Pogledaj http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_cell_efficiency
To što panel ima deklarisanu snagu od 300W ne znači da će u svakom momentu davati 300W, već to zavisi od iradijance, površine panela i efikasnosti.

Ok, mislim da sam se pogubio u svemu ovome ko reziser u 39 epizodi serije LOST :)

Koliko sam zakljucio pri standard test condition od 25 celzijusa , specifinom snagom suncevog zracenja 1000 W/m2 , efikasnost solarne celije iznosi 20 % ?
Kada kupimo solarni panel poznat nam je koeficijent efikasnosti n=20%, zatim povrsina panela A=1 m2 i njegova snaga P= 200 W.

Na "klimatoloskim" kartama uvijek daju podatak godisnje sunceve radijacije [Wh/m2] dakle energiju zracenja a ne snagu , eh sad recimo ako imam podrucje sa insolacijom od 2000 kWh/m2 godisnje . Solarni panel sa 20% efikasnosti , povrsinom od 1 m2 i solarnom iradijancijom od 1000 W/m2 (lijep i suncan dan) ce za dato podrucje sa godisnjom insolacijom proizvesti energije 2000 kwh/m2 * 0.2 = 400 kWh godisnje. ?? Da li sam dobro skontao ?

Ukoliko iz gornjih parametara : efikasnosti, povrsine i iradijancije izracunam snagu panela po

P = 0.2 (EFIKASNOST) * 1 m2 * 1000 W/m2 = 200 W . (dakle radi se o panelu izlazne snage od 200 W)

Ako imam
X panela ukupne snage 150 kW.
Efikasnost panela je 20 %
Godisnju solarnu radijaciju 2000 kWh/m2
________________________________________

Godisnja proizvodnja energije ce biti ?

Ključna dva parametra su ti ta godišnja solarna radijacija [kWh/m²] i efikasnost panela.
Ako se pod efikasnošću panela misli na to koliko od te energije koju Sunce baca na njega može da pretvori u električnu energiju onda su ti ta dva parametra dovoljna za proračun.

Npr. ako Sunce dozrači u toku godine na neku oblast na Zemlji energiju u količini od 2000 kWh/m² i ako je efikasnost panela 20%, onda od tog panela možeš da očekuješ 2000 * 20% = 400 kWh/m².
Znači, toliko panel površine 1m² može energije da proizvede od 2000 kWh/m² koji padnu na njega.
Ako imaš panele u površini od X m², onda tih 400 kWh/m² pomnožiš sa X i dobićeš koliko energije možeš dobiti od svojih panela čija je površina X m².

Pretpostavka je da ni u jednom trenutku zračenje Sunca nije toliko jako da bi 20% te energije premašilo maksimalnu snagu panela.
Recimo npr. da je max. snaga panela 300 W/m². Ako je efikasnost panela 20%, onda da bi taj panel proizvodio 300 W/m² potrebno je da ga Sunce obasjava snagom od 1500 W/m². To u praksi nije moguće, pošto je max. vrednost iradianse koja stigne do površine Zemlje negdje oko 1000 W/m², tako da se pretpostavka može smatrati tačnom i nije potrebno korigovati gornju računicu.
U slučaju da imaš neke slabije panele koji bi pri nekim stvarnim iradiansama udarali u maksimum svoje snage, onda bi iz ukupne računice morao oduzeti te "viškove" sunčeve energije, jer panel nije u stanju da ih iskoristi.

E sad, sva ova računica ti je uglavnom teorija.
Da bi ovo radilo u praksi, moraš imati sistem koji je u mogućnosti da svu ovu energiju odmah konzumira ili ako to nije moguće, onda da je nekako uskladišti (npr. u neke akumulatore, pa je kasnije troši kad mu treba ili da je isporuči elektrodistribuciji u mrežu, pa to nekako naplati od nje).
Akumulacije ove energije obično podrazumjeva konverziju električne energije u toplotnu ili hemijsku, a pri svakoj konverziji se javljaju neizbježni gubici.
Sem toga, većina ove energije je dostupna uglavnom ljeti, kada ti najmanje treba, pa je uopšte pitanje da li će se baš svaki minut tog zračenja iskoristiti ili će se dosta energije i propustiti jer u tom momentu kad je ima ti možda i ne treba.
Uz sve rečeno, šta god da izračunaš na papiru, odbi od toga 50% i nadaj se da ćeš i toliko uspjeti da dobiješ.

Do skora je bilo stanje takvo da je sama cijena solarnih panela otprilike bila tolika kolika i cijena energije koju za svog životnog vijeka mogu da proizvedu, pa je ugradnja istih bila besmislena, osim tamo gdje nisi mogao dobiti energiju na neki drugi način (vikendice udaljenje od infrastrukture i neki slični objekti).
Ne znam da li se u međuvremenu nešto promjenilo.
Sada u nekim zemljama postoje mogućnosti da privatna lica proizvode električnu energiju i puštaju je u energetsku mrežu, pa od toga dobijaju pare, ili pak mogu da je uzmu kasnije natrag. To je zgodno za ove koji mogu ljeti da prave solarnu energiju, a uzimaju zimi natrag kada nema Sunca. Neke zemlje još dodatno stimulišu prizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pa ta solucija može biti pogodna za to.
Balkan, naravno - kao i uvijek - piči neku svoju priču van vremena i prostora, pa o smislu i isplativosti takvih poduhvata na Balkanu bi morao neko ko bolje poznaje te prilike kod nas. Meni nije mnogo o tome poznato, osim da zašta god da se uhvatiš oko te energije - neko dođe da ti naplati. Pretpostavljam da u nekom zakonu negdje stoji da je vlasnik Sunca neko naše ministarstvo i sl...

Zahvaljujem na preciznom i detaljnom odgovoru!

Samo jos da nadodam da sto se tice administratitvno - pravni procedura i poticajni tarifa za Hrvatsku i BiH a kada je u pitanju proizvodnja solarne energije je i vise nego uredjena i povoljna.
Sto se tice gubitaka energije, biti ce zanemarivi jer se energija direktno isporucuje u elektroenergetski sistem, postoje gubici samo na kablovima i izmjenjivacu. Ne koriste se baterije i akumulatori.
Dole kada kazete da nakon racunice odbijem 50 % , to malo izgleda nestvarno i neozbiljno kada je racunica u pitanju. Jer postoji srednja/prosjecna solarna iradijacija za odredjeno podrucje koja ce vrlo malo odstupati od vrijednosti osim ako se klima naglo ne poremeti u nekoj godini, sto je mala vrjerovatnoca. U svakom slucaju nekih 10 do 20 % bi bilo pristojno oduzeti od racunice.

Ne znam koje si ti tarife gledao ali Hrvatska sa 16 evrocenti (1.2 kune za neintegrirane sisteme) i nije baš tako povoljna... Pre bi rekao da je ekonomski neisplativa sa trenutnom cenom tehnologije.

Feedin tarife u Bosni su već nešto povoljnije. U Federaciji je tarifa nekih 23 evrocenta, a u Republici Srpskoj oko 20.5 evrocenti.

E sada, za male sisteme tipa do 10kW feedin tarife su svugde dosta veće nego za velike sisteme, ali je i cena koštanja drastično veća... Trenutna cena opreme za velike sisteme (paneli, invertori, nosači, kabliranje, montaža) je red veličine €1100 do €1300 po instalisanom kilovatu sa kvalitetnim panelima, a za kućne instalacije ne verujem da možete proći ispod 2000-2500 evra i to sa kineskim panelima, tako da se finansijski to na kraju svede na isto, čak i malo lošije za te manje kućne instalacije.

Taj komentar se odnosi na slučaj kada se radi o privatnom iskorišćavanju energije za grijanje kuće ili na neki drugi način.
Ako se energija direktno isporučuje u mrežu elektrodistribucije bez ikakvog međuskladištenja onda tih gubitaka naravno nema.

Da, postoji.

http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php#

Ukucaš lokaciju ili je obeležiš na mapi, i klikneš na Calculate (u suštini sve ostalo možeš da ostaviš po defaultu). Dobićeš računicu koliko tačno kWh po instalisanom kilovatu ćeš dobiti po mesecima kao i na godišnjem nivou.

Recimo ovo ti je kalkulacija za Beograd:


U suštini te zanima samo ova brojka koja je zaokružena, jer to znači da će panel instalisane snage 1kW u Beogradu na godišnjem nivou u proseku proizvesti 1130kWh električne energije.

ventura@ e koliko drzava Srbija placa kad joj prodajes 1kw ? a koliko te kosta panel od 1kw da ugradis??? bas me zanima uspeo sam da vidim da odprilike paneli kostaju 1w za 1,3eura! ima li jeftinije? npr 10kw

Srbija trenutno plaća 23 evrocenta kilovat čas, ali to je tarifa samo do nove godine, nakon toga se očekuje da će tarife za solar da padnu na nekih 18-20 evrocenti u skladu sa pojeftinjenjem tehnologije..

Kada se radi na veliko, instalacija po kilovatu košta red veličine 1100 do 1300 evra sa kvalitetnim panelima, a ako se ide na kineske panele i neproverenu opremu, možda se može proći i ispod 1000 evra po instalisanom kilovatu... Za kućne instalacije računaj sve x2 dakle nekih 2000-2500 evra po instalisanom kilovatu.

ok

nisam te razumeo na kucnu instalaciju!?? imam prazan plac na ravnom koji bih mogao za tako nesto namenuti! a imam strujni prikljucak!

Pod kućne instalacije mislim na one koje imaju red veličine par kilovata do par desetina kilovata... U principu zakoni razdvajaju integrisane od neintegrisanih sistema, pri čemu je feedin sa integrisanih sistema dosta veći jer država želi više da podstiče tu vrstu instalacije. Trenutno u Srbiji to nije slučaj i feedin tarifa je ista bez obzira na tip sistema i na snagu.

Plac, odnosno zemljište na kom bi postavio panele ti je najmanja briga pošto cena zemljišta nosi manje od 1% investicije.

ako se ulozi 25000e racunao sam da mogu od toga da imam 200e mesecno!od 10kw sto mi je bolje imati solarne panele nego imati stan za rentanje i zezati se sa podstanarima! zar ne?

Teoretski da... Ali moraš da računaš i na održavanje takvog sistema, recimo za veće sisteme se koristi neka stopa od 2-3% investicione sume da je godišnje održavanje (popravke, redovno održavanje itd), za manje sisteme nemam pojma kako to ide.. Takođe moraš da računaš da će kvalitetan panel godišnje da gubi 1% na efikasnosti, a oni manje kvalitetni i nekoliko procenata pa čak i više...

Znači kroz 10 godina prosečan godišnji prihod ti je 2500 evra, i tu računaj da ćeš odvojiti bar jedno 500 evra što na redovno održavanje, što u neki fond od koga ćeš izvršiti veću popravku (zamena/popravka invertora, zamena panela itd.)

Dakle ugrubo, u Beogradu od neke 10kW elektrane ti može godišnje ostati oko 2000 evra zarade uz investiciju od 20-25 hiljada evra.

Hvala na informacijama ventura! zanimljiva racunica!

Jesu li tu uračunate plate stražarima koji će to da čuvaju ili jok?

osiguranje i dva rota plus kamere je dovoljno?

Valjda mu ne treba čuvar ako to instalira u svom dvorištu... Kamere i reflektor sa senzorom su ja mislim dovoljni... Ali za plac gde nema nikoga, tu ni četa tigrova ne bi mogla da sačuva panele :)

a imam dedu sa pumparicom koji pati od nesanice da dezura :-)