Ima vise tih 'humanitarnih agencija', pa se razlikuju i odnosi..
Uglavnom koliko sam pohvatao, cestitka kosta 100 din kao sto si napisao, a od toga 50 ide prodavcu na ulici, 20 ili 30 din ide toj agenciji i ostatak ide u humanitarne svrhe.
E sad, neke druge agencije uzmu veci procenat za sebe na stetu onome kom je potrebna.

Tako su Juzne vesti radile neko istrazivanje i videli da humanitarna organizacija "Zvezdica" naplacuje takodje 100din po cestitki, a od tog iznosa 5 - 10 dinara (5-10%) ide konkretno u prave ruke..

Uplata na ziro racun je uvek najbolje resenje.

Na gore navedenoj čestitci postoji broj telefona i žiro račun Centra za porodični smeštaj dece i omladine, broj telefona je isti na čestitci, kao i na nekim sajtovima na kojima sam nalazio kontakt broj ka tom Humanitarnom centru (Humanitarni centar nema svoj zvanični sajt), dok broj tekućeg računa se razlikuje na čestitci i na nekom sajtu Grada Beograda iz 2009 godine. Pa ili je tekući račun promenjen, ili uplatom na žiro račun sa čestitke oni uzmu svoj deo, a ostatak uplate Humanitarnom centru.

Pretpostavio sam da agencija koja organizuje štampanje i prodaju čestitki ugrađuje u cenu, ali je stvarno sramota ako taj procenat ide i do 90 %

Ona: "Dobar dan, mogu li nesto da Vas pitam"?
Ja: "Ne mozes"!

Ali toliko su vise dosadni sa tim, ne znam ko li se samo upeca ...

Najcesce opsedaju Usce, Knez i Terazije ...

Imaju i novu foru - presretnu te sa anketom - Da li danas želite da učinite dobro delo?

Nekad imam živaca, dobro mi u životu i tako to, pa ih saslušam, al' da kupujem - pre ću kupiti kilo mandarina malim romima ispred Maksija ili dati nekom liku za pivo ispred prodavnice nego njima 100 dinara (uglavnom zbog bezobrazluka - jednom su me drugi put presreli, pa rekli "E, sad moraš da saslušaš...").

Evo ja priznajem da imam primerak cestitke , bilo nas je vise u drustvu, i ja nisam bio za kupovinu jer ne verujem u te stvari, al damo mi po 20-30 din. i kupimo "cestitku" i na kraju ona zavrsi kod mene (pre vise od godinu dana), i pre neki dan po ko zna koji put naletim na njih i bio sam raspolozen i imao vremena da ih saslusam, i uglavnom one meni detaljno sve ispricaju i ja vidim da vladaju materijom, i posumnjah da je ovo mozda stvarno, pa zato i pokrenuh temu, ovaj put nisam kupio cestitku sa obrazlozenjem da imam vec jednu

Ovako - meni se to zgadilo kada sam hteo da zaradim neku kintu tokom školskog raspusta pre 10-ak godina.

Bila je varijanta otprilike ovako: 50-ak din je koštala ta neka dečija čestitka (ili slikovnica, šta li beše). Došlo je nas 10-ak na razgovor za posao, i na tu neku početnu "obuku". Ispalo je da od te cene samo 10-ak dinara ide u humanitarne svrhe, tako da sam to odmah batalio.

Ona: Nišani me, sprema se za napad.
Ja: Ignorišem i ubrzavam.
Ona: Izvini dečko...
Ja: Ne, ne!
Ona: Zašto ti je teško da budeš human?(koja drskost!)
Ja: ZATO ŠTO SAM ZAO!

Uzas, em sto su sljam i zaradjuju na tudjoj nesreci i uzimaju lavovski deo kolaca, em imaju herca da prozivaju ljude na ulici.

Skoro svakog meseca dam deo plate (oko 500-1500 din) u humanitarne svrhe. Obično nekom detetu kome je neophodna skupa operacija, lekovi itd. Kod nas na poslu se često organizuju takve stvari. Obično, ali ne i uvek, je u pitanju neko blizak nekome od radnika. Tako da mirne savesti prolazim pored takvih kvazi humanitaraca. Na bilo koje pitanje je moj odgovor "već sam ovog meseca dao za humanitarne svrhe". Moja je stvar kome i koliko. Znam da ne mogu svim pomoći i ne pokušavam. Isto tako znam da ima ljudi koji teško dolaze do neophodne pomoći. A čestitka ne verujem da će nekome pomoći (osim možda prodavcu čestitke i štampariji).

A juče devojci otmu telefon iz ruku dok je kucala poruku, da bi ih saslušala dva minuta. Kada im je zapretila, samo su podvili rep i počeli "a ipak, imaš li dva minuta...?". Stoka bezobrazna.

"iz CG sam nemam dinare"

^
"Moze i 1 euro"

Šlajmara u pravcu iritantne spodobe. Ponekad je dovoljno samo hrrr...

Opet ja sa lošim iskustvima, ali bolje da pričam, pa će valjda da se raščuje za jedno desetak godina.

Knez Mihailova, idem po onom snegu, konstatujem kako mi je hladno po nogama, i odjednom, spodoba se stvori ispred mene, stao u stav sa čestitkama kao sa pištoljem uperenim na pola metra u moje lice. U deliću sekunde iskontrolišem se da ga refleksno ne mlatnem onim metalnim šiljkom kišobrana po očima, fokusiram sliku i čujem:

- E, izvini, dva minuta...
- Nemam...
- E, a samo dva minuta...
- Ajde beži (povisujem ton)
Ovaj se okreće, ide i čujem, dok odlazi dobacuje: "A zašto da bežim!? Nekultura jedna..."

Sreća pa je odlazio, uz to je i fukara, pa to sve usput, najmanje mi je u životu potrebno da se raspravljam sa prevarantima.

Ko njima izdaje dozvole? Kome mogu da se obratim da ih sklone sa ulice? Sramota jedna od grada, sklanjaju one nesretne muzičare (doduše, ima nekih koji se deru u devet ujutru, ja ušao u banku, ono zvoni sve okolo :D), koji se i ne čuju, i koji valjda služe kao atrakcija, a ovim majmunima daju dozvole za otvorenu prevaru. Bolje neka dozvole štandove koje će da kontroliše komunalna policija i koji će deliti brojeve žiro računa, pa bih uplatio i 200 dinara, svakako ide kao da kupim dvadeset čestitki.

meni je jedan rekao: "imas para da ides u shoping i kupujes krpice a nemas za gladnu decu" (tako nekako), a kad sam krenula dalje dobacio: "vidi ovu, glumi neku...", nisam cula sta... kako nekad zazalim sto nisam trenirala borilacke vestine...

Ja kazem da sam licno odneo prilog direktoru,zastanu malo u soku i nema komentara.
Verovatno krene sebe da tiltuje,koji direktor.E bas to.

Ja samo kratko i odsečno: Bež' !
To je gamad gora od Jehovinih svedoka.

Čitam i ne mogu da verujem kako se bahato ponašaju spodobe (kako ih je već neko definisao ), ja nisam imao takvih susreta sa njima, uvek su bili pristojni al' ima razne bagre.
I trebalo bi na čestitkama kad ih već prodaju da piše recimo 10 din ide u humanitarne svrhe, pa da čovek zna koliko će zapravo ići u humanitarne svrhe, a ne da varaju ljude po ulicama.

Da, naravno da ih ima normalnih i pristojnih, čak i ako presreću - evo, baš posle poslednjeg incidenta, skrećem prema Trgu republike i dvojica momaka, nasmejani, "Izvinite, znate li koji je danas praznik...?" Ako su pristojni, uvek ću im se nasmejati i reći "Hvala," ali da puštaju stoku na ulicu - puštaju.

I ja sam imala prilike da se susretnem sa tim cestitkama, i smatram da je ipak bolje uplata na ziro racun jer verujem da te "prodavacice" sigurno uzimaju procenat. Jednom mi se desilo da kad sam devojku pitala da mi malo vise i bolje obajsni o organizaciji da nisu znala sta da kazu. Ne kazem da su svi takvi, ali zna da se desi, zato bolje uplata na tekuci racun.

Budi sigurna SVI su takvi. Nema tu ni H od humatarnog rada, već samo prevara, na najgorni način - probuditi humanost u ljudima a onda ih opelješiti.

a provizija u posti/banci?
svi se ugrađuju.

Te čestitke sa UNICEF motivima i dečjim crtežima ima i po EU, doduše ne prodaju na ulici, nego u poštama, tržnim centrima, itd. I jasno piše sa druge strane koliki procenat ide kome. Nažalost, kao i sve kod nas, humanost se zloupotrebljava zaradi ličnih interesa. Oni su dosadni zbog njihovog procenta. I to je to. Prvo bi trebalo zabraniti prodaju na procenat u kome je cela plata od procenata. Drugo, većina tih mladih ljudi radi to što mora. Ili su na studijama, pa trebaju dodatni novac, ili su bezposleni, i šta će.. A dosadni su i takvi kakvi jesu jer ih uče da budu takvi. Ti menađeri gerila marketinga im usade svako jutro u mozak određene rečenice, i to je to.

Većinom me ni ne pitaju, valjda ne izgledam komunikativan, mada još negde imam 3-4 čestitke od UNICEF-a, jedna cura je prodavala na aerodromu u prolazu, i video sam da je kulturna, i da radi što mora. Jedno vreme sam čekao sa kolegom jer je imao koji sat posle smo došli u BG vezu za Tivat, i gledao ih kako kidišu (skupa sa taksistima) i bilo mi žao devojke, jer je bila izgubljena. Posle sam kupio za 10e 5 komada, i to zbog nje. Najradije bi joj dao tih 10e, koji će mi čestitke, ali kapiram da bi se osećala kao da prosi.

Nemam pojma, takav sam, kada vidim da sedi i traži, nema teorije da dam cent. Kada makar nešto radi, svira, slika, prodaje cveće, dam ponekada, ako mi se čini da to radi što mora, ne iz profesije.