Ekološki je korisno, ali ne možeš taj otpad tek tako da baciš. Moraš da napraviš neko kompostište, sav taj otpad guraš tamo, pa tek kad 'sazri', onda ga vadiš i rasipaš po bašti.

Kompostište je običan drveni sanduk bez poda, koji staviš na zemlju i unutra ubacuješ sav organski otpad. Bitno je samo da daske nisu baš skroz spojene kako bi vazduh mogao da ulazi unutra, i da ako dodaješ suvi materijal da uvek dodaš vode kako bi cela smeša unutra bila vlažna.. i to je to.

Ovako to izgleda kod mene:



levo je gomila koja se sprema/zri za prolećnu sadnju sledeće godine, a desno je prihvat za tekući organski otpad u koji NI U KOM SLUČAJU ne ide kosa posle šišanja!
Piljevina, nakon sečenja drva, slama, pokošena trava, ali KOSA nikako, jer ona ne truli.
U taj kompost preporučljivo je da dodaješ i iskorišćenu zemlju iz saksija.
Dobro je, ma odlično je, u taj kompost ubaciti jednu šaku crvenih glista, možeš ih nabaviti na prodajnim mestima ribolovačkih mamaca, ako nigde drugde nemaš.

Ovo dole je veće i malko siromašnije ,iako veće, kompostište, u koji sam trpao svu travu koju sam u toku ove godine kosio po bašti.



Zahteva jako mnogo vode da bi detaljno istrulelo, jer u početku nekakvog vrenja razvija popriličnu temperaturu koja postojeću vlagu jako brzo isuši.

E, posle u taj kompost moja žena rasađuje moju medicinu za gastritis, urinarne probleme, detoksikaciju...




Ima iza kuće još ihahaj, jer samo ja trošim oko 1500 komada godišnje...
...ali ne ove zelenobeličaste ko sa pijace, tu "bebipapicu" jedu žena i deca, a ja one što imaju oblik trešnje(još mi nisu sazrele), pa one narandžaste tanke, pa neke crvene, koje su prvo modro plave i tsl.
Dok su sveže jedem sveže, a za zimu ISKLJUČIVO sušene.
Ako nemaš prostora, ono što ti je ventura rekao za sanduk je ok.

Pa sad...
Ne znam kakav bi to bio prizor kada bi negde gomilao otpad zivotinjskog porekla. Verujem da ne bi bilo prijatno ni oku a jos manje nosu.

Ako te zanima kompostiranje, guglaj i naces u najmanju ruku stotinak stranica o raznim nacinima. Ventura ti je objasnio kako to izgleda onako u najvaznijim tackama.
Najbitnija ti je voda, povremeno mesanje, provetravanje i da naucis da nekako regulises ph vrednost samog komposta da ne dobijes gomilu kvalitetnog djubriva koje ne odgovara biljkama koje ti zelis da gajis.
Ubacis i gliste kad to vec krene da se raspada i dobijes glistenjak koji je jos kvalitetnije djubrivo od komposta.

Bravo Vaso za "medecinu" Ovde bi i Meksikanci "zaplakali"

Salu na stranu... U principu, recept je 2 trecine "braon" otpada (suvih stvari - lisce i slicno) i jedna trecina "zelenog" otpada (pokosena trava, otpad iz kuhinje i sl) - to redjas u slojevima i natapas vodom. Neki sipaju po flasu koka-kola i/ili piva, valjda zbog secera i kvasca. Treba nalivati vodom cesce, a neki svakih sedam dana prevrcu gomile i natapaju ponovo. U principu sav organski otpad moze ovako da se preradi. Ako dodas i gliste - jos bolje.


Moze ovako:



I ovako:



A bogami i ovako:



Trazi na YT "composting" i "how to compost"

U svakom slučaju ništa životinjskog porekla, osim, kako sam negde pročitao, ljuske od jaja. Ali može se i bez njih. Kažu da može i papir, ali ne treba ni sa njim preterivati.

Zaboravio sam gore da kažem, pa me Java podsetio.
Trpamo u taj kompost iskorišćene salvete, papirne maramice, talog od kafe sa sve filter kesicom, dakle poprilično toga od hartije, osim novina.
Nešto malo otpada životinjskog porekla i može, jer povoljno utiče na obnavljanje mikrofaune, ali ne valja trpati toga preterano.
Ljuske od jajeta sam prestao da bacam u kompost, jer ako ih dovolno ne usitniš, džaba, kako si bacio, tako ćeš ih dogodine i naći.
Sitnio sam to jedno vreme u čekićaru, ALI smrdi ko sam đavo dok se melje.
Umesto toga bacam tamo kreč kad god mi ostane talog od smeše za prskanje loze, a i špric nakon prskanja ispiram u kompost, jer to malo CuSo4 može samo da obogati kompost.
Drugo nešto i ne koristim za prskanje,osim 'plavog kamena'.

čuo sam već za kompostiranje. znao sam u opštim crtama šta podrazumeva, ali ne bavim se nikakvom vrstom uzgajanja na zemlji.

postavljajući pitanje, ja sam baš mislio na jednostavno zatrpavanje, bez neke posebne ambicije u uzgajanju povrtarske kulture ili cveća.

nisam znao da kosa ne truli. šta onda biva sa svom kosom i drugim dlakama na ovom svetu ?

naveli ste da se u kompost ne sme ubacivati mnogo otpada životinjskog porekla (meso, mast, kosti...) - zašto ?
i da li to važi i u mojem slučaju ako me ne zanima kompostiranje, već samo zatrpavanje ?

dobro me potsetiste za papir. po mojem shvatanju to se odnosi na higijenski papir koji se lako raspada: toaletni, maramice, ubrusi... ?

Jedno je kompostiranje, a sasvim nešto drugo pokopavanje/sahranjivanje ili kako ti kažeš zatrpavanje.
Znaš li, jesi li ikada osetio kako zaudara lešina?

@vaso...
A najlon preko toga?

Nisam ni pokušao, jer se u toku vrenja razvija i metan, pa mislim da je ipak bolje da se to provetrava i dodatno zaliva ili prepusti atmosferskim padavinama.

Pa tesko je uopste i zamisliti da bi neko to hermeticki upakovao u najlon tako da metan ne moze nikako da izvetri

Mislio sam da se prekrije na neku razumnu visinu od djubreta.

Najlon nije dobro rešenje jer je tim bakterijama potreban kiseonik da bi se desilo kompostiranje.

Komopstiranje se radi na vazduhu. Dakle, ne-nikako zatvoreno / pokriveno najlonom. Ako se bio-otpad osuši - treba ga nakvasiti tj. zaliti kao što se zaliva bilje po dovrištu. Nema tu neke filozofije. I ako se skroz osuši - ništa mu se neće desiti, osim što se privremeno uspori / zaustavi pretvaranje biomase u humus. Čim se zalije, proces se nastavi.

Koji procenat vlage je potreban da bi proces bio uspesan?

Pa da postavim ponovo pitanje.Imam slican proces ali je u pitanju lisce od sljive,bagrema,oraha kao i ostatci ne sakupljenih sljiva.

Obicno prodju zene i ogule taj deo vocnjaka za cvece.Da li ima svrhe baciti to u bastu ?

Hmm...
Lišće od oraha teško jer onda bi morao duže vreme da ga kompostiraš da bi se razložilo jer kao što i sam znaš - ispod oraha ništa ne raste.
Ostaci nesakupljenih šljiva može, samo da nisu obolele. Lišće takođe ali zdravo.
U principu može to sve ali na malko duži period.

Sta mislis na prethodni period od 12 godina..