Da izdvojim temu,posto necu za sopstvene potrebe koristiti,nego razmisliti kako da zaradim.Prebacicu svoje postove pa da nastavimo ovde ako ste voljni.
Citat:
foghornLeghorn
Lave... izvuci iz texta
1. 650 kg semenskog belog luka = 50 ari
2. 150 kg MAP-a pod oranjem
3. 400 kg NPK 16:16:16
4. 200 kg AN-a u Martu
(svo ovo djubrivo na osnovu analize zemljista - mozda negde treba vise, a negde manje)
5. Za sadnju belog luka 27 radnika sa po 8 časova rada
6. Za vađenje je 25 radnika sa po 8 časova rada.
7. Tri okopavanja i zaštita od lukove buve, lisne rđe i truleži.
Na osnovu opisanog uzmes digitron i saberes, jedino sto je nepoznata cena semena u ovom trenutku - nisam se raspitao!
Citat:
gigamg1
Koliko znam, luk baš i nema tolike potrebe za fosforom nego više traži azota i kalijuma a ti si naveo da bi bilo poželjno da se koristi MAP koji koliko znam dolazi u formulaciji 12-52 gde je azot 12 a fosfor 52 a kalijuma nigde što znači da uzaludno bacaš skuplje đubrivo i ne dobijaš neko poboljšanje hranjivih materija. Bolje bi bilo da se raspitaš ima li u tvojoj okolini da se kupi neka formulacija koja će imati dobar odnos 3 osnovna elementa.
Drugo, ne može se AN primenjivati univerzalno jer to zavisi od zemljišta tj. jel alkalno ili kiselo. Južni deo Srbije je poznat po tome što su zemljišta pretežno kisele reakcije dok za Vojvodinu važi suprotna priča pa bi stoga trebalo primeniti KAN (kalcijumov amonijum nitrat) koji bi trebalo malko da neutralište kiselu reakciju zemljišta ali takođe voditi računa jer KAN ima manji procenat azota (N) od AN-a i SAN-a pa samim ti i povećati količinu koju unosite. MAP i UREA su takođe poznat po tome što su izuzetno kisele reakcije i zakišeljavaju zemljište. Takođe, treba voditi računa o tome da se ne preteruje sa kalijumom jer kalijum u većim količinama može biti toksičan po biljke.
Što veći odlazak u krajnost (preterano alkalna ili preterano kisela reakcija zemljišta) dovodi do slabijeg iskorišćenja zemljišnog humusa i lošijeg prinosa i kvaliteta u krajnjem slučaju. Velike količine azota u početnom rastu mogu da sprže klice pa samim tim treba voditi računa kada treba obaviti predsetveno đubrivo. Primera radi - AN deluje istog trenutka kada dobije vlagu iz zemljišta dok se UREA postepeno aktivira u roku od nekih 3 nedelje.
Dalje, bolje bi kod biljaka koje imaju dublji koren da se unese veći deo osnovnog đubrive pod brazdu jer fosfor i kalijum se godišnje po vertikali pod uticajem padavina kreću svega par centimetara dok azot pod uticajem padavina tone u zemlju pa zato samo zaoravanje spušta ta dva elementa u deo gde su oni pristupačniji biljci. Poznato je da luk voli sumpor. Njega takođe treba unositi.
Ne treba zanemariti unošenje organskog đubriva jer nisu sve 3 elementa. Potrebni su i ostali mikroelementi.
Pozdrav!
I da, zbog klimatskih uslova u Srbiji, nemoguće je dobiti seme belog luka bez plasteničke proizvodnje i mikroklime.
Evo nasao sam jedan tekst odavde
samo me buni ovaj boldovani /crveno/ deo prilikom sadnje,posto svuda na video klipovima su brazdice.
Plavo sam obelezio pocetak nekog objasnjenja.
Citat:
Vrlo je lako odgajiti beli luk u sopstvenoj bašti jer je otporan na niske temperature, bolesti i štetočine. U stvari neophodan mu je jedan period hladnog vremena da bi se postigao bolji prinos. Beli luk omogućava dobro iskorišćenje prostora u bašti jer tokom zime malo šta uspeva, pa beli luk tada može zauzeti veći deo. Kako odabrati seme? Beli luk se sadi na taj način što glavice koje ste kupili za jelo, podelite na čenove i njih sadite. Može se desiti da da su glavice stare i suve, pa nije loše da za sadnju kupite beli luk koji je za to predvidjen u prodavnicama u kojima se prodaje seme.
Kada saditi? Uglavnom daje najbolje prinose ako se sadi u jesen (oktobar i novembar). Ovo će omogućiti da se korenov sistem razvije pre hladnog vremena i da tako pripremljen brzo nastavi da raste u proleće. Moguće je da izdanci ne budu vidljivi iznad zemlje sve do ranog proleća, ali ne brinite se oko toga. U leto će beli luk verovatno razviti cvetove koje treba otkinuti (a mogu se i jesti) kako bi glavica u potpunosti sazrela.
Kako pripremiti zemlju? Beli luk nije probirljiv što se tiče tipa zemljišta, ali voli rastresitu zemlju. Pre sadnje treba preriljati leju. Beli luk takodje dobro uspeva u saksiji.
Kako pripremiti seme? Ostavite glavice cele sve do trenutka dok ne nameravate da ga posadite, jer bi se u suprotnom čenovi brzo osušili.
Sadnja.Zasadite čenove tako što ćete ih samo gurnuti ispod površine zemlje. Veličina budućih glavica belog luka zavisi od prostora koje glavice budu imale tokom rasta. Za glavice srednje veličine čenove sadite na 15 cm razmaka. Za veće glavice obezbedite veći razmak.
Navodnjavanje. Od trenutka kada glavice počnu da se formiraju pa nadalje, pazite da ne navodnjavate previše. Mnogo vode će samo pospešiti truljenje. Navodnjavajte samo kada je suša.
Vadite beli luk kada vidite da vrhovi listova počinju da se suše. Vilama vadite glavice na površinu zemlje i tu ih ostavite nekoliko dana da se osuše na suncu. Ako je vreme kišno unesite ih unutra da bi se osušile.
Manje glavice možete sačuvati sa ponovnu sadnju.
Beli luk sprečava pojavu bolesti u vašoj bašti pa je dobro saditi ga uvek na različitom mestu. na istom mestu ga možete saditi posle 3 godine.
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 11:07 ] @
Da li potrebno praviti brazde ili bi moglo sa cilindricnom cevi busiti rupe i u njih ubacivati cenove.
I opet,ali ne i cudno od mene.Da li izmedju redova leske mogu zasaditi taj luk.Leska je trogodisnja,pa recimo 2 godine tako da radim.
Da li jedno drugom smeta,ili ce leska smazati sve sto luku treba?
[ cika dacha @ 31.05.2013. 11:56 ] @
izmedju vocki sve mozes da sadis! samo ne moras da sadis odmah uz drvo!
[ Horvat I @ 31.05.2013. 14:25 ] @
Leska ima BOGAT lad!
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 16:06 ] @
A kazite mi po pitanju sadnje,kada se preore zemljiste,podjubri,da li bi ovakav sistem bio moguc da
pravi udubljenja gde se stavlja cenj.
Beli luk najbolje uspeva na strukturnim plodnim, dubokim, ocednim i nezasenjenim zemljištima. Ako se đubrenje obavlja stajnjakom, dobija se loš kvalitet belog luka. Zbog toga stajnjak treba koristiti obazrivo- u manjim količinama, I to dobro zgoreo. Zato je bolje koristiti kompost, 20-30 tona po hektaru, naravno, pre jesenjeg oranja. Predsetveno, sa pripremom zemljišta, zavisno od njegove plodnosti, treba uneti 100-200 kg azota, 100-200 kg kalijuma i 50-80 kg fosfora, po hektaru. Ukoliko je zemljište siromašno sumporom, potrebno je obogatiti ga i ovim elementom, jer beli luk troši velike količine sumpora. Zbog toga je zgodno koristiti kalijum sulfat, koji onda ima dvostruku ulogu – kao kalijuma i sumpora.
U prolećnoj sadnji moguće je korišćenje herbicida trefl ana (2 l/ha- inkorporacija pre sadnje). U već izniklom i odraslom usevu belog luka moguće je koristiti i herbicid afalon (linuron) ali u manjim dozama (oko 1 kg/ha), i u slučajevima masovne zastupljenosti širokolisnih korova kao što su štir i pepeljuga.
Crveno je moje zemljiste.Nego citam,pa gde da nadjem 30 t komposta.I koliko to kosta?
[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 31.05.2013. u 17:38 GMT+1]
[ ventura @ 31.05.2013. 19:48 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: A kazite mi po pitanju sadnje,kada se preore zemljiste,podjubri,da li bi ovakav sistem bio moguc da
pravi udubljenja gde se stavlja cenj.
Ovo bi toliko utabalo zemljište da bi sadnja postala besmislena.
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 19:54 ] @
Jbg,sta god da predlozim lahko,ipak mora da se radi.Hocu.Ali sam procitao da na ha ide 400k cenja.
Citat:
Sadnja belog luka se obavlja ručno. Motikom se otvara brazda u koju se sade dva reda na 20 cm, a zemlja koja se skida tom prilikom koristi se za pokrivanje prethodne brazde sa dva reda. Na svake tri brazde ili 6 redova treba ostaviti razmak od pola metra. Ovako obavljena sadnja, u šestorede trake ili pantljike, omogućava lak pristup biljkama prilikom nege useva u toku vegetacije (plevljenje, okopavanje). U redu se sadi na rastojanju od 10 cm, tako da, u usevu sađenom u trake, ima oko 400.000 biljaka po hektaru. Dubina sadnje treba da bude od 2 do 5 santimetara
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 20:15 ] @
VENTURA...Da li si vidjao ovo 1900 €,zovu je MAŠINA ZA PRIPREMANJE SETVE.
Da li vredi za pripremu zemlje.Zemljiste gde bi sadio luk je oduvek bila obicna trava i pored potoka.
[ dusans @ 31.05.2013. 20:59 ] @
Lave, jel to već orana zemlja ili je još uvek livada?
Ako nije, onda moraš prvo oranje pa tanjiranje ili freziranje i na kraju taj setvo-spremač da bi dobio rastresito zemljište.
Setvo-spremač se inače koristi pred samu setvu da bi od prethodno dobro pripremljene zemlje praktično napravio leju.
[ Lavlja_Jazbina @ 31.05.2013. 21:09 ] @
Nije nikad orana.Trava za krave,ovce i ko je sta stizao da pusta.Da li je to lose.
Lako cu to da odradim,ima masina koliko hoces,samo treba seljaka naterati da radi,ako ne,uzmem pa se potsetim.
Radio sam to na raspustima sa 7 godina.
[ dusans @ 31.05.2013. 21:21 ] @
Koliko je dobro ili loše ne znam ali bi sigurno trebao da se posavetuješ sa stručnjakom u vezi toga.
Link mi zapinje.Odradim kako savetuju ispitivanje zemljista,kako mogu da osiguram,Rrpadzik i ostali troskovi.Gde da nadjem nadnicare,
transport,da osvezim gradjevine ako susim,a moram jer kazu 10% mi ostaje za sledece sejanje itd.Citam i ucim.
Kada Bog bude odlucio,neke stvari ce po pitanju finansija biti milionske,samo me plasi ako me novac nije do sada pokvario,da li ce tada!
A mnogo ga je proslo kroz ruke.Za ovo sam zagrejan.Leska ce da ceka ,a ha je pored.Ako budem nagovorio seljake za prodaju planiram 4-6 ha oko kuce.
Sutra se dogovaram sa drugarom,ala VENTURA po megalomanosti.Svaka zarada mu je mala,a on bi 200k€ da pocinje samnom,a posto nisam poceo,nisam ni amater.
[ ventura @ 01.06.2013. 08:30 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina: VENTURA...Da li si vidjao ovo 1900 €,zovu je MAŠINA ZA PRIPREMANJE SETVE.
Da li vredi za pripremu zemlje.Zemljiste gde bi sadio luk je oduvek bila obicna trava i pored potoka.
Pa to ti je klasičan setvospremač :)
Sa time seljaci uglavnom i pripremaju zemlju (neko koristi i tešku drljaču, mada ona nema neku posebnu poentu), a pogodnost je što sa njim ulaziš odmah nakon oranja i đubrenja i on sa tim oprugama razbija i korov dok ga drljača samo izbacuje na površinu i time pravi još veći problem.
1900 evra mi zvuči malo jeftino, ali sve je stvar koliki zahvat si gledao.. Recimo domaći setvospremač sa zahvatom od 3.5m ti košta u rangu 3000 evra, dok su takvi strani oko 8-9-10 hiljada.
[ cika dacha @ 01.06.2013. 10:09 ] @
^ i za to cudo treba ozbiljan traktor :-)
laFe kolika ti je povrsina te livade tj buduce njive?
[ ventura @ 01.06.2013. 20:47 ] @
Pretpostavljam da ovaj na slici ima zahvat od oko 5 metara, što znači da mu treba traktor od oko 130-140-150ks, dakle neka srednja veličina.
[ Lavlja_Jazbina @ 01.06.2013. 21:18 ] @
Citat:
kolika ti je povrsina te livade tj buduce njive?
Nesto preko hektar,pored kuce.Imam okolo jos 5.Ova 3ha su pored kuce,i jos 1ha koji planiram da kupim,ako hoce vlasnik.
[ ventura @ 01.06.2013. 21:41 ] @
U tom slučaju za tebe je ovo idealno:
sa ovim dodatkom (freza)
i ovim (plug obrtač)
I što je najbolja stvar, sve ovo može da se nađe za 3-4 hiljade evra u sasvim solidnom stanju...
[ cika dacha @ 01.06.2013. 21:46 ] @
Brzi si ventura :-)
taman da napisem da ti je i dovoljan veci toma vinkovic! jer i planiras lesnike pa tako ces sve sa njim uspesno zavrsiti! :-)
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 11:28 ] @
Ovo sa plugom,obrtacem mi se svidja,a malesno je i moze da se provlaci.Dobro.
Zemlju ja kopam?Koja kolicina,koja dubina?Koji institut za procenu kvaliteta i da li oni dolaze na zahtev,sto sumnjam.
[ ventura @ 02.06.2013. 11:39 ] @
Citat:
Lavlja_Jazbina:
Zemlju ja kopam?Koja kolicina,koja dubina?Koji institut za procenu kvaliteta i da li oni dolaze na zahtev,sto sumnjam.
Meni ovi rade analize, naravno da dolaze na lice mesta:
Ove godine su na pet parcela radili:
1. Terenska pedoloska istraiivanja;
2. Mehanicke i hemijske analize zemljista uzorkovanih iz otvorenih profila;
3. Testiranje preparata za popravku fizicko-hemijskih svojstva zemljista (kondicionera) gajenjem
silainog kukuruza u kontrolisanim uslovima;
I to ukupno košta sa svim analizama i tim laboratorijskim uzgojem nekih 220.000 dinara.
Stim što ti moraš da obezbediš radnu snagu koja će da kopa te rupe tamo gde oni odrede, koje posle oni gledaju i iz kojih uzimaju uzorke.
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 12:18 ] @
Izvoli http://nsseme.com/products/inc...stvo_uzorkovanje_zemljista.pdf
To ti je uputsvo po kojem se uzima uzorak za analizu.
Kakva lupetanjaaaaaa oko drljače i setvospremača. Zna se kada se koja mašina koristi. Čula-kazala i malo lepša farba nije suština.
Tebi bi bilo dosta i da odradiš parcelu posle oranje u dva prohoda lakom drljačom (sa rotorima, po mogućstvu) jer koliko mi se čini, luk ima plitak koren a laka drljača taman toliko duboko i razbija zemljište posle oranje. Možeš i setvospremačem ali samo jedan prohod jer bi prelaženjem više puta izvadio svu moguću vlagu u setvenom sloju a seme bi ti u toj zemlji isto nicalo kao i kada bi ga ostavio u suvoj kesi sve dok ne padne neka kiša. Ne pravi prašinu. U prašini ništa ne raste. Tanjiranje teškom tanjiračom bez oranja bi završilo posao brže, kvalitetnije i jeftinije. Nađi nekoga da ti dva puta pređe teškom vučenom tanjiračom i zemljište je pripremljeno.
Ako luk ima plitak koren (a čini mi se da ima) zbog ove stavke
Citat:
Beli luk takodje dobro uspeva u saksiji.
onda agrotehničke mere nisu ništa različite od agrotehničkim mera potrebnih za setvu pšenice. Znači, priprema zamljišta na dubinu od 10-15cm.
Ona slika koja je prva okačena na ovoj temi nije ništa mnogo različito a ne pravi nikakav drugačiji rezultat od klasičnog kembridž valjka.
Ne moraš onakav setvospremač da kupiš, imaš manjih i to dosta jeftinijih. Sve zavisi kolike konjaže je traktor. Ako nemaš traktor onda možeš to da odradiš motokultivatorom ili da se lepo otvoriš za jednog tomu vinkovića sa roto-frezom kao što je predlagano na prošloj strani teme i da budeš miran.
[Ovu poruku je menjao gigamg1 dana 02.06.2013. u 13:29 GMT+1]
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 12:46 ] @
Pripremu mislis kao podlogu,jer koliko sam citao,sadi se na 3-5 cm u zemlju.
Bez obzira,idem do babe pa cu proci i pitati.Od masina imam skro sve,mislim rodbina.
Nego da pitam ponovo oko 20-30t komposta.Da li moram i to ubaciti u zemlju?
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 13:37 ] @
Da, predsetvena priprema. Koliko sam sada video, reč je o zaparloženom zemljištu. Za početak je obavezno da preoreš to da bi izmešao malo zemlju.
Ako to odradiš prve godine i druge onda ti je jeftinije i bolje odraditi tanjiranje sledećih godina. Lepo razbacaš đubrivo i zatanjiraš dobro. Ništa više ti neće trebati. Kasnije svake druge godine obrneš zemlju plugom da se izmeša i odlično. Vodi računa o monokulturi i bolestima jer ne možeš jedan usev da dugo godina uzgajaš na istom mestu.
Bilo bi poželjno uneti organsko đubrivo jer kompost utiče na povećanje humusa u zemljištu. Zemljišni humus se teško i sporo obnavlja a bez njega biljka ne bi uopšte mogla da raste u zemljištu, imao bi jalovu zemlju.
U principu, kompost je ustvari prerađena organska materija. Dobro sagoren stajnjak može biti kompost. Svaki organski otpad može biti kompost ako istruli dobro. Što više uneseš u zemljište organskog đubriva, bolji ćeš prinos imati. Nećeš imati toliko potrebe za unošenje mineralnih đubriva i zdravije je.
Ako ne planiraš odmah nakon unošenja đubriva da sadiš onda možeš i stajnjak da uneseš i zaoreš ali da vodiš računa o tome da prođe određeni period da bi se taj stajnjak humificirao. Za početak, unesi koliko možeš komposta a najpre odnesi zemljište na analizu da vidiš koju tačnu količinu treba da uneseš jer ne znaš ti kakvo je zemljište i koliko je zastupljen humus u zemljištu i koji elementi su ti u deficitu. Unesi koliko možeš pa sledeće godine dodaj i tako redom. Efekat komposta je dugogodišnji. Procenat organskog đubriva utiče na vodno-vazdušni režim tla, aeraciju tla, toplotni režim, lakšu obradu, veći prinos, zdravije biljke...
Za tvoju parcelu (preko hektar) ti treba dobra količina komposta. Razmisli još jednom o unošenju stajnjaka jer teško da ćeš naći tu količinu komposta za tu parcelu a i razlika u ceni je ogromna. Moj je predlog da uneseš koliko možeš pa da postepeno pojačavaš. Nadoknađuješ mineralnim đubrivima. Ako ti analiza pokaže povoljne rezultate onda ima šanse da početak, ako ti je troša, izbegneš unošenje veće količine stajnjaka. NPK je infuzija a organsko đubrivo je čista hrana za biljke.
[ ventura @ 02.06.2013. 13:38 ] @
Citat:
gigamg1:
Kakva lupetanjaaaaaa oko drljače i setvospremača. Zna se kada se koja mašina koristi. Čula-kazala i malo lepša farba nije suština.
Tebi bi bilo dosta i da odradiš parcelu posle oranje u dva prohoda lakom drljačom (sa rotorima, po mogućstvu)...
Teška i laka drljača nemaju veze jedno sa drugim. A ti sleledeći put malo bolje pročitaj poruku pre nego što počneš sa pametovanjem
Teška drljača je zaostavština iz nekog prošlog vremena, i ima je smisla koristiti je koliko ima smisla orati volovima.
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 13:53 ] @
Moracu uskoro na teren,live.da udahnem miris sela,stale o ostalog.Ovako mi je sve zbrkano.
Citat:
Beli luk najbolje uspeva na strukturnim plodnim, dubokim, ocednim i nezasenjenim zemljištima. Ako se đubrenje obavlja stajnjakom, dobija se loš kvalitet belog luka.
Moje je nezasejano,a odakle ovo sa stajnjakom?
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 14:10 ] @
Citat:
ventura:
Teška i laka drljača nemaju veze jedno sa drugim. A ti sleledeći put malo bolje pročitaj poruku pre nego što počneš sa pametovanjem
Teška drljača je zaostavština iz nekog prošlog vremena, i ima je smisla koristiti je koliko ima smisla orati volovima.
Objasi princip i za čega svaka od njih služi i koji je njen učinak. Razlike u radnim organima i dubini obrade. Slobodno, imaš prostora za svoj tekst. Verovatno nešto novo i naučim iz tvog dugogodišnjeg iskustva. Znaš li ti uopšte razliku između oranja i drljanja kada tako napamet lupaš i porediš ih? Kada pričamo o prošlim vremenima, tvoje iskustvo u toj oblasti je verovatno višegodišnje... Edukuj nas!
Elem!
Stajnjak, kao što sam napisao ako sagori (preradi se u oblik koji je pristupačan biljci) je kompost u neku ruku. Tu gde je naveden stajnjak u tvom citatu se misli na nesagoreni stajnjak koji može da sprži žile biljkama ako dođe tako nesagoren u dodir za žilama i zato sam napisao da bi bilo poželjno da zaoreš taj stajnjak tj. spustiš ga na dubinu i sačekaš neki period da bi on tako pokriven zemljom, zadržao vlagu i aktivirao zemljišne bakterije koje bi ga kasnije razložile u oblik koji je bezopasan i pristupačan za biljku. Takođe, zemljišta đubrena stajnjakom zahtevaju dodavanje azotnih đubriva jer se veliki deo zemljišnih bakterija hrani azotom. Ako baciš stajnjak i neuneseš bar malo azotnog đubriva onda možeš da dobiješ azotnu depresiju pri kojoj bakterije iz zemljišta troše već postojeće zalihe azota u zemljištu. To je npr. česta pojava kod zaoravanja žetvenih ostataka kukuruza.
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 14:18 ] @
Znaci mogu da koristim,kako zovu gaseno djubrivo.To imam jedno 5 traktorskih prikolica.
[ ventura @ 02.06.2013. 16:04 ] @
Citat:
gigamg1: Objasi princip i za čega svaka od njih služi i koji je njen učinak. Razlike u radnim organima i dubini obrade. Slobodno, imaš prostora za svoj tekst. Verovatno nešto novo i naučim iz tvog dugogodišnjeg iskustva. Znaš li ti uopšte razliku između oranja i drljanja kada tako napamet lupaš i porediš ih? Kada pričamo o prošlim vremenima, tvoje iskustvo u toj oblasti je verovatno višegodišnje... Edukuj nas!
To za tešku drljaču mi je objasnio čovek koji je bukvalno doktor za te stvari. I po akademskom zvanju i po prinosima. Tako da kad neko sa manje love postigne 40% veće prinose od konkurencije (koja btw. izmeđuostalog od mehanizacije koristi tešku drljaču) onda cenim da se čovek kanda razume po malo u to što priča.
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 16:59 ] @
pa kad ti je objasnio, napisi to sto ti je objasnio. Verovatno si to dobro razumeo i shvatio i znas princip kada tako tvrdo branis taj stav. Pisi slobodno, pretvorio sam se u oko.
Znas, i meni su roditelji pricali, kada sam bio mali, da deda mraz postoji. Sva sreca, nisam se blamirao i lupetao po forumima o njegovom postojanju...
[ ventura @ 02.06.2013. 17:09 ] @
U principu nema ništa pogrešno ni u tome da se zemlja ore volovima.. Samo što danas, u ovom veku, postoje nešto efikasniji načini da se taj posao urade brže, bolje, jeftinije i kvalitetnije.
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 17:23 ] @
Izvini, nisam nigde video objašnjenje koje opravdava tvoje tvrdnje.
Ne znam stvarno zašto spominješ te volove kroz celu temu. Verovatno imaš komplekse od njih. Volovi ne lupetaju napamet... Oni ćute i rade.
[ FoghornLeghorn @ 02.06.2013. 19:46 ] @
@Ventura : Verovatno mislis na tesku, tzv. trokrilnu drljacu koja se koristi/koristila na traktorima! Ona jeste u neku ruku relikt, jer su svi presli ili na setvospremace ili na tzv. lake drljace sa valjcima za razbijanje grudvi pozadi. Mada te "teske" drljace mnogi i dan danas koriste jer ne sitni previse zemlju, tj ne pretvara je u prasinu.
A sto se tice volova - moram da te demantujem - tada su se koristile bas lake drljace sa dva krila i zakrivljenim zupcima! Ja imam komplet "mehanizacije" koju je pokojni pradeda dobio 1922. od drzave kao nosilac albanske spomenice (dakle, vreme oranja volovima i konjima) i taj komplet se sastoji od pluga, dvoredne sejalice za kukuruz, drljace i prasaca, kao i od takozvanih "kolecki" ili kolica koja su isla ispred pluga (imaju jedan veci i jedan manji tocak). Sejalicu za zito je nazalost moj stric prodao ali ona je kupljena negde pred II svetski rat!
Inace, bas za tu staru, laku drljacu, na koju samo treba nakaciti one valjke pozadi, seljaci me najcesce i salecu - traze da je kupe! Sklonio sam je u kucu za svaki slucaj da ne "dobije noge". Slikacu kad budem otisao do sela svaku ponaosob pa cu pokazati!
Nadjoh na netu neke slike kao ilustraciju:
Mada ova "stara" drljaca je negde iz 40-50-tih godina!
Sto se belog luka tice, ako Takac iz NSsemena kaze da se radi pre svega rucno, jer masinska obrada (sadnja i ubiranje) po nasoj literaturi daju 35 a po stranoj 40% manji prinos sto je prilicna brojka, sta dodati onda tome?
Ja sam u petak razgovarao upravo sa njim jer me zanimalo uspeva li na sumadijskoj zemlji! Njegov odgovor je bio DA, ali pre svega analiza zemljista, pa tek onda sve ostalo! Analiza se radi besplatno za registrovana domacinstva.
Evo ga Takac jos jednom:
Zemlja se naravno poore i pripremi mehanizacijom, dok se brazde za sejanje obicno otvore masinski, i to obicno ljudi sami naprave - 4-6 redova. Sadnja i vadjenje moraju se raditi rucno!
[Ovu poruku je menjao FoghornLeghorn dana 02.06.2013. u 21:08 GMT+1]
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 20:19 ] @
Pošto i dalje dolazi do brkanja nekih pojmova. Evo demonstriraću slikama pošto vidim da vlada žestoko brljanje pojmova.
1. Laka drljača (u nju spada i gore prikazana konjska drljača za zakrivljenim klinovima) malo savremenija od one koju su životinje vukle ali skoro isti učinak imaju. Prodire u zemlju nekih 5-8cm i služi za zatvaranje zimske brazde jer ravna dosta zemlju i izvlači jako malo vlage na površinu. Prevaziđena ali ipak se u nekim slučajevima koristi na zemljištima koja su mokra jer razbija pokoricu taman toliko da se ubrza sušenje. Od zatvaranja brazde i razbijanja pokorice se više i ne koristi.
2. Teška drljača savremeniji oblik gore navedene drljače sa masivnijim težim ramom, jačim, debljim i dužim klinovima, zadnjim rotorima koji još više sitne zemlju. Prednost u odnosu na stari tip drljače joj je što je teža, ima rotore, dublje prodire u zemljište, ne izvlači toliko vlage kao klasičan setvospremač a isti posao obavlja.. Može da zameni klasičan setvospremač na većini tipova zemljišta i brže se može odraditi parcela sa njom. Za ovakvu neku drljaču je potreban traktor od najmanje 85hp pa na više.
3. Roto drljača. Isti princip rada ima. U jednom prohodu priprema zemljište za setvu jarih žita. Većina današnjih, savremenih sejalica imaju RD u svome sklopu postavljenu ispred ulagača semena pa je moguće u jednom prohodu odraditi i pripremu i setvu.
Mislim da je krajnje neukusno lupati i tako tvrdo brkati pojmove bez pokrića. Moje pokriće je gore sa objašnjenjima i slikama. Ne želim više da se raspravljam jer nije mi to bila namera. Samo me je u jednom trenutku iznerviralo tuđe lupetanje napamet bez pokrića. Nadam se da je neko naučio nešto novo pa će kasnije znati šta je laka, šta teška a šta roto drljača. Samo sam razjasnio neke pojmove.
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 20:54 ] @
Ovu prvu imam kod svakog rodjaka,ostale nisam video kod nikog.Trobranzne plugove isto imam.
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 21:05 ] @
To nije klasičan plug sa 3 glave. Malko pliće ore. Taj više služi da zameni tešku tanjiraču odnosno za "ugar" i pliću obradu. Za beli luk - "UBIO SE"
[ FoghornLeghorn @ 02.06.2013. 21:06 ] @
I ja onu Giginu super-tesku nisam video u selu ni kod koga. Zato sam i rekao da je ona klasicna "teska", sto zapravo i jeste u odnosu na onog "super-teskasa!
Taj plug ti lepo vrsi pos'o - samo polako i sto dublje!
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 21:12 ] @
Moram da pitam.Slikacu za 20 dana kada budem isao,ta livada je uvek bila livada,trava,ne detelina.
Da li je to lose?
evo nasao sam od prosle godine.desno iza sumarka ima jos i donji deo a na sredini kacara.Druga slika.
[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 03.06.2013. u 09:59 GMT+1]
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 21:19 ] @
Ja ne mogu da ih krstim kako hoću kada ih svi tako zovu...
Raspitaj se zašto je bila neobrađivana. Ako je neka jalovina onda ćeš imati muke sa njom.
Pošto je livada i nije obrađivana onda znači da je zemlja odmorna. Imaćeš u početku problema sa korovima. Totalni herbicid i prskaj!
[ ventura @ 02.06.2013. 21:27 ] @
Citat:
gigamg1:
1. Laka drljača (u nju spada i gore prikazana konjska drljača za zakrivljenim klinovima) malo savremenija od one koju su životinje vukle ali skoro isti učinak imaju. Prodire u zemlju nekih 5-8cm i služi za zatvaranje zimske brazde jer ravna dosta zemlju i izvlači jako malo vlage na površinu. Prevaziđena ali ipak se u nekim slučajevima koristi na zemljištima koja su mokra jer razbija pokoricu taman toliko da se ubrza sušenje. Od zatvaranja brazde i razbijanja pokorice se više i ne koristi.
Teška drljača sa šiljcima se na Engleskom zove "spike harrow". Pokušaj da pronađeš neke reference o istoj na internetu, a da to nisu muzejski eksponati, ili eventualno nekog organic idiota koji otkriva rupu na saksiji.
Umesto teške drljače se koristi podrivač odnosno "chisel plow"
a za razbijanje pokorice se koristi ovo:
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 21:29 ] @
Oko kuce je bilo 1 ha pod sljivama a ovi opet,zvala se okucnica pa zbog toga se nije obradjivala.
Ako je ona prva slika drljaca,onda se ja zovem bora.
Druga slika je izvini,ali za volove.ILi za ravnanje nekog golf terena.
Prva mi je predubok gaz,a druga mi se cini da bi usitnila zemlju do prasine.
[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 02.06.2013. u 22:43 GMT+1]
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 21:40 ] @
E opet si pokazao svoje nepoznavanje iako uporno pokušavam da ti objasnim na lep i kulturan način.
To što si okačio nije podrivač nego razrivač ili u narodu poznat kao "gruber" koji po redosledu nastupa iza podrivača. Podrivač ide dublje u zemlju i para plužni đon(koji nastaje dugogodišnjim oranjem na istu dubinu. jednostavno, utaba se zemlja) ili u većini slučajevima potpuno zamenjuje plug. Razrivač (gruber) može da menja i setvospremač i drljaču i tanjiraču. Ne krivim te što si pobrkao to dvoje iako dosta liče ali ima je namena drugačija.
Ovo je podrivač
Možeš čitati do sutra reference ali praksa drugačije govori.
To "ovo" što si okačio zadnje je kod nas poznato kao "brana zubača" i jeste, može da zameni laku drljaču pri razbijanju pokorice a najčešće ide odmah za sejalicom i zatrpava sitne tragove i pomalo ravna. Savremenija verzija ove alatke .
Ako imaš još nedoumica oko poljoprivredne mehanizacije, ti slobodno pitaj ali ne na ovoj temi jer je malo glupo da spemujemo čoveku temu.
Ako ne veruješ, slobodno proveri. Čak možeš i guglom da utvrdiš tačnost podataka.
[ FoghornLeghorn @ 02.06.2013. 22:32 ] @
Lave, jel se odande vidi brdo Visak ili Gradiste? Nesto mi teren mnogo poznat Saranovo, Jarusice, Krcmare? Taj kraj?
Nema veze, ovako je slicno kod mene blizu Race! Klasicna sumadijska zemlja - ona parcela deluje jako lepo, a one vrbe dole kanda pokazuju da ima i vode u blizini!
Elem, ako imas manji traktor, onda se onakva ledina razorava prvi put jednobrazdnim plugom da bi bilo sto dublje! Ako imas dvobrazdni (leskovacki) onda moze da ga izgura i Rakovica, ali ce dobro da se pomuci ako ide na punu dubinu. Razgovaraj sa rodjacima ko ima najjaci traktor i ko moze najdublje da poore, posto je dosad bila livada, pa mu plati ili refundiraj - ovde je oko 40-50 eur oranje hektara, ali njive, ne ledine!
Ako ces nekim trobrazdnim plugom - za ovdasnju zemlju treba bar 100 konja da to duboko zaore! Na'vataj te rodjake na neki rostilj i dogovori se sa njima
[ ventura @ 02.06.2013. 22:34 ] @
Citat:
FoghornLeghorn: ...ovde je oko 40-50 eur oranje hektara, ali njive, ne ledine!
Zavisi kako se pogodis - obicno ide 40e + gorivo (tada ti dublje pooru ) ili 50 eur njihovo gorivo - tad ga "zabasure" koliko mogu! Naravno, ovo je oranje vec obradjivane njive - za ledine moze da bude i vise, ali opet ne mora da znaci...
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 22:52 ] @
Moras prema Ljuljacima,nego tu je ono Venturino pljuvanje prema seljacima nazalost opravdano po pitanju rada.
Nije ovde problem 50€,ni gorivo.Oni ni nemaju cene,samo filozofiju.Ma nemoj ovo,nemoj ono.Ko ti rekao.
Najbolje ne raditi,i kafana.Zato slabo i kontaktiram sa mestanima.O7am pa do 10pm mi je rabota,a te njihove pijanke i rostilje zaobilazim.
Pa da me stavis u selo da nista ne radim,mislim da bi posle 1 dana odlepio.
FoghornLeghorn..da,potok od izvora 100m.
[ ventura @ 02.06.2013. 22:57 ] @
Citat:
FoghornLeghorn: Zavisi kako se pogodis - obicno ide 40e + gorivo (tada ti dublje pooru ;) ) ili 50 eur njihovo gorivo - tad ga "zabasure" koliko mogu! Naravno, ovo je oranje vec obradjivane njive - za ledine moze da bude i vise, ali opet ne mora da znaci...
Kako god da ga naprave, za te pare je vrlo jeftino :)
[ Lavlja_Jazbina @ 02.06.2013. 23:16 ] @
Pa posto si im najavio da sve rasprodaju i idu na ulicu,mozda ugrabe neku paru pre toga.
Nije to banat,i traktor od 300 konja,neko siromasna Sumadija za koju nemas razumevanja.
Nego da se vratimo na moj LUK.Kada bude orao,nece mi pasti na pamet da im kazem da je za luk.Bice skuplje,mora neznije.
[ gigamg1 @ 02.06.2013. 23:46 ] @
Moje je neko misljenje da ne moras nesto dublje od prosecnog oranja (oko 30cm). Nije to vocnjak pa da moras da duboko ores (rigolujes) da bi spustio gornji deo koji je pun humusa i stajnjaka u donju zonu da ga moze koren vocke koristiti bolje. Moras racunati na to da nije dobro jednu kulturu gajiti stalno na jednoj parceli. Stetocine ostaju i uvecavaju se pa za par godina bude skoro nemoguce bez problema istu kulturu sejati. Nece ti bas svaki seljak hteti da ore tu ledinu jer je to neobradjivano i sabijeno. Teze se ore... Gledaj da je sto veci traktor jer manji ce ti taj hektar deljati nekoliko sati i potrositi isto goriva kao neko sa vecim traktorom i plugom sa vise glava a taj sa vecim ce ti brze to odraditi. Kada vide koliko treba vremena da se to obradi, ovi sa manjim traktorom ce ti vise naplatiti. Psiho faktor je tu presudan! heheh
Moja preporuka ti je da ides prvo prskanje totalnim herbicidom pa onda razbacivanje stajnjaka i deo mineralnog djubriva a zatim da uzores to pa da necim zatvoris brazdu i poravnas, sacekas nekih mesec dana da izniknu korovi iz semena opet i opet da tretiras totalnim herbicidom i onda da odradis razbacivanje drugog dela mineralno djubriva i onda tek da odradis predsetvenu pripremu i da sadis. Tako ces se u prvom krugu resiti velikog dela korova i zaoraces ih zajedno sa semenom pa ces ravnanjem provocirati seme da isklija i onda ces mu zadati finalan udarac drugim tretmanom totalnim herbicidom. Bices miran odmah u startu. Posle toga mozes kako hoces da spremas za sadnju. Resices se 90% korova u samom startu pa kada kasnije bude zasadjena povrsina, neces imati mnogo korektivnog prskanja koje bi te skuplje izaslo jer luk nije tako cesta kultura pa da ima mnogo pristupacnih herbicida. Jeste da ce se na ovaj moj predlog pobornicima organske proizvodnje dici kosa na glavi ali tako bi bilo najbolje.
[ KrkaCiC @ 02.06.2013. 23:51 ] @
Moram da se ubacim
Kod dede u selu (vrlo malo selo) nece niko da ore,valjda je to radio samo jedan tip i on je naplacivao valjda oko 1e po hektaru,a opet ga ne odradi bas extra.
Meni to bilo cudno da niko nece da ore ni za te pare,mislim 100e po hektaru,gorivo je tu sitnica
Ali,tamo niko nema traktore jacine kao veliki vojvodjani,mislim da je najjaci traktor imt 542 ili neki rus,i kazu da nece ljudi da lome i upropascuju traktor za taj novac
Tako da mislim da prica od 40e po hektaru ne pije vodu
Ako je tako,neka dodju kod dede u selo,razbice pare
[ ventura @ 03.06.2013. 08:15 ] @
Citat:
KrkaCiC: Moram da se ubacim :)
Meni to bilo cudno da niko nece da ore ni za te pare,mislim 100e po hektaru,gorivo je tu sitnica :)
Daleko od toga da je gorivo kod oranja sitnica... Ako izuzmemo onu najbolju i najgoru zemlju, dakle nešto u sredini, po hektaru ti treba 25-35 litara goriva sa većim traktorom, a manji pretpostavljam da troše još i više. (na najboljoj zemlji na oranje možda potrošiš i 15 litara jer je rastresita, a na nekoj teškoj možda i 60 litara dok odradiš sve, ali to su ekstremi pa ih nisam ni uzimao u obzir)
Ja sam oranje uslužno plaćao 75-85 evra po hektaru (sa gorivom), dubina 25cm, ritska crnica, i to na velike površine, pa mi je zbog toga ova cifra od 50 evra sa gorivom vrlo niska...
[ FoghornLeghorn @ 03.06.2013. 08:31 ] @
Ljudi moji ovaj forum je pravo cudo - od belog luka odemo u prikljucne masine i usluzno oranje bez problema... a tako i za druge teme!
Evo stvarno, ako nije o belom luku - necu da se javljam...
@KrkaCiC : Sam si rekao malo selo Kod mene ima nesto malo ispod 4000 stanovnika, na 5 km od grada. Na prste jedne ruke mozes izbrojis ko zivi cisto od poljoprivrede... kad bolje razmislim, ne mogu ni da se setim nikoga. Elem, traktor imas u svakoj kuci, vecina je dala zemlju u zakup (iako su u selu), jer iz svake kuce imas bar po jednu ili dve glave koje ili primaju penziju ili rade negde, a od zemlje eventualno basta Zato i jeste oranje jeftino - ubijes malo vremena, malo razradis traktor koji nisi palio ko zna koliko i uzmes pristojnu kintu u odnosu na penziju/platu. Ima mozda 10 ljudi koji pored toga sto rade ili imaju firme imaju i po 15-20 hektara u zakupu, ali oni imaju i ozbiljnu mehanizaciju i ne mlate se sa oranjem necijeg jutra zemlje! Skoro sam svratio do prodavnice, a tamo ko u svakom supermarketu - crni luk, beli luk, zimnice razne i slicno! Neki nece ni sa bastom da se bakcu
A inace, pravo je cudo koliko se stvari razlikuju od mesta do mesta, od podrucja do podrucja... prosto da ne poverujes. I meni dodje cudno kad Ventura napise da je zakup 300-400 eur, a ovde koliko porez - toliko zakup! Ko izvuce 50 eur za hektar taj je veliki diplomata. Moj stric svojih 3 hektara daje za cenu poreza za tu godinu!
Stvarno, daj da otvorimo jednu temu svastaru gde cemo da se svadjamo/raspravljamo a ne ovako
@Ventura: Ako ti nesto znaci, setva je bila 1500 din po hektaru - nafta njihova. Ja sam placao 1500 din za setvu liku koji se zove Bena Budza, posto sejalicu tek kupujem.
[ Lavlja_Jazbina @ 03.06.2013. 08:40 ] @
@gigamg1....Kada mislis da uradim ovo sto si predlozio.Pod utiskom sam se cuo i juce iu jutros,evo pre 10 min sa rodbinom.
Kisa celu noc,ali sitna i ove jake kise sa gradom su ih hvala Bogu zaobisle.Dosadna sitna kisa ali ako ovako bastavi nije lose.
Elem,posto je ta kisa natapala tu ledinu,mozda se i lakse odradi,a onaj @FoghornLeghorn...ima oko sokolovo pa namirisao vodicu
u donjem delu.Nikad orano,ali i kada je suvo ostanu tragovi traktorskih guma.Tesim se.
Nisu problem ni pare ni ko ce to odraditi.Tesko ce biti i platiti,nece da uzmu pa ce se nositi neke gume i potrosni materija,bacim u avliju pa neka se duse koliko hoce.
Za luk se ujna smeje,da li radja.Radja,a stooo.Ja.. .Samo pitam. Cenj moze da se naruci,i kako kazu u selo,oni ce ti i dognati.
@FoghornLeghorn..brzi si pa da dodam.Moram da pitam za oranje,kada je to prvi put na toj ledini.Lako prosirim posle na ostale njive.
[ ventura @ 03.06.2013. 08:57 ] @
Lave, ne znam kad se sadi taj beli luk, ali ako to planiraš tek za iduću sezonu, ja bi ti preporučio da zoveš one iz insituta za zemljište da ti urade analize i laboratorijski test. Znači oni uzmu uzorke zemlje, zasade primerno 10 uzoraka u njih, i onda primenjuju različite metode i vide šta daje najbolje rezultate i izađu sa konkretnim preporukama: to đubrivo, te količine, ti preparati.. Mislim da je mala cena u odnosu na unapređenje prinosa koje možeš da postigneš.
[ FoghornLeghorn @ 03.06.2013. 09:09 ] @
Luk se seje u Oktobru, eventualno pocetak Novembra. Analiza zemlje obavezno! Najbolje analiza zemlje pre oranja jer ces znati koliko djubriva i kog treba da bacis pod oranje! Kad ti analiza bude gotova, zovi Takaca sa NS instituta, ili jos bolje zovi ga odmah - jako prijatan covek koji ce lepo da te uputi u sve! Imas telefone na sajtu NS semena. Mozes pozvati predstavnicu za Centralnu Srbiji, Zoricu Jestrovic (064) 870 60 11, koja ce ti takodje dati neka osnovna uputstva i najverovatnije dati Takacev broj da popricas sa njim.
Nece valjati ako je kisela zemlja, ali to ces saznati tek posle analize.
Sto se oranja ledine tice, narocito sumadijske - sto vlaznije zemljiste to bolje, lakse i dublje ce ici! Mozes da poores i sad, posto ti zemlja treba za Oktobar/Novembar! Na leto ce iz toga da grune korov, ali onda odradi nekim totalom pre nego sto udje tanjiraca/setvospremac unutra, da imas manje korova sledece godine.
ps:
Tamo u Ljuljacima je svojevremeno pokojni prof. Srejovic vrsio arheoloska iskopavanja i imao veoma zanimljive nalaze - pazi da ne nagazis na neki zlatni cup, ili ostatke neke od starih civilizacija
[ Lavlja_Jazbina @ 03.06.2013. 09:11 ] @
Pa pise u knjigama i forumima od 01.10. do 01.11.Ja bih ove godine.Dao sam 300 svojih sadnica leske i izduvanio jer
posle za mene nije bilo.Ako stalno budem pricao,a nista ne budem radio svodi se na trabunjanje,a i to da zanemarim,nerviram se opasno.
Kombinacija da i Zena voli da ide u selo.Bingo,gde ces bolje.Ja kada sam to cuo,samo sam se kao jovanka kada pogleda tita i zapita se,sta ovaj trabunja.
Ja sam se dugorocno opredelio do penzije i penzija ,selo,a znaci mi toliko da kada bi mi neko rekao zivot ili Zemlja,nek sece glavu,zemlju NE DAM.
Mozda je to tebi smesno ali tako je.
[ gigamg1 @ 03.06.2013. 12:01 ] @
Kapiram te l_J u potpunosti.
Gledaj, ovako bih ja to.
Sad bih odradio analizu zemljišta i polako se preračunao koliko mi čega treba i kupio koliko mogu. Obezdbedio bih stajnjak unapred, dogovorio bih se. Dogovorio bih se za oranje, razbacivanje đubriva i spremanje i sadnju da kasnije ne moram da trčim tamo-amo da tražim ko će mi šta odraditi a rok za sadnju ističe.
Pošto kažeš da se u oktobru sadi onda bih to ovako vremenski:
tu negde u drugoj nedelji avgusta bih oprskao totalom
sačekao bih 2 nedelje da potpuno hemija odradi posao
gledao bih dobro prognozu kada bi trebalo da padne kiša i bio spreman odmah posle kiše da razbacim stajnjak deo veštaka i što pre ga zaorem jer stajnjak dosta gubi ako se ne zaore odmah
(to gore je gotov posao za avgust)
u septembru bih isto početkom preskočio jedno nedelju do nedelju i po dana (da korovi po uzoranom pomalo krenu da rastu i da zemlja malo upije vlage) pa bih razbacio deo djubriva i nekim laganom masinom poravnao.
Sačekao bih pred sam kraj septembra (zadnje dane) i ponovo te iznikle korove oprskao totalom. Sačekao nekoliko dana i spremio za sadnju i posle toga birao dan koji hocu u sadnom roku i sadio ko čovek u čistu i spremnu zemlju. (lažem, pomalo bih gledao da obavim sadnje neposredno pre kiše )
[ anon70939 @ 03.06.2013. 18:15 ] @
Ja kad sam se raspitivao za beli luk pre par godina, jbg za znatno manje parcele... dobijao sam odgovore "gde ces pored kineza" :).
Meni kineska cena nije predstavljala problem, nego oni valjda imaju neki hibrid koji je veci i lepsi od naseg domaceg... Ali nije ukusniji.
Mislim da mi horvat ili neko rece da cak kinezi na taj beli luk koji prodaju valjda na neki nacin deluju da ne moze da se koristi ni kao seme?
Lavlja_Jazbina: Ako stalno budem pricao,a nista ne budem radio svodi se na trabunjanje,a i to da zanemarim,nerviram se opasno.
[ Lavlja_Jazbina @ 03.06.2013. 19:43 ] @
Ajde malo da preskocimo,kao gotovo.
Otkup,gde,ko,koja cena je bila prosle godine.Da li ja svoj prinos mogu da prodam kao seme drugome.Bice nesto i za kalenic pijacu,maloprodaja.
Ima li neko takve informacije.Ako bi to radio,prostor za susenje,koliki,uslovi skladistenja?
[ gigamg1 @ 03.06.2013. 20:24 ] @
E to je najbitnija i najričnija stvar u povrtarstvu. Otkup!
To sam naveo u jednoj od tema kao prelomnu tačku isplativosti posla.
Ako nemaš zasiguran otkup i tržište onda ti je bolje da uštediš pare i zaboraviš na tu celu priču. Bez potencijalnog tržišta se ne upuštaj u to. Možeš da prodaš na pijacama, od kuće, mesari dosta kupuju beli luk, restorani... Moraš to sve da istražiš da ne završiš sa lukom sa kojim ne znaš sam šta ćeš a uložio si u njega.
Beli luk se vadi relativno suv i dosta je da ga skladištiš negde gde nemas mnogo vlage. Taman toliko da ne proklija. Ne verujem da zahteva posebne uslove skladištenja. Verovatno si možda negde video tipični način čuvanja luka kod nekih domaćina - pletenica ispletena lišćem belog luka. Mislim da mu nešto posebno ne treba.
[ Lavlja_Jazbina @ 03.06.2013. 21:13 ] @
Mislio sam ,meni treba kako kazu 1.2t za ha sadnje.Valjda i drugome sledece godine treba.
U dogovor unapred ja licno ne verujem.Imas robu,vidim,kupim.Ko radi otkup na veliko.
Ispade da ako zasadim 30 ari imacu za mene i troskove za jesenju sadnju 2014.
[ Lavlja_Jazbina @ 04.06.2013. 21:14 ] @
Sa poljo info sam primetio da su luk napale neke bube.Zna li neko nesto i da li ih prepoznaje.
[ Lavlja_Jazbina @ 11.06.2013. 08:58 ] @
Uff,dobio sam savet po pitanju buba gde pitati,ali ima i novih.
poljoinfo slika.
[ Lavlja_Jazbina @ 25.06.2013. 18:54 ] @
Priprema u toku.Po preporuci sam se savetovao sa covekom iz bayera i dobio ovakav odgovor po pitanju buba sa slika.
Citat:
Izvinjavam se na malo kasnijem odgovoru,imao sam tehnickih problema sa komp.Sto se tice ovih insekata ,naravno da postoji resenje,Od izbora nasih insekticida do kombinacije sa drugim,kada se odlucite na taj korak da udjete u proizvodnju,cucemo se,sesti I napraviti pocetan plan zastite.
Sto se tice ovih insekata na slici,nisu svi tipicne stetocine na luku,neki nastanjuju I nakon propadanja od trulezi(npr prva slika.Necrophorus vespilliodes.)ili prelaze sa drugih kultura kao sto je slucaj na zadnjim slikama gde je Lema m.u sustini resave se sve, samo mora pravovremeno.
Pozdrav
[ Lavlja_Jazbina @ 14.07.2013. 19:53 ] @
Pripremam se polako,ali kako stvari stoje sve se vodim mislju da veci deo seljaka ( pricam o Sumadiji ) bi vise pricalo nego radilo.
Kada bi postojao agronom,mislim da bi pri sledecoj poseti video mesto gde je spaljen,jer je mahao nekim knjigama i vracao ih.
Moram da prvo sa sobom i poslom koji krecem za 1 mesec u Bg-Celoj Srbiji i deo posvecen selu. Da kupujem mehanizaciju ove godine mi
je nekako zbrzano i neistrazeno koliko to i mogu. Odradicu za 15 dana totalom,ili ako imate nesto bolje.Cena me ne zanima,samo da je efikasno.
Postavi cu slike kako su u selu razbacali i zasadili crni,sliku busnog lisca sa jednog drveta i da li neko zna koja je buba u pitanju i da li je bezopasno za luk.
Slika bambusa, da li asocira na podvodno zemljiste. Radim na tri lokacije,tako gde je bila psenica mi je daleko,ima i slika livade pa procenite.
Inace tamo gde je bila livada nije bas tvrda zemlja pa valda nece biti mahanja glavom i filozofije.
[ Lavlja_Jazbina @ 14.07.2013. 20:06 ] @
.
[ Lavlja_Jazbina @ 12.07.2015. 20:28 ] @
Ovo sa lukom mi se priblizilo za ovu godinu.Probao sam bez prirodnog djubriva,porobao ovogodisnju bastu sa ovcijim stajnjakom
koji nikako ne treba stavljati i to upeva vise nego dobro.Sada me zanima jedna stvar.Posto za povrsinu od 1ha treba od 800-1200kg
hteo bi da napravim seme za sebe za 2016.Za tu kolicinu semena trebalo bi da bude 20ari dovoljno.Kg semena BOSUT je 500-550 din.
Zvao sam institut u NS i prodaja pocinje od septembra.Moje pitanje je,da li od semena sa poreklom ( BOSUT ) prinos koji budem imao ce biti isto kao da sam
kupio od njih ili bi to bila druga reprodukcija prikazana manje u prinosu ( 6-12t/ha bosut prva reprodukcija)?
[ Lavlja_Jazbina @ 14.07.2015. 20:48 ] @
Dajte vise truda. Zeza me net u selu za ovo po pitanju druge reprodukcije
Mi treba zbog pregovora sa jednom polj.apotekom.
[ Lavlja_Jazbina @ 09.08.2015. 21:33 ] @
Nije beli ali dobar primerak crnog luka.Fotka od danas popodne.
. 
Zato i jeste oranje jeftino - ubijes malo vremena, malo razradis traktor koji nisi palio ko zna koliko i uzmes pristojnu kintu u odnosu na penziju/platu. Ima mozda 10 ljudi koji pored toga sto rade ili imaju firme imaju i po 15-20 hektara u zakupu, ali oni imaju i ozbiljnu mehanizaciju i ne mlate se sa oranjem necijeg jutra zemlje! Skoro sam svratio do prodavnice, a tamo ko u svakom supermarketu - crni luk, beli luk, zimnice razne i slicno! Neki nece ni sa bastom da se bakcu 
Cenj moze da se naruci,i kako kazu u selo,oni ce ti i dognati.
