Pozdrav. I mene slicno interesuje,samo za sledecu sezonu
Mozete li reci koja je cena svega sto ste kupili? Prvenstveno me interesuju radijatori. Koja je cena plasticnih a koja bakarnih cevi?

Mislim da u ovoj varijanti radijatori na početku reda treba da budu manji, (zato što je temperatura vode najveća) a oni na kraju reda veći (sa više rebara) jer je voda već prilično ohlađena.
Svakako se dobro informiši pre realizacije.

Ušteda na ventilima i nije tako zanemarljiva cifra.

Kupio sam aluminijumske radijatore. Cena je oko 850 dinara po rebru. A sa obzirom da mi je stan oko 60 kvadrata, uzeo sam 50 rebara i sušač, koji ide u kupatilu. Tu nameravam da stavim i 1-1,5 kvadrata, podnog grejanja. A mislim da neće valjati ono, kako sam nacrtao. Mada bi bilo dobro. Jer, ako zatvorim prvi radijator, ni ostali nemaju grejanje. Moraću nešto drugo da uradim. Mada sa T profilom nisam siguran kako će da ide. Inače plastične cevi su oko 100 dinara metar, a bakarne, oko 300 dinara. Uostalom ideš na sajt expont i vidiš sve što te interesuje. Slične su cene svuda. Inače mini kotlarnica od 9 kw je 45000 dinara. Mada je jeftinije da kupiš sve posebno. Posebno ekspanziona posuda, posebno pumpa, ventili, i dr.

Hvala za info. Okacite rad ovde kad zavrsite

Jel ovde misliš na takozvane alupex tj. aluplast cevi ?

Ranije sam imao grejanje sa aluplast cevima. Sad da li je aluplast ili alupex, nemam pojma. Ima ih po prodavnicama. Problem im je taj jer ne mogu da budu idealno ravne, ali se mogu savijati bez krivina. Međutim, kod mene će ići iza regala i iza kuhinje, tako da neće biti vidljive.
Samo me interesuje da li će da gubi pritisak ako stavim T profil. Da li će na sve strane da ima isti pritisak?

U sistemu spojenih sudova, a u istoj ravni, pritisak u svim tačkama je identičan.

Hvala Vaso, to je pravi odgovor. Malo sam bio skeptičan, da kod T-račve, neće biti isti pritisak svuda, pa sam mislio da to premostim tako što bih redno vezao radijatore, ali vidim da može bez problema da ide sa T-račvom. Hvala još jednom.

Za jednocjevni sistem grijanja postoje uronski ventili za radijatore, ali kako god se okrene, u svaki naredni radijator dolazi sve hladnija voda. Zbog toga bi trebalo više obratiti pažnju na proračun veličine radijatora, a podno grijanje bi trebalo doći na kraju tog kruga (izlaz iz podnog grijanja direktno na priključak povratnog voda na kotlu). Za sušač je najbolje da se montira na početku kruga. Ako u jednom krugu ima previše grejnih tjela, trebalo bi to razdvojiti u dva (ili više) kruga.

Da li si radio analizu koliko ustedis sa jednocevnim sistemom u odnosu na klasicni sa 2 cevi?

Nesto nisam siguran u efikasnost takvog sistema, narocito kod vecih instalacija.

U odnosu na probleme koje pravi sistem kako ga je parmin zamislio, uštede u cevima su beznačajne, pa taman da od kotla krene i sa dva grejna kruga.
Kod manjih sistema možda bi tu i moglo da se uštedi na ventilima, jer su apsolutno nepotrebni, osim jednog para na samom početku.
parmin, nemoj da gubiš vreme sa tom tvojom idejom, nego uradi onako kako i bog zapoveda i nakrivi kapče, dvocevni sistem i mirna Bačka.

Razmisli i o varijanti da svaki zasebno vezeš kroz razvodnu granu u nekim slučajevima i tu ode mnogo manje cevi, a što se mene lično tiče ja bi izbegao jednocevni sistem.

Pozdrav.
dugo se bavim grijanjem, pa sam tražeči neke podatke za jednocjevni sistem naišao na vaš upit. Ja sam zagovornik jednocjevnog sistema zbog niza prednosti. Velika je prednost
jednocjevnog sistema što ga je potrebno proračunati, pa nema bojazni, da nebi funkcionirao . Plastične ili Cu cjevi,.. svejedno. Bitan je promjer i snaga koju nose a to se proračunom rješava. U jednocjevnom sistemu mora postojati by-pass ili račva koja regulira količinu protoka u radiator u određenom %-totku od ukupnog protoka u jednom krugu.
Danas postoje ventili sa ugrađenim by-passom ali moguće je to rješiti jednostavnije i nešto jeftinije. Za vaš stan iako je manji i dobro izoliran preporuka je , da se svi radiatori raspodjele u dva kruga; zbog više srednje temperature radiatora, manjeg promjera cijevi,...
Možda su članci visine 600 ipak malo previsoki. Ako vam je stan dobro izoliran, ispod svakog prozora imat ćete po par članaka što i nije baš estetski. Bolje više članaka ( približno pokrivanje cjele dužine prozora ) a manje visine. A ako imate obzirom na potrebe višak članaka, isti se ugođaj može postići nižom temperaturom u radiatorima, što je i povoljnije...
Za sve detalje potrebni su podaci o toplotnim potrebama po prostorima i proračun za jednocjevni sistem grijanja.
Ako još niste ugradili sistem, mogu izraditi sve potrebne proračune ( NARAVNO IZ ČISTOG ZADOVOLJSTVA I BEZ IKAKVE NAKNADE). Potreban je tlocrt stana, sa sastavom zidova, podaci o prozorima ( dimenzije i tip ), podaci o susjednim prostorijama sa kojima granići vaš stan , orijentacija stana N / S i područje u kojem se nalazi.

Eto tolika za sada.
lijep pozdrav Branko

Hvala Branko. Evo počeo sam. Postavio sam radijatore ispod svakog prozora. U najvećoj sobi 16 kvadrata, stavio sam 17 rebara. Visina radijatora je 60 cm. Cevi su alupleks i za ovaj radijator ide cev od 18 mm. Iz kotla će ići 20 mm cev. Kotao je od 9 kw i smešten je u kupatilu. Odmah tu kod kotla ide račva i to na jednu stranu je izlaz - cev od 18 mm, a na drugoj strani ide 20 mm. Tu je račva za sušač i u sušač ide 18 mm, a dalje se nastavlja 20 mm. Opet dolazi račva i jedan deo ide u sobu, gore opisanu, a drugi krak od 20 mm vodi u kuhinju i tu će da se račva sa jednom cevkom od 18 mm, koja ide u radijator za kuhinju. Kuhinja je 14 kvadrata i ima 14 rebara. Dalje ide cev od 20 mm do zadnjeg radijatora, koji ulazi u sobu, takođe kao i kuhinja, od 14 kvadrata i 14 rebara. Sad, nazad se vraća cev od 18 mm, koja spaja oba radijatora, prethodno opisana, a iz velike sobe idu dve cevi. Jedna ulazna i jedna izlazna. Jedino mi je problem izlaz iz manje sobe, da li je u redu 18 mm, jer u taj radijator ulazi cev od 20mm.

Ovako stavljeni radijatori se postavljaju za dvocevni sistem. Sve može tako i bez ikakvog računanja: kotao je električni i na njemu se lako smanji ili poveća temperatura polazne vode.
Ali, za jednocevni sistem kako je nacrtan ovo neće valjati. Voda u drugom radijatoru je značajno hladnija a to se može kompenzirati samo većom površinom drugog i svakog sledećeg radijatora. I tako ušteda u cevima ode na veći radijator.
Da bi to ikako radilo približno dobro, trebalo bi računati da je posle prvog radijatora voda hladnija oko 10*C što znači da bi drugi radijator morao biti 20% veći, treći 45% veći, četvrti 80% veći itd. Naravno u odnosu na usvojenu meru "na 1m2 sobe dolazi 1 rebro".
Jako me zanima kolika je ušteda na ovakvom jednocevnom sistemu u odnosu na dvocevni. Ušteda može da se iskaže u dinarima ili metrima cevi, svejedno.
Inače, kad pročitam da se stavlja T račva, počinjem da sumnjam da se radi uopšte o jednocevnm sistemu...

Za jednocevni sistem postoje ventili koji 50% protoka salju kroz radijator a drugih 50% produzava do sledeceg tako da moze dosta solidno da se izregulise sistem. Rade ih svi proizvodjaci a cena je manje-vise slicna kao i 100% koji moze da se stavi na poslednji radijator ali onda taj radijator ne sme da se zatvara.
Ovo sto si uradio je dvocevni sistem i bas si ga zakomplikovao. Mogao si da vuces glavni vod 20mm (moglo je i 18mm) a izvode za radijatore da ides sa 16mm. Sad sta je tu je uglavnom gledaj da kako si isao ka radijatorima isto tako se vracas. Znaci ako si isao iz 20mm u dve 18mm tako isto i u povratnom vodu sa dve 18mm ides u 20mm.
Ako su usao u radijator sa 20mm a izasao sa 18mm to ti je isto kao da su ti obe cevi 18mm.
Tebi za ovakav sistem trebaju ventili 100% uronsi ili usponski a mogu i klasicni sa prelazom na alpex. Kod uronskih i usponskih vodi razuna gde je ulaz a gde izlaz.
Stavljaj radijatore po projektu a temperatura se lako izregulise, zato i sluze 50% propusni ventili.

Budimire, ti si sada zakomplikovao. Morao sam 2 puta da čitam i opet mi nije jasno. Sada ću da nacrtam raspored stana i da nacrtam kako sam ja zamislio. Još cevi nisam stavio. Tek su radijatori postavljeni. Evo je skica u dodatku. Tu su 3 prostorije veće: od 17 i 2 od 14 kvadrata. Kupatilo 5 kvadrata i pretsoblje oko 5 kvadrata. Iz kotla bi trebalo da idu normalno 2 cevi (nemam pojma gde je fi) od 18 ili 20. To od vas očekujem da čujem. Odmah tu ide račva za pretsoblje, gde ide 16. Dve cevi. Drugi deo ide dalje ka sušaču, gde se opet račva 2 cevi od 16 i one ulaze u sušač, a dalje ide do sledeće račve gde vodi u sobu desno i tamo će ići 16 cm, a na drugoj strani, ka kuhinji i drugoj sobi ide 18 ili 20. Opet očekujem savet. Kod prvog radijatora ide račva 20=20 i gore u radijator ide 16 ili 18=18 i gore u radijator 16. Isto i za izlaz. Ide račva. Izlazi 16 i ulazi u ... 18 ili 20. To je odvod. I na kraju zadnji radijator. Da li da idem sa 18, odnosno 20 ili za taj zadnji može 16.

Ovo sto si sada nacrtao je dvocevni sistem ili nisam razumeo crtez?

Tebi za ovakav sistem trebaju ventili 100% uronski ili usponski a mogu i klasicni sa prelazom na alpex. Kod uronskih i usponskih vodi razuna gde je ulaz a gde izlaz.

Ovo mi nije najjasnije. Nemam ove uronske i usponske ventile. Ima samo jedan na svakom radijatoru. Tu je u prilogu. A mislim da sam razumeo za cevi. Najbolje je da do zadnjeg ide 20 mm, a ka zadnjem 16 i tamo i nazad.

Dobro je. Razumeo si. Ja sam samo hteo ono u početku da se konsultujem, da li može onako, jer sam mislio da ako stavim račvu, neće biti isti pritisak i horizontalno i vertikalno. Zato sam onako nacrtao. Međutim, ići će ovako sa 2 cevi. Nego mi je problem, u 2 prodavnice sam pitao, nisu imali cevi od 20 ni od 18 milimetara, samo od 16.

Parmin,
to je standardni dvocevni sistem i tako i treba da se uradi. Tu nema uronskih ventila niti onih od 50% i svašta još. Idu obični ventili, ugradi i pevaj. Naravno, treba da imaš dva ventila na radijatoru (i na ulazu i na izlazu vode).
Zakon o spojenim sudovima kaže da će svugde biti jednak pritisak, a debljine koje si izabrao su OK.

Zašto 2 ventila. Imam gornji, za ulaz, a zašto za izlaz?

Onaj donji podventil sluzi za balansiranje sistema, odnosno za odredjivanje maksimalnog protoka vode kroz radijator. Npr. imas jedan radijator blizu kotla i drugi nekoliko metara dalje. Voda ce pri radu pumpe linijom manjeg otpora prolaziti vecim djelom kroz blizi radijator, a dalji radijator ce ostati na pola hladan (pod uslovom da su oba glavna ventila do kraja otvoreni i da nema podventila). Zato se kroz prvi radijator tim malim ventilom nasteluje protok vode, tako da jos uvijek odrzava normalnu temperaturu i nakon toga se taj ventil vise ne dira. Naravno kada ima vise radijatora u sistemu, princip je isti s tim da se balansiranje uvijek radi od najblizih radijatora prema daljim.

I još...
U slučaju skidanja (curenja) radijatora, zatvore se oba ventila i skine radijator. Ne ispušta se voda iz celog sistema tj ostatak sistema radi normalno.
Donji ventil je obično na inbus tj nema kapu za ručno zavrtanje.
To je investicija od 300-500din po komadu. Ništa značajno...

Dobro. Ostaje mi samo da kupim još i te podventile. I ako sam razumeo, do predzadnjeg radijatora u kuhinji ide cev od 20 mm i vraća se isto takva cev od 20 mm, a za onaj zadnji radijator, može cev od 16 mm i vraća se isto cev od 16mm. I još nešto: gde da stavim termostat?

Sa malim zakasnjenjem.
OK je ovako kako si nacrtao, to je klasican dvocevni sistem i to je bolja varijanta od jednocevnog (onaj prvi crtez). Fi 20 imas u Beogradu da kupis (ne znam odakle si ti) ali moze i sa fi 18 da razvlacis mrezu a izvode za radijatorima radis sa fi 16.
Ako ides sa fi20 idi sa njom do racvanja za ovaja radijator od 17 rebara pa ka njemu fi16 a ka ova druga dva od 14 mozes i fi 18 pa iz nje fi16 odvojis za kuhinju i produzis takodje fi16 za drugu sobu.
Ako ides sa fi 18 napravi odmah kod kotla izlaz za dva kruga fi 18 da bi dobio jednu liniju gde su ti ova dva radijatora od po 14 rebara a na drugu liniju idi ovaj od 17 , susac i hodnik od 5. Znaci na izlaz iz kotla (obicno je 1" ili 5/4") stavis "T" komad pocinkovani pa iz njega vuces na dve strane. Isto tako i ulaz u kotao.
Ventili uronski ili usponski 100% mogu da se koriste i u dvocevnom sistemu i to uglavnom zbog estetike da nebi dizao al-pex cevi, koje nisu bas prave k`o strela, do vrha radijatora. OK su i ovi ventili ali kao sto rekose ljudi obavezno stavi i donji ventil (neko ga zove "prigusnica", neko "navijak" ... )

Kotlarnica već ima radni termostat kojim podešavaš temperaturu polazne vode. Ako je ovaj termostat i jedini termostat onda se njime reguliše temeratura.
Ako kotlarnica ima mogućnost priključivanja i dodatnog termostata, onda ga stavi u dnevnu sobu (sobu gde se boravi najviše) na oko 120cm od poda, podesiš na željenu temperaturu (npr 22*C) i gotovo. U ovom slučaju, radni termostat (onaj prvi na kotlu) reguliše temperaturu vode u kotlu a ovaj drugi kada grejači i pumpa treba da rade.
Ako kotlarnica nema priključak za drugi termostat, može se drugi termostat priključiti i direktno na pumpu. Tada će pumpa raditi kada postoji zahtev za toplotom u sobi, kada zagreje sobu pumpa se gasi, a grejači će raditi nezavisno tj uvek će održavati nameštenu temperaturu u kotlu (obično oko 40*C a više kada je jako hladno).

Mislim da će sve biti u redu. Moram da pomeram kuhinjske elemente i onda kad sve završim, dolazi generalna kupatila, pa montaža u kupatilu, postavka kotla. Do septembra ću imati toplu probu. Hvala za sada.

poštovani u stanu imam jednocevno grejanje sa sedam grejnih tela prva tri greju pristojno ostali loše dolazili su izvodjači radova gde mi predlažu da se sve demontira i uradi dvocevni sistem obzirom da je to velika investicija ja sam ih pitao za mišljene da ugradim cirkulacionu pumpu u stanu gde su rekli da bi se stanje popravilo a da nebi bilo dobro po komšije napominjem da na celom spratu svi imaju pristojno i odlično grejanje a kod predsednika kućnog saveta gde je termostat prozori su uvek otvoreni jer je prevruće molim vas za savet pozdrav