Dosta interesantna tema. A kako ti vidis resenje? Kako je to reseno negde u inostranstvu? Priznajem da nisam razmisljao o tome, valjda godine odvuku u neke druge sfere interesovanja... :)


Pozdrav!

Dovoljno za pocetak da dezurni rade svoj posao bez blama i da izbacuju ;).
Prosto uhvate te s puskicom zabrana 6 meseci, uhvate te s bubicom/mobilnim/umanjenom knjigom zabrana dve godine ili letis s faxa ;)

^ Nije tema prepisivanje na testu već što je neko prodavao zadatke sa rešenjima ispred škole, odnosno neko je došao do poverljivih podataka. :)

^ Da, i mislim da je to gotovo nemoguce spreciti.


Pozdrav!

Ne vidim ovde nista lose .

Aha sori, za oko mi je zapao prvi deo posta :). Ok sve jedno onaj ko ima potrebu da kupuje testove, sve jedno za tih par sati ne moze da ih nauci na pamet :). Td opet shut karta za prepisivanje :).
Ovaj sad razmisljam pa nesto mi prolazi kroz glavu, mislim da se i u moje vreme pominjalo neko curenje testova itd. Mada je realno lakse zamoliti onog ko pregleda da lepo pregleda i mozda dopise jos po nesto :).

_{[Ovu poruku je menjao the_tosic dana 20.06.2012. u 23:37 GMT+1]}

Sto sta fali ? Meni uvek smeta kad neko kaze muckarosi su glupi. Znaci ovaj je glupav sto je kupio test za bednu 'iljadarku, a ovaj drugi je pametan sto je strebao za nista !

Probudite se ljudi, deca su danas samo malo realnija i gledaju i brzo kapiraju sta je dobro, a sta ne.

Kome je do morala neka ide u crkvu !

Ako vidis zadatke i pola sata pre pocetka ispita, dosta je da se bitno promeni ocena. Mozda ne bas iz keca na peticu, ali iz trojke na peticu bez problema.

Zanimljiva tema, ali zaista da se zapitaš u 21. veku da li je uopšte dobar ovakav način ispitivanja, pa čak i na visokoškolskim ustanovama.

Kada neko od vas radi neki posao, i desi se da ne zna nešto što mu je u tom momentu potrebno, šta uradite? Pa u odgovarajućoj literaturi nađete to što vam treba. Da ne poznajete posao i to što radite, sto kila literature (uključujući i internet) vam ne bi bilo dovoljno da rešite neki problem.

Isto mislim i za školu. Forsira se učenje napamet, što nije dobro, i to dovodi do varanja i prepisivanja na testovima. Zar ne bi bilo bolje da se na ispitima studentima zapravo da sva raspoloživa literatura, i da tako rade ispit? Jedino što bih zabranio su sredstva komunikacije, jer na taj način neko drugi može raditi ispit u ime ovoga što polaže.

Sećam se u srednjoj školi imali smo kontrolni iz informatike (paskal programiranje na papiru :) ), i nastavnica nam kaže: izvadite sada na sto sve što imate sa sobom, i sveske i knjige i puškice, sve je dozvoljeno, osim da radite jedni drugima i da prepisujete jedni od drugih. I da li su svi dobili 5? Naravno da ne, ocene su bile kao i uvek.

Džabe ti literatura ako nisi naučio.

Tom logikom se vodi i profesor geometrije Lučić, na matematičkom faksu. Polažeš ispit sa knjigom ispred sebe (plus dobiješ vreme sa knjigom nakon što izvučeš pitanja). Ne možeš ti naučiti da odgovoriš na dobijena pitanja, pa čak i sa sve knjigom, ako nisi prethodno učio. I profa kada te pita, tačno vidi da li si spremao ispit, ili si došao da učiš u tom periodu od dobijanja pitanja do samog odgovaranja.

Prijatelju, ti porediš malu maturu i ispite na fakultetu.

Dobro da, jesam davao ispite na fakultetu kao primer, ali mislim na ispite generalno.

Mislim da je bolje naučiti decu, tokom školovanja, kako da traže informacije i da razdvajaju bitno od nebitnog, nego da uče bilo šta napamet.
Recimo, ako dete ne zna napamet stavove o podudarnosti trougla (lupam), ali zna gde može da ih nađe i kako da ih upotrebi to je po meni sasvim dovoljno.
Ako dete ne razume materiju (nije učilo), pa džabe mu i ako mu lično otvoriš knjigu na stranicu gde su opisani pomenuti stavovi, kada neće znati da upotrebi to što je tu objašnjeno.

E da, ovo ne važi za "bubatorske" predmete tipa istorija. Mislim na one predmete gde se traži praktična primena nekog znanja. U istoriji npr. nema toga, ali ni maturski se ne radi iz istorije :)

Opet zavisi sta treba... i kako kome. Zamisli situaciju da te zgazi voz, lezis polu-mrtav u urgentnom, i gledas doktora sa laptopom koji googla "how to heal train wounds" :)

Za neke stvari jeste glupo da se uci napamet, ali bar neke osnovne, dobro je uvek da ih znas. Bar da mozes da kupis plocice u prodavnici, ili da znas koliko farbe ti treba da okrecis nesto, pa da proracunas koliko brasna/mleka/... ide za tepsiju za 2.5kg ako je recept za 1kg.

Evo mali zadatak, kupujes robu, i roba sa 20% pdv kosta 100eur. Koliko kosta ako uzmes tax-free? :) I onda pogledaj koliko ljudi bi odmah reko 80eur :)

To si u pravu, ali mislim da takve stvari dolaze iskustvom.

Naravno, osnova znanja mora da postoji, a ono što češće koristiš ćeš naučiti i znaćeš uvek. Kada već spominješ medicinu, evo jedan anesteziolog dozira anesteziju u zavisnosti od stanja pacijenta, plus godina, telesne mase itd zar ne? I sada, sigurno negde u literaturi postoje neke tabele gde je sve to objašnjeno. Da li anesteziolozi znaju napamet te tabele? Pa oni iole iskusniji ih znaju sigurno, ali im je sigurno trebalo vremena da to nauče, i siguran sam da su tako neku informaciju izvlačili iz literature kada im je bilo potrebno.

Na kraju krajeva, nema medicina obavezno stažiranje i sve te zezancije pre nego što počneš "zaista" da radiš za đabe. To je period kada si uz iskusnije kolege i praktično vidiš kako se primenjuje naučeno na fakultetu. A i na samom faksu ima dosta praktičnog rada.

Baš si izabrao specifičnu nauku :)

Malo sam skrenuo sa početne teme, te se izvinjavam. Suština mojih poruka je da, smatram da ima prostora za promene u načinu provere znanja u nekim oblastima/predmetima.

Naravno da ima i prostora i potrebe za promenama, ali jedno ostaje konstanta: ukoliko se pre testa znaju pitanja koja će biti na testu tu nema ni p od provere znanja, bila to mala matura ili fakultet, bila dozvoljena literatura ili ne.

Nije problem u ovom:
Nego u ovom:

Kao i nekaznjavanje pocinilaca.

Nema potrebe ni za kakvim specijalnim provjerama po skolama.
Skola je da se u njoj uci, za one koji hoce da uce, a ne da se neko provjerava, jer on u skoli sa tim znanjem nista nece raditi niti ce ga ko za to placati. Cemu onda provjere?

Treba ukinuti dirigovano i vezacko zaposljavanje po drzavnim sluzbama i provjere znanja i sposobnosti uvesti tamo gdje covjek treba da dodje, umjesto da ga provjeravaju tamo odakle odlazi, jer onaj ko ga prima ce snositi posljedice njegovog neznanja ili imati benefite od njegovo znanja, a ne onaj ko ga otpusta.
Uostalom, kriterijumi i kvaliteti ocjenjivanja, testova i nastave se razlikuju ne 100% nego i 1500% od skole do skole, od sela do sela, od profesora do profesora, tako da su ocjene iz srednje skole (kao i sa fakulteta uostalom) obicno srajne kao mjerilo znanja i sposobnosti za praktican rad (mogu biti mjerilo sposobnosti za ucenje, bubanje, memorisanje... ali to je sasvim drugi kvalitet aktivnosti od produktivnog rada).
Nije rijetkost i da se ocjene poklanjaju, pa ako te usere da ti iz neka 2-3 predmeta u startu sezone zakljucivanja zakljuce 5, onda i svi drugi nastave tako eto kao "da ti ne kvare prosjek"...

Problemi sa varanjem na testovima postoje samo u ludjackim soc-komunistickim drustvima sa dirigovanim zaposljavanjem i suludim uslovima otpustanja.
U svim drugima normalnim okolnostima zaposaljava se sa znanjem i sposobnostima, pa ako se tu poslodavac zaebe - sutradan dobijes otkaz i vozdra.
Tako da od varanja na testovima ne mozes imati koristi vec samo stete - bez obzira koliko uspjesno varao.

Ja gdje god sam konkurisao za posao, mogao sam u CV-u napisati i da sam trostruki doktor nauka, niko nikad nije trazio da vidi neki papir kojim ja nesto od toga sto sam napisao dokazujem.
Ali nije se desilo ni jednom da me ne provuku kroz neke interne testove o materiji koju bi trebao da radim, i bez razgovora sa ljudima sa kojima bi trebalo da radim o stvarima koje bi trebao da radim.
Doduse, ja sam uvijek konkurisao na poslove na kojima treba nesto da se radi, pa je mozda to u pitanju.

LOL,

osecam da ce rasprava sad krenuti dobro utabanim stazama: vredi li fakultetska diploma ili ne.

^ Ne. Daleko od toga, nisam mislio nista u tom pravcu.

Mislio sam na zaostali komunisticki mentalit shvatanja da se "na gore" napreduje prevarama, muckanjima, laktanjima, vezama i sl. sredstvima.
Nazalost, u danasnjoj Srbiji gdje vecinu poslova predstavljaju drzavo-sisacki poslovi koji se dijele po rodbinskim, stranackim i sl. kriterijumima i gdje diploma zaposlenog ne sluzi kao dokaz njegovog znanja nego kao dokaz osnova po kome je onaj ko ga je zaposlio tu "imao pravo" da ga zaposli, ako slucajno neko potegne pitanje:

-"Otkud to da je bas tvoja sestricina sef direktive za savjetovanje drzavne agencije za komisiju za podrsku pomocniku ministra za donosenje strategije za borbu protiv korupcije u zaposljavanju?"
-"Pa ima diplomu, sve je po zakonu."

Sve u svemu, takvim problemima nema lijeka sve dok je drzava u stanju u kakvom jeste.
U uspjesnim zemljama za vrednovanje diploma se brinu privreda i industrija, a ne skole i profesori.

Nije bas ni u belom svetu sve savrseno, oni ipak prvo gledaju diplomu, ali i ono iza diplome.

Racunica je prosta. Radni vek je 30-ak godina, a u Srbiji se nizta bitn nece promeniti u zaposljavanju, partokratiji i vezama u narednih 100 godina.

To daje dovoljno prostora za kalkulaciju, sto brze i lakse doci do titule, i uzivati blagodeti usporene tranzicije.

Zivot je kratak, i toga su svesni oni koji su na pozicijama i guraju svoju mladj.

A trenutno imamo sest generacija, poprilicno nesposobnih, zacaurenih na svojim raznolikim pozicijama, potpuno neukih da ista pozitivno promene, ali sa ogromnom zeljom za "boljim zivotom" koji ce im priustiti novac i zadate drustvene potrosacke potrebe.
Ako se ne prevare, pa se navuku na ozbiljnu drogu ili alkohol u vecoj meri.

Tako da ce prevare, varanja i lagodno provlacenje kroz sistem ocenjivanja potrajati bar jos pola veka, dok pod nekom prinudom ne krene pozitivna promena, naravno jako usporeno. Ni "bolonju" ne implementiraju kako treba, niti imaju nameru, vuku je deceniju, a sada je u zoni da niko ne zna kako da se ispetlja iz ove polovicnosti. Zasigurno ne "promocijom nauke"...koja je direktna promocija nepotizma i partokratije..

Poz

Resenje je vrlo jednostavno, ukinuti malu maturu.

To je ionako jedna beskorisna idiotarija nastala tokom "kulturne revolucije" cirilicara i cija je jedina svrha bila da se klinci nateraju da koriste cirilicu, sto je btw veoma neuspeli eksperiment sudeci po klincima iz mog okruzenja. A posto bi samo mala matura iz jezika bila ocigledna tu je ubacena i matematika i tako je celokupan osmogodisnji program skolovanja sveden na padeze i pitagorinu teoremu.

Dokaz tome je i skora ujdurma oko vladike Danila i siljenje pomoravsko-raskog ili kojeg vec odseka neke strukovne organizacije cirilicara. Klinci se tokom osam godina skolovanja ne uce nicemu sem jeziku i matematici jer je to ono sto im obezbedjuje dalje skolovanje, nemaju nikakvu sirinu znanja niti opstu kulturu niti se njihovi roditelji uopste i trude da klince spremne za zivot. Kad se procita i vest iz OP moze se procitati da je keva J.J pljunula 200+ evra za dodatne casove iz jezika i matisa, slucajno je zaboravila da napomene koliko je platila casove iz biologije, geografije, istorije, itd.

Uravnilovka i pomepzna pobeda mediokratije, cela ova prica stvarno nema prikladniju razradu...

Koliko prosutog jeda...cirilicari bi trebali biti nesto pogrdno?
Puno puno ti smeta nesto tako bezazleno kao nase pismo?

Inace smatram da treba ukinuti malu maturu
Provere raditi u toku skolovanja....

To je tvoje pismo, ne moje. Ja sa druge strane nemam jedno pismo, imam dva, od pocetka skolovanja sam ucio dva, i u praksi koristio oba bez ikakve prisile i prinude i sa slobodom izbora koja se uglavnom svodila, i danas se svodi, na latinicu. Posto je po misljenju cirilicara previse ljudi imalo takav izbor odlucili su se na prisilu i da bi bili sigurni da individualne sredine nemaju izbora uveli su taj idiotluk od male mature.
Nema niceg bezazlenog u prinudi, tako da, DA, cirilicari je pogrdni naziv.

Kada se pod cirilicarem ne podrazumeva neko ko koristi cirilicu nego neko ko je forsira kao jedino pismo, onda - da, to je pogrdni naziv (sasvim zasluzeno).

^

Vidi ko govori! Daj, mogao bi bar pravilno pisati. Ovako kako ti pišeš, ne znam da li sisaš ili šišaš.

I po čemu je to ćirilica loša? Ja sam jedan od onih koji je naučio najpre latinicu, sa svoje četiri godine, pa tek u školi ćirilicu, ali nikada tako ne bih pljuvao po svome pismu.

EDIT: Kad govorimo o forsiranju jednog pisma, u tome je ES nepobediv.

LATINIČARU!!!


:)

uvodjenje srbe i matisa je po meni majmunsko kopiranje majmunskog americkog sistema sat, ali za srednje skole.

Ne znam odakle mmixu ova nebuloza oko cirilice, jel to stvarno ili se zeza ?

Potrebno je veoma malo mentalnog napora da se vidi da li zamenjujem š, č, ć, ž i đ sa s, c, c, z i dj. U situacijama kada to nije ocigledno, ne vrsim zamenu.


NIJE losa. U tome i jeste stvar. Niti pljujemo po cirilici. Pljujemo po pljuvacima na latinicu i onima koji forsiraju samo cirilicu. Nemamo nista protiv cirilice, ali ne dirajte latinicu.


ES nikoga ne sprecava da pise cirilicom. Cirilicni postovi se prihvataju jednako kao i latinicni.


Bio bih to kada bih trazio ukidanje cirilice, sto ne trazim. Licno mi ne bi smetalo, ali je jasno da ne bi bilo ok, tako da to i ne trazim.

A otkada je moguće na ES-u pisati ćirilicom? Koliko je meni poznato skripta automatski konvertuje ćirilični tekst u latinični.

Evo da probam ja, jer se sećam od ranijih godina da nije bilo moguće pisati ćirilicom na ES-u.

Nema razlike između onih koji forsiraju ćirilicu i onih koji forsiraju latinicu. ISTI SU!

Evo, kao što vidiš, ja napisao post ćirilicom, poslao - kad ono - latinica!

I ko tu forsira jedno pismo?


Lično, pljujem i na one koji forsiraju ćirilicu, i na one koji forsiraju latinicu. Ipak, postoji jedna sitnica.

Ovo nije niblizu sat testa, sat test je standardizovani test za rangiranje za fakultete i ugalvnom sluzi da razdvoji buduce akademce od rednecka, najpribliznija mu je nasa velika matura uz vaznu razliku da je fokus na kritickom razmisljanju i resavanju problema gde su jezik i matis instrumenti a ne svrha samima sebi

A sto se tice mene moj problem je sto sam vec mator i dobro pamtim, vrlo dobro se secam jednostranih javnih "debata" oko tog pitanja cemu je sledio novi obrazovni sistem.

Jesi li? Dakle, ES te ne sprecava da to uradis.
Imas pravo da napises tekst bilo na cirilici ili latinici. Kao sto i ES ima pravo da ga prikaze bilo na cirilici ili latinici. U nekim slucajevima se ta dva ne poklapaju.


A ta sitnica koju si okacio nije napisana istim jezikom kojim ti pises. Tacnije, nije napisana istim jezikom kakvim pises. Isti mu je naziv.

Shadowed, jezik je zivi organizam koji se neprestano menja.

Zato nemoj da te cudi sto je ovako napisan tekst koji je srocen pre nekoliko vekova.

Evo, i ja ponekad ne prebacujem i pisem kao i ti, ali - ta sitnica je dosta istinita.

Mozda je bolje da sam okacio pdf knjigu CUJTE SRBI (CUVAJTE SE SEBE) !

He, he, he... Obešenjače jedan vickasti!



Valjda je pravilno - ČUJTE SRBI (ČUVAJTE SE SEBE)?! Ili sam te pogresno razumeo?


Laku noć dobrim ljudima ma gde bili ove vruće letnje noći!



Pozdrav!

Na koju foru se povezuje mala matura sa "ćiriličarima", kakve to veze ima? Pa i pre 20 godina se na prijemnom za srednju školu polagao srpski jezik i matematika, pa se ne sećam da je neko tvrdio da je školovanje svedeno na padeže i prave uglove

Taj tekst je kontradikciji sa tim sto si napisao (a sto je tacno) da se jezik menja.
Druga stvar, jezik nema veze sa cirilicom. Isti jezik mozemo pisati i cirilicom i latinicom. A cak i da nije tako, kao sto rekoh, ne protivim se postojanju i ocuvanju cilirilice. Protivim se protivljenju latinici. Ono.. Ne diram te, ne diraj me.

Ne znam :) Nadji mmix-ov post gde je pisao o tome.

pisanije cirilicom na netu je ogromna glupost... to su izmislile pridoslice

Prvo ta "sitnica" koju si okačio, aj' što nije na jeziku koji ti govoriš, već je miljama daleko i od jezika kojim je onaj, kome izrečeno pripisuju, govorio.
Drugo, ime i delovanje Nemanjića u novijoj istoriji biva zloupotrevljavano od strane nacionalnih kompleksaša tipa Velimirović, Moljević i slični, tako da potezanje takvih istorijskih "argumenata" i nije ništa drugo nego istrajavnje na zloupotrebi, mada u ovom slučaju nesvesno(bar se nadam).
Zbog svega navedenog sam apostrofirao reč "sitnica".

Postoji i jedan problem sa tom sitnicom, a to je da je tebi potrebna "saradnja" drugih ljudi da bi ti sprovodio to svoje narodnovanje i guslanje.
Možeš li da pronađeš neki interes i smisao u životu, a da ti nije potreban niko drugi da bi ga ostvario ili ostvarivao, tj. da nije potrebno prisiljavati druge ljude išta da rade ili išta da misle o tom tvom smislu da bi taj tvoj smisao imao smisla?
Koji je to nivo svijesti i obitavanja, kada ste ti i tvoje životne vrednosti ugroženi samim time što je neko nezainteresovan za tebe ili tvoja uvjerenja?

Razumio bih popove, njihovo parazitiranje je upravo zasnovano na guslanju besmislica, pa je njihov interes očigledan i nepotrebno ga je objašnjavati - ali šta ti (ako nisi pop) nalaziš za korisno u svom postojanju od toga što ću ja npr. pisati ćirilicom?

Ćirilica je "srpskije" pismo zato što je to pismo Vukovo i tu se dosledno poštuje pravilo jedan glas - jedno slovo. Ova latinica kojom mi pišemo je zapravo pozajmljena latinica od Hrvata tzv, Gajeva latinica. Srbin Daničić koji je živeo i radio i Zagrebu predložio je da:

Daničić je predložio reformu latiničnog pisma po ugledu na Vukovu reformu ćirilice, u kojoj bi se digrafi dj, lj, nj, dž zamenili grafemama đ, ļ, ń, ģ, i time postigla puna kompatibilnost latinice sa ćirilicom, i izbegle nedoumice u kojima grafeme iz digrafa stoje jedna do druge, ali se posmatraju odvojeno (npr. nadživeti, injekcija, podjednako itd.).

Od Daničićevih grafema, u širu upotrebu je jedino ušla grafema Đ đ, umesto dotadašnjeg dj. Hrvati su čak dj pisali dugo kao gj...

Tačno je da srpski nacionalisti smatraju da latinica nije srpsko pismo, ali isto tako se može postaviti i pitanje čija je latinica ? Da li je to pismo koje pripada isključivo nekom narodu ? Da li je to versko pismo katolika, protestanata ?

Lično mislim da se latinica u srpski prošvercovala, tj ušla na mala vrata. Delom je to zbog Jugoslavije, delom zbog pogodnosti jedno slov jedan glas pa bi mi tako mogli pisati i arapakim ili grčkim, a naravno latinica je i globalno pismo. Trebali bi lingvisti konačno da presude šta je šta, a na kraju krajeva i srpska država je nedosledna:

Službeno pismo je ćirilica, a latinica je u skladu sa zakonom. Wtf ? Smrdi na truli kompromis.

Ja smatram da je zapravo prednost to što u Srbiji možeš podjednako da koristiš oba pisma. Ćirilica je srpska isto koliko i latinica. Nisu Srbi smislili ćirilicu, te mislim da je jako glupo svojatati je i praviti neku razliku. Jedina prednost ćirilice je to što nema nedoumica oko nekih znakova (lj, nj, dž itd.)

Fora je što se kroz ćirilicu gura nacionalizam, te je ćirilica čisto instrument u tom smislu. Moje lično mišljenje je da treba da čuvamo i negujemo oba pisma podjednako. (pođednako? :D )

U pravu si kada kažeš da je naša prednost u tome što možemo koristiti podjednako oba pisma, ali odakle ti to da se kroz ćirilicu gura nacionalizam?

Potražite stare fotografije Beograda, od pre drugog sv.rata, pogledajte kako su ispisane firme po Beogradu, kojim pismom.
I ne samo po Beogradu. Širom Srbije. Tada je, kao i sada, važio propis da firme moraju biti ispisane ćirilicom. Samo što je od poštovanja propisa ostalo samo prazno slovo na papiru.

Što bi neko poštovao zakon (koji propisuje da firme moraju biti ispisane ćirilicom) kad ne poštuje samog sebe i svoje poreklo?


Braksi - ne mešaj latinicu i gajevicu. Nije svejedno.

Odin D. i guslac - vi nikad niste videli neki ruski sajt?

Vasastajic, pogledaj još jednom moj odgovor u vezi jezika koji se neprestano menja....ne znam šta ti tu nije jasno.

E da.....

Odakle ti ova pomisao? Gde sam ja nešto slično izrekao?



Onih 20% populacije ove planete, Kinezi, mora da su ludi što pišu mandarinskim po netu.
Kako to da oni, druga ekonomija sveta pa pišu zaostalim mandarinsim? Zamisli, koriste svoje znakove na netu?
Pridošlice?


http://www.ln.mid.ru/bdomp/act..._representation/03.02.05.02.03



_{[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 23.06.2012. u 14:19 GMT+1]}

Pazi ja sam ucio ruski pre 20 i kusur godina al se nesto ne secam da se ruski moze pisati latinicom???

Ako gresim ispravite me...

Ne, al ovo je prosto neverovatno. Znaci Stefan Nemanja je to rekao pre 900 godina i mi smo sad zanavek zarobljeni u ispunjavanje njegovih zelja? Ko je je*ote Stefan Nemanja da sva buduca pokoljenja zaobi u oblaku zatucanosti? Kao prvo narod Srpski je vec potpuno i kompletno omanuo u ispunjavanju te zelje jer jezxik na kojem je on to izrekao i piskmo na kojem je to napisano nije danasnji srpski niti danasnja cirilica. Ta mudrolija je izrecena i zapisana na staroslovenskom jeziku koji je slican srpskom koliko i bugarskom. Tako da, sedite dole, jedan ko vrata.

Cirilica je ovde isplivala kao predominantna iz cistog i apsolutnog INATA da bi bili drugaciji od Hrvata, tokom "kulturne revolucije" tokom ratova 90ih. Wet dream napacenih dusa iz SANU koji se konacno primio u sirokim narodnim masama uz zdusnu pomoc politickog aparata kojem je super odgovaralo da ima globalno nepismeni plebs kojim je lakse manipulisati.

Ja i dalje ne kontam kakve veze ima ćirilica sa maturom/prijemnim ispitom

I ne samo to, nego treba danas da primjenjujemo privredne propise od prije drugog svjetskog rata:



Prostim bacanjem pogleda na svijet oko sebe lako se uočava da je u najzaostalijim banana rektumblikama na visokom mjestu kotirano poštovanje tako uzvišenih stvari kao što su porijeklo, istorija, tradicija.... dok je u najnaprednijim oblastima zemlje popularno poštovanje tako prizemnih stvari kao što je pravo prvenstva prolaza desne strane, obligaciono pravo, crveno svjetlo na semaforu, radno pravo i sl.

Nije teško izvući korelaciju između zaluđivanja "uzvišenim i svjetlim tradicijama" i posljedica do kojih to dovodi na prizemnom ovozemaljskom terenu, i obratno.

BTW, zna li neko šta se desilo onomad sa onim anglosaxoncima što se odreknuše svojih runa i pređoše na pismo mrskih im neprijatelja Latina? Čuo sam da naseljavaju tamo neke oblasti na zapadu, ali ne znam baš kako im ide? Da nisu propali?

Ne pitaš ovo valjda ozbiljno?


To su upravo prvi vidni rezultati delovanja svetosavskog nacionalizma.


Nisi shvatio suštinu...a rekao bih da si i površno pročitao post, jer akcenat nije uopšte na jeziku, već na manipulativnom baratanju istorijskim likovima i njihovim delima.
Nemanjićima se svašta nešto može pripisati, ali nacionalizam sigurno ne.

Dve stvari: prvo, hajde da ih ne vredjamo i nazivamo ludim ali ako imas pismo koje zahteva da poznajes nekoliko hiljada karaktera da bi mogao da citas tekstove po tom istom netu, onda nisu ni mnogo pametni. Pismo je definitivno debilno kada je prakticnost u pitanju.

Drugo, kada kazes: "Kako to da oni, druga ekonomija sveta pa pisu zaostalim mandarinskim" pazi samo da se ne okliznes i da na osnovu toga sto pisu tim kukama i kvakama ne zakljucis da su zbog toga druga ekonomija sveta. U prevodu na raspalu svrbiju to bi mu znacilo da ako se vrati sveta cerilica u vecoj meri onda ce i zemlja ekonomski da procveta. A problem je sasvim suprotne prirode, sto se krenulo na drugu stranu pa se stalo odmah na pocetku umesto da se zapne i sada se premislja da li da se vraca skroz unazad u svetlu proslost pa da konacno svane.

Ovoliko mrznje prema nasem(mom?!?) pismu nije zdravo. Sta ti je to cirilica ucinila kad je toliko mrzis?
Kazes da je cirilica isplivala tokom ratova 90-tih?!?! Od 90-tih naovamo je predominantna?!?! Koliko si ti siguran u to sto pises?
Nepismen je onaj ko pise cirilicom?

Veoma si konfuzan a nisam navikao da tako pises. Nije tvoje pismo a imas dva pisma...hmmm.....koje je drugo, pored latinice, hebrejsko?
Sa zadovoljstvom koristim oba pisma i mislim da je prednost poznavanje oba

Eh da, posto su oba administratora skocila na mene posle mog prvog posta o kakvoj prinudi koriscenja cirilice pricate?
Ko vam to brani da koristite latinicu kad god pozelite? Ko vam je vratio bilo kakav dokument popunjen latinicom?
Cemu tolika fobija od cirilice?

Relativno kasno sam uopste pogledao ovu temu, ali mi je paznju privuklo ovo:



sto mislim da malo valja da se prodiskutuje/koriguje.

Onako kako ja vidim da stvari stoje, u solidnim drustvima teret proveravanja znanja je
itekako bacen na skole, kako na ulasku u skolu, tako i tokom skolovanja, pa i na izlasku
iz skole.

Sistem zapravo funkcionise tako da se rangiranje kandidata za svaki naredni stepen karijere
(bilo da je u pitanju naredna skola ili neko od prvih zaposlenja) obavlja kao kombinacija u
kojoj odprilike 75% tezine odlazi na renome skole i predhodni uspeh, a oko 25% na dodatne
provere (tipa da li je bistar koliko nam treba i da li zna upravo ono sto nam treba).

Implicitno u celoj prici je da skola i skolski sistem moraju da imaju svoj integritet u proveri
znanja i dodeli ocena. Zato su MIT, Stanford, UC Berkeley, Oxford, Cambridge.... upravo i na
ceni, zato sto predstavljaju tvrdu garanciju kvaliteta. Na te skole se dolazi sa uspehom sa
predhodnih isto tako tvrdih skola, na koje se opet dolazi sa rano pokazanim kvalitetom koji
se prati jos od naranijeg doba.

Ako nekome u biografiji stoji nesto tipa 'zavrsio undergrad na MIT, masters na Stanford-u,
doktorirao na UC Berkeley' ima sasvim izvesnu realnu tezinu, predstavlja realan etalon koji
potvrdjuje njegove licne kvalitete (inteligencija, volja, radne navike....).

Doktorski kandidati u USA (vec sam to mnogo puta pominjao) negde na pola doktorskih studija
polazu rigorozne ispite (pismene + pred komisijom od N zivih ljudi) u kojima moraju da demonstriraju
znanje apsolutno svega sto su iz svoje deklarisane discipline naucili od prvog osnovne. Ti ispiti
(tzv. 'prelim') se mogu pasti jednom, a u slucaju ponovnog padanja, postoji opcija upisa na neki
slabije rangirani fakultet (pa sve iz pocetka).

Naravno, odredjena doza varijacija + sloboda da se u kasnijim fazama 'doda gas' i pokaze svoj
kvalitet uvek postoji, ali 'cream of the crop' koncept itekako radi po svim elitnijim firmama.

'znanje i sposobnosti' se kvalitetnim nastavnim procesom kreiraju, a na strogim, zahtevnim,
rigoroznim ispitnim procedurama zapravo kriticno prekaljuju, i sva svrha skole je da kandidata
sa oprobanim, solidnim, prekaljenim znanjem isporuce marketu radne snage.

Prema tome, gledajuci sve to, nikako nisam pristalica labavljenja kriterijuma u skolama, i oslanjanja
na 'provericemo mi to posle na licu mesta'.

Ne vidim da tako stvari funkcionisu u realnosti solidnih drustava.


Naprotiv.

Pa eto, mi malo pricali o srbijanskim srednjim i osnovnim skoloama...
A vi kako te?


Maltene isto kao kad pise 'polozio malu maturu sa odlicnim u Desimirovcu, polozio veliku maturu sa vrlo dobrim u Trsteniku...'


_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 23.06.2012. u 21:50 GMT+1]}

Koliko sam primetio fobiju od ćirilice samo ti pominješ i niko više na ovoj diskusiji.

Pa ja i ne ismijavam propise - nego glupost ljudi zaduženih za iste, koji ni poslje 100 godina nisu našli za shodno da ih prilagode vremenu u kome žive, a i one koji u nazadnosti nalaze inspiraciju i putokaz za rješavanje današnjih problema i potreba privrede.

Mi dobro, jedino malo da korigujemo pogresne i naopake price 'kako je to zapravo u belom svetu'.

A to sto su skole srbijanske osnovne i srednje bi znacilo .... sta ?

Da uspesni recepti za pravljenje kvalitetnog skolskog sistema nisu primenljivi ? Ili su u fundamentu
nemoguci jer se radi o srpskim skolama, inace bi negde i moglo ?

Wow, trol na kub. Ili ti imas problem sa citanjem latinice? Ja sam '74 godiste, osnovnu sam upisao '81, srednju sam upisao '89 a faks '93. Ja sam za srednju polagao prijemni iz matematike i fizike sto je i prikladno i odgovarajuce za prirodno matematicki smer koji sam zavrsio u srednjoj, isto sam polagao i za fakultet, za oba upisa bio sam rangiran i po znanju iz tih predmeta i po uspehu postignutom u svim ostalim (prosek 4.96 u osnovnoj, 4.65 u srednjoj). Ako smo zavrsili sa mojom biografijom, da idemo dalje. Ti mozes da se pravis lud koliko hoces i da trolujes koliko hoces ali sam ja bio vrlo decidan, pa ako to nije bilo dovoljno evo da ti iscrtam osnovne tacke svog izlaganja:

- NE, cirilica nije izmisljena 90ih
- NE, danasnja cirilica nije bila u upotrebi pre 900 godina
- NE, nismo sacuvali kulturu i jezik koje nam je stefan nemanja tako prorocki ostavio u amanet, jer danasnje cirilicarstvo nema veze sa njegovim
- NE, ja ne mrzim cirilicu
- DA, ja mrzim kad mi cirilicari nabijaju cirilicu na nos
- DA, cirilica i latinica su bili RAVNOPRAVNA pisma pre 90ih
- DA, pismene sastave iz srpskog jezika sam pisao naizmenicno latinicom i cirilicom jer je takav bio nastavni plan podjednake upotrebe oba pisma.
- NE, danasnja deca NE MOGU ni da izaberu da svoje sastave pisu na latinici.
- DA, cirilica je pocela da se forsira 90ih dok sam ja bio u gimnaziji
- DA, ja ne patim od kolektivne amnezije i secam se "javnih rasprava" u pozadini ratova i "prioriteta" kulturnog razvoja koji su tada isticani
- DA, da bi se sprecila dalja upotreba latinice promenjen je skolski sistem, iz upotrebe izbacena latinica i uvedena mala i velika matura iz jezika za SVE
- DA, srecom se to desilo nakon sto sam ja zavrsio srednju skolu jer verovatno ne bih uspeo da upisem fakultet jer mi iskreno puca ona stvar za jezike i pismena generalno (van svoje osnovne funkcionalne primene)
- DA, zato sto ta matura nema veze sa mozgom i sto je vestacka tvorevina osmisljena iz svih mogucih pogresnih razloga sada imas situaciju da se ispiti prodaju na ulici.
- DA, malu i veliku maturu treba ukinuti u ovom obliku u kojem su sada

Y U NO UNDERSTAND?

Ne možeš ti korigovati moje priče iz mog ličnog iskustva.
Možeš samo navesti svoje priče iz svog iskustva, kao što sam i ja uradio.

Sa fakulteta koje si naveo godišnje diplomira nekoliko hiljada studenata, dok na zapadnoj hemisferi živi i radi preko milijardu ljudi. Više ljudi u jednom danu dobije otkaze, ode u penziju, stasa za rad i nađe posao nego što iz tih škola izađe diplomaca u deceniji.
Tako da, kao i obično, dok svi pričaju o narodnjacima, turbo folku, popu, tip-topu i bobu rocku - ti pobijaš statistiku primjerima iz džeza.

Ne, ja sam trol na n-ti.
Za razliku od tebe pišem latinicu gajevicu sasvim korektno, no ako mi se prohte mogu i da izostavim dijakritičke karaktere.
Prvo, ko kaže da je izmišljena 90-ih, to si sada ti prvi spomenuo. Ja sam rekao BUM devedesetih. Složićeš se da to nije isto.
Današnja ćirilica nije bila u upotrebi pre 900 godina i to niko nije ni tvrdio. Pre ćirilice je u upotrebi bila glagoljica.
Da li smo sačuvali kulturu ili ne ostavljam drugima da procene, pogotovo kada neko pominje u istom kontekstu ĆIRILIČARSTVO. Kakvo ćiriličarstvo Stefana Nemanje? Koja ćirilica u njegovo doba????????
O da, mrziš. I to iz dna duše. Zadovolji mi moju malu radoznalost i reci mi kako se potpisuješ?
Još nisam načisto s tim koga ti sve smatraš ĆIRILIČAREM ali ja se ćirilice neću odreći. Koristim je ravnopravno sa latinicom (gajevicom).
Ne samo da su bila ravnopravna mnogo pre devedesetih, ćirilica i gajevica su ravnoprava pisma i sada.
Tako je bilo, zašto šta se to promenilo? Otkada nisu pisma u jednakoj upotrebi? Jedan pismeni latinicom, drugi ćirilicom.
AKO JE TAČNA TVOJA TVRDNJA DA DECA DANAS SVOJE SASTAVE PIŠU ISKLJUČIVO NA JEDNOM PISMU POZIVAM TE DA MI POMOGNEŠ U LINČU MINISTRA OBRAZOVANJA, ONOG ISTOG KOJI JE POSLAO DOPIS ŠKOLAMA DA SVI ĐACI MORAJU PROĆI.
Imao si nezgodnu profesorku. Baš je mrzela rat i sve ostalo što su te godine donele. Saučešće.
A šta su te javne rasprave zaključile, da ne smemo pisati latinicom? Bogati, ne lupaj. Srbinu samo zabrani, on će još više to raditi. Ko bi bio lud da ide u tom smeru!!!!!!!!!!!
I šta kažeš, nema latinice u upotrebi? Ko bi rekao.....osvrni se i pogledaj na bilborde. Pogledaj reklame. Vidi malo taj šareni svet oko tebe, ko je kome zabranio upotrebu latinice? Jadni svi ti ljudi što izađoše iz škole sakati, naučili su samo ćirilicu, ne znaju pisati latinicu. Kako li će pratiti titlove na rts-u na primer? Stvarno strašno!
Koja matura? Mala matura ne treba ni da postoji. Matura? Treba, i na ovoj temi je bilo nekih zanimljivih predloga.
DRUGI PUT IZAĐI PA GLASAJ NEKOG DRUGOG, A NE SADAŠNJEG MINISTRA PROSVETE, ILI JOŠ BOLJE, NEMOJ IĆI, IZGLASAĆE ON SEBE SAMOG. To ti je cena bojkota izbora.




<sub>[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 24.06.2012. u 00:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 24.06.2012. u 02:26 GMT+1]</sub>

@Odin.D

Slabo mi nesto vrdas.

Naravno, poslova sveukupno ima, naravno, daleko vise - od rudnika, fabricke trake,
cetke i metle, volana teskog kamiona, itd itd. i to u straobalno vecim procentima
nego sto su to poslovi za koje je potrebna jasna kvalifikacija (od tackastog zavarivanja
pa do dizajna space shuttle-a).

Naravno, posle prvog (sigurno posle drugog) posla, skola postaje nebitan faktor....

...tako da: jeste - imas ti pravo u nekom sirem smislu price.

Prica se medjutim, povela o onom uzem podskupu situacija u kojima
a) za posao treba neka specificna skola
b) posle te skole treba izaci na market radne snage.

U tom pogledu, medjutim, stvari definitivno stoje drugacije. I nije u pitanju 'moj dzez'
nego 'tvoje jodlovanje' jer to sto pokazuje tvoje iskustvo ne funkcionise tako gotovo
nigde na Zapadu (USA, Canada, Nemacka, Francuska, Engleska, Japan, Australija, Novi
Zeland), tako postaje i u Kini i u Rusiji.

Nisu u pitanju samo najelitnije skole (koje su navedene ilustracije radi) - i oni iz znatno
slabijih skola koji takodje imaju svoje mesto na trzistu radne snage prolaze prema istom
algoritmu koji glasi:

- tek negde posle 2-3 zaposlenja u struci (sa pozitivnim iskustvima i dobrim preporukama)
poslodavci prestaju da preterano zaviruju u skolu i diplomu, a vise porede ono sto traze sa
time sta nudis od znanja i umeca.

- pre toga - sistem je postavljen tako da daje veliku tezinu diplomi i kvalitetu skole (koja iza
te izdate diplome i svog nominalnog rating-a cvrsto stoji - sto znaci 'domaci-kolokvijumi-ispiti-
teze-papers-'...)


Dakle - nigde nije labavo kad je skola u pitanju. Svugde te cede, driluju, testiraju pre nego
sto ti izdaju atest da si kroz to sito prosao.

A to je malo suprotno od onoga sto tvrdis (da jeste ili da bi trebalo, svejedno).

ja bih rekao da je Ivy League i ovo West Coast drustvo Berkley ili Stanford pre svega ulagalo sa ogromnim fondovima u izuzetno kvalitetan naučni kadar što im se posle višestruko vraćalo jer su mogli ići sa kvalitetnim školarinama. Ti projekti su inače peace of cake za Amerikance koji spucavaju 9x veću lovu u NHL i dr.

Jedini problem danas je što te škole imaju sve manje zainteresovanih studenata i finansiraju su uglavnom iz velikih državnih projekata, a od same edukacije imaju sve manje finansijske koristi. Primer, jedan mlad Amerikanac može veoma lako da dođe u Evropu i da završi za dž recimo Bokoni, Sorbonu, Humbolt i dr a onda da se kao postdoc vrati u Ameriku sa ušteđenim x10⁶$ i gomilom seksualnog iskustva i vrlo dobrim referencama.

Jes', ali taj sistem nije postavljen zakonom, nego je uspostavljan određenim djelovanjem privrede, škola, iskustva, pojedinaca....
Nema nikakve veze sa zakonskim nametanjem matura u srednjim školama i korišćenjem ocjena iz srednjih škola kao nekih tokena za upis fakulteta pri čemu nikog ne boli tuki to što u školi X da bi imao 2 iz fizike moraš znati 4 puta bolje fiziku od onoga što ima 5 iz fizike u školi Y.

Uostalom, pogledaj admittance procedures za te primjere koje si navodio da opravdaš ovo kod Srbalja, pa ćeš vidjeti da nema nikakve veze sa našim lokalnim "običajima" i "zakonima".


Ali kao lični izbor škole, a ne zakonski propis.
A kredibilitet tih ocjena je opet rezultat rada i djelovanja škole - a nije nametnut zakonom.

Otkud uopste vama da je cirilica srpsko pismo?

"Zavestanje Stefana Nemanje" nije napisao Stefan Nemanja prije par vijekova, nego Mile Medic prije 15-ak godina.

Molim nemojte vise o cirilici, vratimo se na temu. Pobrisao sam dosta poruka, koristite link za "prijavu" ako je ostala jos neka koju treba ukloniti. Hvala

@milanche, zasto ti toliko insistiras na prici o ivy leage faksevima i vrhuski obrazovnog sistema i licnim uspesima koje ti ljudi ostvare. Te skole zavrsi marginalno mali broj stanovnika i tih teritorija, nek je to i gornja treca standardna devijacija inteligencije populacije (a nije) sta cemo sa svima ostalima? Putujuci trgovci ili ako ni to ne ide onda da cerupaju pilice i sluze pomije u menzama? Opet je to neka prica koju smo imali u temi o akademskoj propasti ove zemlje i elitisticki stav da je bolje imati hardcore obrazovni sistem sa 4% diplomiranih Übermenschena nego oslabljeni sistem sa 40%?

Verovao ili ne ali to tvoje vidjenje obrazovnog sistema je upravo ono sto se forsira ovde. Uzmimo za primer jednog klinca sa izrazito inzenjerski orijentisanim mozgom (da, takvi postoje, ja na primer) kome jezik generalno predstavlja problem jer niti vidi niti oseca potrebu da ga koristi za ista vise nego za razmenu informacija ali klinac koji ima prirodno izrazenu sposobnost za resavanje inzenjerskih problema, taj klinac danas u Srbiji prolazi kroz sito i reseto i ima problem da realizuje svoj potencijal jer jbg nije u trecoj standardnoj devijaciji da bude Übermensch i da podjednako razbija i srpski i matis. Ista prica vazi i u drugom smeru za nekog ko je recimo sklon umetnosti i razume sklad reci i kome je jezik muzika a matematika bauk. I tako umesto da iskolujemo dve sposobne odrasle osobe koje ce graditi mostove i praviti spektakularne skulpture te osobe utapamo u sivilo usrednjenog mediokritetstva iz kojeg mogu da se iscupaju samo pripadnici te cuvene trece standardne devijacije. Samo sto tu u USA onikoji nisu u tom vrhu ipak mogu da zavrse fakseve i ako nemaju 100% skor na SATu i ako im tate nisu kupile krilo na harvardu i mogu da urade nesto sa svojim urodjenim i stecenim sposobnostima, prilika koju ovde mnogi ne dobiju jer budu satrti vec od svoje 15 godine na prvoj seci zvanoj mala matura.

Insistiram samo zato sto hocu da pokazem sta je u korenu uspesnih skolskih sistema.

Slazem se da je Ivy League nebitan za ovu diskusiju, i malo me i cudi da se i ti i Odin fokusirate
na taj neki vrh skola. Istina je da sam ih uzeo kao primer, ali vise kao ilustraciju dometa sistema.

Sustina moje price je da ceo skolski sistem u koji spadaju i male skole u Dabrovoj Jaruzi pored rezervata
u South Dacota slede isti princip:

- nivo koji skola pruza moze da bude bolji i losiji.
- skolski program moze da bude noviji ili bajatiji, direktnije vezan za industriju ili slabije vezan za
zbivanja u zivotu
- mimo svega toga - sve skole u sistemu, od najgorih do najboljih se drze principa da ce (potpuno
analogno proizvodjacu slatkisa koji na omotu navodi deklaraciju sastojaka) sto striktnije, foxterijerski
uporno sprovesti i verifikovati da je student zaista stekao to znanje koje pruzaju. To ce uciniti
beskompromisnim spiskom obaveza, od kojih nece odustajati nikad.

Krajnji rezultat je da neki Pera Zikic koji izlazi sa prosekom XYZ iz skole rangirane #N na listi skola
izlazi tacno premeren prema ustanovljenim etalonima. Naravno, mozemo lako otvoriti diskusije o
smislu etalona modernog skolstva i smislu toga sto uce decu, i to je neogranicena tema. Uglavnom,
svi manje-vise znaju sta ti etaloni znace kao i sta sve ne znace - dakle, postoji neka referentna
tacka u celoj prici.

Da budem jos precizniji - nece (kao sto je to @Odin.D iz nekog svog iskustva zakljucio) prepustiti
sve drustvu/industriji/poslodavcima obavezu da sami protrijerisu kandidate. Industrija tek tu i tamo
ovlas ispituje kandidate pocevsi od najbazicnijih kvaliteta, ali osnovno poverenje u rang skole i ostvaren
prosek je jaka polazna tacka. Tek tu i tamo, ako 'sonda potone neocekivano duboko tamo gde bi
trebalo da je tvrdo' intervjuise se i u vise detalja i sa vise sumnje.

Tako stvari stoje prema nekom nazovimo ga uslovno 'drustvenom dogovoru' izmedju skolskog sistema
i ostatka drustva, po kojem je skola ozbiljna rabota, a ne za*ebavanje.

@Odin.D



De jure - nije. De facto - i vrapci znaju da na prelasku iz svake faze skolovanja djake cekaju testovi
za upis u narednu fazu. Skole ako nisu salabajzerskog tipa ce se potruditi da svoje djake pripreme
da prodju standardne testove bez vecih problema, i to cesto isticu - kolika je prolaznost na univerzitete.
One skole koje glume ludilo (a to mogu pod raznim paskama specijalnih fokusa, kurikuluma, itd), de
facto su ostavile pripremu studenata ili dokonim ujacima i stricevima, ili privatnim profesorima, sto se
onda mora odraziti na cenu skolarine. Niko nece da placa maglu, bez obzira koliko para imao.

Lista USA testova za svaki nivo skolovanja se moze naci ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/L...zed_tests_in_the_United_States

Za strance koji dolaze, najcesce se traze SAT (Scholastic Aptitude Test), GRE (Graduate Record Examination)
TOEFL (Test of English as Foreign Language), GMAT (Graduate Management Admission Test)...

E, sad lepo uporedite sve to sa nasim sistemom u kojem je i mala matura jezeva muka.

Mogu na ovu temu da iznesem par nekih svojih iskustava.

Ma kako izgledalo iz ovih mojih postova da sam slepo compliant sa strogoscu skolskog sistema,
cinjenica je da mi je skolski sistem kroz koji sam prosao odfikario celu jednu karijeru (muzicku),
iz razloga krutosti, slepila, i neogranicenih mogucnosti za plasman licnih zavisti i cefova kontra
kvaliteta djaka (kako se na kraju ispostavilo, ispalo je Bogu hvala, bas kako treba, ali je u tom
nekom dobu i bolelo kao sto drvo boli kad mu seku bocne grane). Deca rodjena samo nekih 15-tak
godina posle, za to sto sam ja hteo su imali potpuno regulisana usmerenja, planove i programe.
Dok sam ja pokusavao da se provucem kroz procepe izmedju taraba, neko je imao sasvim utaban put.

Medjutim, zafrcane godine zivota u matoru gujscu su donele i druge uvide u celu pricu.

Sistem skolovanja je i u moje vreme pruzao odredjena usmerenja, i olaksice. Tipican primer toga sto
ti navodis je bio sistem muzickog obrazovanja koji je omogucavao deci usmerenoj na bavljenje muzikom
ili umetnoscu da steknu srednje obrazovanje sa vrlo minornim poznavanjem bilo cega osim umetnosti
(dakle: srpski - tu i tamo, matis - nista, jezik - idi mi-dodji mi....instrument - obavezno, solfedjo - ne bi
bilo lose, istorija/kontrapunkt/harmonija - pa, hmm, ne bih ja ako bas ne mora).

Jedan procenat njih sa tako stecenim obrazovanjem je (neuspehom da se upise na umetnicki fakultet)
ostao obogaljen. Odredjen broj koji je zbog zdravstvenih razloga kasnije morao da napusti aktivno
bavljenje muzikom - nista nije bolje prosao. Na kraju - jedan procenat koji se devedesetih bezeci od
poplave obreo u sredinama koje spartanski tretiraju profesiju muzicara - takodje nije dospeo nigde.

Mogucnost lateralnog pomeranja u druge slicnije profesije im je sistematski zatrta u zivotnom dobu od
14-18 godina, i tu pomoci nema.

To je sto se tice muzicara.

Sto se tice inzenjera - nigde i nikada vise nisam shvatio znacenje vladanja jezikom nego u ovoj profesiji
gde po prirodi posla moram da u kratkom vremenu procitam i usvojim raznu kolicinu specifikacija, bilo
da su u pitanju internacionalni standardi ili kompanijski dizajn dokumenti.

Licno sam misljenja (iako ljude pojedinacno vrednujem neizmenjeno, i vidim/cenim/priznajem vrednost
i kod svojih mutavijih kolega koji slabo pricaju i pisu a rade pametne stvari) da je jedna od najvecih kocnica
razvoja tehnickih nauka u nedopustivo niskom nivou vladanja izrazavanjem (pismenog u prvom redu).

Na svakih 1000 dokumenata (specifikacija, clanaka, knjiga, web izvora, blogova...) nadjem odprilike jedva
5 koje ne moram uopste da preradjujem/digest-ujem na smisleniji nacin kako bi ih optimalno zapamtio
i operativno drzao u svesti da bih uspesno radio svoj posao.

Predpostavljam da razumes - svoju nauku covek moze da drzi u glavi srocenu na najkomplikovaniji nacin,
pa da kao ludi profesor Baltazar kojem u mozgu vise nista nije ostalo za ostatak zivota ide unaokolo
k'o izgubljeni zvrdnov slep za svet oko sebe, ne primecujuci da ima dve razlicite cipele na nogama. Medjutim,
znatno je pozeljnije da je znanje tako skockano u glavi da se moze uz pivo crtanjem na plazi u pesku
(virkajuci usput na ribe u bikiniju) objasniti bilo kome sta treba za dva minuta.



Dakle - sav taj dril u skoli - danas nalazim da je ipak imao dosta smisla. Bez obzira na profesije, licne
inklinacije, talente, ipak treba svi, od harmonikasa preko slikara i glumca, sve do inzenjera i mikrohirurga
da imamo dostignut neki zajednicki nivo kulture, da mozemo da komuniciramo i da se razumemo bez
obzira na profesije i licne background-e.

...i to je nekad i bio slucaj.


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 24.06.2012. u 08:14 GMT+1]}

Tako je i Winston Smith na kraju shvatio da je sve u redu i da je sve to dobro za njega.

Ovaj,khm...ne bih se slozio sa poredjenjem.
s postovanjem,G.Orwell

stvarno,sta ce nam obrazovanje.Ostavite decu na miru,nek se organizuju sami,bez prisile. Trziste ce sve to da uredi. Amen.

Pa opet i pored tvog misljenja i nauka i tehnologija idu dalje i napreduju bez obzira na gramaticke i tipografske greske. bez obzira na to sto si "stickler for grammar" ti razumes tudje tekstove i drugi ih takodje razumeju, sto ispunjava njihovu osnovnu svrhu, sad sto ti ne mozes da ih zapamtis jer ne zadovoljavaju tvoju formu je mozda vise problem tvoje metodologije neprimerene 21 veku i multinacionalnim projektima. Sorry, ali tvrdnja da ce tehnicka specifikacija da izgubi na tehnickoj vrednosti zato sto na njoj pise Vladika Danilo umesto vladika Danilo jednostavno ne stoji, svi koji treba da razumeju bi razumeli i da je sve u ALLCAPS. N@s MoZ@K J3 7ak0 k0NcIPiran da r3cI F0Rmuli$3 iZ PrV0g I P05l3DnJ3G 5l0g@ i n@ osn0vu PriblIZN3 Gr@FIcke reprez3n7@ciJ3 $iM8oL@ t@k0 da $3 i 7esK3 7ip0gr@f$k3 Gr35k3 uz m@nj3 Ili Vise trUda k0mP3NzujU.




niko to nije rekao. Ne radi se o obarzovanju vec o vrednovanju obrazovanja i uspostavljanju barijera na pogresan nacin i na pogresnim mestima. Hormonalno nebalansirano dete od 15 godina ne bi smelo da bude izlozeno toj vrsti do-or-die barijere da mu ceo zivot i buducnost zavisi od toga dal zna gde ide tacka i gde ide veliko slovo i dal ume dobro da se orijentise u prostoru i postavi jednacinu zapremine preseka dva tela. Ja cak nisam proponent ni strucnih srednjih skola kao alternative vec sam proponent obrazovnog sistema sa obaveznom srednjom skolom koja poceinje generic i vodi kroz specijalizaciju na osnovu iskazanih sposobnosti i afiniteta, pa onda sa 18 godina tada vec punoletna osoba moze da odluci da li ce i kojim smerom ici (zanat, strukovne skole, akademske studije, etc). Sa 15 godina ne znas ni kako se drzi ona stvar za sve primene a kamoli sta ces raditi ostalih 50-80 godina svog zivota.

nema sta da je drzis, sa 15 stoji sama !



7:33

Uopste ne govorim o pravopisu i gramatici - te stvari uspesno koriguje obicni spell checker program, i to uopste
nije problem vec odavno.

Ono sto je problem je rasturen i razbacan tok misli koje ti dokumenti iznose, a iznose ga obicno zbrda-zdola, kao
neki smesni patchwork, komad ovde - komad onde. Ne zna se sta je uzrok, sta posledica. Sta je zadatost
(matematicka/fizicka...) a sta je design decision (ili odluka slobodne volje). Svi se trude da zamazu odgovor na prosto
pitanje 'zasto ?', a u sitna creva razlazu odgovore na 'kako ?'.

Tupe sa beskrajnim tabelama koje ni sami ne znaju sta su i cemu sluze, umesto da ih sroce u dva kraca pasusa
(sto ja na kraju uspem da sam uradim, i tako daleko lakse popamtim sta je sta i cemu zapravo sluzi, a naravno
mogu i da kao bolid/fah idiot sve to tabelarno drzim u glavi). Za objasnjenje znacenja polja u tabeli - po pravilu
odaberu tek priblizno tacnu (ili bolje reci: priblizno netacnu) rec, pa se pet strana dalje nadjes u cudu ('cekaj, bre,
kako sad 'ovo' kad malopre rekose 'ono' ?)

Okreni - obrni, masu puta se tehnicki dokument moze sazeti na znatno efikasniju formu, da nista ne izgubi na
svojoj striktnoj tehnickoj prirodi. Nekada (DVD spec je nevidjen primer, pisali ga Japanci ciji tok misli ne ide po
misaonim pattern-ima ostatka sveta) - uzima disproporcionalno mnogo vremena da se svari. Procitas svih N hiljada
strana, i shvatis da uopste nisu pomenuli najosnovnija use case scenarija (sta je feature presentation, sta je
ovo, sta je ono), a prica ti o ovome i onome, kao pile koje se otrgne mojoj babi iz ruku posto mu je na panju
vec odsekla glavu pa protrci jos par krugova po dvoristu po bezumnoj putanji.

Pomnozi to vreme sa brojem glava koje su se time bavili - dobijas ocit gubitak u vremenu/energiji/parama.
Tehnicki progres ide - ubedjen sam - znatno sporije i sa znatno vise lutanja nego sto bi moglo i trebalo upravo
iz tih razloga.

Koliko se puta samo na ES-u komplikovanije i zametno opisane stvari objasne prostim i jasnim jezikom + tacno.

itd.

Generacije od pre 50 godina su kao svakodnevni skolski dril imale recitovanje duzih knjizevnih dela (pesme, epovi)
kako domaci ("Gorski Vijenac", recimo), tako i stranih (Ilijada/Odiseja, Petrarkini soneti... naprimer). Sta se dobijalo time ?

- prvo, ako u glavi ne drzis sekvencu jasnih slika o toku glavne radnje (scena ova, scena ona), nema sanse da
spojis duze od minut recitovanja. Dakle - morao si prvo da razumes sta tu pise, da to dozivis na neki svoj nacin
(nama je danas lakse - odgledas film, recimo "Troju" i za par sati ti je sve jasno ko je bio ko), da sve to slozis
u tok slika.

- zatim ide faza govora. Dokazano je u psihologiji odavno da je govor i rec jedan od snaznih motora pokretaca
razvoja mentalnih sposobnosti u decijem uzrastu, a neka vrsta dobre gimnastike za kasnije uzraste (sredjivanje
beleski, recimo, iz haoticnih skrabanja napravljenih na predavanjima i njihovo pretakanje u kratka, jezgrovita
poglavlja grupisanjem cinjenica u kratke i jasne recenice proveren je nacin kvalitetnog ucenja - destilovanje i
sedimentacija)

- na kraju - ide vezbanje memorije. Sta god da kompleksno radis u zivotu, treba ti ono sto narod zove 'kapacitet',
a sto prakticno znaci - memorija + CPU. Kod silicijuma je to prosto - napravis chip, i to radi. Kod coveka, treba
vezba. Pokazalo se mnogo puta - ogranicenja su mnogo dalje nego sto se misli - sto se ranije pocne i sto ambicioznije
kasnije je daleko lakse.


Takav neko kad iskoraci u svoju struku - ume da misli, da kombinuje velike kolicine cinjenica, ume da se izrazava,
ume da prenosi misao i znanje. Kad pricas sa pripadnicima tih generacija, bez obzira na njihov strucni fokus, uvek
imas sta da cujes, pitas i dobijes zaokruzen i smislen odgovor.

Obrazovanje vec primetno dugo vremena ide u smeru da pravi a) gomilu nesposobnih b) sacicu fah-idiota.
I sve sto je nekad bila norma - sve je odjednom straaaasno tesko, i malo-malo cujes ono tipicno:
'dokle ce neko da maltretira sirotu decu glupostima ?'

Nekad si morao godinama prepisivati knjige kao ucenjak. Ne verujem da bi se sada zalagao za takav nacin usvajanja znanja.
Upravo je u metodologiji greska naseg obrazovnog sistema, a ne u kolicini ili sirini. To sto se kod nas ide linijom manjeg otpora pa umesto prilagodjavanja nastavne metodologije snizavaju kriterijumi je vec neka druga prica.

@mmx

Ne znam koje se to generacije seku malom maturom koju je nemoguce pasti? Slazem se da je potrebno ukidanje velike vecine strucnih skola koje su uglavnom postale ruglo. Zalosno ih je uopste nazivati obrazovnim institucijama.

Pa dobro - svakom vremenu svoje, spram postojecih tehnickih mogucnosti.

Nego cemu bi trebalo jadno dete da bude izlozeno u tim godinama? Izboru izmedju iPhone-a i Samsunga? Novi skuter ili letovanje na Maldivima? Da,sigurno je vaznije to sto vec zna da sharuje najnoviji pornic snimljen u skolskom wc-u sa ortakinjom iz razreda,nego da zna da li recenica pocinje malim ili velikim slovom...sirote neizbalansirane pubertetlije,kakvim su stresovima izlozeni,strasno.

Hiljadama godina se ljudi trude da sistematizuju i kodifikuju jezik kojim govore i pismo kojim se sluze,izmedju ostalog da bi lakse jedni drugima preneli znanja koje su stekli,pa je bas zato gorepomenuta nauka i tehnologija napredovala toliko koliko je napredovala. A sad to sve odjednom nije vazno,daj samo nauku i tehnologiju, pa cemo za nekoliko generacija imati bezbroj majmuna koji svako za sebe pronalazi neverovatna tehnoloska dostignuca, ali se medjusobno ne razumeju i ne mogu da jedno drugom prenesu sta su to otkrili.

I sta onda? Nista. Hajd' na drvo medju banane pa sve ispocetka.


Imas li ti uopste ideju koliko bi to kostalo i koliko bi drustvo koje bi tu idealisticku ideju trebalo da sprovede trebalo biti razvijeno?
Osim toga,kako ce neko da te vodi kroz specijalizaciju na osnovu izkazanih sposobnosti i afiniteta, ako ne moze da proveri tvoje sposobnosti i afinitete putem,recimo...testova? Ah,opet stres

Koliko bi trebalo da kosta? Vec sada vecina djaka u srbiji upise neko od srednjih skola pa makar i treci stepen. Kolika je to komparativna razlika pa da svi upisu srednju skolu? Drugo, nisu testovi jedino merilo necijeg afiniteta, sta vise veoma su losi u tome jer favorizuju one koji uce napamet. Postoji nesto sto se zove elektivna nastava koja moze progresivno da zauzima sve veci deo programa kako se blizi kraj skolovanja, postoje strucne sluzbe koje mogu da pomognu tom detetu da svoje afinitete i interesovanja pretoci u neku buducu karijeru.

Sparta je pala, nema vise svrhe bacati klince sa litice.



Jao, ej nemoj molim te, da se ljudi trude da jezik sistematizuju i kodifikuju radi razmene informacija taj jezik bi bio sistematican, sredjen, jednoznacan i veoma dosadan, mnogo blize danasnjim programerskim jezicima. Ne, ljudi nisu zbog toga "sredjivali" jezik, jezik su formirali da bi njime dozivali bogove, pevali pesme, impresionirali devojcice, itd. Sve je to naravno sasvim ok, ali je isto tako ok i koristiti jezik samo i iskljucivo kao sistem prenosa informacija. Ja sam sasvim siguran da se svojevremeni branioci staroslovenstva prevrcu u grobu od koad se Vuk rodio i da bi, da su kojim slucajem jos zivi, bili zestoko razocarani sto su "majmuni" poslusali Vuka i upropastili srpski jezik. takva je priroda reakcionih snaga.



Odlicno, sa ovim se slazem 100%. I sad mi ti reci, da li ti stvarno mislis da ce mala matura iz srpskog (engleskog) jezika to da resi? Da ce eliminacija iz daljeg akademskog skolovanja ucenika koji napise Vladika Danilo spreciti njegovu generaciju da pise takve tekstove? Nece, jer gro tih klinaca koji "razbiju" maturu i odu na dalje skolovanje a koji nisu Ubermench to su uspeli zato sto su je*eno napamet naucili sve zadatke iz zbirki. Upotrebni kvalitet tog znanja konvergira NULI.

Nemojmo brkati kriticko razmisljanje, sposobnost rasudjivanja, analizu i urednost toka misli sa knjizevnoscu i pravopisom. Jer to je ono sto se radi u skolama milanche, ne uci se kreativno i kriticko razmisljanje, ne razvija se sposobnost upotrebe mozga za bilo sta sem za ucenje napamet.

Sve ostalo na stranu ali ovo pod "prvo" je upravo suprotno od realnog stanja "na terenu", sto se kaze. Ne znam nikoga, ali bukvalno nikoga, ko u odeljenju (osnovna, srednja, nebitno) nije imao bar jedan ali po pravilu vise slucajeva saboraca koji ustanu, zakucaju pogled na plafon i krenu da deklamuju ne samo poeziju, nego i prozu iz istorije, geografije, biologije, itd. Sto je vise mogao da zapamti, to je manje imao dodira sa smislom i sustinom materije koju pamti. I obrnuto. Jednostavno, srpsko skolstvo je takvo, rezultati PISA testova to nedvosmisleno potvrdjuju. Mozda je ranije bilo tako kako ti pises, ne znam, ali u poslednjih dvadesetak godina definitivno prolazi prvenstveno i cesto iskljucivo beslovesna reprodukcija.

@Devanagari

vec u moje vreme recitovanja u okviru srpskog (tipa: da naucis napamet dugacku pesmu i da znas da je recitujes
i dva meseca posle toga kad te prozovu) nije bilo ni u pribliznog meri, pricam vise o generacijama tu negde
oko mojih roditelja i tazbine.

U moje vreme je bilo nesto drugo - u razredu smo imali samo jednu jedinu osobu koja je sirota ucila napamet i
izlazila da odgovara verglajuci kao automat. Profani su je sa uzivanjem prekidali podpitanjima, posle cega je morala
da pocinje iz pocetka celu recitaciju. Onda bi joj rekli da su to culi, da nastavi od tacke gde su je prekinuli - nije
znala i dobijala je keca. Pomalo smesno, ali vecinom tuzno jer je bila osoba kojoj je stalo da odradi svoje kad je
skola u pitanju, ali jednostavno - nije umela drugacije. Kasnije se u tom smislu popravila, jer u sustini nije bila
glupa, nego iz neke porodice bez prevelikog background-a kad je skola u pitanju.

@mmix
(da na ovom mestu dodam i tebe na listu korespondenata)

U moje vreme (gimnaziju zavrsavao krajem sedamdesetih), skolovanje je bilo kombinacija dve stvari:

1) besprekorno naucenog gradiva koje je ispredavano (po pravilu u vrh glave dve stranice A-4 ispisane rukom),
koje treba da znas da ispricas u svakoj mogucoj kombinaciji (ako te pita fizicarka konkavno socivo, podrazumeva
se da treba da na brzaka onako u prolazu da objasnis pravilo refrakcije svetlosti, pa odatle da pokazes kojim
principom se obrazuje geometrija sociva, tj da bi se paralelni zraci precizno ili skupili u tacku, ili rasuli od zajednicke
tacke).

Samo sa ovom stavkom si mogao da bezbedno imas trojku i lako i cetvorku (zavisi od kombinacije karaktera profanke,
karaktera tebe kao lika i uzajamne mesavine - da li te gotivi kao lika itd), u labavijim skolama i/ili kod labavijih profesora
i peticu.

2) sposobnosti da odrezonujes na casu kad te pitaju nesto sto ti nikad nisu eksplicitno rekli, a ocekuju da bi trebalo
da umes da zakljucis na osnovu naucenog (podrazumevalo se u matematici, hemiji, fizici)

Dobro se secam hemicarke koja na casu organske hemije u cetvrtom razredu posle skoro celog polugodja u
kojem smo detaljno ukapirali IUPAC nomenklaturu (na ketonima, aldehidima i ostaloj gamadi) zvizne pitanje
tipa "a sada da vidimo ko je bistrica koja ce da mi nacrta strukturnu formulu...." i onda zvizne nesto - prvo i
najprostije je bio DDT (di-hlor di-fenil tri-hlor etan), ali znala je da zavali i teze stvari.

Podrazumevalo se da ce neko od vidjenijih knezova u razredu da izvadi sablju i posece problem.


Skola je definitivno stvarala ljude koji su umeli da misle i rezonuju. Cinjenica je da je bez uronjenosti u konkretna, realna,
trenutno trazena i probitacna znanja masa ljudi zavrsavala zivotnu karijeru u ulozi profesionalnih kafanskih filozofa
punih zvake, vrlo slabo probojnih u realnom svetu. Cak i tada - ti ljudi su umeli da misle svojom glavom, ako nista da
tumace vesti koje procitaju u novinama i donose prave sudove i zakljucke, dakle - kroz zivot su isli sa svojim misaonim
i emotivnim identitetom.

Naravno, vrlo dobro znam da skole to vise ne prave vec odavno.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.06.2012. u 16:47 GMT+1]}

ja kad sam isao u Gimnaziju u trecem, cini mi se, jedan drug je otisao na razmenu u USA i pise on nama kako su na kontrolnom kao najtezi zadatak imali pitanje:



obrazovanje je bitno, ni dril nije losa stvar, ali da bi drustvo islo napred potreban mu je nauka. To ima Amerika zahvaljujuci pre svega ne genijalnom stanovnistvu ili perfektnom nizem obrazovanju koje stvara sve same Einstein-e, vec ogromnim investicijama u istrazivanje. Mi to nemamo i mozemo da mnozimo i recitujemo koliko hocemo uvek cemo jesti mrvice sa njihovog stola.

Ne samo mi...

Najgore je dici ruke od sebe i ne uraditi ono sto je moguce, a to je definitivno daleko vise
od ovoga kuda se sad ide sa skolstvom, tj. spustanjem lestvice sve nize i nize.

znas kako, ipak mi zivimo u information age. Da ja se slazem sa idejom da skola bude dril, znaci da kao vaspitna ustanova vaspita decu disciplini i pripremi ih sutra za ono 9-5.

Kao obrazovna ostanova takodje sam za dril medjutim tu posotoji jedan problem. Kad se setim moje osnovne sad pogledam ima jedan lekar specijalista, jedan bankar u Americi, jedna frizerka, jedan kamiondzija...

Kako napraviti sistem to fit all ?

To nije lako pitanje. Ukoliko bi moje dete bilo talenat za ucenje kapacitet da jednog dana zavrsi na Stanfordu ja bih rekao - da, voshtite ga draga uciteljice, nastavnice, profesorko, nek uci da bi ucio sve zitarice, gliste, mahovine, pape i kraljeve... Ali sta ako dete nece da uci ? Ili nije veliki C.

Bolji je dakle americki sistem i ovaj nas danas jer ce za supertalente uvek moci dodatno da se radi...

Postoji i jedan problem pre toga.

U pokusaju da dam odgovor na to pitanje, uocio sam jednu bitnu stvar.

Iz nekog volsebnog razloga nestala je jedna bitna komponenta cele price, nema je
vise medju ljudima - ljubav prema znanju i saznanju pre svega, odakle dodje i volja za
ucenje, i postovanje skole pa sve redom. To je nesto slicno onoj vrsti ljubavi koju u
Brazilu imaju za fudbal, ili medju orijentalcima za ping-pong. Ta masovna kolektivna
pasija i pozitivno usmerenje generise i upravlja/koriguje spoljne pojavne forme i
odrzava ih u nekom redu.

Generacije pre i mnogo pre moje su upravo to imale u ogromnim kolicinama, danas
kao da ih uopste nemaju, ali uopste.

Mnogo puta u svojoj uzoj i siroj porodici i van tih okvira sretao sam ljude koji nisu
imali objektivne prilike da priuste skolovanje (generacije 1925 - 1930, rat, beda,
neimastina, puno gladnih usta i/ili puno mladje brace i sestara koji su otisli u grad
na skolovanje, a treba neko da polozi stoci, pokosi livadu, obere sljive itd) koji sa
postovanjem gledaju na znanje, pitaju i slusaju i citaju po novinama o tome
sta se sve izmislilo u svetu, do sudnjeg dana recituju sa zarom sadrzaj svog rada sa
male mature.

Dakle - objektivno ne znaju skoro nista, jer nisu imali prilike da zavire dalje od ulaznih
vrata gimnazije, ali imaju jedno neskriveno pozitivno interesovanje i divljenje za cudesni
svet znanja. Kad se prica o istaknutim clanovima porodice (od kojih po prilici vise od pola
vise nisu zivi), na prvo mesto ne stavljaju ni onoga koji je bio na funkciji, ni onoga koji
je imao najvece stado, nego onoga koji se najvise iskolovao i znanjem i pamecu prokrcio
sebi put kroz zivot.

Ako toga ima (a danas mislim da je u strasnom opadanju), onda su sa skolom stvari
jasne. Prica je onda nalik penjanju na tresnju - svako stigne do neke grane shodno tome
koliko je vest u penjanju i koliko ga privlace tresnje na visokoj grani.

Najvise sto skola onda treba da uradi je da pruzi sledece:
- tacne i temeljne fundamente iz brojnih disciplina (sto se sustinski nije promenilo mnogo
u poslednjih 50 godina, dovoljne su blage korekcije gradiva)
- jasne vidike i perspektive (dodati informatiku u prvom redu)
- stecenu naviku/rutinu/disciplinu.../ljubav prema ucenju i saznavanju.

Tu se uloga skole (osnovne i srednje) zavrsava. Posle toga je sve usmerenje, stvar licnog
izbora. Sta god se dalje radi, steceni fundamentalni kvaliteti ostaju.

Znam bar jednog coveka koji je potpuno promenio karijeru u pozitivnom smeru samo zato
sto je iz srednje skole izasao sa oformljenom navikom da delje zbirku iz matematike. Svoju
staru profesiju i zavrsen fakultet je okacio o klin, zasukao rukave, dohvatio se knjiga o
programiranju i programskim jezicima, kroz tri godine dobio prvi posao u novoj struci,
petnaest godina posle je cenjen profesionalac. Sve to moze da zahvali kvalitetnoj srednjoj
skoli kroz koju je prosao i navikama koje je odatle poneo u zivot.

Nije stvar u padanju nego u prolaznosti ka optimalnom obrazovanju i naknadno optimalnoj karijeri. klinac koji razbija matis i ima 100 bodova iz matematika a recimo 40 iz srpskog jer mu jezik ne ide moze da zaboravi na dalje akademsko skolovanje u Srbiji, at best ceka ga neki strukovni cetvorogodisnji smer, u najgorem slucaju neki treci stepen i zanat, umesto da jednog dana postane inzenjer ili matematicar. Mind is a terribe thing to waste...




Tako sto ne radis hardcore diferencijaciju vec pratis dete od pocetka skolovanja i usmeravas malo po malo i diferenciras ga tek sa 18-19 kroz strukovne ili akademske studije. kako danasnjih 9-5 nije isto kao ono pre 20 godina, nece ni kroz 20 godina biti isto kao danas. Koncept edukativnog sistema koji ljude tretira kao emulatore masina je besmislen u danasnje vreme jeftinih i ssiroko dostupnih masina; mnogo je vaznije razumeti i znati sta je integral nego znati da ga resis bilo analiticki bilo numericki, za to sluze MASINE. Ono sto ljudi poseduju, i to velika vecina a ne samo Crème de la Crop, je sposobnost razmisljanja, kriticke analize, spoznaja uzrozno posledicnih veza, itd, a to ne da se ne neguje i ne razvija nego se ubija i satire masivnim kolicinama besmislenog, nepovezanog gradiva za ucenje napamet. I od svega toga ti jos na kraju bude samo vazno gde ide veliko a gde malo slovo. I posle se svi pitaju zasto klinci ne podnose skolu u nemaju nikakve aspiracije ka znanju. Zato sto ga nikad iskusili nisu.

milanche,

na neki cudesan nacin ja od malena slusam (naravno) od starijih kako omladina nije kao nekad, kako se svet iskvario, kako su i oni sami gori od njihovih starih... Po meni sve to nema smisla i nikad nisam verovao iskreno u to vec sam to smatrao nekom podsveznom zlobom spram mladosti...

Zamisli recimo da sad Obilic projase Knez Mihajlovom. Verovatno bi se zgrozio da vidi neke gejeve ili blede klince kako bulje u gedzete i dr... A opet bio bi srecan sto nema Turaka, sto narod ima prevoz, protocnu vodu. Sv. Sava je kao mladic pobegao od kuce i to ni manje ni vise nego sa dvora.

Danas slusamo da su politicari korumpirani, a kako je bilo u starom Rimu ? Ko bi danas bio u stanju da okuva tridesetogodisnji verski rat u Evropi kao sto su to uradili nekad te nase stare casne starine ?

Nisu ljudi ni gori ni bolji, stavise uvek su patili od starih ljudskih grehova dobro opisanih u 10 zapovesti: kradja, preljuba, kleveta, zavist, nepostovanje roditelja, gramzivost....

Skola se menja. Ja sam npr nekad kopao po biblioteci matice srpske da dodjem do nekih informacija ili odlazio do begesa u Americki kulturni centar, a danas klinci to mogu jednim klikom da saznaju na internetu. I sad cu ja njemu da kazem: deca danas ne idu dovoljno u biblioteku ! No way Pedro.

Mislim da je u pitanju domace vaspitanje koje inace potenciram toliko da lici na dosadjivanje. Medjutim, veoma je bitno i lepo moze hronoloski da se analizira "propast drustva kao takvog" gubitkom osnove koja se nosi od najranijeg detinjstva i koja se nikakvim uticajima ne gubi do samog prestanka zivota. Kome covek veruje vise nego kad je bio dete roditeljima. Nema te sile po bilo kom osnovu koja moze poljuljati roditeljsku ljubav i koja se oseca i pamti celog zivota. Da ne dosadjujem vise jer sam dosta puta cuo da je to dosadna materija pa iako ne razumem takva reagovanja...

Kako god, mislim da je to odgovor na boldovano.



Pozdrav!

Ljubav i postovanje prema skoli treba necim podstaci. Verovatno je nesto trulo u celom sistemu (ukljucujuci drustvo i porodicu) jer su deca kao deca.. neispisana tabla. Tesko ca se u nekom probuditi zelja za saznanjem ako taj neki smoreni nastavnik drzi cas diktirajuci cinjenice iz neke davno pripremljene pozutele sveske. Nakon toga obicno sledi provera znanja koja obicno nagradjuje one koji mogu da reprodukuju najduzi niz cinjenica sa vrlo malo razumevanja. U celom tom sistemu na kraju isplivaju jedino najizdrzljiviji koji preko volje zadovoljavaju te formalne zahteve i skoro potpuno samostalno tragaju za korisnim znanjem.



Pa nije bas tako dramaticna situacija kako je ti vidis. Zavrsavaju fakultete i ljudi sa strukovnih skola, a na kraju krajeva to "optimalno" je individualna stvar. Uglavnom svako upise manje vise bez nekog truda ono sto je ubo kao zelju u katalogu sem u slucaju da se radi o "elitnim" skolama za koje se ipak treba malo potruditi. Kazem malo jer ni taj test iz srpskog nije test sklonosti ka jezicanju vec gramatika i opsta kultura

@Braksi

ima u toj prici dve komponente:
- trivijalna (u matematickom smislu reci - uvek tacna i lako pogodiva) - svaka generacija k*nja narednim da su losi
- partikularna (ne-trivijalna) - stvari objektivno idu mnogo brzo i intenzivno u losem pravcu, bez obzira na gundjanja
matorih kesha.

@Sceka

ima i toga sto ti kazes (domace vaspitanje), ali sam ubedjen da nije samo to u pitanju. Ima raznih kultura u
kojima je domace vaspitanje svetinja, postuje se i odrzava, ali istom prilikom postovanje znanja i obrazovanja
nije vrhunska kategorija, vec ume to da bude i nesto drugo (recimo, kod Indusa i prilicnog broja malo-azijskih
naroda je to odrzanje opipljivog materijalnog blagostanja, para/zlata/nekretnina...zatim dugovecnost porodicnog
biznisa, kod Sikh-a je to opet ratnicka/vojnicka tradicija, itd...).

Kod nas bih rekao da je bilo jako prisutno (rekao bih u celom dinarskom pojasu, od CG, preko Hercegovine, sve
do Like, manje-vise svugde gde je blizu more, brodovi, trgovina, putovanja, emigracije) - biti covek od duha i
obrazovanja, znati jezike i obicaje se tradicionalno izuzetno cenilo, imalo je neko svoje visoko mesto i posebnu auru.

razvoj covecanstva ipak i uvek ide uzlaznom linijom iako ima i oscilacija kao npr 1941, 1914...

Pa to je ono sto rekoh, mozda sam sturo to rekao/objasnio ali to je upravo to.

Pazi sad ovo:

Ja sam vaspitavan kao dete, a pricam o predskolskom uzrastu - taman kad sam rasirenih ociju "spoznavao" svet oko sebe -, da je osim postenja najvaznija stvar na svetu skola. I to sam prihvatio zato sto sam video da oni, moji roditelji, svojim ponasanjem ne odudaraju ni od jedne reci izgovorene tim povodom. I moje tadasnje drustvo, klinacko naravno ali takvo i imas u tom periodu zivota, je bilo listom tako vaspitavano i usmeravano. Zato i do dan danas imam i osecam postovanje prema skoli kao pojmu.

Danasnja deca - svestan sam napretka civilizacije po svim pitanjima, naravno i neumitnog upliva mogucnosti i kolicine informacija koje dete istog uzrasta o kome sam malocas pricao ima sada u odnosu na ono vreme i tako poredeci danasnja deca su u velikoj prednosti u odnosu na moju generaciju po pitanju obrazovanja van skole. Ali problem nastaje kad ista ta deca, danasnja, nemaju filter koji ce im resiti jasno definisane prioritete vec su prepustena sama sebi a nemaju niti mogu da imaju mogucnost da se to dogodi samo po sebi. Ako roditelj ne preuzme ulogu filtera ali i ekvilajzera sta se dobija kao "Out"? Konfuzija koja rezultira linijom manjeg otpora pogresnom percecijom da je, uprosceno do banalizovanja!, prioritet ko je prosao dalje u Zvezdama Granda u odnosu na to ko je koliko para uzeo u predizbornoj kampanji ~! U midlu je sve ostalo od kolicine lajkova na FB-u do dileme odakle komsiji novac za novi auto. Kod eksternih informacija na koje se ne moze uticati, sto se izvora tice, je situacija kakva je i za svakoga je ista. Tu bi trebalo da roditelji odigraju svoju Bogom danu ulogu ali kako kad su i oni podlozni tretmanu istih tih inputa a generacije su malo po malo odustajale od vrednovanja pravih, zivotnih, vrednosti radi cinjenicnih okolnosti koje su pratile nase podneblje. I kako da se, na primer, objasni detetu vrednost skolovanja ako je svedok svakodnevnog nezadovoljstva roditelja koji je zavrsio fakultet a po ceo dan je kod kuce i gundja o situaciji koja je ditektno vezana za nemogucnost kupovine necega za to dete koje slusa pravdanje u stilu "Dzabe mi skola kad nemam posao ni pare da detetu kupim/pruzim najosnovnije..."! Da li dete u tim trenucima moze da svati svu kompleksnost situacije i da ne poveze uzaludnost skolovanja sa njegovim licnim gubitkom "igracke"?! A pri tom je ista situacija i u komsiluku kad ode da se igra sa drugarom, slicne price dopru do njegovog uveta dok jurca po Igraonici na necijem/svom rodjendanu.

Znaci, izgubilo se domace vaspitanje u najsirem smislu a koje je skolstvo kao pojam prezentovalo u pravo vereme i na pravi nacin! Izgubila se varijanta "High Pass" filtera kome se vrednost sa nekadasnjih 60 - 75 herca spustila na jedva 15-tak herca sa tendencijom smanjenja i to cak sa "zamenom pojma" pa je vise ekvilajzerom, "Low", to regulisano - sto znaci da je umanjeno a ne Cut-ovano na nacin na koji filter to radi! -, a u isto vreme se sam ekvilajzer u svim podrucjuma spektra dodaje u plusu za sve "besprizorne" pojave danasnjice. Bar da se po nesto ostavi "Flat", i to bi bilo korisno ali ne, sve je po "Gain"-u plus i to sa Q - 2.2 a kad se pojavi Q - 1.4 i manje tu je odmah i "Gain" na +9 i vise decibela a to je slucaj kad su najbanalnije i najnekorisnije stvari u potanju, "pikuju" se do ludila i to potpuno analogno tako da kazaljka besomucno udara preko nule bez posledica koje bi se desile kod digitalne nule!!! Mozda je ovo nekome malo nerazumljivo ali tebi je sve kristalno jasno, to znam, a najlakse mi je da se tako izrazim obzirom da se obracam direktno tebi ovim pasusom.



Pozdrav!

EDIT
Sve ovo je vezano samo za nase okruzenje, ne ulazeci u ostatak sveta!

Samo nemojte izgubiti iz vida da je ovo sada rezultat koji je postigla ta "ispravno skolovana generacija" vasih roditelja zaljubljenih u skolu, znanje i postenje, iz vremena kad se znao "red"...

(Btw, nije se nikad ovdje znao red, znao se samo bic, ali vo vise voli da kaze da je sam prosao pored kupusa zbog iznenadnog naleta inspiracije za kulturom, nego da ga je odvracalo ono "ko vola u kupusu". Jedini problem je bio to sto i taj bic nije imao ko drugi da drzi nego ista takva stoka.)

@Sceka

ako finocu oznacimo visim frekvencijama (ili visom rezolucijom slike, sto u sustini i jeste)
a materijalne i banalnije stvari nizim (sto upravo to i jeste), to poredjenje koje si naveo upravo
tacno opisuje sta se desava. Sva snaga je sjurena u banalno i muljavo, finoca bilo kakve vrste
se batrga

@Odin.D



Ima tu jos puno kojekakvih vektora ciji opis moze da napuni jos najmanje 150 stranica.
Samo jedan destruktivac ima efektivnu moc kao i deset konstruktivnih.

No, cak i ako celu tezinu bacimo samo i jedino na te generacije rodjene i zivele na ovim
prostorima, i racun ispostavimo samo i jedino njima, 50-70 godina posle te generacije su
stvari tu gde jesu.

Naravno, moze se reci i da su oni 1945-te nasledili rezultate "ultra-prefinjene, aristokratski
otmene...." generacije svojih roditelja, "zaljubljene u progres, kapitalizam, tehnologiju,
civilizaciju, foxtrot i dzAz" koja im je kao polaznu tacku ostavila rusevine, stotine hiljada
leseva po konc-logorima, glave odtesterisane od tela, masu ratne sirocadi, leseve koji plivaju
po rekama, jame, mrznje, stratista, itd.....pa su ipak nesto uradili i posle toga.

Ostaje da se uporedi gde ce stvari stajati 50-70 godina posle generacija koje danas zive
tu, kojima pocetna tacka nije ni priblizno u podrumu kao ovima predhodnima, pa da se
premere visinske razlike izmedju zatecenog i ostvarenog. Mislim da ce rezultati poredjenja
biti vise nego porazavajuci, stavise, mislim da vise uopste i ne mora da se ceka toliko dugo
da se to uvidi.

Potpuno se slazem u onome o cemu ti pricas i u vezi onoga sto mislis u citiranom, potpuno, samo sto to nije ono na sta sam ja fokusiran pisuci u predhodnom postu, cak nikakve veze nema iako na nekom drugom nivou razgovora (drugacije "obuhvatnom") naravno da moze da se nadje veza kao sto je inace sveukupno vrlo protkano uzrocno - poledicnim vezama. Ali to je neka druga prica.

Pozdrav!

Ma, ko moze da pohvata sve te najnovije viceve ;)

Nije bas direktan zakljucak ispravan, ovako napisan.

Nije kriv red, rad, znanje i postenje, nego je kriv nedostaak agresije da se doticne vrednosti sacuvaju.

Agresivniji su bili glupi, alavi, hulje i lopuze, pa su napravili sisem po svojoj meri. Vazno je naci dobar izgovor, krasti, otimati, i raditi sve sto je licno ugodno.
A nakon takvog pira, mastati da postanemo "normalna" zemlja.

Tako da je prodaja testova za 1000 din ok, po trenutnim kriterijumima, eto, neko se "snasao" u liberalnom kapitalizmu i oformio slobodno trziste. Ono ce se mozda regulisati onog trenutka, kada armija tupana krene da "funkcionise" sa fals diplomama.

Poz

Eh, opet ti s tim uzrocima i posledicama, kad svi lepo znamo da je the Zlo doslo spolja i nicim izazvano unistilo idilicnu sredinu…

Jedan primer da raznorodne cinjenice mogu sasvim lepo da u kompleksnom mozaiku
istine stoje jedne pored druge, te da uzroci pada nekog entiteta u opstem slucaju ne
znace ponistavanje pozitivnih ostvarenja.

Navedeni primer je ekstrem (u pogledu trajanja, znacaja, krajnjih dometa), ali princip
je nesmanjene vaznosti i u slucajevima daleko manjih proporcija i znacaja.

1) Uzroci pada Rimskog Carstva
http://wiki.answers.com/Q/Why_did_ancient_rome_fall


2) Dostignuca i civilizacijsko/kulturno nasledje Rimskog Carstva
http://www.eupedia.com/forum/s...31dcf22e4f7fc66f4df8accf0bc90d

^ A zašto uvijek za primjere uzimati neke druge hiljadama kilometara i eonima vremena daleko, kad možemo pričati baš o onima o kojima pričamo i kad sa njima imamao neposeredna iskustva, podatke, znanja, posljedice i sve ostalo koji su svima nama dobro poznati po prirodi stvari i našem odnosu sa njima?!

To ti je isto kao kad iz fizike radiš klaćenje klatna, a relevantne formule za opis te pojave pokušavaš izvesti iz eksperimenta sa kosim hicem.
Pa zar nije logičnije da izvodiš eksperiment sa klaćenjem klatna ako te klaćenje klatna interesuje, pogotovo još kad imaš klatno na stolu ispred sebe sa sve štopericom, vagom, lenjirom, digitronom i podsjetnikom iz fizike?

Primjer sa Rimljanima dokazuje samo da je nešto moguće, ali ne i da je to uvijek slučaj, u smislu: ko kog propadne - svašta nešto dobrog je prije toga postigao i iza propasti ostavio.
Dakle, fali ti stvar koja povodom citiranog povezuje Stari Rim i SFRJ. Bez toga veziva, smisao rečenog je isto kao i "Stara Grčka je bila najnaprednija država u svoje vreme, dakle ako i mi uvedemo robovlasništvo i budemo 'odali u bijelim togama - bićemo najnapredniji u našem vremenu". Teško brajko, ako su to jedine veze između nas i stare Grčke i ako je spektakularna propast jedina veza između SFRJ i Starog Rima.

Propast SFRJ je propast SFRJ, i ima svoja obelezja, koja se u nekim detaljima poklapaju sa drugim propastima, ali je svaka propast osobena, bas u onim sitnim ili krupnim pojedinacnim razlikama.

Problem je trenutno i u mikrozajednici, od porodice, skupstine stanara, MZ, opstine, grada ili regiona, trulez se zapatila u svakom cosku. I to u velikoj meri.

Poz

Ispit 500 evra, saobracajna kazna 1000 dinara a i evo maturski test 1000 din. Znaci jedna crvena :) Strasno ...

Upravo to hocu i da kazem - pricamo o obrazovanju, koje jeste 'kosi hitac', a malo - malo teramo pricu na
uzroke propasti, sto mu dodje 'klacenej klatna', tj. jedna prilicno zasebna tema, vezana za prvu vrlo labavo.

Primer Rima najneutralnije moguce pokazuje koliko te dve stavke mogu da budu potpuno dve odvojene kategorije
za posmatranje. To je sto se principa tice. A konkretno, sto se dragog nam i ooznatog Balkana tice, obrazovanje na
listi uzroka propasti nebi zauzelo ni 150-to mesto.

Prema tome, da se malo ufokusiramo na srz teme...

Pobogu @milanche, Rimsko carstvo je trajalo 5 vijekova, a bilo je nastavak antickcih civilizacije koje su ko zna koliko prije njega trajale, a zagrabilo se dobrano iz Egipatske civilizacije kad se gleda Rimsko nasledje.
Tako da od svega toga sto je Rim ostavio iza sebe sigurno nije nastalo u vreme njegovog propadanja, nego u nekom drugom vremenu.

Prema tome konstatacija kako propadanje i velika dostignuca mogu ici ruku pod ruku nema nikakvog oslonca u istoriji. Nista nije Rim pametno ostavljao dok je propadao. Cak naprotiv, za vreme tog svog propadanja samo je pripremao teren za najmracnije doba u ljudskoj istoriji - mracni srednji vijek. To je ono sto je propadajuci Rim ostavio sledecim generacijama u nasledje.

Nacin vodjenja istorijskog racunovodstva ti je vrlo cudan.

Niko na svetu se sporiti sa tobom da posle Rima nije nastalo mracno varvarsko doba. Medjutim,
niko normalan nece svoditi stari Rim na pripremu za ono lose sto je posle doslo. Sudeci po onoj
anketi, masa ljudi se fokusira na pozitivna dostignuca koja su ostala, i prema tome se vrednuje
kvalitet necega.

Gotovo da nema u istoriji politickog entiteta koji je po raspadu iza sebe ostavio med i mleko,
daleko cesce ostavlja haos i rasulo...dok posle nekog vremena ne dodje nesto bolje. To nikada
nije razlog da se tom entitetu/drzavi/sistemu/vremenima/epohi ospori sve ono dobro sto je moze
biti ucinio.

Posle majstorskog reseta vremena, od varvarskih vremena je ostalo daleko manje nego od dostignuca
Rima koja su jos uvek tu (a moglo se 15-tak vekova misliti da nista od njih nece preziveti period
mracnjastva).



A sto nas to posebno sekira ? Nastalo je kad je nastalo.

Medjutim, to ne znaci da ga nikad nije bilo.

U redu to, ali moja replika se odnosila na ovu konstataciju:



pa si naveo dogadjaje i dostignuca koji ne stoje jedan pored drugog nego jedan iza drugog, tako da ja i dalje ne vidim kako možeš imati kvalitetno obrazovanje u truloj državi.
Pri tome mislim na narodno obrazovanje za široke narodne mase, a ne privatno obrazovanje nekog XY-lona kome je tata iznajmio Aristotela da ga podučava u tajnosti njihove vile, ili koga je Veliki Vođa poslao na školovanje iz Pjongjanga u Švajcarsku, pa sad kao eto kako tamo narod dobija vrhunsko obrazovanje...
(Moram ovako unapred da se ograđujem od besmislenih replika, pošto istorija pokazuje da se dese svaki put kad se ne ogradim.)

Ne znam kako ce sve to pasovati u licne deduktivne sisteme misljenja, ali:

Ako pricamo o onoj pokojnoj drzavi, obrazovanje koje se dobijalo sve do samog kraja 80-tih/pocetka
90-tih je bilo sasvim OK. Period truljenja drustva i drzave je vec uveliko bio u toku, ali srozavanje
kvaliteta obrazovanja je kasnilo sa erozijom najmanje 5-6 godina.

Generacije izasle iz procesa skolovanja 1985-1989-te (moja +/- dve naredne) sa realnom validacijom
svog obrazovanja (posao ili dalje obrazovanje bilo gde na svetu) nisu imale apsolutno nikakve probleme.
Ni inzenjeri bilo koje fele, ni lekari, ni stomatolozi, ni farmaceuti, hemicari, fizicari, matematicari, stavise
cak ni sociolozi, psiholozi, filozofi (cija se diploma lagano prihvatala za naredni stepen studija). Umetnici
(slikari, muzicari izvodjaci, teoreticari, dirigenti...) - slicna prica, nista ih sa cisto formalne strane nije
klalo do mere da svoje obrazovanje smatraju neupotrebljivim i bezvrednim (tj. mogle su da ih koce jedino
ogranicenja individualnih talenata, itd).

Izuzecu, naravno, strucnjake za marksizam, ONO i DSZ i slicne zivotne price kao ocite i ciste promasaje
propalog drustvenog uredjenja.

Diploma ETF-a je stavise u USA crno-na-belo bila evaluirana kao MSEE zbog 5 godina programa (9 semestara
+ 10-ti za diplomski), pa su tako nekoliko mojih drugova nenadano 1994-te stekli sasvim legano pravo da
stave iza imena i tu titulu na vizit kartu.

Pa opet se vracas na onu tvoju pricu iz drugih tema. Super je sto si ti stekao tu diplomu, ti i ostalih 4% populacije koje je zavrsilo skole kad i ti. Samo reci da je to posledica skolskog sistema je pirova pobeda. Da nije bilo nikakve skole, pa ni osnovne, vas 4% bi izmislilo svoje pismo, postavilo naucnu teoriju i bez icije pomoci napravilo nesto kao sto je pre 800 godina 4% populacije zapada rafinisalo jezik i otkrivalo prirodne zakone dok je ostalih 96% ljudi bilo nepismeno i cuvalo ovce. Taklav sistem obrazovanja je besmislen jer em ksota puno em ne donosi apsolutno nikakav rezultat bilo kome sem njima samima (od kojih preveliki deo uopste i ne doprinosi Srbiji jer ne zive ovde). A ostalih 46% manje ili vise natprosecnih da cuvaju ovce...

@mmix

Masu stvari ne razumem u tvom postu.

-

- ne samo ja, nego masa nas normalnih i obicnih koje znam. Ne samo iz prestonice nego i gomila raje iz malih
mesta.

- ekipa koju pominjem u pricama sasvim sigurno nije spadala u 4% izuzetnih, onih koji bi bez skolskog sistema
postigli mnogo sami. Mozda promil je od rodjenja tacno znao sta hoce u zivotu, svi ostali su prosli kroz sistem
koji je neko osmislio, tezili da ga uspesno zavrse, i na kraju krajeva pronasli neku svoju opciju.

Sistem je bio fenomenalan (narocito pre avanture usmerenog obrazovanja) u pogledu toga sto nije silio pojednica
da srusi ni jedan most za sobom u procesu profesionalnih izbora. Do 18-te godine si bio opremljen da mozes
po zelji da odes u kom hoces smeru, osim mozda na DIF ili tako neke specijalnije/fiskulturnije izbore.

Kasnije, ako se desi u profesionalnom zivotu da moras da se lateralno pomeras - gotovo nikad nisi imao 'rupe'
u pocetnom znanju koje te sprecavaju da pocnes da grebes u nekom drugom pravcu. Sve te geografije, biologije,
istorije, latinski, sociologije, psihologije, nacrtne geometrije, qrci/palci...sve je to necemu moglo da posluzi.

Sistem nije gajio elitu - bio je upravo anti-elitisticki. Bio je i obavezni 'proizvodni rad' gde si morao da po nedelju
dana godisnje u svakom polugodju provedes na traci u nekoj fabrici ("Obuca Beograd", "Zastava servis" u mom
slucaju, nekim srecnicima se zalomio "Soko Stark" i gomila istopljene cokolade).

-

Pa ne zivi sada, ali ne znaci da nikad niko od strucnjaka nije ziveo u zemlji. Citave dve ili tri dekade su ljudi
ziveli tako da im nije padalo na pamet da emigriraju nigde, bilo je i posla i egzistencije i otvorenih puteva za licni
i profesionalni napredak. Masu stvari u infrastrukturi su dizajnirali, montirali, odrzavali domace snage, nije bilo
potrebno da ti dodje stranac da postavi radio/tv centar ili telefonsku centralu.

Ne mozes kriviti obrazovni sistem za ratove, sankcije, ekonomske krize koje oduvaju iz zemlje svakoga ko moze
da sam hoda na dve noge.

-

Ovo mogu da povezem sa onim sto si ranije govorio, ali ne mogu da povezem sa onim sto znam da je bilo.

Nadprosecni se u svakom bogovetnom sistemu relativno pate - ili im je dosadno, ili ih gnjave glupostima, ovo-ono,
ali ni jedan sistem pa ni taj u kojem sam bio ih ne osudjuje na propast ili kaznjava sto su bolji - uvek su imali
otvorene prolaze kroz siroke koridore do tacke gde konacno mogu da pocnu da se bave onim sto hoce i vole.

Ti me ne razumes zato sto ti jesi u tih 4% i sto eto imas neku skromnost pa to ne smatras posebnim, ali veruj mi (a i statistika to potvrdjuje) nas akadesmki sistem je takav da proizvodi 4-5% visokoskolski obrazovanih ljudi i takav je UVEK i bio i to se lako da proveriti istorijskim popisima; ako zanemarimo nesto korupcije i namestaljki to je uglavnom onaj deo populacije koji ima mentalne i radne kapacitete u samom vrhu prirodne raspodele, moja cuvena treca standardna devijacija.

Svaki sistem koji je namesten da promovise samo 4-5% populacije je de facto elitisticki samo sto ti to tako ne dozivljavas, to sto si satro nosio plavi mantil sest meseci ne utice nikako na to. Ja nisam u tih 4% pa mogu da ti kazem kako to sve izgleda spolja gledajuci ka unutra, izgleda veoma trulo i veoma nadmeno i nadasve drustveno beskorisno i cini jedan od korenih razloga nase danasnje situacije i nulte sanse da se ovde zapati bilo sta sem prljave industrije.

Moja poenta cele pice je da visokoskolstvo ne sme da bude igracka 4% populacije dok mozgovi i umovi 46% populacije koji su po definiciji natprosecni sluze za komercijalu i administrativne poslove, ako ne i nesto grdje. To je jalova rabota. Ili su svi oni lenji (jer glupi sigurno nisu) ili je sistem truo i narihtan od strane 4% populacije da odrzava taj elitisticki odnos, sta ti mislis da je verovatnije?

Ne znam.

Predpostavljam da imas konkretne statisticke podatke koji potvrdjuju da se zaista radi o 4%, i znam
da ne bi tvrdio stvari da ih negde konkretno nisi pronasao u pisanoj formi.

Ipak, sve svoje utiske kad saberem, nikako mi se prica ne uklapa u 4%.

Imam prirodno interesovanje za ljude oko sebe sa neke posmatracke strane, puno i tacno pamtim
imena, anegdote, tako neke ljudske valere i kad pogledam i osnovnu skolu, gimnaziju, drustvo iz
kraja - procenti onih koji nisu ni pokusali da upisu makar neku visu skolu su bas prilicno mali, hajde
da kazem po slobodnoj proceni - uvrh glave 15%, mahom u osnovnoj skoli. Ekipu iz gimnazije sam
skoro sreo na gomili - od njih 30-tak mozda jedno 4-5 nikad nije islo nigde dalje, nego se uhvatilo
nekh (porodicnih) biznisa. Napominjem da se ne radi o nekoj elitnijoj gradskoj gimnaziji, tipa V ili I
ili VIII (kod Cvetica).

Ako pogledam levo i desno po porodici, cak i iz poljoprivrednih familija nejasnog profila (drze i livade
i stada, i sljivike i sume, cak sakupljaju divlje voce i lekovite trave po visokim planinama) - cak i tu
jedno od 4 ili 5-oro dece zavrsi srednju skolu u lokalu i ostane na imanju - svi ostali - skola, visa,
fakultet, i posle kud koji, neki u gradove, neki ostanu u blizem regionu i postanu vidjeniji, firma/biznis,
itd, a neki promene i kontinent.

Vremenski okviri moje price o obrazovanju su recimo dekada 1980-1990.

Generacija bratanaca i sestricina danas - slicna prica - leti skupljanje borovnica i kantariona da se skupi
za troskove dok traje semestar, ali svi od reda studiraju, i to vidim dosta uspesno i ozbiljno.

Sta se izdesavalo sa skolstvom u vreme sankcija i kasnije znam u tragovima, iz raznih prica ljudi koje
srecem, raznih epizoda iz stampe ('slucaj Laban', recimo), gde sam odprilike shvatio da su stvari mnogo
gore, da su troskovi gigantski spram primanja porodice, da je dolazak iz unutrasnjosti na studije velika
zivotna avantura (posao ili dva + studije obavezno), kao i iz slucajnih nabasavanja na materijale za
vezbe i predavanja na sajtu ETF-a.



U vreme dok sam radio u Srbiji (kraj SFRJ ++) prosecni tehnicar (elektro, masinski) je imao svoje sasvim
solidno (i rekao bih sigurnije) mesto u profesiji i zivotu. U profesiji zato sto je radio na masi projekata,
mogao cesto da putuje na super placene terene (po zemlji, ali i recimo i u Irak) - jedan moj office kolega
je recimo montirao elektroniku za neke ultra WC-e (jedan od onih koji ti radi sve post-radnje i meri puls
pride) u bunkeru Sadama Huseina. Podvajanja na bazi diplome gotovo da nije bilo uopste, ni u postovanju
ni u ljudskom odnosu - plata jeste imala manju startnu osnovicu, ali godine staza + razni drugi stimulansi
su egzistenciju cinili vrlo dobrom u poredjenju sa ostalima u timu.

Po znanju, ti ljudi su bili sam vrh vrhova. Neoptereceni Bessel-ovim funkcijama i krivolinijskim integralima,
znali su da naprave i poprave gotovo sve, od pojacala i miksera, preko igle na galvanometru, do bobine
na kolima. Taj neki obrazovni sistem baziran na "Tesli", "Drapsinu" i slicnim skolama (ko je naravno, hteo
da kroz skolu prodje otvorenih ociju i usiju i da nauci to sto treba), stvarao je sposobne, kvalitetne,
strucne ljude, sposobne da zarade svoju platu i od toga imaju pristojnu egzistenciju, porodicu, decu.

Neki od njih su devedesetih otisli u svoje male biznise, i bukvalno plivaju u lovi koja je pojam i za USA.

Znaci - misljenja sam da ih obrazovni sistem uopste nije shebao.


Ono sto vidim da je shebalo celu pricu je nesto drugo - opsta situacija u privredi pa i u drustvu.



Visoko skolovani likovi sa kojima sam delio ofis i cije znanje me je inspirisalo i podsticalo da budem jos bolji
i naucim sve sto jos nisam a osecam da bi trebalo, prvo su dosli do zasluzenih rukovodecih funkcija, da bi
pod udarom nasilnih privatizacija dosli do tacke da u najboljem slucaju predaju strucne predmete u skolama,
objave po neki udzbenik, po neki privatni poslic sa strane, i tako - zivi su. Tek jedan manji deo je produzio
karijeru u svojim firmama u delatnostima istim ili slicnim sa strukom.

Oni koji vidim da zive na visokoj nozi i drze tih 4% posto raspodele, gotovo niko nije covek od znanja i
duha. Sve odreda su razni kombinatorici, tipovi koji su se 'snasli', ekipa 'nemoj da me pitas odakle mi prvi
milion', itd. Tu i tamo poneka 'gumena rukavica' sa visokim skolskim kvalifikacijama da izoluje 'prave ruke'
od prljavstine, i tu se prica zavrsava.

U krajnjoj sumi - sve sto duze mislim na temu i slazem utiske u recenice, sve manje vidim da je uzrok
problema u elitistickom sistemu obrazovanja, stavise slabo vidim elitizam u celoj prici.

Kao dodatni argument mogu da navedem i price onih likova koji su se vratili sa inostranim diplomama u
Srbiju, i nemaju sanse da nadju ista u svojoj struci (da li su bese nedavno osnovali i svoje udruzenje, bilo
je nesto nedavno u stampi).

Naravno - necu pasti u zamku da ucim ribu kako se pliva; sve ovo govorim iz relativno bajatih perspektiva,
sto naravno ne znaci da apsolutno nista od svega sto sam rekao nema nikakvog realnog smisla.

Pa ne moze se citava populacija izskolovati za 1 ili 5 godina vremena.
Ako se zakljucci izvode samo na osnovu nekog broja/procenta, ovde visokoobrazovanih, kako to Odin na prethodnoj i mmix na ovoj temi rade, onda bi valjda to trebalo posmatrati nakon perioda od ... pa makar jednog prosecnog zivotnog veka?

80-ih se SFRJ po broju visokoobrazovanih, po broju studenata, po njihovoj socijalnoj strukturi, po procentu zena itd... priblizavala evropskim i tim tzv. razvijenim zemljama, dosta njih i pretekla po nekim parametrima...

... Ali, po dinamici rasta tih brojeva je bila medju prvima na svetu, ako ne i bukvalno prva.

- Za 28 godina (1953.-1981.) u SFRJ je broj visokoobrazovanih udesetostrucen.

- Za 18 godina, od 1922-1939 u Jugoslaviji je diplomiralo oko 29.000 studenata, sto je skoro upola manje nego sto ih je diplomiralo samo tokom jedne, 1982. godine.

- Odnos sljakerske i seljacke dece, upisane na fakultet 1939. godine, prema deci drzavnih cinovnika, popova, apotekara, advokata, veleposednika, industrijalaca itd.je bio 1:12.
Ako se uzme u obzir koliko je ovih prvih bilo u ukupnom broju, onda se da izracunati da je tek neki deo promila sljakerske i seljacke dece dospevao do fakulteta.

- 80-ih je u SFRJ broj nastavnickog kadra koji je bio zaposlen na fakultetima i visim skolama premasio ukupan broj diplomiranih studenata tokom poslednjih 18 godina predratne Jugoslavije.

Ako ces da koristis statistiku onda to bar radi kako treba, normalizuj naspram broja stanovnika 20'ih i 80'ih.

Cujte nema lazi, nema prevare, republicki zavod za statistiku, popis stanovnistva po strucnoj spremi i udri, ja sam to radio sa svoj master rad i zato znam cifre. Ja znam da se nista ne desava preko noci, ali ovde se ne desava decenijama, to sto se desavalo 1900-1970 jeste bio dinamican rast ali tu se zavrsio, i dalje na veoma niskom procentu. I trece, poslednje, edukacija populacije ne mora da bude striktno edukacija mladica i devojki, upravo jedan takav tehnicar sa 20 godina iskustva u petrohemiji (moj prijatelj) je otisao u USA zenidbom i tamo su ga na poslu provalili da je dobar i paltili mu skolovanje i postao je inzenjer u svojim 50-im. Znas kad ovde? nikad. ne mogu ni mladi da zavrse a kamoli matori.

A samo u toku jednog dana 1956. godine je napravljeno vise sijalica nego u citavih hiljaduisto godina prije toga, od 780 do 1880.

Malo humora nece da skodi,

ali ipak - obrazovanje nije nov izum, u sustini je neizmenjeno u poslednjih nekoliko stotina godina,
i nije bas za ocekivati da ce obim i produktivnost da nesrazmerno skace kao i sve ostalo tokom
poslednjih 50-100 godina.



Bilo je i toga.

"Ivo Lola Ribar" je svim inzenjerima koji su to hteli placala postdiplomske studije, a casovi su po
pravilu bili u vecernjim satima. Davali su i opravdano dsustvo sa posla za odlazak u racunski centar
u jutarnjim casovima, itd.

Masa ljudi je sticala obrazovanje uz rad (iz radnog odnosa). Sedeo sam u skamijama ETF-a sa par
'sindikalaca' u godinama, mogu da mislim koliko ih je bilo na laksim fakultetima.

Bilo je i toga, sporadicno.

Ali, u to vreme je privreda cvetala(socijalisticka i programirana), pa su se nekako trudili da imaju i pecene strucnjake, koji imaju upotrebljivo i operativno znanje.

Sada je trend proizvodnje strucnjaka po meri EU. Sa opcijom da (malo verovatno) predju u EU na neki projekat i rade, ili jos jeftinije, da se kreditom obezbedi formiranje uslova u Srbiji, a oni obuceni za posao da znatno jeftinije odrade delove projekta.
Integralni projekti nikada nece biti dodeljeni, posto je privreda planski ugasena. Mislim i na razvoj privrede.

No, same titule su posebna prica. Sve je vise "guzonjinih" sinova i kceri, koji su prikupili titule, prosto da bi se razlikovali od ostale raje, makar i strucne, sto bi im formalno uvek obezbedjivalo nadredjeni i povlasceni polozaj.

I sa takvim ekspertima, mozemo ocekivati samo dve stvari, koje se paralelno desavaju. Prva je odliv mozgova i onih koji nesto vrede, da slobodno nastavljaju svoj posao, a druga je haos u privredi i drustvu, koje je okrenuto samo na zadovoljavanje licnih potreba doticne decurlije(i sada vec odraslih i matorih), bez preslikavanja njihove licne "uspesnosti" na tokove u drustvu.
Zajednica propada, da bi oni glumetali uspesnost.

Spisak je poduzi, ali, koja god se licnost spomene, primeti se mnogo supljine i nedoslednosti. a serveri foruma, tesko da bi podneli celokupan spisak

Poz