cekaj bre imas li traktor?

Što reče Dača, imaš li traktor?

Kad već kupuješ sve to, jesi li razmišljao da kupiš kosačicu i balirku?

Košenje je dosta skupo, uslužnim košenjem i baliranjem možeš lepe pare zaraditi.

Nemam ali trazim.U Rumi ima pijaca svakog prvog u mesecu,a danas je bilo u Smederevskoj Palanci.
Da li prikljuci zavise od tipa traktora ?

Nije bre svakog prvog, već svakog trećeg u mesecu Priključci bi trebalo da su standardni, ali npr. za dvobrazni plug ne možeš kupiti neki 539, treba ipak nešto malo jače

Eto ti sad.Pa koliko jace za oranje 30 cm.Taj 539 kod mene u kraju koriste jos od 70ih.Za 558 mi kazu da je imao fabricku gresku
i da pri prvom mrazu nece da upali+kocnice.Preporucuju mi i 560 ili 565.Malo zemlje ja hocu da obradjujem da bi kupovao neke dobre i skupe traktore i
da rade aktivno jedva mesec dana u godini.Treba mi da odradi za krompir ili luk,odnosno kupim prikljucke pa i ako treba iznajmim nekog da to i odradi
ZA PARE.Svi su u fazonu,lako cemo a kada treba,onda nesto svoje rade i zauzeti su.Traktor mi je zadnja opcija.Zanimaju me prikljucni delovi,a traktor,
odem i kupim ako dotle dodje.Zar u Rumi nije od 1-3 svakog u mesecu?Kazu sipci sve pokupovase.

Ovaj u plavom da je pukla sajla bi bio prepolovljen.



_{[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 16.08.2013. u 07:59 GMT+1]}

Ja koliko znam vašar u Rumi je svakog 3. u mesecu, e sad sigurno da neko dođe i dan, možda i čak dva ranije ako je s drugog kraja zemlje, ali zvanično je 3. :) Koliko zemlje uopšte obrađuješ? Za 539 svi uglavnom koriste jednobrazni plug, moguće da može i dvobrazni da povuče, ali će se sigurno patiti s njim. 560 mi je ok, ali opet, zavisi koliko ti tako nešto uopšte treba, tj. koja površina je u pitanju :)

LAVE
samo IMT i neces pogresiti!
uzmi malo jaceg da bih ti manje trosio gorivo pri radu i majstore imas u svakom mestu a delove i u mesarama :-)
sto se tice IMT veoma su dobri!
ali moj savet ti je da pocnes od nabavke traktora jer njega je malo teze naci dobrog!
plus i dan danas u IMT moze da posaljes svoj traktor i oni u fabrici komplet da ti ga komplet obnove!
gledaj da imas servo volan, kompresor, isto tako gledaj da imas zastitni ram ili kabinu jer je to obavezno sad!

cuvaj se preprodavaca na vasarima! bez merenje kompresije nemoj pare davati! isto tako jako je opasno sto preprodavci sipaju razne modifikatore pa i pored loseg motora on pokaze dobru kompresiju ali na prvoj sledecoj zameni ulja ili kad prodje dejstvo modifikatora bivsi vlasnik je daleko... a tebi ostane masina za generalku! tako da cuvaj se i Srecno!

Lave,

Sva ta mehanizacija se kači na traktore bez problema (bilo IMT 539, 558, 560, Rakovica 65, ...).
Mehanizacija se kači na dve poluge hidraulika i na trećem mestu za poteznicu traktora preko toplinga.
Poluge hidraulika imaju štelovanje levo-desno, uže-šire i gore-dole.
Topling možeš da šteluješ duže-kraće.
U principu, svaka mašina koja je gabaritno namenjena za manje traktore se kači bez problema.

IMT 560 je provereno dobar traktor za sve što ti treba
osim što je lošiji za prskanje i špartanje jer ima širi gaz (manji traktor je zgodniji za sve gde nije potrebna snaga).

Rakovica 65 isto kao i 560 ali ima problema sa nežnom hidraulikom koja često crkava i
ne radi kako treba (bar slučaj sa starijim traktorma, ne znam da li se nešto popravilo tu)

IMT 558, nemam iskustva.

IMT 539, super praktičan traktor ali nije za teže radove i transport.
Za manje površine (npr. do 5 hektara) mislim da radi posao ako se ne siluje.
Oranje sa 2-braznim plugom hoće da uništi 539.

Kad si vec postavio i slike plugova, da kazem jedno svoje iskustvo sa raonicima. Imam IMT plug i svojevremeno sam morao da menjam raonike zbog dotrajalosti, pa sam kupio neke koje proizvodi mala privreda. Namontirao sam ih na plug (doduse malo teze jer se rupe bas nisu gadjale) i onda je to radilo neko vreme uz otezano vucenje pluga u oranju i vecu potrosnju goriva. Kasnije sam slucajno video da su fabricki raonici malo zakrivljeni za razliku od ovih privatnickih koji su bili napravljeni od ravne ploce. Kod tih zakrivljenih ostrica je mnogo vise usmerena u pravcu oranja nego kod ravnih, tako da ona skoro isljucivo sece zemlju, dok kod ravnih je delom i gura. Zato, ako su na nekom plugu koji te zanima raonici neistroseni, ti baci oko i iz ravni daske da vidis da li su i zakrivljeni kako treba. A ako su istroseni, onda ces ih ionako menjati, ali uz oprez pri kupovini novih. Isti negativan efekat moze da proizvede i iskrivljen nosac pluznog tela (ako je recimo plug naleteo na neki panj). To ne mora bas lako da se uoci na prvi pogled, pa zato treba plug da stoji na ravnom...

Složio bih se sa tim što kaže dusans.
Postoje standardi u izradi poljoprivredne mehanizacije i tu nema odstupanja. Većinu mašina ćeš moći da zakačiš za bilo koji traktor. Sa nekima će moći raditi, sa nekima ne a neke čak neće moći traktor ni da podigne ili pokrene.

E sad, plugovi, kod njih moraš uzeti u obzir zahvat i klirens. Što veći zahvat - veća snaga traktora je potrebna pa zato moraš da obratiš pažnju koju kombinaciju koristiš i takođe nije isto vući određeni plug u lakim zemljištima i u teškim i to na istoj dubini. Moraš naći neku zlatnu sredinu. Raonici postoje obični koji se odkivaju i oštre i samooštreći (navareni)... Postoje dodaci razni (deflektori, predplužnjaci)...

Imt je još uvek pogon srpske poljoprivrede. Nije savršen, nije mnogo moderan ali uglavnom završava posao i pouzdan je. Delova ima svugde, od kvaliteta do najgoreg škarta, svaki majstor ga skoro zna u tačnu meru pa nije teško uopšte naći bilo koju informaciju oko njega a još manje servis. Ista situacija kao i za Zastavom.

Taj 558 što su ti spominjali verovatno nije imao dobar grejač pa su sigurno zamenu istog smatrali kao prevelik trošak pa su ceo traktor okarakterisali kao falični još 558 ima i sporiji anlaser. :)

Konkretno, 560:
560 je model čiji je prethodnik bio uspešni 558. Nose isti motor, imt 560-imt558-imR 60 (ista snaga) , različit menjač, različita kabina, 560 ima drugačiji (jači prednji trap), 560 ima teži zadnji trap koji smanjuje proklizavanje pri oranju i ostalim težim radnjama što 558 ponekad muči, malko jaču hidrauličnu pumpu ima 560, u principu se ne razlikuju kočnice na oba modela (jedina razlika je sistem prenosa komande kod samih kočnica koji je kod 560 rešen prenosom sile i pokretanjem kočnica hidrauličnim cilindrima dok je kod 558 to sistem mehaničkih poluga), imaju različite pumpe visokog pritiska, 558 ima fabrički mehanički volan koji je jako loša stvar ako ostari i pohaba se dok kod 560 ima varijante sa mehaničkim a ima i sa hidrauličnim volanom i jos kojekakvih razlika. Kada se kvalitetno izremontuju kočnice, mogu na oba modela relativni dugo da funkcioniše dobro.
Oba mogu komotno da vuku dvobrazdni plug i da ti isporuče sve ono što ti treba od 60ks.
Rakovica sa druge strane je poznata po tome što je veoma lagan traktor pa je baš i nesigurna u oranju. Ima neizlečenu boljku sa lošim sistemom hidraulike koju ni dan-danas nisu rešili ali je zato dobra za transport i lakše radnje. Dobar primer ti je prikazan na snimku koji si okačio. Ta rakovica plava je 65 (65ks) a ovo levo je 560 (60ks) i rakovica ne može da ga tako lako odvuče jer imt ima dobro usklađenu snagu i dobro raspoređenu težinu. Ni protiv imt 565 tek ne bi mogla ništa jer ima istu snagu kao imr 65
Za 558 je poznato da je jako dobar orač jer ima savršeno usklađen menjač pa samim tim i bolje isporučuje snagu potrebnu za vuču pluga. Večita su prepucavanja vlasnika oba modela oko toga koji je bolji ali ako znaš da upravljaš dobro, nije ti bitno koji je jer veoma brzo naučiš kako da uba uposliš. Mana 558 je što je malko sporiji pa ako već ide daleko od garaže do njive onda to hoće nekad da predstavlja problem. U principu, nijedan nije nešto preterano brz traktor ali spori 558 može nekad da iznervira.
Sa 558 imam iskustva jer je to prvi traktor koji sam vozio pa ima i neku sentimentalnu vrednost za mene.
565 je već malko jači traktor od ova svoja dva prethodnika. Hidraulični volan, drugi motor, drugi menjač, drugačija limarija...

E sad, 539 sa druge strane je miljenik južne Srbije, voćara, povrtara i sitnijih poljoprivrednika. Malo troši, okretan je dosta. Ima mehanički volan ali je ipak lak za upravljanje. Brz je dosta i dobar za transport. Može komotno da ore ali ipak samo sa jednom brazdom. Može i sa dve ali jako plitko. Po mom mišljenju, može da radi 10 hektara ako si uporan. I on ima svog prethodnika u vidu 533 koji je malko nazadniji od njega. U tom nekom rangu imaš čak i rusku alternativu u vidu Vladimirec t25. Može komotno da stane pored 539 što se tiče karakteristika a pritom je dosta i jeftiniji. Obezbeđen je rezervnim delovima ali jedini problem mu je godina proizvodnje. Ne vole ga neiskusni traktoristi jer ima dosta precizan menjač sa više stepena prenosa pa je malko komplikovaniji što u prvom momentu otežava situaciju ali različiti stepeni prenosa u potrebnim situacijama opravdavaju trud oko učenja. Nazivna snaga im je različita ali takođe i standardi za određivanje konjaže je različit od našeg JUS-a pa baš i nisu tako različite snage. Neki čak ruskog igrača smatraju za jačeg u tom duelu.

Što se tiče mehanizacije sa kombinacijom IMT od nekih 60ks, navešću nekoliko primera koji mogu da se koriste u toj kombinaciji, sve ispod toga je mačji kašalj za 60ks:
Tanjiraču možeš da pogoniš samo nošenu koja je već malko zastarela alatka u današnje vreme i većinom te starije nošene imaju drvene ležajeve. O vučnoj ne razmišljaj.
Laku drljaču sa 4 krila komotno.
Prskalica od nekih 440l komotno.
Setvospremač od 2.5 do nekih 2.9 (u lakim zamljištima)komotno. On prvenstveno služi za predsetvenu obradu jer ne možeš sejati u nediranom oranju. Setvospremač je nezaobilazan.
Sadilica, vadilica, zagrtač (kultivator) komotno.
Kosačica nije nikakav problem.
Sejalice isto nikakav problem nisu.
Grablje, razbacivači veštaka i ostale lake mašine su dečija igra.
Najbolje bi bilo da spram traktora kupuješ mehanizaciju. Prvo pribavi traktor pa polako rešavaj stvar sa priključcima. Kod traktora gledaj da su dobre gume, da nije varen blok, da nije ništa vareno od vitalnih delova, da nije mnogo masan, da može da upali, da ima uredne papire, kabinu (kakvu takvu), pritisak ulja u motoru... Najbolje ti je da platiš nekog majstora i da ga povedeš sa sobom pa da on ispita situaciju. Nemoj nasedati na jeftine ponude da ne završiš u zasedi. Nije uvek lepo ofarban traktor = dobar traktor. Ne nosi sa sobom pare odmah nego prvo razgledaj i dogovori. Nikada ne idi sam i obrati dobro pažnju na detalje. Ima primera gde su ljudi zainteresovani povoljnom ponudom otišli kod prodavca i videli da stanje nije onakvo kao na slikama ili da je traktor sa oglasa prodat "al ima on još jedan tu pored da proda koji je malo lošiji". Dešavalo se i da nalete na zasedu sa naoružanom družinom pa da ostanu bez novca. Loša ekonomska situacija i loše zakonodavstvo pogoduje takvim slučajevima.
Da ne davim više...

A neeee frendu,nema davljenja.Kao sto Miroslav predlozi,gledacemo jednobradni plug.
Stvar je u tome sto sve sem sejalice za luk i krompir mogu iznajmiti-platiti,ali je problem komunikacija i sta ce gradski kicos
da radi i soli pamet kada je internet prevara.Svaka stvar koja se prelozi nece da slusa nego on zna bolje.Instituti sa inzenjerima su 0
i sta ce on meni da prica.Ja kao amater imam malo zemlje za razliku od onog bandita Venture i 2 nule manje.8ha.;-).
Ono sto hocu je 80 ari pod luk ili krompir,i jos 60 ari za jedno od ta dva.Postavio sam sliku njive na kojoj je bila psenica,pa cu tu za zaorem sada i jos jedanput
sledece godine ako bude za krompir.Ostatak cu deliti jer taj kapacitet nisam,mada taj 539 sam vozio sa 7 godina i prikolicom pune slame.
Da pitam cisto informativno.Orem sa brzohodnom ili sporohodnom i u kojoj brzini.Koliko se secam na imt-u je onaj mali menjacic desno.Da li su kocnice bitne
da imaju onu snalu za odvojeno kocenje.Znaci interesuje me oranje za ovo sto sam naveo i da usitnim zemlju,tanjiram.

Kao sto sam vec naveo onomad.Ovde se kroz malo postova moze doci do tako kvalitetnih informacija. Hvala.

p.s.gigamig1...sto se tice zasede,zeznuli bi se opasno. .

Imaš 8ha? Nije to tako malo, sa 539 bi imao da se navozaš dok se to uradi. Mada ako će biti samo 80+60 ari, to se već može normalno raditi sa 539 Elem, nisam vozio traktor više od 10 godina, ali mislim da nema šanse da oreš brzohodno, opet sve zavisi koliko duboko, kakvo je zemljište itd. Šta znam, kreneš od 2. sporohodno pa vidiš kako ide E da, ako to nisi radio ranije, obavezno neka neko iskusniji bude uz tebe kad kačiš plug i ostala oruđa, ipak treba malo iskustva da se to lepo prikači i da ne "šeta"

Brzohodne skoro uvek koristis. Jedino kada osetis da ti fali snage onda prebacis u sporohodne.
Iskreno, sa 539 nisam imao mnogo iskustva. Jednom ili dva puta sam ga vozio i to je bilo cisto tako iz pozajmice jer mi se tada nije isplatilo npr. da bacam vestak sa vecim traktorom.
Po nekoj mojoj pretpostavci, trebalo bi da vuce jednobrazdni plug u srednjim i laksim zemljistima prvom brzom. Ako krene da se gusi onda ga prebacis u trecu sporohodnu.
Tako je bar kod te neke vecine imt traktora. Ne tvrdim ti ovo sa sigurnoscu i nemoj da ti to bude orijentir.

Plug je zasebna filozofija. Jedna od najvaznijih mašina i najkomplikovanijih za upotrebu. Treba da uskladiš dosta faktora da bi dobio ono što ti treba. Od zahvata, zategnutosti toplinga, dužine dizajuće šipke, položaja kolenastog vratila, kose vuče... Neka ti to neko malo bolje objasni jer ima ljudi koji po 30god koriste plug a još ne znaju pravilno da ga podese. To ti je zapamti, oruđe koje služi za osnovnu obradu i od toga ti zavisi ostatak zamljišnih radova a i prinos.

Šnala na kočnicama ima svrhu da sastavi levu i desnu kočnicu tj. da koče oba točka kada pritisneš papučicu. Ako razdvojiš papučice (raskačiš šnalu) onda dobiješ dve zasebne papucice što može da ti posluži kada npr. imaš jako malo prostora da se okreneš pa onda zakočiš samo levi tocak a desni se slobodno okrece i onda tako ukopan levi ti postaje ustvari osa oko koje se ceo traktor okreće. Ima ko to koristi a ima i dosta njih koji to ne koriste. Lični izbor.
Ako nisi znao, kod traktora je desni točak pogonski i ima direktan pogon dok je levi samo gonjen diferencijalom. Pritiskom na blokadu, ti blokiraš diferencijal, spajaš obe poluosovine i onda oba točka imaju jednak - pun pogon. Jedna od fora je da ne smeš da uključuješ blokadu ako se krećeš krivolinijski jer može da dođe do loma u diferencijalu. Kada bi nekim slučajem uspeo da podigneš traktor na neko postolje tako da mu zadnji točkovi budu odvojeni od zemlje onda bi to video kako funkcioniše. Dosta njih ore sa stisnutom blokadom jer je onda kretanje jednako i teže proklizava. Kada se npr. zaglaviš desnim točkom a levi pošto nema direktan pogon stoji, ti stisneš blokadu i izvučeš se... Bla bla bla... Sitnice.

Što se tice soljenja pameti.
U principu, svi vole da sole pamet. I strucnjaci i paori. Treba naci neki kompromis. Moras se donekle edukovati da bi prepoznao pravi savet od obicnog lupetanja. Paori neće da priznaju da "novotarije" rade bolje posao jer ih prosto mrzi da uče nešto novo dok sa druge strane razni stručnjaci vole da zarade koji dinar pride pa ti guraju određene proizvode određenih proizvođača ili preporučuju stvari koje jesu korisne i dobre ali dugoročno i time podižu i cenu same proizvodnje.


Ako već iznajmljuješ, ne dozvoli da ti neko soli pamet pa makar i ne bio u pravu. Kada platiš nešto onda treba i da dobiješ to.
Sve je to rešivo. Kada neko neće da radi ono što je plaćen onda ga pošalji nekom lepom stazom i plati nekog ko će da uradi to šta je od njega očekivano. Prosta stvar.

Hvala.Sto se tice caka na traktoru polako cu ulaziti u fazon,kao i kada sam imao MB kiper 2632,mada i kod njega kada se treba spanovati,morao se drzati pravo
volan.Videcu kako vreme bude prolazilo.Meni je prioritet ova dva proizvoda,a za ostalih 6-7 ha cu deliti.To me i ne privlaci.Psenica,kukuruz pa cu
kompezovati za nesto.Cilj mi je da to krene,a kasnije od zarade da kupujem zemlju,posto je mladjoj populaciji tesko pa zbrisali u KG i G,Milanovac.Neka + za mene.
Vec lobiram restorane preko poznanstva pa bih bas bio zadovoljan da to krene.Kasnije bih kome je frka zaposlio da bude stalno na imanju i prima platu pa bi tu bilo
onda i gica i neka krava.Znate sta.Nije lako postati seljak.

Ovde na jugu Srbije ne znam kakvog je sastava zemljiste da bi u to ulazio,ali sam video bar 100,imt-533 i 539 koji vuku dvobrazni leskovacki plug lemind,u prvu brzu i to na pola gasa dubina srednja licno provereno,a sa jednobrazni nikada nisam video nikog u njivi.

Ovo je interesantan prikljucak !

Da li pri sadnji krompira se stavlja ceo krompir,uvek,ili moze da se seku kriske oko okca ( deo odakle izlazi klica iz krompira ) i pretvori u vise kriski ?

I ovo je interesantno ali za manje povrsine ili bi i ovo izguralo 80 ari ?

Mogu i iz kriski i iz celog. Bolje je iz celog jer onda ima jači potencijal.
Krompir obožava đubre. Imaj to na umu.

Ta mašina na snimku koji si okačio ide možda za 1-2km/h sporije nego što bi išla dvoredna sadilica prikačena za traktor a još pride bi ti trebalo još dva radnika pod uslovom da ti voziš traktor. Fina mašina.
Mislim da je i konstruisana za tako male parcele kao što je tvoja.

A ovaj sa vadilicom sa dodatkom bubnja može samo da vadi na takvom praškastom zemljištu kao što je njegovo. Da je malko vlažnije bilo bi belaja.

_{[Ovu poruku je menjao gigamg1 dana 18.08.2013. u 11:23 GMT+1]}

Welcome to the club :)

Idealna veličina semenskog krompira je veličina kokošijeg jajeta.
Originalni semenski krompir iz Holandije je otprlike ove veličine.

Što se tiče semena koji se obično nudi na našem tržištu - od individualnih proizvođača,
izbegavaj "klikere" i stino seme jer nikada ne daju ni prinos niti pristojnu veličinu,
jednostavno su takva semena loša.

Ukoliko je seme krupno, slobodno seci ali gledaj da ostane bar 50-100 grama po delu.
Takođe, svaki deo bi trebao da ima bar 2 (idealno 3) klice.
Što više klica imaš, to biti više komada ali će biti sitniji.
Originalno seme daje 3 izdanka loze u 95% slučajeva (ne znam kako im to uspeva ali je tako),
3 krupna krompira i nekoliko sitnijih.

U tvom slučaju bi najbolje bilo da nabaviš prvu ili eventualno drugu reprodukciju
originalnog semena, pošto je sam original skup.
Prva reprodukcija semena daje oko 80% prinosa u odnosu na original,
ulaganje i prinos su relativno sigurni u ovom slučaju a cena dosta povoljnija u odnosu na originalno seme.
Druga reprodukcija, tu i tamo, hoće da omane i da ne bude to to.
Treća varijanta je da nabaviš seme od nekoga čije je provereno dobro.

Ja sam radio kombinaciju 0.5 ha originala koji se gaji za seme (i jedan deo za prodaju). Original seme se ne seče.
Sledeće godine, rod originala (tj. prva reprodukcija) ide u setvu na 3 ha i opet 0.5 ha originala za seme i prodaju za sledeću godinu.
Oko 80% semena se ovde seklo na 2-3 dela.
No, sve ovo sam radio pre 12+ godina, tako da više ne znam cene i dosta od toga kako danas stvari stoje.

Pozdrav!

Ako ces da pocinjes od nule, tj. nemas ni traktor niti znas da ga koristis kako treba, moj savet bit ti bio da, za pocetak, odustanes od oranja. Ili da se ucis na sopstevim greskama, a to je na krompiru dosta skupo.
Krompir se sadi sadilicom iz krtola koje ozbiljni proizvodjaci naklijavaju u klijalistima iz kalibriranih krtola sa odredjenim brojem pupoljaka po krtoli. Ukoliko je krtola veca od zahtevane velicine i ima dovoljan broj pupoljaka da se presece na pola, presek krtola - tj. "rana" se mora dezinfikovati adekvatnim sredstvom kao i noz kojim se sece, svaki put. Moj savet bi ti bio da uzmes sertifikovane krtole, barem prvi put da bi izbegao ili smanjio sansu da ti se zemljiste zagadi virusnim oboljenjem koje je glavna boljka nesertifikovanog semena. Takodje bih ti savetovao da se pridrzavas kakvog - takvog plodoreda da bi umanjio napade krompirove zlatice i drugih insekata koji mogu da uniste rod a prezimljavaju u okolini parcele (ili u zemlji) ako je monokultura ili dvopolje u pitanju. Krompir sa gaji na banku tako da ako hoces ozbiljno da se bavis njime trebalo bi da razmislis i o masini za pravljenje bankova. Ne bi bilo lose uzeti u obzir da se se krompir proizvodi kao okopavina, tj. sirokoredno te se preporucuje unosenje pregorelog (sgorelog) stanjaka pod kulturu. Masina na snimku "plug za krompir" je zapravo vadilica krompira koja se koristi nakon skidanja cime tj. zelene mase biljke krompira. Cima se skida ili mehanicki ili hemijski desifikatorima.
Luk se seje sejalicom, da li prezimljavajuci ili ne prezimljavajuci (dvogodisnja biljka) zavisi od toga sta je kome lakse agrotehnicki ili kom je trzistu namenjen ali za pocetak bi bilo dobro poceti sa neprezimljavajucim - tj. jednogodisnju tehniku proizvodnje jer setva prezimljavajuceg ima neke specificnosti koje ako se ne ispostuju ili se pogresi rok setve - luk ili izmrzne ili procveta i ne formira lukovice adekvatnog kvaliteta i velicine. O arpadziku necu da pisem jer smatram da je to arhaicni nacin proizvodnje.
Neki standard za plug je 30-35ks po pluznom telu za oranje do 30cm dubine. Na laksim zemljistima moze i manje ks po pluznom telu, takodje to zavisi od oblika - tipa pluznog tela a i retko ko sada ore dublje od 25cm. Kada sam napisao da odustanes od oranja pod time sam mislio da ti neko oranje uradi usluzno, pa cak i predsetvenu pripremu ( za to se koriste setvospremaci - najcesce kombinovani, vise alatki na jednoj masini) a da vremenski kriticne radnje - setvu, djubrenje i zastitu biljaka preuzmes na sebe svojim masinama. Setvopremac sluzi da usitni dodatno zemljiste na odredjenoj dubini (od 2cm do 10cm) da bi ga pripremilo za setvu i to tako sto ce ispod te dubine malo sabiti a od povrsine do te dubine rastresti zemljiste. Takodje moze da se koristi (ali i tanjiraca isto ali plitko) da zatvori brazde nakon oranja da bi se sprecilo prekomerno isparavanje vode - presece se tok vode. Lageri na tanjiraci su zapravo lezajevi. Tanjiracom se vrsi osnovna obrada zemljista umesto oranja - brze ali i plice. Ili mozes tanjiracom "zaorati" zetvene ostatke nakon zetve i time isprovocirate korove da ranije krenu da bi ih mehanicki ili hemijski unistio. Sve masine se kace univerzalno u tri tacke (dve poluge hidraulika i treca gornja veza - "toplink") ili su vucene. Takodje bih te savetovao da u plodored pored psenice i kukuruza ubacis i soju da bi uvecao nivo azota u zemljistu.

Ako te jos nesto interesuje slobodno pitaj, mozda mogu da pomognem.

Pozdrav

To "na banku" ti je baš to što si okačio na klipu, banka su te gomilice koje pravi traktor.

Hvala!

Na klipu sto si postavio frezom pravi bankove (to je masina za bankove a radni deo masine je u tipu freze), cini mi se od 20cm (mozda i 30cm) sirine 1og banka. To moze da se izvede i u tipu roto motike ali ne usitni dovoljno zemlju. To je nacin za gajenje na bankovima, i na klipu je priprema zemljista za sadnju krompira, koristi se da bi krompir razvio krtole u banku i to lako (za tebe i za biljku), te su sve na jednom mestu (lako vadjenje) i sve budu pokrivene (nema hlorofila na krtoli - zelene povrsine). Ne znam kako drugacije da ti objasnim banak, nasa rec za to (bank na eng) bi bila nasip, kao nasip pored reke. Ko radi klasicno njemu treba setvospremac i cesto bude u situaciji da mora da zgrce biljke zemljom da bi pokrio krtole da ne pozelene, bankovi taj trosak sprecavaju.
Sto se tice insekata ne bi trebalo da bude puno problema, mozda kukuruzne zlatice, ali je veci problem ako budes gajio krompir na krompir, ili krompir na parceli pored proslogodisnjeg krompira. Takodje obrati paznju sta tvoje komsije gaje/ su gajile na parcelama u okolini (do npr 200m) cisto ba znao da li mozes da ocekujes vece napade. Takodje je proporucljivo da ne gajis krompir posle kukuruza ili obrnuto jer imaju dosta zajednickih stetocina.
Pregorelog stanjaka bi trebalo 20-30t/ha ali svaka tona je zlatna. Na jednoj parceli bi trebalo da se unese svake cetvrte godine. Razbacaj pa zaori na 22-25cm. Posle ti mogu postaviti racunicu (treba mi samo procena kolicine stajnjaka po prikolici) koliko ce ti umanjiti djubrenje NPK djubrivom.
Cimu mozes skinuti kosacicom ili tarupom (frezom) mehanicki ali se najcesce i najefikasnije skida prskalicom! Raspitaj se kako kod tebe u okolini ko skida i ako kazu da prskaju koji desikator koriste (desikator je sredstvo za susenje celog nadzemnog dela biljke a defolijator samo osusi listove - za soju ili suncokret moze da se koristi).
Jesenji luk je prezimljavajuci jer prezimljava. Caka sa njim je da mora uci u zimu sa tri lista, ako doceka mraz sa dva lista - smrznuce se, ako doceka sa cetiri lista - jako je velika sansa da ce dogodine procvetati i onda lukovica bude malo veca nego u mladog luka. Znaci treba dobro proceniti i gledati dugorocne prognoze za oktobar, novembar i decembar da bi znao kada tacno da sejes. Na temperaturi vazduha od 5-8C nice za 20-30 dana a na t=18-20C nice za 10-12 dana. Cisto da imas sliku o cemu pricam. Seje se (prezimljavajuci) u septembru a za rok setve se raspitaj u tvom kraju zbog specificnosti mikro klime, generalno traje oko 3 nedelje (bas zbog procene kad sejati da udje u zimu sa tri lista). Neprezimljavajuci se seje na prolece. Pod luk ne moj da razbacujes stajnjak i gledaj da luk dodje trece godine najranije na parcelu gde je razbacan stajnjak (npr. pod krompir stajnjak pa psenica dogodine pa luk).
Navika mi je koristiti strucne izraze jer je manja sansa da se pogresno razumemo, njih je lako objasniti. Izbegavam pisati laicki, ne zato da se ja tu kao razbacujem izrazima, nego se od kraja do kraja razlikuje znacenje tih izraza.

Pozdrav

Ti si mi mnogo sumljiv.Mnogo znas..
Od luka sam odustao ove godine,a posebno ove cake sa 3-4 lista su me demoralisale.Salim se.Tu njivu na slici cu sada da preorem da prezimi,a onu livadu cu da isto preorem jer nije pipana 30 godina.

Donji deo je kazu podvodan pa cu i to da proverim.Ona njiva na kojoj je bila psenica ide cela u krompir,a livada kako budu procenili.

Idem 03.10 u Rumu pa cu videti prikljucke koji mi fale,jer je struja dogovora postala iznenadjujuca dobra po pitanju dijaloga u pravcu "inovacija" sto vec napredni seljaci uveliko koriste.

Koliko krompira ( tona ) ide na 1 ha? Ikoji krompir.Pominju neki prvak ili tako nesto!

Sve preorano.Ali da sam imao ovakav traktor,bilo bi brze!

Ja orem sa 539 jednobraznim ponekad u okolini leskovca. Lemind leskovac je najbolji jednobrazni, moj je bar 40godina star. Slazem se da svi imamo dvobrazne plugove i mozemo da oremo koliko hocemo duboko, ne razumem ni ja sto pisu da su 539 slabi traktori...

Kolika je razlika u vremenu i gorivu kada se ore sa jednobraznim za razliku od dvobraznog pluga ?

meni jednobrazni ide dublje bas, trebalo mi tako. Naftu mislim da sam potrosio slicno, a vreme otprilike isto, mozda je dvobrazni malo brzi...

Evo simpaticnih pomagaca za jabuke i sljive.

http://www.mascus.rs/poljoprivreda/obicni-plugovi tuu sam ja našao plug povoljno i o jako dobar po razumnoj ceni. Imaš još dosta sajtova gde se prodaju plugovi.