To je prosečna temperatura u radijatoru. Ono boldovano je delta T 50 tj recimo 57*C ulaz a 43*C povrat vode, a zadnje je režim 90/70.
Kada projektuješ grejanje, određuješ koja je temperatura polazne i povratne vode. Nekada su majstori projektovali režim 90/70, a danas se teži niskotemperaturnom grejanju pa se ide što niže.
Ja konkreno imam panelne radijatore koji su u režimu (po ovom tvom) delta t 40. Ovih dana polazna voda je oko 35*C a povrat oko 30.
Ovo iznad je dobro ako se greješ strujom, gasom ili nečim što se može lako kontrolisati, ali ne valja za loženje jer minimalna polazna temperatura treba da je veća od 60*C.
Što više staviš gvožđa imaćeš nižu temperaturu vode i prijatniji ambijent jer će radijatori biti mlaki a tebi toplo.
Izabrani režim ne utiče na potrošnju. Troši se onoliko koliko je dobra izolacija.

Uvijek je delta bila neka razlika, a ne prosjek. Kako može povrat vode u kotao 70^oC ako je izlaz iz radijatora 43^oC?
Što mi je manje deltaT treba mi veći broj članaka, odnosno para. Šta je tu optimum?

Delta T nije prosječna temperatura radijatora već razlika prosječne temperature radijatora i temperature na koju se grije prostor. Dakle ako je polazna temp 90°C, povratne 70°C a temperatura na koju se grije prostor 20°C onda je delta T:
delta T = ((90+70)/2) - 20 = 60,

Delta T50°C je boldirano zato što proizvođači obično daju snagu za delta T50, pa je boldirano samo radi poređenja sa tom uobičajenom snagom koja se daje u brošurama.

Da li to znači da je deltaT od 50^oC vrijednost koja je mjerodavna za proračun broja članaka i da će dati dobro grijanje? Koliko znam, povratna voda ne bi trebalo da je ispod 60^oC zbog kondenzacije, a 90^oC je maksimum za izlaznu vodu. Tada bi deltaT bilo 55^oC pa bi za snagu od 1800W bilo potrebno 11 članaka radijatora od 600 mm. Radi nekakve sigurnosti treba uzeti neki članak više, recimo 13, što odgovara vrojednosti deltaT od 50^oC. Da li je ispravno ovo rezonovanje?

U principu to je to. Ali, ako si uložio trud da izračunaš gubitke i potrebnu snagu, trebao bi se detaljnije informisati o karakterisikama izvora grijanja koje imaš. Suviše je paušalno reći maksimum je 90, a minimum 60 (što ispada 30°C razlike, mada je uobičajeno 20). Ako pogledaš druge forume, o npr, grijanju na pelet i sl. vidjećeš da ljudi imaju čak problema da postignu 60°C u polaznom vodu, s toga se moraš malo više udubiti u određivanje delta T.

Delta T 50 je samo neka standardna vrijednost za davanje podatka o snazi radijatora, tj. kada se da snaga radijatora a da se ne kaže na kojoj delta T onda bi trebalo da se podrazumijeva da je za delta 50. Ona nije ništa mjerodavnija od drugih dakle samo je referentan podatak (bar za ovog i vjerovatno većinu proizvođača).

_{[Ovu poruku je menjao edi maj dana 22.11.2012. u 00:01 GMT+1]}

Tema je interesantna sad znamo sta je delta t ,mene interesuje ;dali moze biti gubitka energije ako su radjatori u prostorijama vece nego sto proracunavaju majstori za recimo 30%. Kod mene tako , sreca sto imam mesni ventil na kotlu
Recimo za prostoriju od 18 m2 imam panelni radjator T33 600x18000 (5495w na rezimu 90c/70c) Nemogu da procenim dali imam gubitke zbog ovog sistema jedno mesec dana koristim grejanje u ovoj kuci koja u opste nema termoizolaciju. E sada strucnjaci pitanje ;koliko ima wati gore navedeni radjator kada je deltaT 45?

oko 3770W

hvala na odgovoru , nisam strucan u ovomj oblasti mozete li mi pojasnitii kako ste dosli do tog podatka hvala

Postoje neke tablice čiji su odnosi skoro identični kao oni po kojima je pravljena tabela data na početku foruma. Dakle ako iz date tabele za bilo koji radijator podijeliš vrijednost snage za delta T60 sa delta T45 dobićeš koeficijent oko 1,46; sa njim podijeliš svoju vrijednost i to je otprilike tu negdje (plus-munus koji wat).

hvala i na ovom odgovoru ,znaci po ovim proracunima nemam gubitka energije zbog predimenzionih radjatora ipak sta mislite o tome mozda neko iz prakse zna nesto

Nije jasno na koje gubitke misliš, bar meni. Gubitke toplote iz prostorije, kotla? Snaga radijatora treba da je takva da obezbjeđuje priliv toplote koji je veći od gubitaka, i u tom slučaju se za zadatu vanjsku projeknu temparaturu može obezbijediti zadata unutrašnja projektna temperatura. Ako je snaga manja, u najnepopovoljnijim slučajevima vanjske temp. nećeš moći postići zadatu unutrašnju temperaturu, što znači da ne valja da je snaga radijatora manja od gubitaka. Ako je pak veća, moći ćeš ostvariti veću temperaturu od zadane što znači i veću potrošnju, ali ako se držiš zadane unutrašnje temperature koju možeš ostvariti ili snižavanjem temp. polaznog voda, ili regulisanjem brzine protoka medija, dakle za radijator veće snage potrebna je sporija cirkulacija medija, snižava se izlazna temperatura i delta T pa se smanjuje i snaga kotla, tako da su gubici prema proračunatim. Veći radijator imaće veću potrošnju ako unutrašnju temperaturu održavaš iznad projektovane po kojoj su računati gubici.

Veći radijator je uvek bolji sem ako se greje na čvrsto gorivo i to samo zato što će se polazna voda morati spustiti ispod 60*C da ne bi bilo pretoplo u kući a to je pogubno za kotao na čvrsto gorivo.
Gubitaka energije nema jer je ta energija ušla u kuću i ostala u kući.
Važi (skoro) linearna zakonitost Energija=površina_radijatora*temperatura pa ako se poveća površina mora se smanjiti temperatura i obrnuto.
Ovo se može regulisati mešnim ventilom na kotlu (ja smatram da je to gubljenje energije kroz odžak), akomulatorom toplote koji preuzima tu veću količinu energije, a u objektu je potrebna fina regulacija preko termostatskih ventila na radijatorima.
Ovo "iz prakse" teško da ko može izmeriti.
Ja imam panelne radijatore koji su oko 45% predimenzionisani i grejem se sa polaznom vodom od 40*C kada je napolju 0*C, ali topla voda ide iz akomulatora toplote pa to može. Kad te vode nestane, kotao se loži punom parom na 80*C, zagreje se akomulator, pa se kotao gasi i nikada ne radi u režimu ispod 60*C.

Za grejnu povrsinu od 100m2 imam kotao 26 kw na ogravna drva a 30kw snage kada se lozi ugalj ugalj, u kuci imam sedam radjatora ukupne snage 27kw (90c/70c) to mi se cini da je prihvatljiv odnos. Planiram za koju godinu kad budem dobro izolovao kucu da ugradim toplotnu pumpu zato sam stavio vece radjatore. Zato sam postavljao pitanja da bi saznao sta je uzrok velikoj potrosnji ogreva .Dosao sam do toga da jako puno toplote gubim sto nemam izolaciju. a i taj mesni ventil kad se smanji cirkulacija ka radjatorima greje dimnjak jer kotao ne moze da akumulira toliko toplote. Ge si tihi2 nabavio akumulator toplote i koliki rezervoar bi meni trebao ?

Ja imam od 2500l i mislim da je 2m3 neki minimum. Izolovanih 100m2 može da ima 5kw/h gubitaka na -20/+20 tj da troši 120kw/dan.
Sve zavisi od cilja: do koje spoljnje temperature da se koristi, kolika temp polazne vode je projektovana, želja da se jednom loži na dan, zatvoren ili otvoren sistem itd.