Mozda hoce svoju biografiju i prosek da prenese drugima.Poremecaj licnosti je siguran,ali se zanemaruje.
Pogledaj projekte i ko ih je finansirao.
http://www.gef.bg.ac.rs/users/view/31/Mila-Pavlović

Ja iskreno verujem da ne može. S obzirom na to da bi otpustio običnog radnika moraš da rodiš mečku, a mogu tek da zamislim šta je sa profesorom koje još i štiti ona klauzula nezavisnosti univerziteta...

a da studenti uce??? jel ona trazi znanje iz knjige ili izmislja ?

Pazi ovako: neka ima sto studenata. Neka na svim drugim ispitima položi njih oko 80. A kod pomenute profesorke polože dva studenta. Onda na sledećem roku, opet na svim drugim ispitima položi oko 80 studenata, a kod pomenute opet dva. I to tako traje deceniju i više ?

1. Da li studenti uče ?
2. Da li je ovo dobra profesorka ? Kako to izgleda njen rad sa mladim ljudima ? Kako ona predaje ?
3. Da li neko na osnovu njenih rezultata iz oblasti oranizovanja nastave može da je pozove na odgovornost ?

Ne mora da bude otpuštena. Neka i dalje prima platu, i neka se bavi naučno-istraživačkim radom. Sve šta treba to je da je uklone iz procesa nastave i provere znanja.

Mislim da je to čak i teže... Cenim da jednom kada sednu na profesorsku stolicu, da ne možeš više ni bagerom da ih pomeriš odatle..

Verujem da je tako. Ali očigledno nije dobro da je tako. Što reče Lavlja Jazbina, šta kad se desi da profesor mentalno oboli ? Mora da postoji neki mehanizam regulacije profesorskog rada.

Šta ako se ona doseti da bukvalno NIKO ne položi u narednih 10 godina ?
Šta ako se toga "doseti" neko sa, na primer, medicinskog fakulteta ? Hoće li država Srbija 10 godina ostati bez mladih doktora ?

Ne poznajem dovoljno ovaj konkretan slučaj pa ću napisati samo uopšteno da se na fakultetima u Srbiji po pravilu bubaju napamet činjenice. U principu "profesori" štrpnu par rečenica iz jednog izvora (knjige), par rečenica iz drugog izvora i rečenica po rečenica dobijete neki ispit koji je u stvari samo nabrajanje činjenica. Takvih ispita ima dosta i velika je verovatnoća da naletite na takvu situaciju.

Najveći nedostatak bubanja činjenica je u tome što je to znanje kasnije neupotrebljivo za bilo šta. Takodje, tako položen ispit se garant zaboravi u roku od odmah jer memorisane činjenice se "prebrišu" novo-pristiglim informacijama odnosno informacijama koje su za čoveka značajnije od memorisanih činjenica. Tako da od takvih ispita nikakve koristi.

U stvari korist za studenta je obrnuto proporcionalna dužini pripremanja ispita. Što duže priprema ispit to je korist za studenta (od tog ispita) manja. Pomalo paradoksalno ali izgleda da je tako. Pre ili kasnije u manjoj ili većoj meri svaki student "naleti" na ispit za koji nije motivisan a upravo iz razloga pukog nabrajanja činjenica.

Odgovornost profesora prema studentima nije nešto čemu se na Srbijanskim fakultetima daje neki značaj. U stvari profesori pokušavaju da se drže što dalje od studenata a jedno od sredstava je bubanje napamet činjenica koje su oni godinama bubali tokom studiranja, pa asistentskog šegrtovanja a i kasnije kad su se "zavalili" u katedru. Malo po malo, oni sve to uguravaju u ispit i takav staž u bubanju zahtevaju od studenata i dobijete preterano obimne ispite koji se spremaju godinama.

Neću sad o tome što profesori uglavnom, tokom predavanja, krišom (ili otvoreno) zaviruju u beleške na što studenti nemaju pravo na ispitima. Takvim odnosom prema nastavi raste jaz izmedju izašlih i položenih.

Pravo rešenje je u promeni odnosa profesor-student u kome će profesor biti odgovoran za korist koju će student imati od pripremanja ispita.



Zaista, godinama besciljnog blebanje napamet mora da ima nekog traga. I ja mislim da to mora imati nekih posledica na ličnost. Ili kako bi se reklo "po starinski" - "mogla bi deca da se preuče".

Mislim da si previše generalizovao. Bubanja, naravno ima i biće. Ne samo u Srbiji već i na mnogim drugim svetskim univerzitetima. Kad mora da se nabuba - mora. Nema druge.

Nije problem što se neke činjenice moraju nabubati. Problem je kad je bubanje činjenica samo sebi svrha.

Nije ovde problem ni u bubanju ni u besmislenom gradivu i samom konceptu obrazovanja.. Problem je u tome što su profesori umislili da su gospodari života i smrti, pa se shodno tome i ponašaju (a studenti im uveliko pomažu da održe takvo mišljenje).

Meni je bio 'mali' šok kad sam došao na fakultet u Srbiju posle studiranja u USA, i pizdeo sam najviše zbog te indiferentnosti studenata.. Profesor zakaže ispit u 8:00, ti se pojaviš na vreme, profesor kasni jedno 30-45 minuta, ispit ne počinje, ulaze neki ljudi ti čekaš da prozove tvoje ime, nema te u prvoj grupi, i drugoj, već je 11:00 ti nisi ni ušao na ispit.. I sad gledam studente oko sebe, svima je svejedno, ono, pomirili su se sa sudbinom i čekaju kao ovce u toru... Ja šta ću, pravac kod dekana, objasnim situaciju, on me gleda bledo sve čeka kad ću da pređem na stvar jer valjda je to što sam ispričao najnormalnije..

Kad se studenti postave da su oni gospoda studenti, i da su profesori tu zbog njih, a ne obrnuto, i kada budu zahtevali svoja prava i da ti profesori odrade ono za šta su plaćeni, e tek tada će možda biti nešto bolje..A dok se studentska tela bore oko sindikalnih polutki i krakoročnih interesa matičnik političkih stranaka, ovi će i dalje da se ponašaju kako se već ponašaju.. Pa bili bi ludi kad bi se samoinicijativno menjali.

Java, ti si beše završio ETF?

Što ne pomeneš Caju, mislim da je ova Mila mala maca za njega...

Ne budi naivan Skoro nema godine da nije bilo studentskog protesta, obustave nastave i šta sve i šta se promenilo? Baš ništa. Jedino što možeš da uradiš je da diplomiraš što je pre moguće i završiš s celom tom pričom

Sasvim je na mestu to što piše ventura - fakulteti i profesori postoje zbog studenata a ne obratno. Po tom pitanju studenti u Srbiji još uvek nisu sazreli da se izbore za svoja prava. Poslušnost je najpoželjnija karakteristika koja se neguje na studijama. Medjutim, interes studenata je nešto drugo. A oni koji pomenu "nešto drugo" se odmah "seku u korenu".

Studentski protesti se organizuju radi protesta, a ne da bi promenili nešto fundamentalno. Te vođe protesta su samo produžene ruke raznoraznih omladijskih partijskih sekcija, služe njihovim sitnim interesima, i eventualno se provuče neka studentska banalnost.

Sećam se nekih skorašnjih protesta od pre godinu-dve gde su studenti ne znam zbog čega tražili uvođenje dodatnog ispitnog roka. Zahtev im baš na mestu.. Guzi te crnac svakog dana, rastura te, a ti umesto da se pobuniš da to prestane da radi, ti protestvuješ i zahtevaš da bar stavi kondom sa ukusom jagode... E to su studentski protesti.

Ventura je u pravu za ovo sto prica da se profesor sa fakulteta u Srbiji ne moze skloniti ni bagerom. Ono sto mogu da urade je ono sto su uradili pre jedno 7 godina na FON-u kada nisu mogli da izadju na kraj sa Klik-klakom, a to je da dovedu jos jednog profesora na istom predmetu. Problem resen 100% uz jedini uslov da je drugi profesor normalan :)

To je borba s vetrenjačama. To da treba promeniti "nešto fundamentalno" zvuči otprilike kao "treba da bude mir u svetu" i otprilike je isto verovatno.

A zasto vi mislite da bilo ko sa fakulteta i univerziteta hoce bilo sta da i pokrene protiv te profesorke.Na fakultetima je isto kao i u zdravstvu i prosveti(osnovna i srednja skola),protiv kolege se negovori i neradi nista pa bio on najgori od najgorih.
Kad se na to doda ono sto je Ventura rekao za studentske organizacije i studente dobijete to sto imate.

Slusam sta pricas po forumu i ne mogu, a da se uvek ne zapitam, da li ti uopste znas sta je Srbija, da li si ikada video to cudo osim u recima neke zabe iz nasumicnog potoka ili sta vec.... ko moze ovakve stvari da izjavljuje a da je ziveo u Srbiji?:)
Dzaba sto si ti na papiru u pravu - ti covece stalno ignorises realnost :)

Ne slažem se uvek sa Venturom, ali da je više takvih, ta realnost koju ti navodiš ne bi ni postojala.

Da baba ima... bila bi deda

@Dexic

Po razmisljanju se jasno vidi koje putovao van Srbije a ko nije presao ni Savu.

Naprotiv - da je manje ovih koji trtljaju "na papiru" nego da urade u praksi nesto, mozda bi se nesto promenilo.
Ventura ima koliko hoces - ventura je opisao mnozinu ventura pod nazivom "studenti" - nista ne urade, a iza se samo zale i pricaju kako nesto treba da bude :)

Blicov članak je pisan pomalo tendenciozno jer iznosi priču samo iz ugla dotične studentkinje, očigledno ozlojeđene.

Na svakom fakultetu i svakom studijskom programu ili lakših i težih predmeta, pa i onih koji su usko grlo. Ponekad je materija takva, ponekad profesor ima više kriterijume, ponekad i jedno i drugo. Takvih priča sam se dosad naslušao na desetine, i svaki, ali svaki put se ispostavilo da onaj student koji nauči gradivo, razume gradivo i ume da primeni naučeno gradivo - uvek položi. Možda dobije sedmicu, a trebalo je devetku, ali položi. A što se tiče priča tipa "izašlo deset hiljada studenata, a položio samo jedan", i tu se na kraju ispostavi da nije baš sve tako.

Prema tome, ova priča u Blicu ima pre obeležje hajke i poziva na linč nego objektivne reportaže, pa je treba uzeti s dozom rezerve. Ja bar tako mislim.

Pa sad, uopšteno govoreći da bi student naučio gradivo, razumeo gradivo i umeo da primeni naučeno gradivo je dvostrani odnos. Gradivo prvo mora biti tako organizovano i izloženo na taj način upravo da bi student "naučio, razumeo i umeo da primeni naučeno". Medjutim, u praksi obrazovnog sistema Srbije to nije slučaj. Uzmite većinu udžbenika i videćete da se isti sastoje od pukog nabrajanja činjenica. Isti udžbenici su istovremeno pisani i za studente na osnovnim studijama i za poslediplomce pa i za doktorante. Iz navedenog sledi da to nikako nije dobar način izlaganja materija, pogotovu nije pedagoški niti metodski.

Onda nije ni čudo da postoje ispiti koji su "usklo grlo".

A onda je mrmot... :)

Paradigma naseg obrazovanja, jos iz socijalistickog vremena je - pusti koliko god oces studenata da upisu faks, a zavrsice ih onoliko kolko treba. I iz takve postavke proizilazi da je potpuno normlano da ispit od 100 polozi 10 studenata. Po difoltu student pada ispit :)

I u takvoj kulturi dolazi do slicnih ekstrema - gde od 100 prolazi 1, gde samo Bog zna za 10, profesor za 9, etc, etc. Ali to su samo ekstremi, dostojni zute stampe, problem je kompletan sistem gde je normalno da studenti padaju ispite.

Kada u nasoj kulturi bude bilo normalno da nastavno vece pozove profesora da objasni sta se desilo i zasto je 20 studenata (od ne znam, 80) palo ispit, i u cemu je problem - necemo imati vise ni ovakve ekstreme.

ako je razlog neprofesionalizam, bahato ponasanje, nestrucnost itd. onda tesko da ce ih neko pomeriti sa njihove pozicije.

sa druge strane ako se na neki nenastavni nacin zamere ostatku kolektiva, odnosno vladajucoj ekipi na fakultetu, bice efikasno eliminisani. da li promenom nastavnog plana-gasenjem ispita, nekim restrukturiranjem, spletkama...kako god, nepodobnog profesora ce eliminisati.

nazalost zdrav sistem za procenu kvaliteta nastavnika ne postoji, ne postoji sistem koji bi lose nastavnike uklonio, ono sto navodno postoji je disfunkcionalno.

sve je eksponencionalno gore na malim hermeticnim monopolistickim bez konkurencije fakultetima kao sto je taj geografski. iste ekipe sede na pozicijama celu vecnost, malobrojni studenti ne smeju nikome da se zamere jer pokusavaju da se zaposle preko istih profesora na fakultetu, institutima itd...

Ma kakav crni sistem provere, to je utopija. Jedino resenje je ukidanje finansija fakultetima i liberalizacija trzista visokog skolstva a uvodjenje skolarina na nivou studenata. Pa nek se bore za studente i njihove pare/stipendije/kredite ili nek mrace za sitne pare.

O pokojniku sve najbolje.
Mada se njegov slučaj može iskoristiti kao dobar primer - dokle god su se svi krili iza izjava da mu ništa ne mogu, on je žario i palio.
A onda se pojavila prof. Srbijanka Turajlić i za par godina, postepeno ali vrlo odlučno, dovela Caju u red. Po mnogo čemu žena za primer.

niko tebi ne brani da otvoris privatni geografski fakultet, bioloski, fiziko-hemijski, da ih satres konkurentnijim programom i nastavnicima... ali kao sto vidis takvi privatni fakulteti ne postoje. za razliku od fakulteta za menadzment koji postoje na 1001 nacin, it, pravo, biznis i finansije. visoko skolovanje je strasan biznis u srbiji, svi hoce da se omaste velikim parama i da pecaju gde riba najvise grize. a to nisu pomenuti fakulteti.

bas zato sistem provere nastavnika i nastavnih programa mora da postoji i da bude rigorozan jer je to jedino resenje za niz prirodnih i tehnickih fakulteta koji nikada nece imati komercijalnu konkurenciju u srbiji.



p.s. nazalost relanost je da ovakve probleme, kao sto je doticna profesorica, u sadasnjem sistemu resava samo starosna penzija..

_{[Ovu poruku je menjao milivoje t dana 12.02.2013. u 22:20 GMT+1]}

Jedno je biti rigorozan, ali ako tebi na jednom ispitu padne više od 50% studenata, onda sa tobom kao profesorom nešto nije u redu...

I drugo, kod većine profesora kod nas ispiti služe da se vidi šta student ne zna, umesto obrnuto.

^nisi me dobro razumeo, sistem provere nastavnika treba da bude rigorozan.

licno u toku skolovanja nisam imao probelme sa nastavnicima, ali sam slusao i polagao kod par koji su bili potpuno van koloseka i to se trpilo do njihove penzije ili smrti...

Eh 50%... Na pojedinim ispitima na ETF-u 10% se smatralo uspješnim ispitnim rokom... godinama, možda i decenijama...

U zlatno vreme ETF-a, oglasna tabla je ne jednom izgledala ovako:

REZULTATI ISPITA IZ ELEKTROMOTORNOG POGONA

Niko nije položio ispit

U sledećem ispitnom roku tabla ostaje ista (!), a kada je studenti pitaju "Profesore, ima li nekih promena na tabli u odnosu na onu iz prethodnog roka?"

On kaže: "Ima!", i ispod ovih "rezultata" dopiše:

Pao je i asistent Bebić.

Eto to su bili rezultati ispita u ne jednom roku, iz elektromotornog pogona. Kakvi 10%, da je prolaznost bila toliko studenti bi pevali...

^ Ma to je ok, te nema smisla ni komentarisati.

Mislio sam na to je standard od 10% bio nešto što je bilo ok za većinu ispita.
Loše sam se izrazio, pa sam napisao "pojedini".

U ona vremena kad je ETF još trajao 5 godina govorilo se "Ko položi Elektroniku 1" (a ona je bila na drugoj godini) ta "- taj je završio fakultet."

Upravo tako. Prvo je profesor odgovoran jer profesor planira gradivo, obim gradiva, odredjuje ciljeve i metode za ostvarivanje tih ciljeva. Student je odgovoran da izvršava svoje zadatke i da redovno pohadja nastavu i da uči a što se proverava na kolokvijumima. Ali student ne može biti odgovoran za loše koncipiran kurs, neadekvatan sadržaj ili preobimno gradivo.

U fer organizovanom sistemu bi se lako mogla utvridti odgovornost za neuspeh na ispitu.

No za tako nešto potrebna je odgovornost fakulteta i profesora prema studentu koje za sada u Srbiji nema ni na vidiku.

Brani naravno tako sto pare sliva u drzavni faks ostavljajuci privatne faksove samo za pun samofinansiranje. Da drzava stipendira studente umesto fakultete, bila bi i druga prica a i stimulacija ne-management fakulteta.

Privatni geografski fakultet ne može da bude konkurentan državnom zato što privatni mora sve troškove da pokrije od školarine dok državnom plate i troškove plaća država. Osim toga, oni koji upisuju geografiju u najboljem slučaju će imati platu 400€ mesečno tako da im se ne isplati da uzimaju kredit od 20k€ da završe fakultet. Menadžment jeste, između ostalog, prodaja magle, ali se mnogima isplati da plate da što pre dođu do diplome privatnog fakulteta pa da posle jure poslove po bankama i stranim firmama.

Vaučerizacijom država ne daje platu despotu da se neometano iživljava na studentima već najbolji studenti dobijaju plaćenu školarinu za fakultet po svom izboru, bio privatni ili državni. To se negde zove i stipendija. U tom slučaju bi privatni fakulteti zaista bili konkurentni sa državnim a taj despot bi se vrlo brzo našao na birou rada.

postoji ona prica gde je jedan profesor sa nekog beogradskog fakulteta otisao da radi na nekom americkom i tamo nastavio sa svojom praksom obaranja studenata na ispitima... nakon izvesnog vremena pozvao ga je dekan i saopstio mu da ako hoce da ostane na fakultetu, nesto mora da promeni - ili da spusti kriterijum, ili da NAUCI studente... vrlo prosto receno...

elem, verujem da ovakvih prica ima na svakom fakultetu... kod mene je bilo pravilo da na svakoj godini imas najtezi, i najgori ispit, i to vrlo jasno razdvojeno... pod ovim drugim su se podrazumevali predmeti koje si mogao perfektno da znas, i da padas vise puta bez problema...
na poslednjoj godini se polagao najgori ispit na celom fakultetu - Zarazne bolesti zivotinja... kao i u slucaju teme, studenti su ga polagali godinama, a ZVANICNA prolaznost je bila manja od 5%... polagalo se kod 4 profesora, i nije se pravila razlika ko je gori... svako je od njih trazio nesto posebno, dodatno, tako da si morao da naucis fetise svo cetvoro... i to je tako trajalo godinama dok novom dekanu nije sinulo da tu nesto ne valja 'papiroloski' (<5%)... i onda je neko kratko vreme prolaznost skocila, ali se ubrzo tiho sve vratilo na predjasnje stanje... ja sam imao neku ludu srecu da ga polozim iz prvog puta, cak mi ni rodjena majka 2 dana nije verovala da sam polozio... na fakultetu su na mene danima pokazivali prstom, jer poloziti taj ispit iz prvog je znacilo da imas debelu vezu... srecom, bilo je studenata koji su slusali dok odgovaram, pa sam iz 'vezare' prerastao u 'djes legendo'...

a sa druge strane, jedan lik polaze, razbija decko... profesor orgazmira na poslednjem, osmom pitanju - a odakle vi sve to znate kolega?
- citao sam neke nove studije jer se inace bavim pcelarstvom
- fantasticno kolega, fantasticno! hajde da se vidimo i sledeci ispitni rok, odusevilo me je vase izlaganje...

lik pocinje da zeleni, ustaje i pritom kolenima (slucajno) prevrce sto na profesora, hvata pikslu i gadja profesora (srecom promasio)... profesor zadihan i crven izlece iz kancelarije, a na pitanje asistenta sta je bilo, vice - nista, nista, i istrcava iz zgrade... e sad, na toj katedri svo cetvoro profesora medjusobno ne razgovara godinama... lik se pada sledeceg roka kod drugog profesora, a ovaj saznavsi u medjuvremenu za incident, kaze ovako tom studentu - kolega, prvih 7 pitanja znam da znate, hajde da cujemo osmo, to i to (ne secam se kako je glasilo to pitanje)... lik zapocinje recenicu a profesor ce - fantasticno kolega, fantasticno! polozili ste! jel' dosta osam?

slazem se po pitanju stipendiranja studenata... ali to opet ne resava problem 'nepopularnih" fakulteta koje godisnje upise par destina do 100 studenata. nagadjam, ali takvi su sigurno geologija, masinstvo, fizika, fizicka hemija...stipendirani studenti ili ne takvi privatni fakulteti nece zaziveti jer ne postoji poslovni rezon zbog malog broja studenata, a velikih troskova nastave. a profit je iskljucivi razlog postojanja privatnih skola...

ostar rez je.potreban drzavnim skolama,ali ocigledno niko nema hrabrosti za to. a radi se o nasoj buducnosti. pomenuta je slobodanka turajlic sa etf-a. svetao primer, ali samo primer ne i promena sistema na BU...

moje misljenje je da se nista nece promeniti. fakulteti BU koji imaju srece da imaju jaku konkurenciju ce raditi na sebi da ne bi propali. oni koji su u situaciji monopoliste ima da nastave sa gajenjem devijantnih pojava kao sto su ispiti koji imaju prolaznost 1%...

Nije ovo privreda, tj. proizvodnja bicikala, cipela i žvaka, pa da pričamo o konkurenciji. Ovo je prosveta tj. visoko školstvo.

Poenta je da BU kao univerzitet mora da uvede i sprovede "pravila igre", tj, neki interni "zakon" kojim se regulišu odnosi unutar univerziteta, pravila o vrednovanju kvaliteta i kvaniteta nastavnog i vannastavnog kadra, mere nagrađivanja i kažnjavanja.

Naravno da jeste, to je industrija znanja koja prodaje znanje i iskustvo svojih mentora u zamenu za pare. Sve ostalo je demagogija i mistifikacija, zbog koje oni sebi i daju za pravo da se ponasaju tako bahato. Problem je sto se kod privatnih fakulteta svi hvataju za megatrend (a vidis Union niko ne pominje), sta na primer fali jednom RAFu? Zasto nadareni student ne bi mogao da ide na RAF i da svojom stipendijom finansira skolovanje na istom?

mora da postoji zlatna sredina gde ce univerziteti proizvoditi dovoljno dobar visokoskolovani kadar umesto trenutne situacije u kojem proizvodi sacicu Übermenschena. Mladi ljudi u ovoj zemlji nisu nista pametniji ni gluplji od svojih vrsnjaka u drugim zemljama i tu pamet treba iskoristiti umesto da se ti ljudi zlostavljaju maltertiraju i od njih prave buduci elitisti koji ce opravdavati ceo taj sistem zlostavljanja kroz koji su provuceni. Sto iz stokholmskog sindroma sto iz cinjenice da ce veca prolaznost znaciti vecu konkurenciju za njih same.

Pa to ti i kažem. Da bi se postiglo ovo o čemu pričaš, moraju da se promene shvatanja iz prošlog veka o vanrednim i redovnim profesorima ("zasedanje na stolicu" i mora da postoji sistem vrednovanja rada profesora i ostalog nastavnog i van-nastavnog osoblja. Kad se uspostavi sistem vrednovanja, onda se lako može uspostaviti sistem nagrada i kazni.

Ono sto ti ne shvatas je da je to o cemu ti pricas nemoguce, a poslednji primer ti je "implementacija" bolonjskog procesa. Zadnji koji je pokusao da raz*ebe tu druzinu na BU je bio SPS (verovao ili ne, mada vise iz svojih razloga) i trebao si da budes tada tamo da vidis koliko brzo se sav taj podanicki univerzitetski kadar preko noci slizao sa studentskim frakcijama tadasnjih opozicionih stranaka na BU u zamenu za studentsku podrsku i strajk. To je napad na slobodu univerziteta, dza, bu, i propade cela ta prica. Od tad to niko vise ni ne pokusava niti ce pokusati, jer i ono malo profesora kojima smeta bahatost njihovih kolega nece dizati bune. Svakome treba nesto, makar bilo da se njihov pulen izglasa za asistenta, svi su slizani i mrze se izmedju sebe ali cuvaju jedni drugima ledja od spoljnih pritisaka. Sa takvim zlom se boris kao i sa bilo kojim drugim organizovanim kriminalom, gusenjem kroz ukidanje puteva finansiranja.

^ U sred "sride".

Npr. neko rece da se bunio(mozda ventura) nekom na faksu. Zamislimo, neverovatnu situaciju da se bunis (kao student), onom kome i treba da se bunis a to je STUDENT PROREKTOR, WTF.

Na taj nacin ces dobiti jos vidniju megatrendizaciju drzavnih skola. Brzo ukidanje "neisplativih" skola, maximalno obaranje kriterijuma na koliko toliko isplativim. Uglavnom prepustanje resavanja problema u visokom skolstvu trzisnim metodama je u nasoj sredini sa nasim sistemom vrednosti put u brzu i vidnu propast.

U nasoj sredini jos uvek ne postoji ni jasan osecaj o vezi izmedju rada i zarade, zarada se obicno posmatra kao bogom dano pravo, dok je veza izmadju kvalitetnog obrazovanja i osposobljenosti za posao jos vise advanced topic.

Ja mislim da gresis jer da si u pravu vec sada niko ne bi isao da se maltretira na biloski, geografski i sijaset drugih "neprofitabilni" fakulteta. Niti bi u svetu ikad iko studirao bilo sta sto ne vodi ka mestu generalnog direktora. Nije svima cilj da imaju karijeru Baje Patka i ono sto nivelise to trzite je izvor stipendija i jefinih studentskih kredita, kao sto sada ti fakulteti uzimaju pare nekotrolisano u buduce bi morali da istaknu cene prema studentima i da se finansiraju iz tih izvora i onog sto zarade raznim van-nastavnim aktivnostima (akredicacije, atesti, analize, grantovi, itd). Ako fakultet izbaci nerealnu cenu i/ili nastavi sa maltretiranjem studenata to ce biti vise nego dovoljan podstrek da se pojavi konkurentan fakultet, sa relanijim cenama, realnijim i modernijim programom i pristupom nastavi. I sami studenti ce zazirati od fakulteta na kojima ce moci da ostanu bez stipendije zbog suludosti nastavnog kadra, sa druge strane ni fakuleti koji stancaju diplome ne bi opstali jer ne bi pruzali nikakvo znanje i brzo bi se proculi medju poslodavcima.

Tuzno je sto su vam usta puna Megatrenda, ali ti ljudi koji su zavrsili te skole zapravo RADE sa svim tim "krnjim povrsnim" znanjem koje smatrate da poseduju i prolaze u zivotu uglavnom bolje od diplomaca drzavnih fakulteta opterecenih arhaicnim i nepotrebnim vestinama neprilagodjenim danasnjoj ekonomiji i industriji, cak i nizem obrazovnom sistemu. Vreme je da se "cuvari znanja" malo prodrmaju iz svoje ucmalosti i pocnu da sluze drustvu.

I da i ne. Nisam siguran koliko klinaca prilikom upisa uopšte ima predstavu šta je profitabilno, šta je neprofitabilno, šta se traži na tržištu i slično. Štaviše, sklon sam da poverujem da većina nema blage veze



Da li su svi ti što RADE došli do posla na redovnim konkursima i prošli kroz sve kao i arhaičari? Ako jesu onda svaka čast

Ja im brojao prste nisam, ali znam za neke koji rade u stranim bankama, jednog u mobilnom operateru, jednog u domacoj s/w kompaniji. Pretpostavljam da ih ima preko veze u drzavnoj upravi, ali to je i ocekivano, ni oni sa drzavnim fakultetima ne ulaze na budzet bez partijsko rodjacke veze, a oni koji se bez fakulteta ubace na drzavne jasle obicno rgavitiraju prema Unionu. U svakom slucaju, poslodavci ih zaposljavaju i van javnog sektora, i placaju im za njihov rad, sto znaci da nije bas sve tako isprano i beskorisno kao sto poklonici inkvizitorske akademije tvrde.



Pa tu se slazemo, vodi ih neki idealizam i ljubav prema nekoj buducoj profesiji koja ih interesuje. Ako ti njemu/njoj obezbedis stependiju, apsolutno je nevazno tom studentu dal je drzavni ili privatni fakultet dok god bude osposobljen za tu struku, zar ne? Zapravo, uloga drzave tu i jeste da vise sponzorise te neprofitabline ali neophodne grane jer ce se za profitablne i industrijski neophodne branse brzo pojaviti i industrijske stipendije. Drzava to i radi,s amo na potpuno pogresan i neproduktivan nacin, finansirajuci to leglo bahatosti i postizuci upravo suprotan efekat. Niko ni ne pominje sta je sa 60, 70 ili koliko vec % studenata koji nikad ne zavrse fakseve, gde je izgubljeno vreme, izgubljene pare i drustvene i porodicne, izgubljena prilika za drugacije usavrsavanje i obavljanje ekonomski korisne delatnosti. Ne stete ti profesori samo u okviru svog domena, indirektno nanose stetu celom drustvu.

Ja mislim da ne gresim. Zapravo neke greske su vidne u tvom razmisljanju.

Prvo poredis sredine sa razvijenim trzistem rada, i Srbiju, poredis sredine u kojima postoji osecaj za odgovornost, i jasan sled uzrok posledica, sa Srbijom. To u samom startu nije dobra polazna osnova za izvodjenje zakljucaka.

Drugo koliko to bioloskih, geografskih, filozofskih, matematickih etc fakulteta postoje na sega mega, fifo/fufu univerzitetima koji posluju bas tako kako ti predlazes da svi posluju, trzisno orijentisano?

Sem toga ti svakako jesi u pravu kada pises da sega/mega ljudi rade, ali problem je zbog cega rade? Rade zbog proste cinjenice da su konkretna radna mesta za koja stvarno jeste potrebno fakultetsko obrazovanje u Srbiji prilicno malobrojna, i da se vecina sasvim kvalitetno moze raditi sa srednjom skolom. Pored ove cinjenice imas i jednu malobrojnu klasu ljudi koji su sebi pruzili kvalietno obrazovanje iz izvesnih oblasti, imaju relevantno i kvalitetno radno iskustvo pa je sega/mega utrcala samo kao salter koji je izdao obrazac. To opet ne ide u prilog obrazovanju koje se stice na sega/mega skoli niti o proseku nivoa osposobljenosti onih koji se od nule obrazuju tamo.

Cela ta prica otvara neka druga pitanja vezana za upisne kvote etc.

Da ti mene ne shvatis pogresno ja ne zastupam tezu da su drzavni univerziteti cuvari znanja, i da nemaju potrebu da se menjaju. Oni cuvari znanja de facto nisu, a da su im promene potrebne to stoji. Promene ne treba da budu takve da su nekad bili, a vise ih nema.

Ako je automobil proizvod fabrike automobila onda je i akademski obrazovana osoba proizvod fakulteta. Pa sad, kakva je to "proizvodnja" u kojoj imate 90% škarta?

Sa postojećim profesorskim kadrovima nema kvalitetnog obrazovanja. Ti profesori nemaju ni ciljeve ni metode nastave. Oni jednostavno nemaju blage veze sa potrebama stvarnosti i aktuelne potražnje. Postojeći profesorski kadar može samo da zveka napamet naučene fraze koje nemaju ama baš ništa sa potrebama studenta kao budućeg radnika u nekoj oblasti. Profesori su tako učeni, tako naučeni i tako uče studente. Kreativnost ne postoji jer se kreativnost ne radja iz poslušnosti a što je (poslušnost) temelj svakog napretka u postojećem sistemu (Srbije).

Tek kad profesori budu primorani da pripremaju planove i programe prema potrebama studenata biće promena.

Jedino rešenje je tržište i ukidanje BUdžetskog finansiranja. Ali za tako nešto je potrebna potpuna izmena pravno-političko-ekonomskog sistema. U doglednoj (verovatno i u nedoglednoj) budućnosti od toga nema ništa (u Srbiji). Tamni vilajet ostaje u tami a iskrice o "bolonji" su našminkane laži besmislene politike koja je Srbiju vodila i vodi u "svijetlu budućnost".

@pri3rak, Ovaj tvoj post je klasicna odbrana doktrine.

Ako smo vec utvrdili da ljudi sa Megatrenda rade, onda to nije sigurno zatos to necemu vrede, onda to mora biti zato sto su poslodavci glupi pa ih placaju za njihovo neznanje? Privatni sektor na mesta koja moze da oavlja srednjoskolac zaposljava i placa skuplje nekog sa fakultetskom diplomom? Really? Mislim da si pobrkao loncice izmedju javnog i privatnog sektora.

I drugo, procitaj ponovo OP post, i primeti gde je doticna magistrirala geografiju u USA. Hint: nije Megatrend. Dakle, u drustvu u kojem je ponajvise sve roba ukljucujuci i znanje postoji geografski fakultet koji ne placa drzava. Shocker.

Drugo, ja sam skroz za to da se BU reformise iznutra, ali taj BU je imao toliko TOLIKO prilika da sam sebe izregulise u drustveno korisniji polozaj ali se sve na kraju uvek svodi na zastitu njihovih uskih interesa. Ocekivati da se oni sami bez spoljnih pritisaka promene su utopijska i nerealna, oni to nece uraditi jer nemaju ni interesa ni motivacije da to urade samostalno. Sve sto ja vidim ovde je da kritikujete moje resenje ali niko ne nudi alternativno resenje koje je izvodljivo, kako ti planiras da pomeris tu planinu zvanu BU, a bez pritiska na finansije i bez ostrih zakonskih rezova i ukidanja njene autonomije? I to jos dok onih 5% visokoskolovanih drzi veci deo politickih uzdi. Od njih ocekujes da udare na svoje bivse mentore koji im tako lagano obezbedjuju nedostatak konkurencije. Ipak je bolje biti jedan od 5% nego jedan od 40%, ne? Sklop nakaradnih i kartelskih interesa. Iz tih razloga, ako ne mogu da se promene iz onoga kakvi su, i ne treba da ih bude. Praznina ce se brzo popuniti, samo sto sam siguran da ne bi doslo do toga, na stranu karakterne osobine, pametni su to ljudi, a titula Prof je dobra reklama za poslice sa strane. Zajednicki interes, njima trebaju polozaji i titule, nama treba skolovani kadar.


_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 13.02.2013. u 13:07 GMT+1]}

Ima poente to sto pricas ali bojim se da bi stipendiranje kao sto ga ti zamisljas bilo pun promasaj. Svidelo se to tebi ili ne, velika vecina privatnih fakulteta danas prodaje maglu. Polazis od predpostavke da svaki student juri znanje, a ne papir koji je "ulaznica" ili dobra dekoracija u CV. To sto de neko zaposlio sa fakultetskim obrazovanjem kao glorifikovana sekretarica ne znaci da je njegovo obrazovanje bilo narocito kvalitetno i svrsishodno.



Ne placa skuplje. Ima mnogo vise nezaposlenih nego radnih mesta pa moze da se bira. Menadzer na salteru, a srednjoskolac na ulici.

Ne bavim se doktrinom, zapravo doktrine me nikad i nisu narocito zanimale :)

Poslodavac iz privatnog sektora, pod uslovom da uopste i zeli da plati svog zaposlenog, za odredjeno radno mesto ce dati odredjene pare pa zaposljavao na njemu srednjoskolca ili doktora nauka. To sto neko ima vece zvanje ne znaci da ce na odredjenom radnom mestu u konkretnoj realnoj privatnoj firmi imati i veca primanja. Pricamo o praksi ne o zakonodavnoj teoriji. Onda tu naidje zgodna cinjenica da tih visokoskolovanih bez posla ima sasvim dovoljno, cak previse, pa da su tim uzrokom poprilicno povoljni, da ne kazem jeftini. Zapravo da pojednostavim sta ce prosecnom radniku na salteru banke fakultet, a nije da ih nema koliko volis sa diplomama sto drzavnih sto privatnih skola, a plate su im identicne onima koji su eto imali srece da tako obrazovno zahtevan posao rade "samo" sa srednjom skolom.


Nisam siguran da ti mene do kraja razumes. Ja sam protiv toga da ih prepustis samo trzistu, nisam protiv pritiskanja, ukidanja autonomije i uvodjenja reda u sistem koji to sam nije u stanju, a ni zelji da uradi. Podjes od razumne pretpostavke da ovoj drzavi trebaju fakulteti poput pmf-a, filozoskog, filoloskog etc. Sve te skole su u ovoj zemlji trzisno nepostojece, i na trzistu neodrzive. Sem toga i neke koje bi mozda mogle biti, bi svakako bile ulupane bas zbog neposobnosti. Sta raditi, pa upravo to ukidanje autonomije, ceste kontrole i pritisak. Instituciju redovnog profesora koji taj status gubi penzijom ili preranom smrcu takodje treba promeniti. To je sve lako reci, ali u praksi su svi uvezani kao creva.

ako pricamo o vijabilnim resenjima mmx je ponudio jedno. upravo iz razloga koje je i sam naveo jedno tako veliko i korenito resenje tj. promena nece se desiti.

ima jedno jednostavnije resenje koje bi resilo skole i studente ispita sa epski niskom prolaznoscu. prosta statistika i minimalni prag prolaznosti koji bi morao da se ispostuje. naravno da sve bude regulisano na formalan nacin, a uvid u statistike bude javan.

nisu uvek profesori krivi, gore sam namerno napisao epski ispit, jer je cesto nastavni program i tajming ispita "kriv" za relativnu tezinu polaganja. mala prolaznost moze da bude sugestija da s ejedan ispit podeli na dva ili premesti na drugu godinu i sl.

inace u kontaktu sa prijateljima koji rade na BU svi su saglasni da su poslednje promene u sistemu skolovanja drasticno snizile zahtevani prag znanja. prakticno bilo ko ko se.pojavljuje na predavanjima i kontrolnim vezbama zabrsava fakultet. tako da danasnji sistem veze nema sa onim fakultetima o kojima mi pricamo...

sigurno da i pomenuta profesorica iz naslova ne drzi takav ispit redovnim studentima koji isti mogu poloziti kroz neke kontrolne radove. priviligiju zlostavljanja na stari nacin imaju oni koji nostrifikuju kao devojka koja se obratila blicu...

Ja bih to sto oni pricaju uzeo sa malo soli, da je stvarno tako prolazno sada kao sto pricaju ne bi se studenti bunili svake godine za prenosenje ispita. Ta bolonja vrlo slabo funkcionise kod nas.


@pri3rak, stalno se prave neki izgovori zasto se neko ne bi prepustio trzistu. Ja sam prepusten, pa sta mi fali. U takvoj situaciji otkrijes snagu koju nisi ni znao da imas. Uostalom to bi i smanjilo malo broj zaludnih studija na koje bacamo pare stalno, da ne zalazimo duboko u pricu koliko nam zaista treba stotinak novih filozofa svake godine. Ili geografa kad ni za trenutne nema dovoljno posla u prosveti. I treba gro studentata da se preusmeri u struke koje su profitabilne i sa kojima mozemo da gradimo industrijsku osnovu. Sve ostalo, probrano po potrebi. Ili nek sami plate iz dzepa i preuzmu rizik.

Srednja tehnička škola:
Profesor matematike (meni srećom nije predavao) svaki put na početku školske godine predstavi onu čuvenu "Bog zna za 5, ja za 4, vi za 3, 2 i 1". Ukoliko ne dođete na kontrolni iz bilo kog razloga, dobijete 0 (nulu) olovkom u dnevnik. Sa tom nulom ne možete da dobijete ništa osim 1 (nedovoljan) kao zaključenu ocenu. Morate da odgovarate pred tablom da biste ispravili tu nulu na jedinicu. Ukoliko ipak dođete na kontrolni, prolazne ocene su 2 i 3, možda neko dobije 4... srećom. Većina dobija 1.

Rezultat? Niko nije ništa naučio. Međutim, profesori i roditelji se ne bune. Štaviše, vlada opšte mišljenje da to tako treba - "Treba da klinci zagreju stolice, lenštine jedne! Ništa ne uče!". Roditelji iz drugih odeljenja šalju svoju decu na privatne časove kod dotičnog, smatra se da je profesor strog, ali fer.

To tako traje godinama, sve do pre koju godinu kada se utvrdilo da je diploma dotičnog sa Sarajevskog univerziteta ništavna - ne postoji. Profesor je otpušten.
I sad? Šta? Zadrti idiot bez formalnog obrazovanja, nameračen da samo divlja umesto da nauči nekoga nešto, maltretira decu godinama i uskraćuje im zasluženo obrazovanje? Nikom ništa? Sve je kul?

Visokoškolska institucija:
Profesor iz OET2 priča jedno na predavanjima, skače na apsolutno nevezano polje fizike, vraća se nazad po nahođenju, zatim priča neke anegdote. Ne piše ništa na tablu, ne diktira ništa, ne naglašava ništa, nema nikakav materijal osim "knjige" koja se može naručiti pouzećem. Na kraju niko ni ne dolazi na predavanja. U knjizi naravno piše nešto drugo, i ispada da ono što profesor priča je skakanje sa jedne lekcije na drugu u haotičnom ritmu, u delićima. Na vežbama asistent uzima svesku i prepisuje rešene zadatke na tablu munjevitom brzinom. "Profesore, zbog čega je X kod Y?" - pitanje se postavi, asistent sleže ramenima i kaže da sad nema vremena da objašnjava jer ima još oho-ho zadataka da prepiše jer mu je tako rečeno. Na kraju dvočasovne vežbe, ruke nas bole, i ostajemo 5-10min duže dok sledeća grupa čeka napolju ne bi li prepisali ono što i dalje niko ne razume.

Sa takvim materijalom se mi, studenti, međusobno udružimo i pokušavamo da dešifrujemo šta je pesnik hteo da kaže. Eventualno, sa nekakvim znanjem i smislom za rešavanje zadataka dolazimo na kolokvijum, gde nas čekaju totalno levi zadaci sa "cakama" i "forama" za koje saznamo kasnije da se moraju primeniti. Studenti ne mogu da stanu u jedan amfiteatar, nego su ih ispunili tri komada. Pored mene su face koje izgledaju poprilično starije i tu je ogroman broj ljudi koje nisam video nikad. 10 minuta kasnije, nakon što sam zaključio da nema šanse da rešim zadatke, pogledam drugara sa desne strane, klimnemo glavom obojica i ustajemo kako bi napustili amfiteatar. Odjednom, svi ostali se okuražili na našem primeru i ustaje CEO amfiteatar i izlazi napolje kolektivno. Ostalo je njih troje da pokušaju da reše zadatke.

Prolaznost na kolokvijumu? Od 0 do 2%. Na oglasnoj tabli profesor često samo napiše hemijskom olovkom na papiru da "niko nije položio".
Na "usmenom", ako iko uspe da dođe do tamo, mora da nauči 200 pitanja praktično napamet. Svako drugo pitanje ima skicu, izvođenje adekvatnih formula (koje se ni ne izvode jer nisu nigde opisane niti se zna šta je šta, nego se moraju naučiti napamet), i 1 do 2 A4 strane teksta. To nije samo materijal koji je izvađen iz knjige, pa da se još može protumačiti, nego je u pitanju kolaž odgovora prošlih generacija koji su eventualno saznali šta profesor traži. Oni koji su uspeli da prođu (dosta njih je bilo na takmičenju iz Fizike, Matematike, dakle nisu duduci) su prošli na taj način da su držali kod sebe napisanih svih 200 pitanja na A4 listovima iz sveske, koje su vadili po potrebi i predali, samo pod uslovom da je profesor bio zauzet sa pričom i sl. Konačne ocene su bile uglavnom 6, 7... eventualno 8.

Razgovor sa dekanom je, kao u slučaju superbake, jedno vreme povećao prolaznost na 30%, ali samo na jednu godinu. Posle toga je bilo još gore.
Ovaj predmet je jedini koji sam prenosio u sledeću godinu (da se uspostavi onaj kriterijum da se mora imati min. 60ESPB bodova kako bi se ostalo na budžetu, nema šanse da bi iko ostao). Srećom pa mi je to bio izborni predmet, pa pošto sam OET1 položio (drugi profesor), izabrao sam Fiziku 2 u trećoj godini i time rešio stvar.

Da li je neko na kraju nešto naučio? Koliko vidim - nije (imao sam priliku da pitam).
U čemu je onda poenta?

U Sprdiji, na državnim poslovima, ne postoji institut "polaganja računa". Niko nikome nizašta ne polaže račune.
Dok se to ne sredi, ne vredi maštati niočem drugom.

_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 13.02.2013. u 17:20 GMT+1]}

Nema poente - čovek se odlično zabavlja i za to još dobija platu, za njega je to win-win situacija

Ne, stalno se prave izgovori da se ne uvede princip odgovornosti i elementarne profesionalne etike. Izlaganje drzavnog univerziteta trzistu je nacin da se isti brzo unisti.

Ne mozes porediti sebe i njih. Ti kao pojedinac jesi sigurno agilniji i odlucniji od kolektiva koji cine hiljade i hiljade ljudi. Sem toga daleko vise anganzmana ima za sw. eng-ove nego li za arheologe, andragoge, psihologe, filozofe, filologe etc. Naravno mozes u nekoj iteraciji pricu svesti samo na tzv tvrde struke, ali i sam mozes biti podlozan iteraciji average zivorada koji se seti svojih korena, zdravog zivota na selu, svinjogojstva ili pak radnicke muke pa pomisli kako se moze i bez fakulteta koji god bio.

Ja se slazem da Srbiji verovatno nije potrebno 100 filozofa godisnje, ali neki manji broj sigurno jeste i treba ici u pravcu da taj broj bude sacinjen od kvalitetnih pojedinaca.
To je jako tesko u sredini koja je potpuno svesna da moze da radi posao koji zeli, kad zeli, koliko zeli, na nacin na koji zeli, a da pri tome ne polaze racune nikome pod izgovorom autonomije i za to sve jos biva placena

ETŠ "Nikola Tesla", pok. Miroslav Varšek

Ne bi bilo drukčije ni da diploma nije ništavna jer kod matematičara ne postoji nešto što bi se moglo nazvati metod podučavanja. Matematika se sastoji od ad hok nabrajanja lista koje su same sebi svrha. Tako da ne treba da zameraš svom profesoru koji je pored svega još i sujeveran. I on je bio maltretiran tokom studija pa su svi izgledi da će se i on ponašati po istom modelu. To du dobro poznati slučajevi u psihologiji.



Da, to je česta praksa na fakultetima u Sprdiji. Ono što je zanimljivo da se sa tom praksom ne prekida iako se "prešlo na Bolonju".



Koga si pitao da li je nešto naučio? Asistente? U tom slučaju ne treba ništa da te čudi. Smešno je da neko postane asistent odmah nakon završenih studija. Po mom mišljenju najmanja donja starosna granica za asistenta je 40 godina a dotle nek se kali na vannastavnim aktivnostima ili osnovnoj/srednjoj školi.



Pazi, ja znam neke nastavnike matematike koji još uvek nisu pok. ali imaju isti rečnik. Ali, ono, crvena partijska knjižica, pa plava, pa crvena, kakva god ti treba uvek je ili nastavnik matematike ili direktor.

Srednja Tehnička Škola "Ivan Sarić" u Subotici, prof. Milošević
Dakle, vidim da ih ima više


Ne, nego one koji su nekako uspeli da polože. Tvrde da nemaju blage veze šta su naučili niti čemu to služi što su nabubali.
Tri piva jedno veče i svo "znanje" ode...

A asistenta kada smo pitali kasnije kako se rade zadaci sa kolokvijuma, uzeo je opet da prepisuje iz sveske

Onda bolje da ne eksperimentišemo da nešto ne pokvarimo.


Ko govori o potpunoj liberalizaciji? Ako ima posla za andragoge, arheologe, psihologe i ostale, pa time i interesovanja za upis na te studije, studenti će dobiti svoje vaučere (stipendije) na državnom fakultetu nakon čega će raditi ono što vole. Ako je taj njihov fakultet toliko loš i neprilagođen studentima ili ne nudi dovoljno kvalitetno znanje neophodno za budući rad u struci, neko od zaposlenih profesora (ili neko sa strane) će da uzme kredit u banci i otvori privatan filozofski fakultet i privući će gomilu studenata jer najbolji đaci neće izabrati državni fakultet zbog stipendije pošto će je imati i na privatnom, a tek oni što plaćaju će birati ono što je za njih bolje. Može državni fakultet uspešno da funkcioniše i na slobodnom tržištu (kad mogu neke banke, osiguranja, mobilni, internet i kablovski provajderi), ali će morati više da se trude i poprave svoj odnos prema studentima, što je i cilj.

Onda ce i mrmot konacno da uvije cokoladu :) Vidim sega/mega i fifi skole pucaju od takvih usmerenja. Pretpostavljam zato sto su drzavnee superiorne. Srecom kada je ekonomija i menadzment u pitanju nisu :)

Pričamo o vaučerizaciji - finansiraju školarine studenta. Ti sve vreme govoriš o sadašnjem stanju kada su privatni fakulteti u nepovoljnijem položaju i jedino im ostaje ono što se dobro prodaje. Ako privatni fakulteti nemaju interes za filozofe i geografe, oni će svoje vaučere koristiti na postojećim fakultetima i ostaće sve isto. Šta je tu problem?

Po cemu su oni to u nepovoljnijem polozaju? Oni imaju veoma jasan biznis plan. Za odredjenu svotu novca kroz lagan i nenaporan program izveden u prijatnim uslovima svoje studente gotovo sigurno dovedu do diplome. Na drzavnim postoji niz besmislica koje veoma otezavaju proces studiranja, pa danas gomili ljudi koji su u poziciji da plate za skolovanje bivaju sve manje i manje interesantni.

Vaucerizacija? Pa dobro sledece bi bilo akcija upisite dva fakulteta po ceni jednog samo do 25.03 :) Celoj prici previse prilazite kao da trgujete jabukama na pijaci ....

Kako po čemu? Tako što će vukovci upisati ETF/MATF jer imaju stipendiju, a privatni će da upišu ponavljači i moraće da ih trpe i da ih puste da završe jer moraju od nečeg da žive. Samim tim ih bije loš glas - sega/mega i slično. Kada bi se uveli vaučeri, najbolji đaci bi mogli da biraju fakultet na osnovu programa i uslova, pa i ophođenja prema studentima (Mica ubica), a ne po tome gde imaju stipendiju. U tom slučaju bi privatni fakulteti mogli da prilagode programe boljim studentima i proširili bi izbor i na neke oblasti i smerove koji nisu trenutno profitabilni.

Hm, koliko ja vidim, ljudi sasvim logicno i racionalno prilaze "prici", dok si ti emotivno investiran u istu iz nekog razloga a to se vidi iz potrebe da degradiras raspravu sa smicalicama tipa "prodavanje jabuka na pijaci".

BluesRocker je jako lepo objasnio zasto su privatni fakulteti u Srbiji u nepovoljnijem polozaju u odnosu na drzavne jer trenutni sistem stipendisanja u Srbiji ocigledno favorizuje drzavne fakultete.

To nije dobro jer stvara distorziju trzista edukacije gde kvalitetan materijal biva motivisan da upise drzavni fakultet ne zbog kvaliteta istog ili uslova studiranja vec zbog politike stipendisanja koja je takva kakva jeste. Da, i edukacija je trziste - a ne "prodavanje jabuka na pijaci".

Ako nekome odgovara takva distorzija to je samo zato sto ima neki specijalni interes koga mora da stiti.

Osoba koja celoj toj dilemi pristupa iz nezavisne pozicije odmah moze da prepozna da postoji problem i da ga nazove pravim imenom.

Pa ne bas :) Kada pomenes vaucerizaciju onda procesu obrazovanja pridjes iz samo jednog ugla, koji jako podseca na obicnu trgovinu. Otuda i "smicalica".

Ako pojednostavis situaciju, pa posmatras samo "stipendiranje" onda oni jesu u losijoj poziciji No to njih nista ne sprecava da obaraju tezinu gradiva i kriterijume prolaznosti na ispitima, a ovde ne postoji nikakav mehanizam kontrole.Sama akreditacija radi po nekom skroz formalnom sistemu. I u toj losijoj poziciji oni posluju sa zaradom sasvim dobro. Takodje to ih ne sprecava da u svojoj borbi za ravnopravnoscu traze na koriscenje resurse drzavnog univerziteta.

Sto se dobrih ucenika iz srednje skole tice, njih ima i na privatnim fakultetima. PRivatni fakulteti sami neretko takve stipendiraju, ne bi li nakon sto isti svoje daljnje skolovanje nastave na nekom zvucnijem imenu mogli da to koriste kao argumente za pricu o sopstvenom kvalitetu.

Rec je o azijatskom, poklonickom mentalitetu.
Generacijama je to tako vaspitavano da je sef neke sluzbe, magacina, zavoda, pogona a kamoli profa na faxu bog. A i batina.

Ovi koji su se docepali tih pozicija svejdeno dali sa prazilukom ili bez istog iz uveta se tako i ponasaju. Azijatski, despotski, nemilosrdno.
I ja sam imao probleme na faxu sa likovima kao da su izasli iz stripa a ne da rade na obrazovnoj instituciji. Asistentkinje koja ‘drzi vezbe’ diktirajuci nam poglavlja iz profesovo knjige, ali diktat od slova do slova, i pitas je a sto to radimo, ostaje zgranuta. Besna, uvredjena

I na svakom faxu imas price o nekom kome su prvo busili gume na autu, pa ga je neko sacekao itd.
Generalno to je skup vecinom polupismenih, bezobraznih nikogovica.

Pre par god sam prisustvovao odbrani magistrature gde profanka u isto vreme pokazuje i novi udzbenik koji su izdali na toj katedri. Prica u stilu – eto mi smo radili dugo na tome, trazili smo sponzore, jedva smo nasli, pa kad smo uspeli da skupimo nije bilo dovoljno para pa je samo pola ilustracija u boji, ostalo je na zalost crno belo ali eto mi smo...radili
Sede tri generacije predavaca na toj katedri i obrazlazu kako su od 70-tih(!) eto sada uspeli da izdaju konacno(!) novi udzbenik. Tri generacije! Baba koja je u penziji pa dosla, sadasnja i asistentkinja.
Bez blama.
Ne budem lenj, uzmem knjigu i naglas sracunam (posto sam se nesto time i bavio) da cca cifra 1200eur za izdavanje poluobojenog ‘udzbenika’.
Od toga je ispao omanji skandal uz zgrazavanje tipa ko je sad pa ovaj da nesto komentarise, kad smo mi radili...
Naravno projateljica mi je rekla da sam je izblamirao.
3 decenije, pa da su jednu kiflu manje kupovali za dorucak kucu bi sagradili a ne knjigu izdali.
Obicni vasarski prevaranti.

I u pravu je Ventura, dok se ne budemo bunili, saterivali ih u cosak i gadjali pikslama niedan se nece promeniti. Ni profa ni sef magacina.

Treba napraviti sajt nalik na Lynda.com na kome bi bili kursevi (video i knjige) za sve predmete i za sve fakultete. Sve bi bilo besplatno za bilo koga, a finansiranje bi uradila država. Predmeti bi bili spakovani u klastere. Klaster je skup međusobno bliže povezanih predmeta. Ne mora svaki predmet da bude deo klastera već neki predmeti mogu da budu samostalni. Student bi morao da položi čitav klaster da bi mu bili priznati poeni za predmete koji čine taj klaster. Student bi sam birao koje klastere će da polaže.

Za svaki položeni klaster student bi dobijao poene. Ukoliko mnogo odugovlači sa davanjem ispita dobijao bi negativne poene. U određenom trenutku bi trebalo da objavi da napušta fakultet i tada bi mu broj poena ostao fiksiran.

Nakon toga student bi mogao da i dalje daje ispite ali bi mu ti poeni bili računati odvojeno i ne bi bilo negativnih poena. Ovde mislim na permanentno obrazovanje. Ljudi bi u CV upisivali uspeh u obrazovanju korišćenjem navedena dva broja. Npr. moj prosek je 650-120. To znači da imam 650 poena sa fakulteta. Taj broj pokazuje koliko gradivo mogu da savladam za određeno vreme i koliko dugo mogu da učim tim tempom. Broj 120 bi označavao koliko sam spreman da nastavim obrazovanjem i posle napuštanja fakulteta.

Ispitni centri bi postojali u svakom većem gradu. Student lepo dođe, plati recimo 1000 dinara (svog novca ili iz stipendije), i polaže ispit. Student može da bira gde će (u kom gradu) i kada (od ponuđenih datuma) polagati ispit.

Ispitivači bi kada nemaju ispite moderirali neki forum na kome bi studenti mogli da postavljaju pitanja.

Ovako nešto, samo malo razrađenije, bi bio za mene idealan fakultet.

Ih, čoče, ta nijesi 'tica !

Pa kako će onda profesori, koji zahtevaju kupljen novi primerak skripte za svako polaganje da se potpišu na tu istu skriptu, i tako je zanavek "onečiste" za naredne generacije studenata ?

A sta, to ima na nekim fakultetima?

Čitao sam, davno, mislim da je bila profesorka sa farmacije.

Ja imam dve potpisane knjige i dve skripte.

Iz zlatnog oba 90ih, mada ne sumnjam da se praksa nastavlja.

Ma otkud

http://www.blic.rs/Vesti/Drust...a-kupe-njegovu-knjigu-dva-puta

Što se toga tiče, imao sam samo pozitivna iskustva, dok moj ortak sa DIF-a ima svaki praktikum/skriptu/nešto potpisanu u originalu.

Na primer, Kraus je zahtevao da se original udžbenik donosi na laboratorijske vežbe ukoliko ti je potreban. Možeš da pozajmiš, možeš i da ne doneseš ako ti ne treba, samo nije dozvoljavao kopije tih dva sata. Na auditornim vežbama može šta hoćeš.

Dok je dr Jovan Cvetić jedan dan ušao, nosio neke papire spiralno ukoričene i rekao: "E, za ovaj deo predmeta imate ovu moju skriptu iz talasa. Ne znam da li je ima u skriptarnici, nisam gledao, ja sam je kupio ovde u kopirnici preko puta, i to je ok."

_{[Ovu poruku je menjao Burgos dana 14.02.2013. u 13:51 GMT+1]}

Bio sam jedno vreme u studentskom domu pa sam znao dosta ljudi sa raznih fakulteta koji su imali taj slucaj sa obaveznom kupovinom knjiga i izlaskom na ispit samo sa potpisanom knjigom.
Jest da je jadno, ali jos jadniji je bio uobicajen komentar ETF-ovaca: "Blago vama, vi bar imate knjige i skripta..."

Kao bivši ETF-ovac, mogu da potvrdim gornju konstataciju, s tim da smo imali jedan debilan i nepotreban ispit na trećoj godini (mislim) za koji je postojala knjiga i za koji smo morali da se sa dotičnom knjigom pojavimo na ispitu, sve sa našim imenom, prezimenom i brojem indeksa upisanim u knjizi, kao i autogramom profesora.

A Predmet je bio DEPS (Društveno ekonomski i politički sistem) dok je to još postojalo...

Vidim da se priča o vaučerizaciji... što možda i nije loše, ali tu postoji jedan drugi problem jer kod nas i dalje vlada mišljenje da ako je neko "završiJo fakultet", taj je veoma pametan i sposoban. Nije bitno šta znaš, nego je bitna diploma. To se poprilično promenilo, i već se pomalo prepoznaju dobre visokoškolske ustanove od lošijih, ali potraga za što lakšim putem prema diplomi ne jenjava dovoljno brzo, a državne ustanove i dalje koriste bilo kakvu "diplomu" kao bodovanje. Zbog toga bi se mnogo njih sjatilo ne na one obrazovne ustanove gde nešto žele da nauče, već gde će lakše da dobiju diplomu, i država bi na kraju finansirala gomilu "University of Phoenix"-a i ostalih štamparija guz-papir diploma.

^ Sve to oko kvaliteta skolovanja nije trenutno ni bitno.
Nema industrije, nema zdrave ekonomije, tako da za kvalitet tehnickih skola mogu eventualno biti zainteresovani samo stranci kod kojih vredni, pametni i sposobni odlaze, a na drzavne poslove se dolazi preko veze, kvalitet znanja i strucne sposobnosti (osim sposobnosti laktanja i podmetanja nogu) ne igra nikakvu ulogu, cak naprotiv, tako da je isti slucaj sto se tice i drustvenih nauka.
Skolstvo je nemoguce unaprediti ako za tim boljim skolstvom ne postoji potreba - a trenutno ne postoji. Skolstvo samo sebi ne moze biti cilj.
Srbiji je potrebno budjenje na mnogo nizem nivou.

Eno i onaj blentavi Kovacevic, cini mi se da je s ponosom nedavno izjavljivao kako su mladi skolovani ljudi najveci izvozni brend Bg univerziteta i Srbije i onda se hvalio nekom cifrom koliko je takvih otpremio u inostranstvo u poslednjih par decenija...

Izvini, ali ja ne vidim na osnovu cega mozes da tvrdis da ako neko pomene vaucerizaciju da procesu obrazovanja prilazi iz "samo jednog ugla".

Na osnovu cega si tako nesto zakljucio? Ja ne mogu da donesem takav zakljucak osim ako ne bih zamisljao tudje stavove koji nisu izreceni.



A ko to tacno posmatra "samo stipendiranje"?

Ako neko pomene da je stipendiranje problem to uopste ne implicira da je to jedini problem ili da je to jedini problem koji treba resavati.



A kakve to tacno veze ima sa problemom distorzije trzista obrazovanja neadekvatnom politikom stipendiranja?

Nema nikakve. Razliciti problemi koji zahtevaju razlicita resenja i resavanje jednog od njih ne implicira da ne treba raditi na resavanju drugog.



Dakle, jos jedan problem. Koji zahteva resenje, ali ne implicira da drugi problemi ne postoje.



To sto neko "posluje sasvim dobro" ne znaci da se ne treba raditi na unapredjenju losih mera.



To ne znaci da budzetske pare trebaju biti trosene na neravnopravan nacin, jer drzava time ne dobija najbolju mogucu uslugu za svoju investiciju.

U kojoj drugoj oblasti, sem trgovine robom i uslugama se vauceri koriste? Sem toga obicno se taj drugi ugao i pomene ukoliko ga ima :)


Ako posmatras ovaj tzv trzisni tabor, onda primetis da je to sve sto se pominje. Daklem prepustanje trzistu kroz nivelisanje u pristupu budzetu. Da li je neko pomenuo kontrolu kvaliteta, postavljanje standarda, promene u sistemu kojim se kandidati biraju u zvanja asistenta, profesora etc. mere kojima bi se borilo protiv falsifikovanja (potpisivanja tudjih) naucnih radova, definisanje obaveza u nastavi (literatura, konsultacije, prakticni rad ...) ?


Ima vrlo direktne. Naime onog trenutka kada ih izjednacis u pravu prustupa budzetskim sredstvima, istog momenta drzavni univerzitet biva u neravnopravnoj situaciji na trzistu bas zbog tih spustenih kriterijuma kod privatnika. Naravno kako ni ovi iz drzavnih nisu imuni na pare, brzo ce se prilagoditi i to ne kvalitetom nego sopstvenim spustanjem kriterijuma i dizanjem prolaznosti na ustrb kvaliteta. To na dalje ne implicira resavanje postojecih vec stvaranje novih problema.


Pricamo o trenutnoj situaciji u Srbiji, ljudima koji zive i rade u Srbiji. Ne pricamo o utpostickim "ja bih zeleo" scenarijima. U Srbiji je trenutno dobro poslovanje odlican, potreban i dovoljan razlog da se nista ne menja. Cast retkim izuzetcima.


Ako se prihvati taj vas trzisni model, onda valjda vaze i trzisni principi u svom punom sjaju. Finasniranje i pomaganje konkurencije nije jedan od njih :)

Pa ako drzava svoje privatne privredne subjekte dozivljava kao konkurenciju koju treba smlatiti onda to bas i nije neko slobodno trziste nego drzavna tiranija.
Tako isto mozes reci - zasto bi drzava hapsila kriminalce koji pljackaju privatne kompanije i tako pomagala svojoj konkurenciji - privatnicima.
Prvobitni smisao i razlog nastanka drzave je taj da se stvore okviri i obezbede uslovi u kojima se njeni gradjani mogu baviti onim sto ih zanima. Drzava postoji da sluzi svojim gradjanima, a ne obratno.
Kad gradjani postanu konkurencija svojoj drzavi onda je nesto debelo otislo u q..c.

Ti državni fakulteti su državi samo trošak, rupa u budžetu, a jedinu korist imaju profesori i šalteruše koji su se uglavili do penzije bez ikakvih obaveza i samo uzimaju pare a nikog ne moraju da slušaju. Od državnih "preduzeća" država jedino ima korist od poreske uprave a sve ostalo su samo stavke u budžetu koje mora da plaća, večiti gubitaši. Privatni sektor je izvor zarade države gde se plaća PDV 20%, porezi i doprinosi na plate 41%, porez na dobit 15% i slično.

To sto si quotovao sadrzi malo ironije u sebi, samo toliko da ocara mogucu evoluciju ideje koja sa sobom po misljenu nekih sama donosi spas...

Elem zadatak drzave je da stvori jasan i stabilan pravni sistem koji bi omogucio predvidljivost poslovanja u pogledu na propisana pravila. Zadatak drzave nije da "sluzi" gradjanima u servisiranju sopstvenih zelja koje nisu u stanju da namire svojim radom i sposobnoscu.

U ovom konkretnom slucaju problem bi bio kada bi privatne skole bile overall u nepravednom polozaju u odnosu na drzavne, medjutim one to nisu iako i ovom jednom segmentu vezanom za pristup drzavnim fondovima jesu.

Država nije nikakav nadzemaljski entitet koji bi mogao da služi i ispunjava želje, sve i da hoće. Država može samo onoliko koliko je njeni građani osposobe da može i da radi ono za šta su se dogovorili da može da se radi. Ništa specijalno.


Da da, čuo sam nekad nešto slično tome, ovako nekako je zvučalo: "Svi su jednaki, ali neki su jednakiji od drugih."

Uostalom, čemu prepucavanje pretpostavkama i teorijama kad su na stolu konkretni primjeri iz svakodnevice?!
To "upravljanje" školama koje zagovarate upravo se sada sprovodi (kao i prethodni dugi niz godina) i kao rezultat imate konstantno propadanje i nazadovanje u svim sferama školstva u Srbiji.
Univerziteti postaju sprdnja čak i za pojmove bliskog nam okruženja. Javašluk i nesposobnost na sve strane...

Zašto trabunjati o "šta bi bilo kad bi bilo", kad imamo pred nosom konkretno ono što jeste, što je bilo i što ovog momenta biva?

Jesu trosak i neefikasni su ali nazalost trenutno privatni sektor ne predstavlja nikakvu alternativu. Nase privatno skolstvo je bazirano na lakom dizanju love u sto kracem vremenskom periodu kroz stancanje diploma. Subvencionisati kroz skolarine masu noname fakulteta bi trenutno bila glupost iz prostog razloga sto je kontrola skoro nemoguca. Nije tesko predvideti da bi svakojaki muljeviti univerziteti nicali ko pecurke posle kise. Na drzavnim fakultetima postoje takodje i samofinansirajuci studenti nemenadzerskih struka/nauka koje privatni sektor slabo vidi.

Ono sto bi imalo smisla su mozda subvencionisani krediti umesto dosadasnjeg sistema finansiranja. Tako bi ljudi malo vise pazili koji fakultet upisuju i zbog cega, a u isto vreme bi se pospesila zdrava konkurencija.

Slazem se. Jedino sto je to gotovo nemoguce objasniti prosecnom Djosi. Nas covek ima jako verovanje da je drzava duzna da mu obezbedi (svasta) ... Naravno drzava to neretko i radi, sto kroz izmisljena radna mesta, sto kroz pristup upisnoj politici u maniru zadovoljenja socijalnog mira ... To naravno ima negativne posledice.


Ako pod skolama mislis na univerzitete, kada pricas o upravljanju onda gresis. Autonomija tu rula :) Zapravo drzava nije u mogucnosti da na upit o broju studenata na pojedinim fakultetima dobije smislen odgovor i tako godinama unazad.

Zato Jat nema autonomiju, ni EPS, ni Železnice, ni Srbijagas, ...

I posluju odlicno :D U principu vrtimo se oko kvake 22 :)

Kod nas je štancovanje diploma počelo još kad su se pootvarali razni fakulteti po unutrašnjosti, a tada nije bilo privatnih fakulteta. Štancovanje diploma ne može i ne treba da se sprečava, a pri zapošljavanju poslodavac će tražiti i konkretno znanje tako da će oni koji se opredele za bolje fakultete steći konkretnije znanje i lakše se zaposliti.



Sad subvencionišeš masu noname fakulteta, a u slučaju vaučerizacije finansirao bi najbolje đake a ne fakultet, a najbolji đaci bi izabrali fakultet koji je za njih najbolji.



Pa šta će im se loše desiti? Niko ne kaže da treba ukinuti te fakultete, samo neka budu autonomni i dalje i neka ne traže dodatne pare osim vaučera.

A što se tiče menadžmenta, nisu ni državni fakulteti pošteđeni od toga. Koliko ljudi godišnje upisuje Ekonomski fakultet, FON i Višu poslovnu? Daleko više nego fizičku hemiju, andragogiju, arheologiju, ...



To bi bio sledeći korak, a posle toga obični krediti bez subvencija.

Postoje dve vrste ljudi. Kreativni i snalazljivi.

Snalazljivi su(izmedju ostalog) osmislili sistem stancovanja diploma i lepljenja sertifikata i titula. Raznih specificnosti, da bi se odbranile pozicije.

A realno znalje, sposobnost i kreativnost su skrajnuti.

Univerzitet je zazmurio na doticnu pojavu, pare su postale imperativ. Jedini blagi pokusaj odrzanja kvaliteta je parcijalno sprovodjenje cuvene "Bolonje". Program nije smanjen na nivo zabavista.

Medjutim, sva bitna mesta u drzavi su zauzeli snalazljivi, sve ventile novca, i novac je kanalisan samo odabranim grupama, "ekipama".

U takvom haosu, papazjaniji propasti, neki od pogodjenih su i doticni profesori, koji u opstem stresu prave incidente i kojekakve stupidarije, da li zbog besa, da li zbog licne bahatosti, ne bih da analiziram, nije ni bitno.

Poz

Ooooh, tuzni mali profesori. Sad cu da se rasplacem. Jos samo da ta grupica "pogodjenih" nije ekipa i to povelika, pa i da ti poverujem.

Imaju tu beneficiju da se ne mogu prosto svrstati u grupe i grupice.

Ruzno je sto bahatost nije sputana, a nije sputana posto postoje veliki otpori promenama, delimicno opravdani.

Otprilike je situacija kao sa privredom, mora privatizacija, a onda se upropasti privreda i napravi tezak svinjac.
Bolonja je poprilicno izoblicena..

Reforme provode vecinom nekompetentni, sa druge strane ortodoksni se protive, a sacica normalnih jednostavno nema "vecinu".

Ja samo pokusavam da predocim kakva je situacija, a svaki pojedinacni profesor je prica za sebe.

Pojednostavljenje situacije zarad lakseg shvatanja ili formiranja misljenja je pogresan put..sa suzama ili bez.

Poz

@BluesRocker



Nisam ni rekao da treba zaustaviti stancovanje diploma ali nema mnogo smisla subvencionisati kiosk univerzitete.



Ko i kako ce da vrednuje najbolje studente/ucenike?



Ne, vise sam hteo da ukazem na cinjenicu da postoje djaci koji placaju svoje skolovanje i na drzavnim nemenadzerskim fakultetima. Nema privatnih fakulteta u tim oblastima koji bi pruzili bolju uslugu i pokupili sve te samofinansirajuce studente.

Ne subvencionišeš univerzitete već najbolje studente (mada se ne bih bunio da se i to ukine kao što rekoh, ali ako već subvencionišem nekog, radije ću dobrog studenta nego bahatog profesora).


Kao u ostatku sveta, na kraju srednje škole polaže se test. Mislim da i kod nas od skoro taj test menja prijemni (ili će ga menjati). Posle da bi zadržao stipendiju moraš da imaš odlične ocene.


Jasno mi je šta si mislio. Ako ne postoji konkurencija, ti državni fakulteti će i dalje raditi kao i pre i ne vidim šta je tu loše. Možda se na tim fakultetima dobro radi.

Ne mislim da su privatni fakulteti ni bolji ni gori od državnih, ali mislim da treba utakmica da bude ravnopravna i da studenti biraju fakultet koji će im omogućiti da steknu kvalitetno znanje ali i da u centru pažnje bude student i da sve bude okrenuto prema njemu - "šalteri", konsultacije, predavanja, vežbe, ... Na taj način će i državni fakulteti morati nešto da promene u radu ako žele da opstanu. Ovo "državni" treba uzeti sa rezervom jer je najčešće u pitanju bahata grupa građana koja nikom ne mora da polaže račune.

...a ocene ce da daje onaj ko od tih ocena zivi?



Pa ne radi se dobro. Ispovedali se dosta ljudi na ovoj temi.

Može da se sredi tako da fakultet ima fiksni broj vaučera, a ako oni koji su ih imali pokvare prosek, dobijaju ih najbolji samofinansirajući koji su bolji od njih. Na taj način se neće poklanjati ocene.


Tačno, a pošto niko ne sme da dira autonomiju univerziteta, ili će se to popraviti samo od sebe ili će se pojaviti konkurencija koja će u ravnopravnim uslovima bolje raditi. Je l nudiš neko treće rešenje?

Pa ako to uradis onda si ubio konkurenciju na trzistu zbog koje si sve i krenuo da radis.



Ne nudim, samo potvrdjujem svoju konstataciju da privatni sektor u visokom obrazovanju trenutno nije nikakva alternativu. To nema mnogo veze ni sa autonomijom niti sa neravnopravnim statusom. Za to je jednostavno potrebno vreme, a do tad ne treba djubriti korov.

Subvencionisani krediti su po meni ok resenje za neko buduce vreme. Na taj nacin bi se resilo dosta problema. Bili bi stimulisani i studenti i profesori. Akcenat bi se svakako stavio na upotrebljivo znanje jer te kredite posle skolovanja valja i vracati. Drzava ne bi gubila pare u 100% iznosu na studente turiste i studente koji odu u beli svet da unovce svoje znanje.

Nisam se dobro izrazio, mislio sam da ako na primer 50 ljudi upiše neki fakultet sa vaučerima i ako 10 njih izgubi stipendije posle godinu-dve, da tih 10 mesta mogu da dobiju samofinansirajući studenti na tom fakultetu sa odličnim uspehom.


Slažem se sa ovim.

Subvencionisani kredit bi bio pravo resenje.

Istina, puni sjaj bi dozivelo, kada bi se definisao broj akademaca u skladu sa mogucnostima drzave, i recimo supervisoka skolarina.
Pa ko hoce da zavrsi fakultet, neka to i plati, a oni koji imaju subvencionisani kredit, ako zele odlazak u inostranstvo, neka ga vracaju.

To bi znacajno popravilo kvalitet skolovanja, ali je ocigledno da i drzava mora da bude na odredjenom nivou i prihvati, zaposli i angazuje ukupan broj akademaca.

Konkretno sam siguran, da ova zemlja moze da uposli bar 12 miliona ljudi(i da uveze jos radne snage), medjutim to nekima(nekome) ne odgovara..

Poz

To je profesor Cukic, predavao matematiku na ETF-u i Gradjevini, mislim da na Gradjevinskom i dalje predaje. Imao sam srece da ga izbegnem. Inace, u Americi je na svom kabinetu zalepio na vrata natpis konsultacije recimo sredom 10-12. Kad su dekanu prijavili studenti sta je on napisao, pozvao ga je dekan na razgovor i objasnio da studenti mogu da dodju kod njega kad god zele. Kad je oborio prvi put studente dekan mu je rekao da to nije greska studenata nego njegova jer ih nije naucio.

Na gradjevini je najgori predmet bio statika 1, izlazilo je po 200-300 studenata, prolaznost 2-3 po ispitu, max do 10 u septembarskim rokovima kad se spusti kriterijum. Mi smo godinama izlazili i spremali. Pa kad izadjes pred profesora Vuksanovica tresu ti se gace.

Sad sa Bolonjom je sve obesmisljeno, klinci poloze za mesec dana, gradivo prepolovljeno i olaksani zadaci za debile, na usmeni i ne izadju, ne vide profesora, oslobode se preko kolokvijuma teorije. To u moje vreme nije moglo.

Naravno, ne odgovara Kinezima jer oni imaju da uposle bar 1200 miliona i još toliko da izvezu.

Hahahahahaha! Ma nemoj?
Kao prvo, više nema večitog studiranja niti prenošenja svakog živog predmeta u sledeću godinu... svako prenošenje se plaća, a ukoliko se prenese više nego što je dozvoljeno, prelazi se na samofinansiranje. Kao drugo, uspostavljen je limit (barem kod mene je bio) da se 3 puta može izaći na polaganje jednog predmeta, sa tim da je na prvi ispitni rok obavezno izaći kod nekih. Ukoliko se ne položi, mora se predmet ponovo slušati. Kao treće, samo kod nekih sam mogao putem kolokvijuma da položim (sa time da oba položena sa 100% daju finalnu ocenu od 6-7 max.), a kod većine drugih sam morao oba da položim kako bi uopšte dobio uslov za izlazak na pismeni ispit, a zatim i na usmeni. U dosta slučajeva je tu bilo i obaveznih seminarskih radova, naravno. Da ne spominjem da je bilo obavezno prisustvo na više od 80% predmeta, i pre i posle podne, tako da nema više ono da studiraš i da radiš. Neki profesori su bili razumni za moje starije kolege koji su zaposleni, ali drugi nisu.

Bolonja je na nekim visokoškolskim ustanovama napravila sprdnju koja služi za izdavanje bezvrednih diploma, a kod drugih uvela "evropski sistem"... ali samo za studente. Studenti treba da rade ovo, da rade ono, da se prilagode, a profesori mogu po starome. Sećate se onog obećanja da će biti potrebno min. 60ESPB bodova za prelazak u sledeću godinu na budžetu? Zašto nije to uspostavljeno? Zato što su studenti glupi, ili zato što ima ovakvih profesora?

Ta hajte molim vas, mante se komedije.

Zar mislite da bi se doticna profesrka ovako ponasala da za takvo ponasanje nema neciji blagoslov?

Ne treba njoj niciji blagoslov, to je samo zlo sigurnog posla pomesano sa psihopatijom britkog ali nehumanog uma.

Bez blagoslova se tako ne mogu ponasati.

Zasto se nisi zapitao zasto pojedini profesori na drustvenim fakultetima predstavljaju usko grlo dok su, isti ti profesori na privatnim fakultetima sasvim normalni ljudi?

Kako je moguce da to zlo sa psihopatijom britkog nehumanog uma, samo par stotina metara dalje, iscezne bez traga?

Zato sto na privatnom faksu moze da dobije nogu u pozadinu, dok mu na drzavnom niko ne moze nista, propustio si prvi deo moje recenice (zlo sigurnog posla). Redovni profesori su izuzeti od procesa izbora, i izuzev u slucajevima teske povrede radne discipline (sto pretpostavljam znaci da siluju studente pred punim amfiteatrom) ne mogu biti otpusteni, a osnivac fakulteta (tj drzava) po zakonu o visokoskolskim ustanovama nema kontrolu nad delovanjem univerziteta (isti je dakle nezavistan).

Naravno, to sam i rekao. Kvaka je u blagoslovu, dok je "autonomoja" samo izgovor.

Nisi u pravu, oni zaista imaju autonomiju. Pisao sam ranije u ovoj temi, bio sam prisutan poslednji put kad je drzava pokusala da uvede kontrolu nad univerzitetom i to se veoma neslavno zavrsilo. To je veoma vruc krompir tako da drzava sada ne pokusava da ih zauzda ni jedinim mehanizmom koji ima na raspolaganju, dotokom love. Svi su oni veoma pokorni i saradljivi i politisu medju katedrama dok ne dobiju izbor u zvanje redovnog, onda pale i zare. Da oni drzava, partija, itd)stvarno imaju kontrolu koju ti mislis da imaju bolonjski proces bi se uveo za dve nedlje i ispeglao za dva semestra, a ne da vec ulazi u deceniju svoje neuspele implementacije.

Jesam u pravu

Gazda je uvek onaj ko placa. Kod privatnika je to vlasnik univerziteta a u slucaju drzave je to "ona sama". Naravno, ne bukvalno.

Profesori koji su zbog svog psiholoskog profila "odabrani" na izigravaju usko grlo itekako dobro znaju do koje granice smeju ici.

(Za reformu iniverziteta si jednim delom u pravu)

Ne, nisi u pravu, ali skroz. I ne pratis na casu. Autonomija je fakat, provereno dokazana. Zbog toga profesori i imaju granicu koja je toliko visoko da i nemaju potrebe da idu preko te granice.

Tu nema mesta filozofiji "gazde" jer nije rec o maloj radnji ili velikoj radnji/radionici ili bilo kakvom slicnom vecem ili manjem "gazdovanju" potrebnom preduzecu. Brkas pojmove pa zato i ne razumes.


Pozdrav!

Pa, istini za volju, drzava tj. "gazda" tj. vlast moze da ukine autonomiju univerzitetima. Autonomija univerziteta je regulisana zakonskim aktima RS, a parlament RS moze da promeni zakone ako postoji interes za tako nesto.

Zbog toga je Zare donekle u pravu tu - "blagoslov" je implicitni, kroz vlast koja se ne mesa u autonomiju univerziteta.

A razlog za to je verovatno daleko manje senzacionalan od ideje da neko, negde nesto "ne da" ili da postoji nekakav "pakleni plan" sto se obrazovanja tice - funkcioneri na vlasti verovatno u univerzitetima ne vide neku bog zna kakvu priliku za licni profit ili partijski interes (pretpostavljam da su plate u upravnim odborima raznih drzavnih firmi daleko vece nego po fakultetima), pa se zbog toga i ne mesaju, tj. bole ih uvo za sve to.

Posto dekani moraju biti profesori, a profesora nema bas tako puno + vrlo verovatno oni ne predstavljaju neku okosnicu kadra po politickim partijama, ne postoji interes da politicke partije nesto tu regulisu kako bi ubacivali "svoje", kao sto to rade sa drzavnim firmama.

Kombinacija toga i nedostatka jake privrede koja bi vrsila dozu pritiska na obrazovne institucije cini da su univerziteti slobodni da uredjuju svoje stvari kako im je volja bez neke bojazni da ce neko da im se mesa u rad. Da li je to dobro ili lose je sasvim drugo pitanje.

Naravno, u pravu si sa kompletnim obrazlozenjem. Ali, cinjenica je da autonomija postoji tako da nema mesta pojmu "gazdovanje" jer je to potpuno drugi oblik jedne vrste, recimo, vladanja nad necim/nekim od onoga sto se trenutno, sada desava. Razlozi za autonomiju koja je fakticna su irelevantni jer spadaju u "teoriju" koja moze biti 'najispravnija moguca' ali za sada - "dzaba ste krecili" sa teoretisanjem (ne mislim na tebe nego uopste, generalno).


Pozdrav!

Ma dajte, partije ubacuju svoje ljude u seoske biblioteke da bi zaposljavali "zasluzne" clanove, a nece to da urade sa univerzitetom, a mogu?

Pa vrlo verovatno zbog toga sto za iole placenije mesto na fakultetu moras biti naucni radnik, a takvih nema bas puno. Stampanje diploma je politicki rizik zato sto se vrlo lako otkriva + fakulteti bi verovatno dizali najvecu frku da im neko nesto na silu natura.

Jednostavno, suvise cimanja i politickog rizika za relativno mali dobitak - sto bi se politicari time zezali kada imaju daleko lukrativnijih mogucnosti.

Ono, ozbiljno mmix - sta bi politikose u Srbiji sprecilo da promene zakone koji regulisu visoko obrazovanje da hoce... jbt, u Srbiji su bez problema preuzimali firme koje se mere stotinama miliona EUR, a ne bi kao mogli da "preuzmu" neki univerzitet. Jednostavno se ne isplati.

ma, to ih sigurno sprecava. I po zakonu je neophodno imati master iz bibliotekarstva da bi radio u biblioteci pa rade ljudi sa cetiri srednje u masinskoj. Kad se hoce, moze se. Ali nece.

Ja znam da je ceo taj koncept potpuno kontraintuitivan zivotu u Srbistanu ali tako je. Bar sto se akademije tice. Nijedan politicar nece udariti na akademiju, ne posle neuspeha SPS da to uradi. Prvo sto ce da osvane u novinama je "predsednik sa laznom diplomom unistava BU", onda ce "struka" da stane iz akademije, sto je i normalno jer je svrsenim diplomcima ova akademija najbolji prijatelj jer im eliminise konkurenciju, a priglupa raja po obicaju nece ni izdaleka skapirati zbog cega bi bilo dobro da se razbuca to leglo zmija. To je pokusaj ravan politickom samoubistvu i nikoo to nece raditi kad moze ovako natenane low-profile da kraducka tu i tamo.

Pa fora je upravo u tome da je potencijalni profit suvise mali u poredjenju sa cimanjem.

Da su tu neke ozbiljne pare u pitanju, resilo bi se to vrlo lako. Par namestenih krivicnih prijava (sa sve cuvenim pritvorima na 30 dana), prisluskivanje dok se radi korupcija pa onda full-gas pokrivanje toga u medijima itd... sve to zacinjeno sa nekim jeftinim populizmom (tipa besplatno studiranje za sve i sl.. gluposti) pa da vidis kako se postavljaju "tvoji" na kljucnim mestima sa sve podrskom u javnosti.

Ali to jednostavno nema smisla zato sto tu nema para. Sto bi se tipicni korumpirani politicar zamajavao sa tim kada ima daleko boljih opcija.

Mislis da toga nije bilo? Finansijska policija kod prodekana za finansije, ostavke pod pritiskom i slicne stvari. I na kraju je sve to puklo.

Ono sto jesi u pravu je da cost/benefit analiza za koju imaju njuh pokazuje da je to previse cimanja za premalo para, samo nije bas da nema nikakvog cimanja i otpora jer da ga nema bila bi situacija kao sa bibliotekama. I nemojmo brkati apsolutnu nezainteresovanost politikosa sa njegovim "blagoslovom". Tako moze da ispadne da ja odobravam genocid u Ruandi jer se jos nijednom nisam javno oglasio protiv istog (cisto radi istorije, oglasavam se sada , mislim, protiv istog).

Evo ga implicitni konacni bilans nase akademije. Ljudi hoce da nam daju masine za kontrolu hrane ali ne mogu "jer u Srbiji nije bilo nikoga ko bi mogao da je primi, niti da se obuči za njeno korišćenje"... Suvise komplikovane, valjda, te fensi masine. Al zato mora da se zna napamet koliko je krava imala Srbija 1955e. Jalova rabota.

EU želi da pokloni Srbiji opremu za analizu mleka, ali ovde "nema ko da je primi"