pa sigurno da zivot ne treba podrediti zaradjivanju novca, ali je veliki problem zaustavljanje posle neke cifre, jer te tera sve vise i vise, pa zapostavis ostale stvari, iako cak ne znas ni sta bi s njim

p.s ovo nije iz licno iskustva :), samo mislim da je tako

Novac je gomila papira i metalnih kovanica. Ljudska pohlepa može biti vrlo za'ebana stvar.

Svakako je tacno to sto vi pricate.
A, koje vam je misljenje po pitanju toga da novac donosi probleme.

Novac ne donosi nista, osim odredjenu vrednost koju kasnije mozes ponuditi za neku uslugu ili robu.
Probleme i ostalo donosi covek koji te pare poseduje.

Mislim, niko ne brani coveku da baci te pare i spase se te zle kobe koju "nosi" novac :)

ipak sa parama je zivot laksi :-) 1000e mesecno je sasvim pristojno u Srbiji a u eu 3000E !

Di u EU?
U Luksemburgu i u Poljskoj npr, ppostoji prilicna razlika sta se dobija za 3k €.

Svako ko smatra da je novac zlo, moze da se javi da mu dam broj racuna na koji moze da prenese to zlo i oslobodi ga se.

mislim da bih se zadovoljio sa 5 miliona

Tako i ja negdje od 5-10 milki eura.
Nista vise ne bi trazio. Ali vala ni radio. To bi mi bilo dovoljno do kraja zivota laganog putovanja i uzivanja.

za sebe nisam razmišljao ali mom ćaletu su dosta 100.000 eura.
skroman čovek.

"Ne živim da bih radio. Već radim da bih živeo."
Ali načini "življenja" i uživanja u tom životu se razlikuju od osobe do osobe. Tako imamo da nekome što je malo, drugom paše.

p.s. Baš ko i u seksu. ;)

Meni bi ova gomilica bila dovoljna za početak ;)

Evo šta kaže neko ko ima nešto para



http://www.webpronews.com/bill...dollars-is-good-enough-2011-10

Meni je sasvim dovoljno ovo sto imam sad (doduse jos sam mlad, prohtevi ce se verovatno povecati u buducnosti). Keva ima platu 18.000 din, cale oko 20.000, ja zaradim isto tako oko izmedju 10-20000. Nista mi ne fali, imam sve sto mi treba. I veoma retko dodjem u situaciju da kazem sebi hocu ono, ali nemam para za to.

Vrlo interesantno pitanje, pod uslovom da se realno i objektivno pristupi razmisljanju. Saljivi odgovori tipa "Novac je nebitan" i slicno su samo takvi, saljivi. Osnovno pitanje glasi "Koliko novca je dovoljno?" - predpostavljam da se misli na "dovoljno za "normalan zivot, svakodnevni". Ako je tako onda je odgovor jednostavan. Zavisi od coveka do coveka i nikako drugacije. Nekome je dovoljno 500 eura mesecno za neki normalan zivot (kako ga on vidi) a nekome nije dovoljno ni 2.000 eura za normalan zivot (ali za njegovo poimanje normalnog zivota). U svakom slucaju je nemoguce odgovoriti a da se ne umesa licno vidjenje pojma "normalan zivot" tako da je tesko razgovarati o tome, mozda i nemoguce. Znaci, ne uzimam u obzir nikakve statistike, "potrosacke korpe" i tome slicno, pravimo se da to ne postoji i nebitno je jer ce prica poprimiti konotaciju koja je dosadna i isprazna i...! :)

Ja sam od onih koji uvek tvrde da nikada dosta para iako mogu i bez para da se lepo provedem bilo gde da se nalazim. Sa 20 godina zivota sam imao svojih, licnih, 220.000 nemackih maraka i negde oko tridesetak hiljada po dugu (ljudi mi dugovali). Sa 30 godina zivota sam par godina jedva sastavljao kraj s' krajem. Bukvalno. Ali i kad sam imao, relativno, puno para i kad sam bio bez kinte, nisam vodio racuna o novcu, nisam bio opterecen ni na koji nacin. Samo je poenta bila dobro zezanje, provod po svaku cenu, ludovanje "od jutra do sutra" i slicno. Tako se "potrefilo" da sam to i tako mogao sebi da dopustim imao para ili ne. Ali celog zivota sam cenio novac i nikada u zivotu nisam rekao da mi ne treba ili da nije bitan ili neku slicnu nebulozu. Sto vise para imas to bolje. Samo je pitanje kako ces se posluziti sa njima i nista drugo. Ne postoji kolicina novca koja se ne moze potrositi, brzo, bas brzo! Ali je poenta da se ne robuje novcu. Novac je za trosenje, na ovaj ili onaj nacin, i ni zasta drugo!

Kad bih sad dobio sumu koja se pominje, 100 miliona dolara (ako sam dobro procitao) ja licno bih istog momenta poceo da putujem. Nemam pojma gde i ne bih nista planirao nego kako mi padne na pamet u trenutku. Pa bih u roku od nekoliko meseci odvojio malo vremena i pokupovao nekoliko stanova, recimo pet, sest najvise negde u Evropi i dva ili tri kod nas i nastavio da putujem I opet da putujem... I tako... Mnogo bih putovao a ostalo... zavisi od trenutnog raspolozenja...


Pozdrav!

moj odgovor bi u krajnju ruku vecini bio cudan, ali... ja, legao bih na miru da spavam, bezbrizno sanjam itd.

Na miru da spavaš sa tol'kim parama?
Nema šanse..

---

Što rekoše neki, novac ne donosi sreću, ali ti je sa njim mnogo lakše podneti nesreću.

16*500=8000 EUR sad pitanje je samo koliko ima u svakom stosu pod pp da su sve od 500. Rekao bih do 400 novcanica

znaci oko 3,200,000 €

ja bih rekao da ima najmanje 4 miliona...

Tako, tako, 16x250.000...
Malo je to, ja bez 100-200 miliona ne idem u penziju

stos od 50 novcanica koriscenih ostavljen na kamari je oko 1cm, pa sad...

Pa tacno tako, a ovde ima 10-ak cm (spram kljuca i sl.)

sto se "svadjate" oko toga koliko je to cm i koliko para
ja cu da vam kazem, jer sam i ja to slikao moje pare i tacno 4.5 miliona eurica
a inace sto se tice teme
pa zavisi kako kome, sto neko rece pre mene, nekome je dovoljno i 500e mesecno, nekome je malo i 5000
ja bi se zadovolji nekom cifrom od recimo 2500e mesecno u narednih 50 godina :D
sto mu dodje negde 12x50x2500=1500000
i jos jedno 5 miliona da se nadje da nekome pomognem :)
eto toliko od mene

Meni treba jedno milionče. Taman toliko da uložim u sklepavanje i testiranje domaćeg, Teslinog nezavisnog generatora struje, jačine nekih ... 100 i kusur kw/h (da može toliko da isporuči zapravo). E, a kada budem završio sa tim, pustio bih ga u pogon. I ako se pokaže kao nepromašena investicija, onda bih napravio jedan pdf (šta gde kako i s' čim) te krenuo da ga prosleđujem svima redom. U međuvremenu bih napravio "back-up" (još jedan generator, za ne daj bože). Nakon toga, sav preostali novac bih dao crvenom krstu ili prebacio na račun "Šedoudov" ... .. Činjenica je da ako imaš svoju ličnu energiju, imaš sve. Sve možeš kasnije proizvoditi, pa čak i hranu i to u nemogućim uslovima. Samim tim, novac bi mi bio totalno nepotreban. Ako baš i zafali novca, priključim komšiju na moj izvor (ili par njih) i rešeni problemi.

Posao iz snova +Kuća iz snova + nevidljivih 1000 evra mesečno u trenutnoj Srbiji

Posao iz snova je nešto što je posao a volim da ga radim, može i da je malo plaćen.

Kuća iz snova je sa velikim dvorištem, sa mnogo drveća, totalno samoodrživa (vetrenjače, solarni paneli, samoprečišćavanje većine otpada i vode,), sa baštom za povrće i staklenikom, sve u stilu Okruga iz Gospodara prstenova, sve veličine jednog salaša. Imam onaj frižider sa dvoje vrata i apartom za led. Robotski usisivač, i neko čudo što samo briše prašinu. Ležaljka da mogu da ležim u dvorištu (dakle prirodi) i srčem limunadu (sa ledom iz svog fensi frižidera) dok se okolo pas i mačka vijaju a deca maze kozu i hrane piliće. Umalo da zaboravim robota za košenje trave. Nemam blage koliko to može da košta.

Nevidljivih hiljadu evra znači da niko kome je od značaja i niko od komšija, kolega itd. znaju da ih dobijam. Da mogu da priuštim sitne gluposti koje ulepšavaju svakodnevnicu (kineska hrana nekad, letovanja, zimovanja, skupe igrice, kvalitetno pivo, itd.)

Eto.

Dobro placen stalan posao i redovnim primanjima od 700-1000e max. Dalje mi ne treba. Sve preko tih cifara bi sam nesto privatno zaradio tipa-firmica, lokal neki i tako to. Samo da imam toliko da svoje hobije mogu da ispratim. Ne treba mi cak ni neka ogromna kuca sa sredjenim dvoristem i poslugom. Dosta je normalna ni mala ni velika kuca, dvoriste bi sam sredio a i ne volim kada me neko usluzuje, ulenjim se.
Dobar komsiluk i dobre prijatelje, nista vise.

Dobar hotel moze da kosta i po 2-3 hiljade evra dnevno. Kako onda ja da zivim sa 1000 eur mesecno ako bih zeleo da putujem?

spavaj u hostelima.

Ili u satoru, jos bolje.

Zasto uopste spavati, bar sad ima svakakvih tableta...

Dovoljno je onoliko koliko te osvesti da ga čuvaš sledeći put pre nego što potrošiš na "ništa". Uglavnom je tako. Nijedna suma te sama po sebi neće lišiti brige za budućnost, sem ako si malouman.

Evo, za 3-4 godine, kada gorivo ode na 2€/1l(i sve cene za njim), sa sadašnjih 1.4, koliko će ti vredeti sadašnje pare ?

mislim da ste uglavnom omašili poentu. Svi ste odgovarali direktno na pitanje iz teme, ali mi se čini da je pokretač pitao koliko je velika količina novca prokletstvo ili ne.

Svi polazite od toga da dobijete novac odjednom tj. da vam padne s neba, pa onda udri u putovanje i provod... I to je OK, ali...

U realnom životu oni koji imaju mnogo novca su uglavnom u nekom konstantnom grču i neverovatno je koliko su u stanju da štede čak i na glupostima. Gomilu njih velika količina novca samo optereti i uopšte ne uživaju trošeći ga.

Velika količina novca je u tom slučaju svakako prokletstvo i ništa drugo.

Lično mislim da je OK imati toliko da ne strahuješ za bližu budućnost a sad, koliko je to tačno u parama to zavisi od osobe do osobe.

A i stoji i još jedna činjenica - hteo ne hteo, pare menjaju ljude, tako da šta god sad mislili, kad bi došli do nadomak željene količine novca, možda bi nam ona stalno izmicala (ako ste me shvatili)

Obrati pažnju da sam napisao SLEDEĆI PUT, što znači da moraš da

1)stekneš sve što hoćeš,

2)izgubiš sve što imaš - da ti ostane prašina u džepu i sva vrata zatvorena,

i tek onda ti polako postaje jasna vrednost svega(mada ni to nije sad nekakva garancija da si naprasno postao totalno otporan na prevare i ucene mnogih vrsta i oblika, ali veoma smiruje mozak/pritisak/želudac u svakodnevnom životu pred bilo kim, i najvažnije, pred ogledalom).

Bilo kako bilo, sve druge varijante su priče za decu, veće ili manje. Ova menja iz korena i najtvrdoglavije i najtupoumnije.

Individualno je šta kome treba u kom trenutku da se "probudi", "osvesti" itsl. i o tome možeš 10 romana da napišeš a da se ne makneš sa početka.
Uopšte uzrok ne mora da bude nešto po ličnom afinitetu, čak je izuzetna retkost da se baš tako "filmski" dogodi, ali dobro deluje kao primer.

Uostalom, ako si već toliko prs'o da počinješ da praviš paranoju od debljeg novčanika, bilo bi jako zdravo da porazgovaraš sa nekim kome su ljudski problemi posao, da se uveriš da ne da nisi jedini, nego da kako god da okreneš situaciju, uvek si u nekoj gomili i uvek je nekoliko stotina(hiljada) "poznatih" pre tebe imalo iste nedoumice, iste reakcije, iste pretpostavke, samo nisu imali internet da odmah stanu na kraj svom problemu, nego su živote istrošili u raskoraku i brizi šta će palanka da kaže na ovo ili ono, koju li će dosetku da ti pripiše... Još ako se rimuje, šta ćeš onda...

Eh, svako u glavi ima neku cifru sa kojom bi sve došlo na svoje mesto, medjutim meni upada u oči jedna stvar koja se provlačila po novinama, preko 80% ljudi koji su dobili veliki novac odjednom (npr. lutrija) je potpuno sjeba*o svoje živote a često živote i svojih najbližih. Verovatno svako pomisli "ma nema šanse da se to meni desi, ovo su bili moroni" ali toliki broj njih...ima tu nešto. Izgleda da je po um poguban prevelik priliv novca u jedinici vremena.

Drugo je kada čovek sa svojom vizijom/idejom/radom napravi veliku lovu, to je proces koji obično dugo traje pa verovatno čovek sa vremenom nauči kako da rukuje sa tolikom novcem.

Samokontrola se ne kupuje.

Ja ne razumem izjave tipa "novac je zlo". |alkohol je zlo"..praviti "zlo" od mrtvih stvari odredjene upotrebne vrednosti.

Izgleda da su pojedinci ZLO sami za sebe, a ponekad i za okolinu.. a stvari su im samo sredstvo da uvecaju stepen "zla"..

Neko je negde napisao, nije ni vazan autor, sta je definicija srece. Sreca pojedinca je da ima ono sto se ne kupuje a da mu nedostaje ono sto se placa...

Poz