I? Neko?

Bio sam u fabrici koja lije one aluminijumske stepenice za "pokretne stepenice".
Stopljeni aluminijum se pod pritiskom uspricava u kalupe u trajanju od 60-80 ms (hiljaditih djelova sekunde), kako bi se dobila potrebna cvrstina i povezanost kristala. Ja sam to posjecivao zbog automatike, a ne hemije, pa se nisam bas interesovao za "zasto" bas 60-80 ms nego za "kako". No to nije sad ni bitno.
Mislim da na tim temperaturama dolazi do ubrzane oksidacije i da povezivanje izmedju tih tvojih kapi zbog toga ne bi bilo bas cvrsto, ako bi uopste i doslo do njega.
(To je samo misljenje zasnovano na misljenju, a ne na provjerenim cinjenicama - da ne bude zabune :)

http://www.buildyouridea.com/foundry.html

Ovaj sajt ima uputstva za "kucno" livenje.
Licno nisam probao, ali je lik detaljno opisao kako je radio.

Aluminijum se topi na nekih 400 stepeni celsijusa i u rastopljenom stanju "rado" prelazi u neku od svojih legura. Onda obično postaje ekstremno tvrd, krt i nepodesan za obradu. Ali se kao takav koristi za obradu drugih elemenata ili materijala, kao i silicijum. Livenje mora da bude ubrzano i pod zaštitom nekog inertnog gasa koji neće učestvovati u njegovoj kristalizaciji. Kalup (ako se radi o nekom unikatnom komadu) bi po pravilima trebao da bude vakumiran i da aluminijum pod pritiskom bude ušprican. Ako se želi komad bez hemijskih promena. Slično tome je ekstrudiranje gde rastopljeni Al nemože da dođe u dodir sa spoljnjom atmosferom pre kristalizacije jer se nalazi u modulu koji ga oblikuje.

Aluminijum se topi na nekih 400 stepeni celsijusa i u rastopljenom stanju "rado" prelazi u neku od svojih legura. Onda obično postaje ekstremno tvrd, krt i nepodesan za obradu. Ali se kao takav koristi za obradu drugih elemenata ili materijala, kao i silicijum. Livenje mora da bude ubrzano i pod zaštitom nekog inertnog gasa koji neće učestvovati u njegovoj kristalizaciji. Kalup (ako se radi o nekom unikatnom komadu) bi po pravilima trebao da bude vakumiran i da aluminijum pod pritiskom bude ušprican. Ako se želi komad bez hemijskih promena. Slično tome je ekstrudiranje gde rastopljeni Al nemože da dođe u dodir sa spoljnjom atmosferom pre kristalizacije jer se nalazi u modulu koji ga oblikuje.
Izmenuo sam poruku ali sam izgleda pritisnuo pogrešno puce pa sam poslao identično, ali ako bude interesovanja nastaviću. Sad mi je dosta...

rade.zrnic nemoj da nastavljas sa ovakvim .....

@slovi981,
oprosti, nisam razumeo na sta si mislio kad si napisao
rade.zrnic nemoj da nastavljas sa ovakvim .....
? cime ?

Ne bih rekao da ce to biti nesto preterano cvrsto jer dok se aluminijum od prethodne kapi ohladi, do tada ce vec imati necistoca na svojoj povrsini. Kapanjem sledece kapi preko te povrsine ces dobiti zatvoreni spoj u cijoj sredini ce biti necistoca zbog cega ce biti porozan na tom mestu.
Aluminijum se najcese lije tj brizga pod pritiskom, poznato kao "spric liv".
Aluminijum se koliko znam ne kuje, ne kali, i mislim da se ne postize nista zarenjem jer on ne menja strukturu na isti nacin kao celici koji postupcima termicke obrade menjaju strukturu i menjaju nacin kristalizacije.
Ako mozes da nadjes u bibilioteci neku knjigu u vezi tehnologije obrade metala, to bi ti bio dobar pocetak.

@gigamg1,
evo za početak jedan dobar "priručnik":
Inžinjersko-tehnički priručnik u šest knjiga, peta knjiga, strana 31. Livenje obojenih metala...
Izdavačko preduzeće "R a d" Beograd; izdanje 1979.

Mrzi me da sad to i slikam i da postavim sliku, tu je adresa jednog koji to prodaje.
http://www.pik.ba/artikal/6550...tehni-ki-priru-nik-u-6-knjiga/
Vredi sve i jednu paru koga tako nešto interesuje...
Aluminijum se i kuje i žari...
Na Diskaveriju je nedavno bila emisija o izradi elisa za avion C-130. Otkivci uglavnom...

Mozda kovanje i zarenje uz pomoc koga se oblikuje ali da se menja struktura materijala, to ne.

Aluminijuma je metal gustoce ρ=2.7kg/cm3, modul elasticnosti 71 900 Mpa, topi se na 658 °C. Aluminijum je dobar za plasticno oblikovanje ali ima slabe mehanicke osobine, te se zbog toga legira. Osnovni legirajuci elementi su bakar, magnezijum, mangan kod legure duraluminijuma, silicij kod legure silumina. Prema tehnoloskoj nameni legure mozemo podeliti na: Legure za obradu deformacijom(gnjecenjem) I na Legure za livenje.
Legure za obradu deformacijom (legure za gnjecenje) mozemo podeliti u dve osnovne grupe:
• Legure ojacane termickom obradom (kaljive) to su durali I avijali
• Legure koje se termicki ne obradjuju (nekaljive)
Legure za livenje ( ove legure imaju slabije mehanicke osobine od legura za gnjecenje (manju cvrstocu,plasticnost i zilavost), dele se na:
• legure aluminijum silicijum (silumini),
• legure aluminijum bakar (AlCu),
• legure aluminijum mangana (AlMg)
livenje se moze vrsiti u pescanim kalupima, kokilama, pod pritiskom… bez ikakve zastitne atmosfere. U zavisnosti od postupka livenja menjaju se I mehanicke osobine. Postupak livenja ne utice na hemijske promene unutar legure.
Kod extrudiranja , materijal se ne rastapa nego se dovodi u testasto stanje (stanje pre pocetka topljenja) I pod visokim pritiskom istiskuje kroz supljine alata koji ga oblikuju…..

Poštovanje @slovi981,
sažeto i jezgrovito. Zahvaljujem na trudu.
Pozdrav