Dve trecine psenicnog brasna, i jedna trecina kukuruznog brasna.

To se zamesi sa vodom, i naprave "pogace, debljine pola cm, velicine(precnika) tacne za soljicu za kafu, do 10-ak cm.

Zatim se ubacuju u odu koja vri, na dvadesetak minuta, odnosno, kada pogacica ispliva, jos nekoliko minuta.

Da se skrob u brasnu termicki transformise.

Zatim se vade, i onako vruce mese(sto je najbolniji deo akcije) dok ne postane homogena masa. Po jedna ili dve "pogacice".

Zatim se tako umesena masa roluje u "valjke", zamotava celofanom, pakuje u kesu..i ceka odlazak na pecanje..u roku od par dana, da ne zabudjavi.




Moram da dodam, pecanje na valjak je malo zastareo sistem, solidno losih efekata, i napornog pecanja. Mora se osmatrati stap ili plovak, valjak napadaju silne bele ribe, a saran ne bas halapljivo uzima mamac. Cak je spreman, i kada ga mamac privuce, da lagano krstari i pregleda celu okolinu jos 15-20 minuta, sto je poprilicno dug period, za valjak u vodi.

Zatim je kritican trenutak kontre, velika verovatnoca promasaja, velika verovatnoca skidanja valjka sa udice..a ako se pogresno kontrira, saran odlazi uplasen, i nema povratka na to mesto, bar taj dan..

Bolji su metodi sa bojlama, kukuruzom, crvicima, narocito kombinacija crvica i valjka(gde valjak glumi hranilicu, na udici. Crvici se postavljaju na "kopcu" za crve, koja se opet, postavlja na dlaku, na udici...

O bojlama..da ne pricam..ili o primami za hranilice, sa bungurom, aromama...

Poz