njima se čini da je, kako reče ona devojka dok smo jeli kobasice, "susedova trava uvek zelenija".

(MONDO - Dragana Todorović)

http://www.mondo.rs/s226930/Li..._ovih_dana_zivi_u_Zagrebu.html

ma med i mleko...

bez ironije meni ovo najvise smeta "u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema"

Ne znam koliko je ovo tacno. Pre pola godine je pisano u medijima kako gradjani Hrvatske koji zive u pogranicnom podrucju masovno prelaze u Srbiju da bi kupovali hranu jer je tamo mnogo skuplja. Znam sigurno da zubar u Bogojevu ima mnogo hrvatskih musterija jer je usluga mnogo jeftinija.

Čuj opet Hrana iz Mađarske je aktuelna zadnjih 20-ak godina, možda i duže, nije nikad ni prestajala da bude. Da ne pominjem da su ljudi išli u šoping u Italiju, Bugarsku, Tursku, Austriju još 70-tih godina, oduvek je u inostranstvu sve bilo jeftinije nego ovde

Nisu propale zato sto im marze nisu 0.5% dovoljno logicno?
Cak ni rabati nisu toliko niski, novinari se nalupaju toliko gluposti da je to smesno.

Hm, koliko znam sada je Miskoviceve trgovine uzeo Delez, zasto ne smanje marzu, pa jednostavno, kada se udruze u kartel trgovaca, sa Ideom, marza im donosi veliki profit, a dok ima ovca za sisanje oni ce da sisaju. Nema konkurencije, sve se dogovore u okviru kartela i cepaju a ti nemas gde jeftinije da kupis vec samo kod njih!!!!!

Da budem iskren proteklih godina nisam cuo da neko pali za Madarsku da kupi kobasice. Tek u poslednjih par meseci cujem da ljudi idu tamo i donose hranu, prvo uzivo, a evo sad i ovde na forumu.

Sigurno da je bilo nešto manje odlazaka kad nam je Mađarska uvela vize, ali išli su ljudi i dalje svejedno

Matematika kaze sledece: 80 evra x 30 dana = 2400 evra. Ostaje im 0 evra za sve ostalo navedeno.

Na kraju istog pasusa kaze se da rentiranje takvog stana kosta 350 evra mesecno, pa mi nije jasno zasto ga oni placaju 80 evra dnevno.

Toliko o novinarstvu i izvorima koji se citiraju.

Verovatno se misli na iznajmljivanje stana u vidu jebarnika - tada je 80e po danu.

Aha ... a, pa jel tako oni nacifraju 2400 evra? Dobra fora, iznajmis za 350 mesecno a izdajes dnevno po 80 :D

pa sad...ko sta i kako radi ne znam...ali i u bg imas stanove koji se takododje iznajmljuju za par desetina evra po noci....mislim danu....

Matematika je u stvari prosta, jer su oni u tom stanu ostali najvise 2 dana, znaci dali su 180€ umesto 350€

2*80=...
Nedeljkooooo...

B92-Trgovci se udruzuju Evo potvrde mojih pisanija....

Dobo, bre pogresi covek...160€

Verovatno je 80 nedeljno, a ne dnevno

Izvor

Wooooow... topla voda je pronadjena, ljudi navalite :D :D :D

Kod nas se sve donosi iz Mađarske. Bukvalno sve. Gro ljudi živi od toga. Ti mu kažeš šta hoćeš i daš mu pare. Njegov profit je od vraćanja poreza. Znači tebe izađe koliko i Mađara. Televizori, veš mašine, zimske gume, you name it. Hrana je posebna priča pošto je ima na pijacama. Kvalitet je mnogo bolji nego naših proizvoda, ili u najgorem slučaju isti a cene 1/3 ili nekada i 1/2 niže. Ja sve što nađem kupujem na pijaci. U Subotici su cene još povoljnije. Taman da mi se isplati za gorivo tamo i nazad, ako napunim gepek. Svi koje znam rade to isto. Zašto da kupim trapist u maxiju koji košta 600-650 dinara, ako je na pijaci 400-450 dinara. U Segedinu može da se nađe i za 250 dinara. To je samo jedan primer. Sve vrste Milki od 300 grama su 180-190 dinara. U maxiju neke vrste su i 360 dinara. Iste su po kvalitetu. Ona kafa Mokate 3 u 1 xxl +20% tako nešto na pijaci košta 180-190 dinara u Merkatoru sam juče video da košta 270 dinara. Malo li je??? Počeli su iz Mađarske da donose i sveže meso sada kada su temperature niže. Ono vakumirano. To još nisam kupovao, ali tamo u januaru ko zna.

Plate nam najniže, hrana najskuplja
IZVOR: PRESS
Beograd -- Iako imaju najniže plate u Evropi, građani Srbije jedu i najskuplju hranu.

To pokazuje i poređenje sa Nemačkom čiji građani na hranu troše svega devet odsto svoje zarade, dok Srbi za osnovne namirnice izdvajaju više od 40 odsto svojih prihoda.

Kada se to primeni u praksi, ispada da Nemac za prosečnu platu od 2.000 evra može da kupi od 2.670 do 4.000 litara dugotrajnog mleka, dok Srbin sa zaradom od 372 evra može pazariti samo 400 do maksimalno 448 litara mleka.

Unija poslodavaca Srbije smatra da ograničavanje trgovačke marže za osnovne namirnice na 10 odsto predstavlja otvoreno kršenje Zakona o trgovini. "Upozoravamo članove Vlade da će njihovo glasanje za ovu uredbu imati karakter krivičnog dela. Takva uredba bi bila suprotna zakonskom načelu ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, te bi trgovci osnovnim životnim namirnicama dospeli u neravnopravan položaj u odnosu na ostale trgovce", navode u Uniji i dodaju da će od Ustavnog suda tražiti stavljanje van snage ove uredbe.

Tako je i najjeftinija „milka" čokolada u Nemačkoj 0,8 evra, a u Srbiji 0,98 evra, dok 10 jaja u Nemačkoj košta 1,29, a kod nas 1,38 evra.

Građani Srbije „oštećeni" su i u poređenju sa drugim zemljama, pa je tako jestivo ulje isplativije nabaviti u Francuskoj ili Holandiji, gde je i troduplo manja cena.

Makar malu korist za kućni budžet Srba doneće uredba Vlade Srbije kojom će se trgovačka marža na osnovne životne namirnice ograničiti na 10 odsto. Prema saznanjima Pressa, Vlada će danas usvojiti ovu uredbu.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da se razmatra snižavanje trgovinskih marži za brašno tip 500, šećer, ulje, razne vrste mesa, osnovne vrste mleka i jogurt.

Ograničavanje marži
„Mislim da je u najboljem interesu trgovaca da neto trgovinske marže za osnovne životne namirnice ne budu više od 10 procenata jer će to podići tražnju i omogućiti da ljudi više kupuju. Tako će na osnovu obima prometa i trgovine zarađivati više”, naveo je ministar.


On je istakao da niko nije srećan kada se administrativnim merama reguliše tržište, ali i da postoje situacije kada se ne može na drugi način uspostaviti ravnoteža na tržištu.

Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja ističe da će ova uredba pojeftiniti osnovne namirnice, ali da će trgovci to iskoristiti da podignu cene drugih proizvoda. “Činjenica je da će smanjenje marži pozitivno uticati na budžete građana. Ali, uvek sam se zalagao za slobodnu konkurenciju, a ne da se konkurentski odnosi uređuju veštački, uredbama. Ovo može da bude rešenje na kratak rok, ali tržište treba da bude slobodno, a da zloupotrebu položaja rešavaju nadležni organi”, smatra Đogović.

“Ministarstvo i Vlada neće se ustezati da upotrebe sva legitimna sredstva koja su u interesu građana, a koja ne ugrožavaju interese trgovaca. Sa druge strane, visoke marže osnovnih životnih namirnica dovode do smanjenja tražnje i povećanja neformalnog tržišta. To se očigledno dešava u Srbiji. Nemamo ambiciju da napravimo administrativno uređenje tržišta jer je to potpuno besmisleno, ali nije dobro da osnovne životne namirnice imaju visoke marže”, kaže Petrović.

Marže na osnovne životne namirnice u Srbiji iznose u proseku 23 odsto, dok u evropskim zemljama ne prelaze 10 odsto. Stručnjaci procenjuju da će zbog smanjenja marži, osnovne namirnice pojeftiniti za 10 do 15 odsto.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je vrlo malo zemalja koje imaju skuplju hranu od Srbije.

"Čak je i ulje jeftinije, i to ono od naših proizvođača u Mađarskoj. Hrana je jedino skuplja u Švajcarskoj, Holandiji i još par zemalja. Kada uzmemo u obzir to da imamo male plate, a visoke cene, ne čudi što je narod svoje potrebe sveo na minimum", tvrdi Papović.

ja pre neki dan kod veterinara, kad mi covek ponudi sir, ja reko sta sir za kerove, neko novo cudo ?
a on, ma kakvi, kaze, za ljude, iz madjaske. svugde bi ocekivao ali u vet. ambulanti ne :)..

kaze covek isao da kupi nesto iz madjarske za ambulatu i usput svario u neki hipermarket, neplanirano, kaze puno nasih kupuju ko ludi. pa gde svi turci... pa i on nakupovao na kutije nekog kackavalja.

ja ipak kupujem srpske proizvode sa pijace a sto moram kupujem u D.. marketima jer nekako sam ekonomski patriota! nas narod se lozi na strano al tvoj organizmu najvise prija hrana iz kraja gde si rodjen! malo se edukujte ! a ostale stvari pozdravljam da se kupuju sto jeftinije i bilo gde!

Bas bih voleo da malo edukujes oko toga.

Obožavam ekonomske patriote. To su obično vrlo bogati ljudi koji vole da finansiraju nerad i loš kvalitet i da žive lošije samo da bi njihovi saplemenici živeli bolje. Ganut sam.

3way@ imas na google ili u med kjigama pod temom Receptori !

kupujem domace proizvode od nasih ljudi zato sto nas narod nema para za skupu hemiju koja je najotrovnija i bili smo dugo pod sankcijama/kriza pa zemljiste nije zatrovano kao u razvijenom svetu!

i kekse je jeftiniji samo u RS jer su tamo marze oko 8% a u Federaciji je kao kod nas lopovluk !

I u tim medicinskim knjigama pise da smes da jedes samo ono sto je raslo u kraju odakle si?

Nije decko rekao da samo to smes da jedes, nemoj da se pravis lud.

Pa dobro.
Bas bih voleo da vidim kako meni prijaju te pecurke iz Kine i Japana :)

Trgovci snizili marže

Foto D. Jevremović
BEOGRAD – Većina trgovina u Srbiji snizila je marže za osnovne životne namirnice na deset odsto pa su ti proizvodi sada jeftiniji i do stotinu dinara.

Kompanija „Delez Srbija” od jutros u svim svojim objektima primenjuje nove cenovnike u skladu sa Uredbom Vlade o ograničenju marži.

Tako je nova cena pšeničnog brašna Tip-400 iznosi od 43,20 do 51,08 dinara po kilogramu. Stara cena u supermarektima bila je od 44,90 do 70,90 dinara po kilogramu i u hipermarketima od 45,90 do 68,90 dinara.

Brašno tip 500 sada staje od 37,20 dinara po kilogramu do 38,11 dinara dok se taj proizavod ranije prodavao od 48,90 do 50,90 dinara u supermarketima i od 42,90 do 47,90 u hipermarkteima.

Šećer je jeftiniji za oko šest dinara i nova cena je 92.50 za kilogram koja se ranije kretala od 94,90 do 98.90 dinara po kilogramu u oba trgovinska formata.

Suncokretovo ulje sada košta od 117,69 do 123,90 dinara za litar, a ranije se prodavalo po ceni od 109,90 do 125,90 dinara u supermarketima i od 119,90 do 122,90 u hiperamrktima.

Litar jogurta je od 53,06 do 86 dinara, a ranija cena se kretala od 64,90 do 88,90 dinara dok je nova cena litra mleka od 54,13 do 94,38 a stara je bila od 58,90 do 102,90 dinara.

Kilogram piletine košta 223,28 dinara u odnosu na prethodnu cenu od 249 ,90 do 264,90 dinara.

Juneći but košta 577,11 dinara po kilogramu, a stara cena te vrste mesa bila je od 589,90 do 599,90.

Juneće mleveno prodaje se za 532,73 dinara po kilogramu umesto 559,90 do 569,90 dinara dok je kilogram soma 330.73 dinara, a pre usklađivanja je bilo do 411,90 dinara.

Trgovinski lanac „Gomex” takođe je uskladio cene sa vladinom uredbom ali kako je Tanjugu rekao direktor Goran Kovačević cene šećra, ulja i svežeg svinjskog mesa nisu promenjene, jer je marza na te proizvode i ranije bila deset odsto ili niža. Sada su pojeftinili mleko, jogurt, brašno i sveže pileće meso.

Imlekova „kravica” jeftinija je za 7,86 procenata i litar tog mleka sada košta 81,99 dinara, dok je nova niža cena Somboledovog mleka 83.99 dinara.

Jogurt je jeftiniji za 7,6 odsto i litar košta 88,69 dinara umesto 95,99 dinara, dok je kilogram brašna Tip 500 41,79 dinara umesto 44,99 dinara, kilogram piletine košta 248,79 dinara, a juneći but 598,69 dinara.

„Trgovinski lanac SOS marketi uklopio je marže za osnovne životne namirnice u deset odsto kako uredba nalaže, pa su cene tih proizvoda u našim prodavnicama niže za nekoliko dinara”, rekla je za Tanjug zamenik rukovodioca komercijale Jelena Lukač.

Ona je objasnila da u pojeftinjenja nisu velika jer je taj trgovinski lanac i ranije imao niže marže od ostalih trgovina. One su išle i do 16 procenata, a u SOS prodavnicama cene osnovnih životnih namirnica su inače niže nego u ostalim trgovinama, podsetila je Lukač.

Brašno TIP-500 u SOS marketima bilo je 35,50 dinara a nakon snižena marže na 10 procenata nova cena je 33,30 dinara po kilogramu dok je litar suncokretovog ulja koštao 125,90 dinara, a sada je 123,60 dinara.

Kilogam šećera sa 95 dinara pojeftinio je na 91,50 dinara dok je dugotrajno mleko sa 88,90 dinara sniženo na 85,60 dinara po litru.

U Merkatoru S su istakli da su u skladu sa Uredbom Vlade primenili propisanu maržu i nivelisao cene.

„Kod znatnog broja osnovnih životnih namirnica nismo menjali cene, jer su marže i do sada bile niže ovih propisanih Uredbom Vlade, što je u skladu sa našom cenovnom politikom i brigom o potrošačima”, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.

Vlada Srbije je 30. decembra donela Uredbu kojom se marža u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na deset odsto.

Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.

Tržišni inspektori od juče u trgovinama kontrolišu primenu uredbe, a kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine u planu je da u prvoj fazi budu kontrolisane 762 trgovine.

Danas će na teren, kako je najavljeno, izaći 338 inspektora.

Posebna pažnja biće posvećena velikim trgovinskim lancima, pa će se nadzor obavljati i u njihovim sedištima ali i u njihovim maloprodajnim objektima.

Inspektori će obići i sve maloprodajne objekte u kojima se potrošači pretežno snabdevaju i sve specijalizovane prodavnice (mesare, ribarnice i prodavne mleka i mlečnih proizvoda).

Tanjug
objavljeno: 05.01.2012.

http://www.politika.rs/rubrike.../Trgovci-snizili-marze.lt.html

Idu izbori...