Zavisi od osobe. Poznajem mnoge mlade koji se ponasaju kao sto si ti naveo - traze paznju, naglasavju, izmisljaju "sta je rekao kum Pera o secernoj bolesti", eksperti su za stvar za koju su prvi put culi od mene pre 15 minuta itd.

Licno sam star 69 i na granici sam nepokretnosti, pa ipak sa lekarima razgovaram normalno, nikakvu paznju ne trazim, sto je mozda uslovljeno time da mi glava jos uvek najbolje radi od svih organa. Primera radi, pocetkom marta sam prestao da uzimam hranu i tecnost, jer organizam jednostavno nije hteo da konzumira. Nekoliko dana je bila bas frka i postepeno i jedva se povratilo, mada ni sada ne znam sta je pomoglo. Uzimao sam neke vitamine, kalcijum, magnezijum, mozda previse, pa kad se sve zaustavilo normalno ni njih nisam mogao da uzimam i mozda je to pomoglo.
Znaci, bas sam u velikoj frci, pa od toga ne pravim paniku. Od sredine prosle godine do sada sam izgubio ogroman deo telesne tezine, omrsaveo sam kao kostur.

Doziveo sam cak nesto suprotno - da lekar trazi paznju - internista je zahtevao da me pregleda psihijatar ako krenem na operaciju vadjenja kamena iz besike. Na moju primedbu da me je psihijatar pre 20 godina slao u saunu, ovaj internista se iskidao od smeha, dakle vredja tamo nekog kolegu iz [moje] proslosti, sto je svakako ruzno. Isti taj internista je tvrdio da pre 20 godina ultrazvucni aparati "nisu ni postojali" sto nije tacno, lepo je doktorka videla cistu na jetri kod mene, jos onda. Sigurno je, da su danasnji aparati napredniji od onih od pre 20 godina ali ne bas toliko da bi se reklo da nisu ni postojali. Tu postoji jos jedan element - Slovenci su u mnogim stvarima bili ispred nas a taj pregled na UZ je bio u Sloveniji, tako da i to ima neku tezinu oko savremenosti ili zastarelosti opreme.

Stanje im se znacajno menja kada imaju nesto da rade i kada smatraju da su korisni za okolinu - vazno je da su ukljuceni u neke aktivnosti,ali takve i takvim intenzitetom da ih nece smoriti.Cim osete da su ostali usamljeni i da im se niko ne obraca za nesto i ne obraca paznju na njih postaju izuzetno dosadni i izmisljaju najrazlicitije gluposti da bi privukli paznju...

@tdjokic

Vi niste osoba iz gornje price,ostali ste aktivni i pored toga sto ste tesko bolesni.
Covek ste koji se ne predaje....

@tordajav

Spas za živce ne postoji. Jednostavno, probaj da misliš na neko malo novorođenče. Na neku bebu koja ne skida osmeh sa lica. Onda kada vidiš starački kez nakon postavljenog pitanja a ti se samo zagledaj na kratko u taj osmeh i pretvori ga u svojoj glavi u osmeh male bebe. Ja to recimo mogu, može, cenim ga, 99.99% sam siguran, svako. Dovoljno je samo 5 minuta (ukupno) tokom dana razmišljati o bebi koja se smeje i puže po patosu u na kolenima. Znači, gledaš »kroz njih« onda kada skontaš da se ustvari sprdaju sa tobom, a zamišljaš nešto sasvim drugo. Ne mora beba. I sise su ok. I onda kada uhvatiš sebe da ti imaš osmeh na licu dok rešavaš sttRRAšne njihove muke i nemoguće misije.. to je to. Samo odgovoriš sa - "jeste". I učiniš ono što hoće od tebe. Desiće se ponekad da nisi ni čuo šta hoće od tebe, a ti ih onda pitaš: "oprostite, nešto drugo mi je u glavi, šta ste ono rekli?" .. i ne skidaš osmeh... e taj momenat će biti ili zanimljiv za oboje ili će penzioner vragolan da se zapita a ti ćeš biti i dalje smiren. Kako god okreneš, po tebe je ok.

I verovatno da ima još tehnika...

znaju matori ljudi da budu zeznuti, ali znaju i mlađi...

U tvom poslu ti svakako moraš da obraćaš pažnju na te i takve ljude. Da si postavio pitanje šta da radiš sa svojim roditeljima ili slično, ja bih ti rekao da ih ignorišeš, ovde to ne možeš...
Jednostavno se pomiri sa činjenicom da je to posao koji si izabrao i radi ga. U momentu kad vidiš da više ne možeš, bolje daj otkaz sam, nego da krenu da se žale na tebe da si neljubazan i loš lekar koji neće da sasluša.

Inače, matori ljudi su skloni traženju dodatne pažnje iz mnogo razloga, ali im to prolazi samo kod onih kojima je stalo do njih. U principu, stari ljudi su baš kao deca. Sva taktika koja prolazi kod male dece, generalno prolazi i kod starih ljudi.
U prvom redu ignorisanje, očas posla postanu fini.


Mada, da ne bude zabune, stari ljudi koji imaju neku svrhu u životu - tipa posao, unučad i slično, retko kad su smarači. Smarači su samo oni kojima je dosadno i koji su nesvrsishodni - a takvih ima i kao mlađih svakako.

Uvek sam govorio da je bolje da umrem nego da živim samo da bih disao i ''krao bogu dane''

tordajav,
započeo si jednu izuzetno kompleksnu temu na koju je jako teško dati jednostavne odgovore u vidu recepata tipa "tri puta na dan, pre ili posle jela".

Rekao bih da je plus_minus najbliži pravom odgovoru, pa ću i ja nekako u tom pravcu da ukažem na neke stvari, a tek da ne bi pomislio da ovo što ću reći vadim iz malog mozga,dovoljno će ti biti ako ti kažem da sam sedmoro svojih najbližih staraca imao na plećima i većina ih je bila takva kako si ti opisao.

Na netu imaš jako puno informacija na tu temu i najmani zajednički imenitelj im je energetski vampirizam, šta god da to znači.

Znam sa kakvim rizicima se mogu suočiti iznošenjem ovakvih stvari na ovom portalu, ali cilj mi je jedino da ti u svemu tome nađeš eventualne odgovore i ništa više, ne pada mi na pamet da diskutujući ubeđujem bilo koga bilo u šta.

Ono što sam putem neta sada, ali tek nakon teškog ličnog iskustva, pronašao, gotovo do u detalje je dalo objašnjenje i odgovore na moooga pitanja koja su me tada mučila i u mnogome mi pomaže sada u odnosu sa još jedinim preostalim starcem, staricom, mojom majkom.

Ono što sasa022 kaže o primerenoj angažovanosti staraca stoji, ali nije pravilo, jer i na taj način se mogu ispoljiti, ajd' da tako kažem, vampirski potencijali, jer nije mali broj slučajeva gde se nekakvo preterano angažovanje i požrtvovanost može objasniti i jednim veoma perfidnim egoizmom.

"Evo ja se ubih radeći, spremajući, za sebe ne znam, samo da vama ugodim, da vama bude dobro."

Loše se osećaš samo kada ovakvu jednu rečenicu anpasant pročitaš, a kamo li da sa tako nečim imaš za posla i u realnom životu.

Važno je reći da se takve stvari ispoljavaju manje više na nesvesnom nivou, jer se radi o ispoljavanju nagona za opstankom, ali u ovom slučaju u onom metafizičkom smislu.
Nije samo uobičajena ishrana izvor životne energije, a to najbolje možeš definisati onim nemuštim, lošim osećajem, kada si u blizini, kontaktu sa ljudima kojima manjka energija.
Natuknice o tome kako te stvari funkcionišu možeš naći kod Džejmsa Redfilda u njegovom delu Celestinsko proročanstvo i ostalim koje slede, a objašnjenje, metode i pristup odbrani od takvih negativnosti prilično interesantno su obrađeni u Geometriji božanske iskre.

Ono što sam siguran to je da za stanja koja si opisao ne postoje plave pilule za lilule, već se sve svodi na tvoje lično angažovanje i posvećenost pri radu na sebi.
Proverene meditativne tehnike ti takođe pomažu, a u to spada i ova vizualizacija "male bebe" o kojoj je govorio plus_minus, samo jako pazi da se ta vizualizacija ne odnosi na neku konkretnu bebu!

Zašto baš beba u čitavoj priči, gotovo fantastično je objasnila autorka Geometrije božanske iskre, kojoj je podnaslov kako smo preživeli roditeljsku ljubav.

Zadatak ti uopšte nije jednostavan, no to samo podrazumeva tvoju maksimalnu angažovanost u cilju opstanka.

Kako ćeš drugima da pomažeš ako tebi pre svega nije dobro?

Ma, pomaže on.. i dobro je njemu, za razliku od "njih" koji su ponekad, zaista - sumnjivi.
To jest, ne treba im pomoć, već - attention ...

Što u prevodu znači, da bi se rešio ovakav problem, ti penzosi koji zahtevaju pažnju, moraju obitavati u nekom drugom centru. Slične namene.. da nije u pitanju zdravstvo, da nema bolničara, već konobara koji čiste pixle i menjaju i popravljaju šahovske satove po potrebi.. zalevaju cveće bakama.. šta već ne.. itd. Što u oba slučaja, ko god da im je ili bolničar ili "specialized waiter/living-walking-memo/note-helper" podrazumeva mali % muke oko trpljenja i kolutanja očima.

Kako sada naterati sve te penzionere koji imaju manjak pažnje i usamljeni a energični.. da sami odu na to drugo mesto (jer, instiktivno i podsvesno poriču to stanje u kome se nalaze, ti takvi) koje tek treba da se smisli?

npr. 99% te generacije nije dalo glas doors-ima...

plus_minus,

Ovo samo znači da je daleko od toga da mu je dobro i da je već upao u spiralu iz koje čim pre mora da se čupa.
S druge strane,a opet iz mog iskustva, ta potreba za pažnjom, itekako može imati suprotstavljene predznake, što se najjednostavije može ustanoviti samim našim osećajem prema toj i takvoj potrebi za pažnjom.
Verovatno si i sam primetio da nekome jednostavno lako i rado poklanjaš svoju pažnju i vreme, pri tom si i raspoložen, a opet imaš i situacije kada te takve stvari mogu maksimalno iscediti, koliko god da si lično tome prišao bez ikakvih predubeđenja.
Zato zahtev za takvom pažnjom i ima različitu etiologiju, prvi slučaj govori o nekome ko ima u sebi izbalansiran odnos uzimanja i davanja, a u drugom slučaju imaš posla sa pravim energetskim vampirom.

Posao u zdravstvu ipak nije stresan koliko i posao na kasi. Mnogo je stresniji.
Eto, to znam i ja koji nisam lekar niti radim u zdravstvu.
A toga je i on bio svestan kada je završavao školu.

Koliko recimo, jedan hirurg treba da propati i da ostane pribran kad mu dođe dileja sa umuvanim čepom od raspršivača za komarce u bulji?
A da ne pominjemo medicinske sestre oko glavnog majstora koje pomažu da se 'strano telo' izvuče.

Njegov problem je trivijalan. Nerviraju ga penzosi.

:)

Mislim da se radi o cistoj slucajnosti. Da me je udarilo vise u glavu nego u zucnu kesu, besiku itd. moguce je da bih bio isti. Znaci, nije moja zasluga sto se ne predajem nego srecna okolnost.

Tako je i sa ostalima. Kao sto smo vec konstatovali, ima i dosta mladih koji se ponasaju na slican nacin. Zavisi od psihe, iz kog okruzenja potice, sta ga (ne)zanima itd., koliko ga muce svakodnevni stresovi i jos more faktora.

Zapadnjaci su velemajstori za ovo. Svuda - od obicne prodavnice, pa redom, tek tu i tamo im se desi kiks da se nesto izderu na musteriju / pacijenta, jer tako samo pogorsavaju situaciju. Budes ljubazan ili glumis ljubaznost, to je proveren recept. Utesis ga, objasnis mu ili "objasnis", tek da dobije neku dusevnu hranu i satisfakciju i mir se ponovo vraca, dan je lep, sunce sija, vetar carlija a pticice svojim cvrkutom pozdravlja mimoprolazece putnike

Hm, ja cu da probam da odgovorim, ali malo drugacije. ;)

Bez uvrede, ali koliko vidim, stari ljudi nemaju nikakav problem, vec ti. Oni se ponasaju srazmerno svojim godinama, a sto si lepo opisao u ovim pitanjima koja su u stvari i odgovori, a cini mi se da ti imas neki licni problem sa ko zna cime, necim si nezadovoljan, nervozan si...pa ne mozes da ih istrpis, i kako si napisao - "...odreagujem neprikladno."

Radis u zdravstvu, sa starim osobama, bolesnim od ko zna cega, mozda i dementnim...i dozvoljavas sebi "prazne baterije". Ako mozes, batali taj posao, probaj da nadjes drugi, na drugom radnom mestu, ili makar probaj da vise upraznjavas samokontrolu.

^
Apsolutno se slazem, od reci do reci. Nije problem u pacijentima vec u tebi (@tordajav) i to trebas da resavas. Stari, bolesni, nemocni... ce uvek biti takvi i traziti isto to i na isti nacin. Ako te bas interesuje mozes to da nadjes na Internet-u, sve u vezi toga. Znas i sam to ali ocigledno to i nije bas tvoj problem. Tokom skolovanja si sigurno imao prilike da se dobro upoznas sa problemima koji postoje kad pocnes da se bavis poslom koji si odabrao, narocito na praksi koju si morao da imas. A verovatno si i pre skolovanja razmisljao o tome sta te ceka kad pocnes da radis, ako nisi - onda si odavno u problemu i trenutno stanje je samo kulminacija pogresno odabranog skolovanja/zanimanja.

Mislim da posao treba da se radi najbolje sto se moze i da se nastoji da se unapredjuje kvalitet i to svakodnevno. Cim se stagnira ili postavljaju pitanja koja ti postavljas (svi drugi su krivi za tvoje nezadovoljstvo...) to neminovno dovodi do, u pocetku, "otaljavanja" posla a ubrzo zatim i pada kvaliteta posla koji se obavlja! A to je opasno kad je zdravstvo u pitanju! Sto neko rece, nije isto biti doktor i raditi na kasi u samoposluzi. To je apsolutno tacno ali u smislu da los rad kasirke nece ugroziti zdravlje nikome a los rad lekara neminovno dovodi do pogorsanja zdravstvenog stanja pacijenta. Znaci, ili radi taj posao najbolje sto mozes ili prestani da ga radis! "Najbolje sto mozes" podrazumeva iskreno angazovanje a ne "ja tako kako mogu, sta da radim kad ne umem drugacije" i slicne varijante pravdanja!

Jos jedna stvar koja govori o tome da si ti u problemu a ne pacijenti - tvoje istresanje na osobe iz privatnog zivota, odnosno, na nekoga ko nema veze sa tvojim poslom! To je najbolji znak da posao kojim se bavis predstavlja opterecenje koje mora da te zabrine ali i dobra osnova za preispitivanje daljeg bivstvovanja na tom poslu!


Pozdrav!

To je prirodno. Posle 57-58 godine se svi vraćaju u pelene, hteli ne hteli.

Takođe, deljenje stambenog prostora u 30 godina sa roditeljima, u kombinaciji sa životnom perspektivom uz ~400-500 evra klimave plate, sigurno ne ulepšava svakodnevicu, i najvažnije, ne stvara nove ambicije, nego postepeno i temeljno ispira mozak stagnacijom na skoro svim zamislivim poljima.

Apsolutno ne postoji nijedan opravdan razlog da ne kupiš jedan kanister benzina i zapališ nešto neživo, čisto da malo razbiješ monotoniju. Naravno, ako ti prethodno Infostan/kurs ne pojede i taj kanister. Brže bolje :)

Moja baba zivi u stanu na spratu iznad mene,tako da znam o cemu pricas.

Stari jednostavno podetinje. Zbog cega,ne zna se.

Mozda zbog straha od smrti a mozda i zbog toga sto hoce da se izmotavaju jer ih niko vise ne shvata ozbiljno kao dok su bili mladji.

U svakom slucaju,naporno je.

O ovome sam dosta citao,i mislim da ovaj termin objasnjava mnogo toga u nasem zivotu.

Ma, daaaaaj! Sa 57 godina ljudi su još seksualno aktivni. Sad je i granica za penziju deset godina dalje, a ko može da radi, nije baš u pelenama, zar ne? Naježim se kad pročitam članke u novinama gde kažu da se nešto loše desilo starici od 55 godina! Znam da se osećaj za to šta su mlade, srednje i stare godine menja, tj. pomera sa ličnim starenjem, pa to verovatno znači da je BT mlad, ali ipak...

He,he, pade mi na pamet sada jedna konstatacija mog profesora filosofije iz gimnazijskih dana:
"'ebote, došlo vreme da svaki balavac ima 60 godina !?"

I možda je sama pojava prisutnija u mnogo većoj meri u našim životima nego što smo uopšte spremni da to prihvatimo, tako da ne bih baš olako prihvatio nečiju, ovde iznetu tezu, da je sa starcima sve u redu, a da je problem u postavljaču teme.
Upravo takav stav i obezbeđuje ulaznicu u spiralu bez kraja.

Nista neobicno: Starenjem ljudima se pojacavaju karakterne osobine i negativne i pozitivne.Negativne su uocljivije.

Neobicno je to da u poslednje vreme sve vise ovo isto radi i ostatak populacije.
Horde zestoko posesivnih morona.
Samo moron moze da izgubi kontrolu na sobom i odgovori pitanjem na ljubazno postavljeno pitanje.
Toliko su iscrpljeni sopstvenom sebicnoscu da vise nemaju snage ni za prost odgovor tipa Da ili Ne.
Moroni su razvili sesto culo: Nepogresivo prepoznaju i nalaze normalnu osobu.
Oni instiktivno i vesto naprave koktel od vase dobrote i svoje sopstvene gluposti, ispiju ga i idu dalje u potrazi za novom zrtvom.

Morone ne treba mesati sa manje inteligentnim ljudima.Ne bojte se glupih, oni mogu da povrede samo sebe.
Cuvajte se morona,osecaju zurbu i nestrpljivost dobrih ljudi da ovaj svet ucine boljim i panicno su krenuli u kontra napad.

Pa pazi, staraca, bolesnih, iznemoglih... je uvek bilo i bice dokle god se ljudski rod ne mane umiranja kao pojma, odnosno, starenja kao pojma (da ne ulazim dublje u varijantu da sve sto je zivi organizam na nasoj planeti...!). Kad ce to biti, ako uopste bude, se cak ni ne naslucuje ni na koji nacin. Da se ide u nekom tom pravcu - ide se. Produzen je zivotni vek, coveciji, i to prilicno u zadnjih stotinjak godina. I to bez obzira na pogorsanje zivotne okoline u svakodnevnom egzistiranju, bar u naseljenim podrucjima (pa sa gustinom naseljenosti raste i procenat zagadjenja - nezdravog okruzenja...). Naravno, kad se malo osvrne unazad samo povecanje higijene je doprinelo dosta tome pa onda ostali cinioci ali kako god opstaje cinjenica da je zivotni vek produzen, a samim tim i radni vek iako to nije bitno sada. Medjutim, uzasno daleko smo od trenutka kada starost, starenje, prestaje da bude to sto jeste sa svim svojim pratecim pojavama. Kad je tako, a tako je, onda treba razumeti da su trenutni i nekadasnji "problemi" sa kojima se suocava postavljac teme uvek postojali i postojace jos dugo posle nas.

Kad je tako, treba obratiti paznju na to da se eliminise los uticaj na sebe kao radnika na nekom poslu koji se obavlja i koji je primaran za licnu egzistenciju. Postoje knjige koje su bazirane na toj problematici a i napisane su tim povodom, neke spadaju i u redovno obavezno stivo u mnogim skolama a, narano, i predmeti koje moraju da se poloze sa odredjenom ocenom koja bi trebalo da garantuje poznavanje te problematike (bar osnove koja se nadogradjuje prakticnim radom posle skolovanja!). Narocito na skolovanju koje ima veze sa medicinom kao i svemu sto se tice rada/kontakta sa ljudima (i zivotinjama). To sto pominjes, "energetski vampirizam", to je nesto sto je relativno novije ali samo u smislu definicije pojma koji se za nesto koristi. U sustini - nista novo sto jos od nekih grckih mislilaca nije dobrano istrazivano!

Kad se na guglu ukuca taj pojam "energetski vampirizam" na prvom linku koji izbaci ima nesto sto cu citirati (iako ne volim to citiranje...) ali je, po meni, dobro opisano kako sam pojam tako i ima dosta veze sa problemom koji je ovde postavljen:

Ono sto je boldovano nije u originalnom tekstu, ja sam to boldovao kao nesto sto je vredno da se uoci!

Zbog svega ovoga sam u predhodnom mom postu i rekao da mislim da nije problem u onome sto je naglasio postavljac teme nego je vise sam on u problemu i to malte ne nezavisno od onoga sto je u njegovoj vizuri navodno doprinelo stanju u kome se nalazi. Pogresna percepcija stanja/dogadjaja je uzrok velikih gresaka u zivotu. Zato treba biti objektivan i truditi se da se bude objektivan koliko god je neko to u stanju da bude. To je vrlo tesko i ljudi su skloni da subjekriviziraju i to mnogo vise nego sto je to "zdravo" za njih same. Ali, uvek postoji mogucnost da se dodje do resenja, mozda ne tako brzo i lako kao sto bi mi zeleli ali kad se nadje resenje zagarantovana je sreca i zadovoljstvo nastavkom zivota i resenim problemom.


Pozdrav!

Nije možda fizički, ali itekako jeste psihički.

Prelistaj samo za koje se poslove traže ljudi od 55+. Noćni čuvar prazne zgrade, prodavac sladoleda i novina itsl., ukupno 0.7gr mozga neophodno.

U proseku, od 0-25 godina se čovekov mozak razvija, od 25-55 je na nekom vrhuncu uz neznatne oscilacije, posle 55-6-7('ajde kao optimisti smo, pa i 58) degradira u svakom smislu i na svaki način, odnosno teži 0.

Slušamo "degradiranog" Balaševića (59), Čolića (61), Štulića (59), Vlatka Stefanovskog (55), Boru Čorbu (60)... Predsednik nam je izlapeli Nikolić (60), jadnu zemljicu Rusiju vodi dementni Putin (60), Ivo Andrić je sa 69 postao nobelovac (doduše, roman je napisao sa 53)... većina mojih fakultetskih profesora (PMF) imaju 60-tak i ne znam kako im uspeva da sakriju tu konvergenciju mozga ka nuli. I Tesla je poslednjih 29 godina života degradirao i ne treba uzeti ozbiljno ništa što je uradio?

Sceka,
mnogo toga što si rekao u svom postu, a i citatu, stoji i nema se tome šta mnogo dodati ili oduzeti sa aspekta nauke kojoj je materijalizam osnova,međutim da bi se otišlo dublje u analizu predmetnih stanja sa teme nezaobilazan bi bio metafizički pristup, a u to se ni u kom slučaju ne želim upuštati iz više razloga.
Teško da bilo ko može precizno, naučnom metodom, definisati jednu nama svakodnevno prisutnu metafizičku pojavu, ljubav, pa ni njenu suprotnost mržnju, pa ću zato završiti rečima Skota Peka iz njegovog dela Ljudi laži:

Ključna reč je LJUBAV.

To se prvenstveno odnosi na pokretača teme, pa i na svakog pojedinca na ovoj našoj prelepoj planeti, a da jeste prelepa, omogućio nam je burex, da se u to i na ovom forumu uverimo.

U svom prvom postu ovde sam odmah upozorio postavljača teme da je pred njim jako težak zadatak i samo od njega zavisi hoće li ga uspešno realizovati.

^
Sve je to lepo ali ono sto muci pokretaca teme je daleko prozaicnije...! :) Narocito sto ga nema da se javi, nikako! :)


Pozdrav!

^
Da, očigledno je da mnogi ljudi imaju ozbiljan problem sa tom metafizičkom pojavom.

Današnji Holanđanin i Makedonac već 15-20 godina nisu napravili išta vredno pažnje, a ove ostale svako ko je u stanju da sluša duže od 5 sekundi(odnosno koliko radio uređaju treba da automatski promeni stanicu) definitivno ima jako puno bad sectora na svom hard disku, u ma kom zapećku planete se nalazio.
Jok, nego je Nikolić savršeno uravnotežena ličnost :) Što se tiče Putina, vođenje države nije isto što i vođenje kola na seoskoj svadbi, pa da je za vođstvo dovoljan samo jedan čovek sa svim svojim vrlinama i manama, tako da poređenje te vrste nije merodavno.




Sa jedne strane je kriva krečana u glavama touch-screen-Facebook studenata bez ijednog pečata u pasošu, jer uništava potencijal za kritičko posmatranje životne okoline, a sa druge je rutina predavača polugodišnjeg gradiva koja se, gle čuda, stekne već posle samo 35 godina uzastopnog ponavljanja. Čudna mnogo ta sva čuda boga ti...



Piše "u proseku". Ko danas i kako može sa 100% tačnosti da utvrdi da je do svih obelodanjenih ideja iz poslednjih 29 godina života došao baš stoprocentno u tih 29 godina ?

Slobodno daj neki svežiji primer. Jedva čekam nove kontraargumente i radujem se minusima kao plusevima najrođenijim :)

_{[Ovu poruku je menjao Boris Tadić dana 31.05.2012. u 21:51 GMT+1]}

Hvala ljudi na komentarima, nisam očekivao ovoliko, ali još bolje!
U ovakvoj situaciji kakvu sam naveo na poslu ne bih da bežim od stvarnosti i zamišljam da vidim nešto drugo čemu bih se nasmejao jer dugoročno bi sebi mogao da stvorim neke psihičke poremećaje neprihvatanja realnih događaja. Često sebi kažem da sam posao jedva dobio i da sam tamo apsolutno profesionalno, jer, na kraju krajeva, voleo bih da radim da bih živeo, a ne odrnuto. Tamo je moje vreme njihovo, i za to dobijam platu, pa mogu da mi rade šta hoće :)
Svaki posao ima svoje mane.
Što se tiče Energetskog Vampirizma, čuo sam termin, čitao malo o tome ranije i gledao na youtube neki dokumentarac iz delova, čini mi se da je naš, ali me više opteretio nego što mi je olakšao. Sam termin Energetski Vampirizam sve lepo kaže, postavlja stvari na svoje mesto, i toliko o tome.
Posao sam jedva dobio, i tražim načine da izlazim na kraj sa njegovim izazovima. Kolege su mnogo duže od mene tamo, samo što mi mlađi sada služimo tome da se oni izvuku od iscrpnih kontakata sa pacijentima, beže glavom bez obzira i bave se nečim kao što je fakturisanje utroška materijala u kompjuter, papirologijom, itd... Ja sam trčao na sve strane da bih ostavio vredan utisak, ali kada sam video koliko sam sebi pravim štete, služim se parolom da sam tu da bih radio i radiću tempom prosečnog pojedinca, a teret toga što pacijenti čekaju na uslugu sam ostavio samim pacijentima jer ako krenem da popujem starijim kolegama, samo sebi stvorim nove probleme.

A što se tiče same srži teme, mogu ja pronaći razne mehanizme hvatanja u koštac sa starijim pacijentima, čak dotle da im posvetim više pažnje na samo ćaskanje gde će onda posao trpeti i nerviraće se ostali pacijenti koji će čekati na mene, jer u krajnjem slučaju, kada se smena završi, ja odoh, vreme je fiksno, a kvalitet usluge svejedno niko ne kontroliše...
Počeo sam i da malo duže i sa smeškom da gledam pacijente koje se služe tehnikama koje sam naveo u prvom postu, pa sam primetio da počinju da gutaju knedle i da beže od susreta sa mojim očima kad shvate da sam svestan šta rade možda čak i nesvesno... ali... zapitam se onda... dokle sve to ide i na kakve se sve gluposti vreme gubi.

Mislim da gresis u zkljucku ovog boldovanog. Ako si trcao samo zato da ostavis utisak, onda ok, prestao si to da radis i tome nema prigovora. Ako si trcao na sve strane da bi ostavio utisak i pri tom naucio posao, i pri tom dobro obavljao posao, i pri tom bio zapazen kao takav - da dobro radis svoj posao - onda je steta prestati jer ce ti to i takvo doneti jako puno! Kako god se okrene, dobar i vredan radnik uvek bolje prolazi od prosecnog (ne uzimam u obzir lose radnike cak ni kao poredjenje, nerviraju me svi koji otaljavaju svoj posao, nerviraju me do ja]a!!!!) i uvek se isplati biti dobar radnik. Isto tako, po meni, nepotrebno je gledati druge pa razmisljati "Vidis kako oni 'vataju krivine pa nikom nista..."! To je jako lose po 'milion' pitanja, a bojim se da danasnja mladez, ne samo ti, to radi kao po difoltu?!



Mislim da si sa ovim pasusom sve lepo, kao hronoloski, objasnio nama ali i sebi kako treba da se postavis. Osim boldovanog a narocito podvucenog!!! To ja sebi ne bih dopustio, kao sto nikada u zivotu i nisam!, da bude cak i negde u zapecku mojih razmisljanja!!! To se zove otaljavanje posla i sa tim se nikada nisam i nikada necu sloziti! To je, po meni, samo za bezvredne ljude rezervisano. To ja licno ne bih mogao da trpim od sebe samoga, bilo bi me sramota da se pogledam u ogledalo ujutru! Nazalost, takvih ima sve vise, nadam se da ti neces biti takav! Uzasavam se ljudi koji odradjuju, otaljavaju posao kojim se bave!


Pozdrav!

Ovde imamo jedan tipican primer "emotivnog vampira".

Šćeka.

On uvek uznemirava i neprekidno provocira (zargonski = troluje). Zasto? Zato sto zeli paznju koja mu je nekad na neki nacin uskracena.

Kako to utice na ljude oko njega? Emotivno iscrpljujuce.

Složio bi se samo tako kada bi milion puta naišao na zid kada se spomene neka promena, kada bi ti na leđa pala sva odgovornost da ako želiš nešto da menjaš, da to znači da moraš i da menjaš osobe i njihove ustaljene navike, kada bi shvatio koliko je potrebno napora da sa dna hijerarhijske lestvice kreneš da sugerišeš svom šefu kako bi trebalo nešto da se radi samo da bi stvari bile funkcionalnije, organizovanije i lakše svima zaposlenima i usluga poboljšala, a to znači da taj šef treba da menja svog načelnika... itd. (u ovome ne mislim na finansijska sredstva za bolju aparaturu u ustanovi, već na psiho-fizičku uslugu, humanost prema pacijentu). Ukratko se sve svede na "što se menjati za istu platu a pri tom te niko ne kontroliše".
Svi se pre ili kasnije vrate u sopstvene granice odgovornosti u kojima pokažu ko su, ili daju maksimum u tim okvirima pa možda u nekoj usamljenoj duši i pokrenu nešto slično, produktivno (a većina će se smejati što za istu platu radimo vrlo različito), ili rade prosečno, ili hvataju krivine, lepo se odmore na poslu jer ih kod kuće čeka dete i druge obaveze, a platu dobije istu kao i onaj što daje maksimum.
Meni se čini da je moje vreme u ovoj struci kratkoročno jer su se sve ambicije ugušile i naišle na zid.
U pitanju je državna firma, opšta bolnica, i iskreno sam jako ogorčen i u potrazi da izlazom, drugim vrednostima. Tačnije, put pod noge iz ovakvog sistema.

A nije ti palo na pamet da je mozda suvise rano da ti savetujes nekoga ko je hijerarhijski iznad tebe? Mislis da taj nije bio kao ti nekada u njegovoj varijanti tvojih godina sada? Mislis li da znas sve aspekte koji opterecuju tvog sefa i ne daju mu da menja nista od ustaljenog? Jesi li siguran da on sam ne bi nesto/mnogo toga promenio, mozda ce promeniti "kad se kockice sloze" jer uvek ima nesto sto ostali zaposleni ne znaju, ne razumeju, "nije za njihove usi" i slicne varijante. Nestrpljenje na prvom poslu (ako je prvi, izvinjavam se ako gresim!) je mana! :) Znaci, sad samo pricamo, čavrljamo, nista obavezno, mislim da odlicno sagledavas situaciju ali je steta da te, recimo, nestrpljivost odvede sa puta koji si izabrao. Ako je to ono sto te ispunjava?! Ja sam pobornik i zagovornik varijante da je u zivotu izuzetno bitno da volis posao kojim se bavis, ako je tako - samim tim ti je pola zivota reseno, zadovoljeno pa mozes da se posvetis obogacivanju ostatka...!!! :)



Da li je moguce da ti ama bas nista ne razumes?! Odrasti malo, smaras svojom nemogucnoscu da razumes proste stvari.

Inace nista u vezi mene nisi ukapirao niti kapiras niti ces ikada kapirati! :) Kad si vec pomenuo, da ti objasnim - ja vec izvesno vreme bezim od paznje kojom sam obasut celog zivota. To moze da bude jako zamorno, i to bas zamorno (smorno je ono sto ti radis a ja pricam o necem drugom!) toliko da iscrpljuje. Ali ti to ionako ne bi razumeo cak i da ti crtam. :)

Idem do grada da uzmem jedan DVD pa se citamo sutra! :)

Laku noc svim dobrim ljudima, ma gde bili ove punim mesecom obasjane majske veceri! :)




Pozdrav!

Lepo rečeno, i tako je!
A za nestrpljenje... pa, nisam siguran da bih utrošio svoje godine na čekanje da se sistem promeni.
U pravu si za šefa i sagledavanje njegove pozicije. Verovatno ima dosta njih koji i njemu zagorčavaju život.

...samo da ne skrenemo mnogo sa teme...

lol , ti si detinjastiji od ovog starca sa klipa


Ovaj klip je pravi primer kako ljudi drugacije percipiraju stvari kada ostare i kada pocnu da razmisljaju o kraju koji im je sve blizi.

@Boris Tadic

Misljenja sam da ta degradacija sa godinama, pogotovo preko 50(za neke i ranije) ima veze sa hormonalnim statusom. Nedostatak nekih hormona kao sto je T ili HGF dovodi bas do takvog ponasanja. Sad da bi se to sprecilo ili bolje ublazilo mora se voditi racuna o ishrani , fizickoj aktivnosti a kad dodji odredjene godine odlicno se pokazala terapija nadoknade odredjenih hormona ( malo bockanja i igranja hemijom nije na odmet )

Ti -d e f i n i t i v n o- nisi shvatio poruku iz tog kratkog, jezgrovitog filma.

No, ima vremena...

@Alexxandar

Trebalo je da staviš upozorenje da klip nije za nas plačipi*ke.

...U vezi s tim što sam izgubila jednog roditelja i znam da je otišao nezadovoljan onim što je postigao u životu, pomislim često koliko frustrirajuće mora biti kada čovek ne uspe da ostvari neke važne zamisli, a onda shvati da je za sve kasno i da više nije moguće da to uradi, da je to-to, šta je bilo, bilo je. Verujem da je teško osmisliti takav ostatak života i možda takve osobe neminovno bivaju teške za saradnju.

Mozda je resenje da se okane razmisljanja o uspehu koji ne moze da postigne,i da se fokusira na ono sto moze.

Takvu zivotnu filozofiju ne treba primenjivati samo u starosti,vec celog zivota.

Ako kazes sebi da je boravak sa dragom osobom uz TV nesto najlepse na svetu (sto u principu i jeste),onda neces biti nezadovoljan zato sto nisi ostvario materijalne ciljeve. Bices opusten a to da li ces ostvariti poslovni uspeh ili ne,bice ti svejedno.

Holkan,
praksa je jedini kriterijum istine, a prenebregavanje ili pak u nekoj meri nedostatak emotivne dimenzije u životu, za šta je užasno teško definisati uzroke, a često apsolutno i nemoguće, je jedan od osnovnih pokazatelja da taj život put istine i ne poznaje.

Ako je osećaj ono pravo, onda nema potrebe za mantranjem o ispravnosti istog, jer često puta upravo to mantranje može biti uzrokom odloženih frustracija i svega onoga što sa time sledi.
Mudra starina iz filma ama ni najmanje nije opterećena neminovnošću fizičkog kraja života, već je sina izveo na "popravni ispit" iz životne lekcije i omogućio mu time da je uspešno i savlada.
Nazvati TAKO nešto detinjastim...hmmmm...e to već o mnogo čemu govori, ali obzirom da je tema o starima, a ne o mladima, otom potom.

Nije usko vezano za temu, ali za ovaj deo diskusije jeste, pa ću stoga ovo i citirati:


RODITELJIMA
~°~
Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.
Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kuci sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.
Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.

Halil Džubran

Starina iz filma uklapa se u razmišljanje ovog pesnika-filosofa.



<sub>[Ovu poruku je menjao Vasastajić dana 03.06.2012. u 08:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Vasastajić dana 03.06.2012. u 08:11 GMT+1]</sub>

^
Nacinje se tema/teme "Zasto se zadovoljavati tako niskim kriterijumima mogucnosti zivljenja...?", kao i "Zasto roditelji u vecini slucajeva svoje zivotne frustracije resavaju tako sto na silu teraju svoje potomke da zive zivot umeso njih?".

Vrlo interesantne teme ali mozda nije mesto, mozda ovo nije tema za tako nesto (ako cemo se drzati nekih pravila...).

Mislim da je jako bitno da se razume da svakoga ceka starenje, starost, i to kao neminovna cinjenica. Razumevanjem i prihvatanjem toga olaksava se pristup starijim ljudima (bolesnim...) kao sto se i olaksava svoja pozicija u interakciji sa njima. Polarizovanje "na keca" nikada nije dobro i nikada ne donosi zadovoljenje ni jednoj strani, a to se uglavnom cini iz prostog razloga sto je to lakse. Ljudi su inace skloni da idu linijom manjeg otpora, velika je steta kad se tako pocne u mladosti, kada je to velika mana i tesko - skoro nikako - ne moze da se eliminise kasnije u zivotu.

Zato je jako opasno ako mlad covek sebi stvori misljenje da je ovo dobro:


Samo mala opaska, nije bitno da bude poslovni uspeh u smislu sticanja novca, ali je jako bitno da bude uspeh, ma o cemu se radi pa tako i poslovni. Da ne razradjujem vise to, verovatno vecina razume ono sto hocu da kazem. Oni koji ne razumeju mogu da pitaju ali i mogu malo sami da razmisle, nije tesko razmisljati, tesko je realno, objektivno razmisljati o sebi i svom mestu i putu u zivotu.


Pozdrav!