Stirodur i ekspandirani polietilen imaju koeficijent toplotne provodljivosti između 0,03 i 0,04 W/mK°.
http://www.izoterm-plama.si/en...RMOSILENT/Tabela-karakteristik
http://www.hisuccess.cn/XPS.html

Thermosilent je ekspandirani politelien. Ima skoro iste toplotne karakteristike kao i stiropor ili stirodur.

Beži od tog majstora koji te je to savetovao.

Zapravo, možda i nije loš, kao majstor i izvođač radova, ali odluka o materijalima treba da je tvoja.
Kako bi stirodur vremenom gubio izolaciona svojstva ?

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 10.10.2012. u 10:22 GMT+1]}

Ma majstor je ok sto se tice radova, znam ga licno i znam sta je radio, gledao sam kako radi i tako to...

Medjutim, da bih ja mogao da odlucim o materijalu moram prvo da znam nesto o tome, zato sam i pitao, inace moja odluka nema nikakvu tezinu.


Pa ako se ugradi kako treba, onda ima neki tempo (naveden od proizvodjaca) kojim se njegova svojstva vremenom degradiraju, zato sto materijal sam od sebe propada i stari.
Medjutim, ako se ne ugradi kako treba - prakticno pocinje odmah da propada. Ne znam tacno o cemu se radi, nisam stigao da pogledam, ali valjda nekako reaguje sa ostalim gradjevinskim materijalima, tj. u prvom redu sa cementom (malterom), ako neki hemijski i toplotni uslovi nisu bas najbolje zadovoljeni. (Slicno se desava sa pur-pjenom, ako ostane na otvorenom, ekspresno brzo propada (barem u mehanickom smislu, ne znam za ostalo).
Ali kao sto rekoh, samo sam na brzinu to negdje uhvatio - nisam stigao detaljno da proucim.
Sa druge strane, ova Termosilent folija nema nikakvu reakciju sa okolnim materijalima, zato se i ne moze ugradjivati nigdje drugo nego u pod jer se nista na nju ne lijepi, a neko vreme propadanja je navodno 300 godina.


Pa vidi, logicki posmatrano: postoje pronalazaci, proizvodjaci i kupci (korisnici) tih folija. Vrlo je malo vjerovatno da su svi oni u tom nizu blesavi i da su zbog gluposti potrosili godine istrazivanja na pronalazenje toga, milione dolara na podizanje fabrika i na kraju toliki projektanti i arhitekte koji tako projektuju zgrade i kuce obicne budaletine koje pojma nemaju.

Ako se nesto proizvodi, vjerovatno ima neku svrhu.
Mene zanima da utvrdim koja je to svrha i zasto 99% ljudi stavlja termosilent foliju umjesto stirodura, cak i oni kojima cijena nije bitna stavka u odabiru materijala.

Prema podacima sa onih sajtova, toplotna izolacija je skoro ista (tek malo lošija kod termosilenta) tako da, što se toga tiče, nikako 1 cm termosilenta ne može da zameni 4 cm stirodura. To je jasno ko dan, i nemaš potrebe da slušaš "rekla-kazala" savete.

E, sad kad je u pitanju propadanje i gubljenje svojstava, to je druga priča.
Pogledaj i domaći sajt Austroterma, mislim da imaju i broj telefona za tehnička pitanja i savete. Pozoveš, porazgovaraš sa stručnjakom.

Termosilent ima smisla stavljati na podove jer je tanak, a za zidove nije namenjen. Ako bi ga neko tako i koristio, verovatno bi morao da dobrano gimnastiči da to ugradi.

Kada se stiropor, stirodur, pa i drvo ugrade u beton i ostanu bez spoljnjih uticaja mogu da traju jako dugo.
A to sto stiropor ili pur pena propadne na suncu nije samo od sebe vec je od uticaja UV zracenja i jednostavno dolazi do starenja materijala (koji god da je).
Jednostavno te stvari nisu uporedive.

Inace koliko ja vidim termosilent je nesto kao azmafon i to je materijal kome je primarna funkcija izolacija od buke pa tek onda termo izolacija.

To sto se dosta koristi je sasvim sigurno prvenstveno zbog cene i sasvim zadovoljavajucih termo svojstva, znaci to je kompromis par dobrih osobina.

Koje debljine bi stavljao termosilent foliju?

Stirodur je oko 20% efikasniji od stiropora. Razlog je u tome što je stiropor ispunjen vazduhom, a stirodur nekim drugim gasovima. Ti gasovi napuste stirodur nakon par godina ako je stirodur na otvorenom i umesto tih gasova uđe vazduh. Tada se toplotna efikasnost stirodura izjednačava sa onom kod stiropora. Ako se stirodur ugradi (npr. kao izolacija cokle) tada će gasovi opet da ga napuste, ali za nekoliko desetina godina.

Zaključak je da brzina degradacije zavisi od toga koliko je svež stirodur i kako se dobro ugradi. Pretpostavljam da isto važi i za thermosilent foliju.

Ovo tek sad vidim:



Ja nisam pravio ankete, pa ne znam prave procente, ali mislim da ovu informaciju treba uzeti sa krajnjom rezervom.

Pa najdeblje što sam našao da ima u prodaji je 1 cm.
Možda bih poduplao, ali nisam siguran da je to onda mehanički u redu.

Elem, pokušao sam još da saznam nešto na nekim forumima, ali sem mitova i legendi uglavnom nema ništa konkretno.
Stoga sam uzeo olovku i digitron i bacio to na papir.

Na ovoj ilustraciji je neka skica i proračun na brzinu:



Zanemareni su svi ostali vidovi toplotnih gubitaka i uračunati samo gubici kondukcijom.
Za primjer je uzet pod koji se sastoji od (odozdo na gore): betonska ploča 12cm, hidroizolacija od bitumena 3mm, stirodur 5cm, betonska košuljica 5cm, neki drveni parket od 2cm.
Koeficijente toplotne provodnosti (lambda) sam uzeo iz nekih tabela što sam izguglao.

U ovom primjeru, ako je temperatura unutra iznad poda 20°C, a spolja 0°C onda će kroz takav pod da se gubi oko 12W/m².
Ako se tako grije npr. 50m² onda je to 0.593kW za tu prostoriju.
Ako se ona grije 12 sati dnevno onda je to 7.12 kWh dnevno, 213 kWh mjesecno, odnosno 1067 kWh za 5 mjeseci.
Ako je izvor grijanja struja, onda je to nekih 8-9 'iljada dinara (plave tarife, tj. ca. 7 din/kWh, ako se dobro sjećam) koje će da odmagle kroz taj pod za 5 mjeseci grijanja.
Ako se stavi stirodur debljine 1cm, onda su gubici veći nešto malo više od 3 puta, tj. 3300 kWh iliti 25-26 iljada dinara.
Ne znam koliko košta kWh energije proizveden na neki drugi način, može neko ko zna dodati pa da uporedimo.

Ovo se odnosi samo na pomenuti pod, zarad sticanja osjećaja o kojim se tu gubicima i ciframa radi, kao i koliki je eventualno period za koji bi se razlika u cijeni isplatila između stavljanja 1cm stirodura i 5cm stirodura (ili nečega drugog).
Zidove, prozore, vrata, plafon i ostalo, nisam uračunavao, kao ni gubitke toplote zračenjem.

Nadam se da nisam negdje zabrljao u računu. Ako nekog ne mrzi neka provjeri.
Ne znam koliko je vjerovatno da zemlja ispod kuće bude u prosjeku na 0°C, ali uzimajući u obzir prošlogodišnju zimu sa -25°C ne bi me čudilo ni da je situacija u prosjeku znatno gora. Što se tiče spoljnih zidova, vjerujem da je u prosjeku još gore od toga, tako da su razlike u gubicima i parama veće.

Što se mene tiče, čini mi se da kad se radi o toplotnoj izolaciji - ili je treba uraditi kako treba ili je ne treba ni raditi.
Ako se ne uradi kako treba, velike pare će se baciti na zagrijavanje atmosfere i otapanje leda na Arktiku, a u kući se svejedno smrzavati.

Ja sam 99% siguran da ću turiti 5cm stirodur. Neće biti od nekog naročitog značaja sada, pošto još nema toplotne izolacije na fasadi, ali valjda će se početi isplaćivati sledeće sezone.

@odin

Eto sam si dosao do prilicno preciznog zakljucka.
A to sto se ta termosilent folija nalazi u prodaji u najvecoj debljini od 1cm govori za sta je namenjena.

Ma ima valjda i debljih, koje nisu u rolnama nego u tablama, ali kod nas jok.
Koriste se dosta za međuetažne izolacije, ali za donju ili krajnju gornju (ispod neizolovanog krova) ploču je ipak potrebno nešto deblje. Valjda.

Problem je što tu nigdje nema nekog ko se razumije u svoj posao, sve je to nešto priučeno, svak nagoni na svoju vodenicu, odem ja u gvožđaru i kupim mistriju i sad sam ja kao zidar...
Čak čitam i da prodavci na stovarištima i u "ovlašćenim" predstavništvima kojekakvih firmi - lažu, mažu i podvaljuju ljudima šta god mogu da stignu ili šta trenutno imaju na lageru, pa tako jednom od njih neki "ovlašćeni" stručnjak poznate firme građevinskih materijala poslao čovjeku za neke radove paronepropusnu foliju umjesto paropropusne i još ga ubijeđuje da to nema veze i da mu se "niko nije žalio"...

Za svaku sitnicu moram da izgubim 3 dana da prvo izučim zanat, pa onda još da nađem nekoga ko hoće da sasluša kako treba svoj posao da radi, da ga iškolujem i obučim sve na svom materijalu, pa mu još na kraju i platim to školovanje!
A u p.m. više, i još se neko čudi zašto propadamo.

5 "stručnjaka" podopolagača i izolatera sam pitao da mi izračunaju koliko energije prolazi kroz tablu stirodura i da mi objasne šta uopšte znače one karakteristike što se navode na pakovanjima, ali čim im spomeneš "računanje", "karakteristike" i ostale izraze koji ih asociraju na školu valjda im odma proradi neki uslovni refleks bježanja sa časova, pa pogledaju na sat, ka vratima i prozoru, uzvrpolje se ko da će neko da ih prozove da ispravljaju keca na pologodištu.

Tuga brate, tuga...

Možda da staviš thermosilent foliju ispod plivajućeg poda. Ipak je betonska košuljica hladna.

Kao prvo, mislim da sa 5 cm stirodura, nikako, ali nikako ne možeš da pogrešiš.
Ipak, mislim da ti nisu tačne pretpostavke oko delta T. Temperatura zemlje ispod poda kuće može biti 0 C (bez obzira koliko je napolju hladno), a temperatura vazduha u neposrednoj blizini uglavnom bude znatno ispod 20 C.
Sve u svemu, izolacija poda je odlična stvar, ali ako nije u pitanju podno grejanje, onda ova izolacija nije od krucijalnog značaja.

Ne zaboravi najlonsku foliju između košuljice i stirodura, i naravno, obavezno armatuirna mreža u košuljicu.

Evo nekoliko slika kad sam ja renovirao kuću i radio podove.

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 11.10.2012. u 09:40 GMT+1]}

Pozz.
Ne znam da li ti znači 1cm debljine više, ali ja bih stavio i stirodur 5cm i termosilent 1cm - može samo da bude bolje, a to je ionako one-time investicija.
Btw., i među stirodurima postoje razlike koje se izražavaju težinom po m². Veća težina = veća gustina = bolja izolacija. Kada sam ja stavljao stirodur (pre 8 god.; sada prvi put čujem za termosilent), na stovarištu gde sam ga kupio bile su dve vrste stirodura, a cena im je bila skoro ista (10-ak din/m² razlike). Lakši je bio proizvodnje BASF (čini mi se 32kg/m²), a teži (40kg/m²) je bio neki domaći, Deltamatrix ili tako nešto, ne sećam se više. Naravno, kupio sam teži, i do sada nemam zamerki.

Majstori ili prodavci definitivno nisu izskolovani da ti urade neki pristojan projekat ! Kada ti posle par dana krstarenja po netu pokusas da uradis neku matematiku radis isto sto i taj priucen majstor. Moja ti je preporuka da ipak krenes od nekog programa koji u sebi krije dosta znanja i iskustva. Lako se nadju na internetu a ja ti preporucujem (bez zelje da nesto reklamiram) URSA gradjevinska fizika. Ima ga na njihovom .rs sajtu. Taj program mnogi koriste. Imas neka uobicajena resenja i nanete standardne JUS zahteve. Recimo da ces ti u Austriji biti u trecoj , najhladnijoj zoni ....

Sto se konkretne upotrebe nekog materijala i tehnike tice, projektant sem termike ima jos dosta zahteva koje treba da zadovolji. U konkretnom slucaju poda (medjuspratna konstrukcija) termika je zadnje sto te brine ... Ako ispod imas stan koji se greje ili podrum u kome kiseli kupus ne ledi, srednja dnevna temperatura ti je daleko iznad onih 0 stepeni. Ako li je ispod neki pasaz, ili se radi o ravnom krovu i sve to na Alpima .... nikako, ali nikako ... neces proci sa 5 cm bilo koje izolacije :-)

A problemi koje treba resiti ... deca koja trce na gornjem spratu, podno grejanje koje nije stalno ukljuceno nego radi na cug, zbog staklene fasade/gipsanih pregradnih zidova vodovodna i elektro instalacija otisla u pod, umesto kvalitetne keramike pod uradjen od jeftine presovane piljevine .....

Sa ovim se ne bih složio.
Posle par dana krstarenja na netu si svakako daleko lošiji (u znanju) od profesionalca sa iskustvom, ali si takođe mnogo mudriji i teoretski pootkovaniji od 99% majstora, koji ni nemaju želju ni nameru da išta nauče.

Me ne radi se o Austriji, kuća je u Srbiji.
Kao što sam već napisao, radi se o tzv. "nultoj" ploči, tj. onoj na zemlji.
Doduše, temeljni zid je izdignut na oko 60cm iznad zemlje (fobija od velikih kiša i poplava),
pa je to nasuto zemljom, pa je preko zemlje stavljen najlon, pa je onda nalivena betonska ploča.
To je sve rađeno neposredno nakon ubacivanja te zemlje, tako da nije stigla da se slegne,
već se slegla naknadno, pa se dosad stvorio neki vazdušni prostor između ploče i zemlje
(bušio sam ploču i provjeravao), a i inače ploča zvoni kad se lupa po njoj, pa tako znam da
ne leži direktno na zemlji.

No svejedno, bez obzira na sve to, na temperaturama kao što su bile prošle zime sve se živo zaledi
oko kuće, pa i u kući, tako da nemam razloga da sumnjam da se pri -20°C, za dan-dva i ta zemlja
ispod te ploce doćera na neki minus, čistom kondukcijom toplote.

Međuspratna izolacija me ne brine toliko.

Mislim da ću uraditi ovako "standardno" kao što je @Java ilustrovao fotografijama:

= neka podna obloga
= armirana cementna košuljica, 5-6 cm
= najlon
= stirodur, 5cm
= kondor 3mm
= bitulit, premaz
= betonska ploča

Dosad tu nisam imao nikakvih problema sa vlagom, pa mislim da neke dodatne zaštite nisu potrebne.
Vertikalni zidovi i stubovi su hidroizolovani od te ploče takođe kondorom.
Drugo, nemam vremena ni mogućnosti da kao Diogen idem sa fenjerom okolo i tražim nekog "majstora"
koji zna nešto više od ovoga gore pomenutog, a niti mogućnosti da budem na licu mjesta non-stop
i kontrolišem radove, tako da je to otprilike to, jer ovo može da nadgleda i neko od ostalih ukućana.
Eventualno ću ispod podne obloge ubaciti neku tanju termosilent foliju kad dođe do toga,
ali podnu oblogu ionako neću stavljati sad, pa je to trenutno van fokusa.

Imam još jedno pitanje u vezi interakcije stirodura sa kondorom/bitulitom:
- naime, čini se da dotični hemijski reaguje sa derivatima na naftnoj bazi pa se mislim da ne treba možda
još neki najlon da se ubaci između kondora i stirodura?
Čini mi se da ima neka tanka folija već na kondoru, koliko me sjećanje služi, ali nisam siguran?

Potpuno se slažem. Naravno da nemam aspiracija da izigravam stručnjaka za izolaciju u pravom značenju te riječi, ali ponuda "majstora" na našem tržištu je takva da - i da nemaš internet, i da nemaš nikoga ništa da pitaš, nego samo da sjedeš pola sata na panj i malo porazmisliš - bićeš pametniji od 90% "majstora" koji ti stoje na raspolaganju. Ako ništa, barem možeš da preduprediš kojekakve budalaštine koje su skloni da predlažu i izvode.

Naravno da je najbolje uzeti profesionalce, međutim isti često nisu dostupni kad ti trebaju jer ih je malo, pa su prebukirani, ili još češće - zbog cijene.
Sem toga, stanje u ovoj zemlji je takvo da nikog ne možeš naćerati da odgovara nizakakvu štetu koju napravi - pa tako kad ti neki urnišu kuću, piši kući propalo, jer ništa drugo i ne možeš, a dešava se redovno i profi firmama jer je pomama za angažovanjem nekvalifikovane jeftine radne snage koju samo obučeš u firmirani kombinezon i naplaćuješ kao da je sertifikovani profesionalac - sveopšti trend.

Meni se upravo ovo desilo kad sam angažovao profi firmu da mi odradi plafone od gips-kartonskih ploča, sa termoizolacijom.


Ima folija na kondrou, ali pošto je najlonska folija najmanji izdatak, posebno ona tanja, zelena (kakva je i na mojim slikama), nemoj mnogo da se premišljaš, nego se "baci u trošak" pa položi foliju i pre i posle stirodura.

Jos koji minut na tom panju i shvatis da bi super prosao kao majstor ... samo taj kombinezon da nabavis! ;-)

Bitulit je rastvoreni bitumen.
http://www.timizolirka.rs/srb/05.htm


Bitumen je asfalt.
http://en.wikipedia.org/wiki/Asphalt


Kao što sam već rekao, stirodur ne reaguje na asfalt.

E, sada, da li rastvarač iz bitulita može da deluje na stirodur? To ne znam. Mislim da je najbolje da umočiš parče stirodura u bitulit pa napraviš eksperiment.

---

Zašto ti uopšte nameravaš da staviš stirodur? Mislim da je običan stiropor mnogo bolji, finansijski gledano. Čak postoje i oni specijalni stiropori sa kanalima za postavljanje podnog hidroničnog grejanja.
http://benchmarkfoam.com/produ...d-flooring-system-insulations/




_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 11.10.2012. u 13:23 GMT+1]}

Stiropor ne ide za podnu izolaciju koja je pod opterećenjem jer je mekan, tj. nije predviđen da se po njemu gazi ili da se ičim opterećuje.
On se ionako s vremenom skupi sam od sebe za neki procenat, pa je zbog toga potrebno da neki broj dana (čini mi se 6 mjeseci) odleži u skladištu proizvođača prije nego se pusti u prodaju, kako se ne bi desilo da fasade ispucavaju zbog tog skupljanja. Pretpostavljam da bi se pod opterećenjem još više skupljao.
A pošto kod nas nema nikakve garancije da je odležao koliko treba i da te neko neće zaejbati - onda mi ne treba jos i to kockanje.

Ista priča je i sa tim bitulitom - ne znam čime se tačno razređuje, ali vidim po forumima da se masovno koristi benzin, koji sigurno izjeda stiropor i stirodur.
Pošto ni tu ne možeš biti siguran šta je ko ubacio kao razređivač - ista priča...

A heraklit ploče. Stiropor i drvolit u sendviču.

http://www.ekatalog.com.hr/product/varping-doo/

Takođe, vidi šta je uradio član foruma @KRALJEIVC.

http://www.elitemadzone.org/t161786-2-Bukov-parket-ili-laminat

I ja sam tako mislio ranije, ali zapravo postoji stiropor koji jeste za podnu izolaciju. To je onaj najtvrđi. Pogledaj ovde

Sumnjam da je to nešto jeftinije, a i otežava postavljanje.
U mom slučaju moram u izolaciji da napravim kanale za radijatorske cijevi, u stiroduru samo izrežeš šta god ti treba, a sa ovim to ne bi išlo tako lako.
Svejedno, nisam našao da proizviđač ovo preporučuje za podove po kojima se gazi.


Vidio sam da postoje, ali uvijek sa fusnotom u kojima se navodi da je to ipak za manja opterećenja, npr. konkretno ovdje 650 kg/m2, a za taj pritisak se navodi neka nezanemraljiva stišljivost koja možda može biti dovoljna da pukne betonska košuljica.
Kad uzmeš koliko već teži sama betonska košuljica od 6cm debljine koju preporučuju za ovo, onda si još bliže toj granici.
Ako čovjek ima ca. 90kg i stoji na stopalu od 0.05m² onda je to već 1500 kg/m².
Ok, betonska košuljica to raspoređuje na daleko veću površinu, ali može se desiti i da ista pukne iz razno raznih razloga, pogotovo ako je ispod nje mekana podloga, zatim tu su i pritisci fokusirani na male površine kao što su noge od stolica na kojima sjedi neko od 100kg, noge od stolova, kojekakvi podmetači za ormare, merdevine kad nešto radiš po kući itd...

Stirodur, navodno izdržava bez deformacija 5-6 t/m², i koliko znam jedini je od te vrste materijala koji je isključivo pravljen kao izolacija za podove po kojima se hoda, i kao takav za to preporučen od proizvođača.
Sve ostalo je "može bit', al' ne mora da znači".

Betonska kosuljica obicno i ispuca, nije to nista cudno niti problematicno...
Cisto ako nisi znao

A stiropor ide samo tako kao podna izolacija, naravno to ne snaci i da je bolji od stirodura.

Problem: armiranje betonske košuljice.

Kad spomenem čeličnu armaturnu mrežu, tzv. "majstori" se smiju, kažu to danas više niko ne radi, sad se navodno koriste neka vlakna koja se miješaju u beton.
Naravno, čim oni kažu da ne treba - pobuđuje se sumnja na suprotno.

Meni logika nalaže da ta vlakna, ako ičemu i služe, onda je to za neku "lokalnu" impregnaciju, tj. možda da se spreče/smanje one mikropukotine, ali ne vidim da nešto naročito mogu uticati na poboljšanje podužne/poprečne nosivosti same košuljice.

Ima li neko ko zna odma' o čemu se radi, a da je siguran u to što priča iz nekog stručnog izvora (a ne da je čuo ovako kao i ja što sam čuo ovo od ovih gore spomenutih)?

To su staklena vlakna, sluze kao "armatura" da sprece pucanje, zgodno za neke stvari.
Ta vlakna su u stvari isto sto i staklena mrezica.

btw, postoje i makrosinteticka vlakna ali sumnjam da su majstori mislili na njih.
Googlaj dao sam ti dovoljno kljucnih reci


<sub>[Ovu poruku je menjao bakara dana 13.10.2012. u 21:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao bakara dana 13.10.2012. u 21:26 GMT+1]</sub>

Ali da li zamjenjuju funkciju čelične mreže?
Možeš li onda pomoću njih napraviti balkon ili noseću ploču bez čelične armature?

Zavisi na koja se vlakna misli, sa staklenim definitivno ne, ali za makrosinteticka tvrde da u potpunosti menja celicnu armaturu.

Evo ovo sam nasao na brzinu:

Makrosintetička vlakna predstavljaju zadnju riječ tehnologije. Ona u potpunosti zamjenjuju čeličnu mrežu, odnosno čelična vlakna, čineći sama po sebi osnovnu armaturu betona. Ta revolucionarna vlakna izvanrednih karakteristika napravljena su od kombinacije polipropilena i polietilena, te kao takva ostvaruju sve tehničke zahtjeve primarne armature, a istovremeno donose prednosti svojstvene sintetičkim vlaknima. Makrosintetička vlakna svojom distribucijom u smjesi betona čine 3-D mrežu armature, koja odolijeva sili gravitacije i cijelu smjesu dovodi do ravnomjernog slijeganja. Ne samo da je postojanjem armature u cijelom presjeku betonske ploče izbjegnut rizik od postavljanja armaturne mreže u krivu zonu, već je postignuta i strukturalna podrška koja sprječava širenje potencijalnih pukotina betona u svim smjerovima. Zahvaljujući svojem jedinstvenom valovitom obliku ova vlakna se čvrsto usidre u beton, čime se povećava njegova čvrstoća i apsorbcija energije. Makrosintetička vlakna ujedno omogućuju dodatnu adheziju mikroarmiranog betona. Time ne samo da se smanjuje količina odvajanja betona od podloge i količina otpada, nego je moguće i nanošenje tanjih slojeva betona.

Preporučeno doziranje je svega 5-9 kg vlakana po m3 betona, ovisno o zahtjevima konstrukcije. Dodatna prednost makrosintetičkih vlakna je svakako i nepostojanje rizika korozije, koji je uvijek prisutan kod primjene čelika, a posebno se preporučuju i kod prisutnosti agresivnih supstanci.

Nađoh i ja baš to.
Nego vidim ima ih raznih, čeličnih, krivudavih, mikro, makro, sintetičkih, poli-ovih, poli-onih, raznih dužina...
Sad samo treba saznati koja ovi imaju namjeru da ubacuju, pa da vidimo o čemu se radi.

To i ja rekoh gore...ja se kladim na staklena

al vi napraviste nauku oko podne izolacije.
kod mene je uradjena kosuljica armirana vlaknima uradjeno podno grejanje a kao izolacija je upotrebljen stiropor.
Kad vec spomenu plocu bez armature cisto za info da se i to radi sa vlaknima u sta sam se uverio licno.
Samo da kazem da sam podno grejanje naknadno radio znaci polupao predhodnu kosuljicu koja je bila
izlivena na stiropor debljine 20mm i gle cuda te vase matematike o sabijanju stiropora nepiju vodu u praksi
jer sam merio debljinu na naj opterecenijim mestima jer sam mislio isto sto i vi ovo je radjeno na spratu.
Prizemlje je uradjeno na sledeci nacin.
-na betonsku plocu je namazan bitulit
-na bitulit je zavaren kondor sa preklopom i zavaren za kondor koji viri iz zida.
-na tio je stavljena tvrdo presovana kamena vuna 50mm
-izlivena kosuljica armirana vlaknima

I ja sam to vec rekao:

Fiber vlakna su odlična stvar, ali treba dobro mešati cementnu košuljicu da bi se ravnomerno rasporedila. Ja sam sve "mudre" i "dugogodišnje" savete majstora ignorisao, i košuljicu mešao u mešalici sa tim vlaknima, napravio je pri tome dosta vlažniju nego što mastori imaju običaj (pošto im je lakše da rade sa suvom košuljicom), i dobio odličnu košuljicu koja nije ispucala nigde iako je na nekim mestima iznad cevi podnog grejanja debela samo 1.5cm. A podno grejanje sam puštao i do 35 stepeni radi testiranja.

Što se tiče izolacije nulte ploče, ako ti padne napamet podno grejanje onda stavi stirodur 8cm ili više. Ja sam stavio 5cm i pokajao sam se jer za više stepeni zagrevam i beton ispod izolacije (imam senzor temperature u betonu). Inače, čini mi se da sam na nekom programu za proračun podnog grejanja (dal Rehau dal neki drugi) našao da je minimalna preporučena izolacija nulte ploče 7cm.

When subjected to fire, macro fibres will soften as the temperature rises and will melt at a temperature of 150–160 degrees C. They will lose their mechanical properties and will no longer provide any structural capacity. It is therefore clearly important to avoid the use of macro synthetic fibres to provide structural capacity which may be lost in the event of fire with consequent collapse. The fire design of composite slabs with profiled metal sheeting, using specific combinations of fibres and profiled metal sheeting, has been determined by full-scale testing and a fire engineering model.
http://www.concrete.org.uk/fin...ets.asp?cmd=display&id=842

Stari juče išao da kupi kondor 3mm.
Umjesto toga uvalili mu neki "kondorin" kome je, prema ektiketi, istekao rok trajanja (proizveden 2009, a piše da je rok trajanja 2 godine).

Šta je taj "kondorin"?
Jeli istog ili bar približnog kvaliteta kao kondor ili je opet neka zaebancija domaćih hohštaplera?

Verovatno jos jedna varijacija na istu temu od drugog proizvodjaca.

Nažalost nije.
Ispostavilo se da se radi o nečem vizuelno sličnom, ali višestruko lošijeg kvaliteta (iako po sličnoj cijeni).
Naziv "Kondorin" mu je vjerovatno dat da bi ljudi pomislili baš to što si napisao, a oni slabije upućeni bili "bolje" zaejbani.
Isto kao i sa navedenim rokom trajanja.
Pretpostavljam da su negdje nabavili otpisnu robu zbog isteklog roka trajanja po cijeni sekundarnih sirovina, a onda
stavili u prodavnicu da prodaju po regularnoj cijeni, pa i tom im nije bilo dovoljno, nego još i lažu da se radi o kondoru.
Eto, samo su zaboravili etiketu da skinu, ali valjda će i taj propust popraviti sad kad sam im vratio "robu".

Zvao sam još 5 drugih prodavnica, možda će svih 5 do ponedeljka uspjeti da udruženim snagama skupe 10 rolni kondora :)
Tako je bilo prije par godina za pločice - otprilike imaju po nekoliko komada svakog dezena. A onda pozovu neko "skladište"
i nakon 45 minuta telefoniranja utvrde da imaju još 2 i po komada u tom skladištu, "ako vam to nešto znači".
Naravno, kad budem popločavao kućicu za hrčka, vjerovatno će biti dovoljno...