Na pocetku pisanja napominjem da nemam iskustva sa kotlom na pirolizu ali se usudjujem da iznesem svoje misljenje o njima: potrosnja od 5prm drveta za kucu od 100kvm po grejnoj sezoni mozda je moguca samo uz izolaciju od stiropora 10cm,najnovijom pvc stolarijom koja ima ne dva vec tri stakla i dve komore ispunjene argonom (samo sam cuo da postoji ) obaveznu ugradnju akomulatora toplote i odrzavanje temperature na 20 (+-1)stepen i jos da zima bude prosecna. To je sto govori matematika, fizika, hemija,termodinamika,...posto prosecan stanovnik nase zemlje para za ovakve preduslove NEMA mislim da bi potrosnju u startu trebalo odbaciti kao marketingski trik. Druga stvar u koju sam prilicno siguran je da drva definitivno trebaju biti dve godine susena jer se ista ne cepaju vec se metrice samo preseku na dva ili tri dela zavisno od velicine lozista. Znaci pozitivno je to sto se ne cepaju ali je potrebno mnogo vremena da se toliko veliki komadi drveta osuse. Svako sitnjenje drveta nebi bilo dobro jer bi kotao proizvodio previse drvenih plinova pa bi bilo problema. Mislim da je akomulator toplote uz ovakvu vrstu kotlova obavezan jer razvlacenje jednog sagorevanja na 8sati (moguce je definitivno) bi stvorilo velike kolicine smole u delu kotla gde se nalaze drva. To bi normalno saznao tek kada bi ovakav kotao kupio i za njega vec izrucio cca2000e.Znaci jos 1000e za akumulator toplote.Iskreno govoreci ako smo dostigli cifru od 3000e od kotla ocekujem mnogo vise rock´n´roll-a.Nebi hvalio previse ni kotlove na pelet jer je gorivo po meni ultra skupo i to im je po meni jedina mana ali suvise velika da bih se odlucio za kupovinu ovakvog kotla. Kotao koji je u "mojoj modi" je automatski koji opciono moze koristiti granulisani ugalj a ne pelete. (KGH inzenjering Zajecar) probaj da odguglas posto ne znam jos uvek da postavljam linkove. Video sam kod mene u ZR-u jedan takav kotao u radu i sa obzirom na komociju u rukovanju i na "novac koji izgoris" u toku grejne sezone mislim da je to najbolja varijanta..Jedina mana nije co2 neutralan...

Evo da i ja nešto napišem na ovu temu, pošto sam ugradio prikazani kotao „Vitolig 150“ i pratio njegov rad pet sezona. Vlasnik objekta nije ovdje, već dolazi iz inostranstva samo za novogodišnje praznike, tako da sam bukvalno imao mogućnost „eksperimentisati“ sa cijelim sistemom grijanja i napraviti neke usporedbe sa mojim klasičnim etažnim grijanjem na drva. Sa grijanjem na pelete nemam nikakvo iskustvo, tako da tu ne mogu dati nikakve usporedbe.

U uputstvima za ove kotlove mogu se naći podaci da je njihova iskoristivost preko 90%, za razliku od klasičnih kotlova kod kojih se iskoristivost kreće u prosjeku oko 70%. Mislim da su ti podaci realni i tu se vidi približna ušteda drva kod pirolitičkih kotlova naspram klasičnih. Taj gubitak odlazi najvećim dijelom na zagrijavanje dimnjaka, što pospješuje promaju i omogućava bolje sagorijevanje drveta. Kao što se vidi, kod pirolitičkih kotlova gubitak je vrlo mali. Samim tim dimnjak mora biti perfektno dimenzionisan, kvalitetno sazidan i izolovan. (dimnjak na slici je limeni „Schiedel“ za koji mislim da nije baš najbolje riješenje, ali u datim okolnostima odlučili smo se za ovu varijantu).

Drva za nalaganje moraju biti perfektno osušena, a da bi se shvatilo zašto je to tako, treba poznavati osnove funkcionisanja pirolitičkog kotla.
Drva u gornjoj komori, za razliku od klasičnih kotlova, sagorijevaju bez prisustva vatre. Samo prilikom prvog nalaganja drva normalno gore, sve dok se na dnu komore ne stvori dovoljna količina žara. Nakon toga se zatvara klapna preko koje se dim odvodi direktno u dimnjak i time je gornja komora praktično potpuno zatvorena. Jedino na dnu komore postoji mala rupa (sapnica) i dva mala bočna kanala, kroz koje se u komoru uz pomoć ventilatora upumpava vazduh. Taj vazduh izlazi kroz sapnicu i pri tome raspiruje žar na dnu, dok se gornji slojevi drveta ugljenišu.
Pri tome se stvara vrlo visoka temperatura žara i u donjoj komori dolazi do samozapaljenja gasa, koji se u ovom procesu stvara iz drveta.
Sapnica se tako ponaša kao svaki gorionik kod kojeg je potrebna određena smjesa gasa i kiseonika da bi plamen bio optimalan. To se postiže odgovarajućim štelovanjem protoka vazduha preko ventilatora, kao i još nekim mehaničkim elementima unutar peći.

Smola se u gornjoj komori ne može izbjeći, upravo zbog ovakvog načina rada. Međutim, količina smole se može značajno smanjiti, korištenjem drveta koje je sušeno barem dvije sezone ( npr. nabavljanje drveta u proljeće za zimu slijedeće godine). Veličina drva nije bitna, važno je samo da nisu previše sitna, da ne propadaju kroz sapnicu.
Zbog ovakvog načina rada, bilo kakva vlaga u drvetu je nepoželjna. Vlaga koja se u osušenom drvetu stvara zbog rose, kiše ili stajanja na vlažnoj podlozi, kod klasičnih kotlova bez problema izađe kroz dimnjak u obliku vodene pare. Međutim, kod ovih kotlova ta vodena para izlazi kroz sapnicu i miješa se sa smjesom gasa i vazduha. Pri tome dolazi do nepravilnog rada kotla uz manje ili veće detonacije, pa i do gašenja. Nešto slično kao kada imate vode u automobilskom rezervoaru za gorivo.
To se najbolje vidi na dimnjaku u toku rada. Ako sve radi pravilno, na izlazu dimnjaka ne bi smjeo da se vidi dim ( evn. nešto malo kada je veća vlažnost vazduha).

Često se govori da je uz pirolitički kotao neophodan toplotni spremnik, što apsolutno nije tačno. Prikazani kotao je ugrađen u jedan jednostavan klasični sistem koji se pravio i prije pedeset godina, bez ikakvog spremnika, mešnog ventila i slično. Sve funkcioniše vrlo pouzdano ukoliko se kotao pravilno opslužuje i našteluje.
Toplotni spremnik je po meni potrebniji klasičnim kotlovima nego u ovom slučaju. Ugrađena elektronika sasvim solidno reguliše sagorijevanje i temperaturu vode u sistemu. Kotao je potrebno puniti 2-4 puta dnevno, zavisno od vanjske temperature. (proračun toplotnih gubitaka objekta oko 15,5 kW, kotao 18 kW). U ovom slučaju bi toplotni spremnik mogao da se koristi samo u prelaznom periodu, a tokom hladnih dana ne bi imao svrhe. Da bi se u ovom slučaju toplotni spremnik optimalno mogao koristiti, trebalo bi uzeti kotao za „broj“ veći (25 kW).

Zbog toga bih radije preporučio investiciju u jedan dobar drvljanik, gdje bi se drva mogla propisno sušiti i čuvati, nego ugradnju toplotnog spremnika. Ili ko ima para neka nabavlja oboje.

i najzad igore pitanje svih pitanja...da li se sa pirolitickim kotlom i sa relativno malim toplotnim gubitcima kao kod tebe , moze prezimiti sezona sa 5meteri drva i da je u kuci 20 preko noci a 25preko dana..(moja pretposatvka bar 8) ako moze ,slazem se da piroliticki kotlovi sa sve drvljanikom nisu promasena investicija..

_{[Ovu poruku je menjao nenad tatic dana 11.11.2013. u 11:14 GMT+1]}

Nenade, odmah da ti odgovorim, nema šanse da se može sa 5 metara drva ovim kotlom grijati cijelu zimu. (možda može nekakva pasivna kuća)
Tačno je da su ovdje zime vrlo blage (Danilovgrad), ali ipak svaka sezona grijanja traje oko 6 mjeseci, prvenstveno zbog velike vlage. Ovdje je dosta teško procjeniti koliko će drva biti potrebno za jednu sezonu. Posebno u ovom slučaju teško je dati i približnu procjenu potrošnje. Kuća se kontinuirano grijala oko mjesec dana dok su nam rođaci ovdje, plus još oko mjesec dana u prekidima i to na način da se temperatura u objektu od par stepeni iznad nule podiže na preko 20 stepeni. (prevencija zbog zamrzavanja i vlage)
Unutrašnji projekat kuće je vrlo interesantan, ali sa efektivnih stotinjak kvadrata koliko ima, toplotni gubici su prilično veliki zbog nedostatka izolacije i prilično traljave gradnje. To uzrokuje i brzi pad temperature nakon prestanka grijanja.
Za taj period potroši se oko 5 metara drva, a onako ofrlje računam da bi se cijela zima u ovakvoj kući mogla prezimiti možda sa 12-13 metara drva.
Naša kuća je nešto malo veća (oko 130 kvm, nema vanjsku izolaciju) i grijemo je devetu sezonu sa klasičnim etažnim kotlom, a prosjek potrošnje drva računam na oko 17 metara (uz prosjek unutrašnje temperature 22 C)

Drvljanik je poželjan svakom ko ima centralno grijanje na drva, ali u ovom slučaju to je neophodno. Problem je što se drva moraju unapred skladištiti, tako da čovjek mora imati količinu koja je dovoljna za dvije sezone. Također cijena samog kotla je po meni bila pretjerano visoka (oko 2000 € sa ubacivanjem u kotlarnicu) obzirom na kvalitet izrade (procurio je odmah nakon motaže tako da su ga već u startu krpili, a i vanjska obrada je prilično traljava). Mislim da je tada taj kotao u Zagrebu koštao oko 1200 €, ali šta ćeš kad nama ovdje sve dolazi preko deset ruku.
Pozitivna strana ovog kotla je i to da je produkt izgaranja koji izlazi kroz dimnjak neuporedivo čišći od dima koji izlazi iz klasičnih kotlova, tako da u dimnjaku praktično nema šta da se čisti.
Svi ostali troškovi su u okviru koštanja svakog drugog sistema za centralno grijanje.

Posle svega mislim da mogu da zakljucim sta je najveca prepreka za masovniju upotrebu ovakvih kotlova. Preterana izbirljivost kada je gorivo u pitanju i jaka cena. Dobro znam da prodaja ogrevnog drveta u Zrenjaninu najbolje ide ispod pola metra snega i kad je -20.Na prolece se ovde razmislja o moru. Onaj ko nabavi ogrev izmedju aprila i avgusta za tekucu godinu kod nas je domacin covek.Onaj ko kupi ogrev na prolece,pravilno ga pripremi,uskladisti i planira da ga koristi tek na jesen naredne godine za mene je "vanzemaljac" (u pozitivnom smislu)..Sve je u suprotnosti sa nasim potrosackim navikama.

I ja nemam iskustva, ali vidim ovde neku matematiku:

- Ušteda u drvima oko 20% (ako je iskoristivost 90% naspram 70% kod običnih kotlova)
- Cena oko 2.000 €

Ako kao reper uzmemo 7 godina, onda svake godine treba uštedeti 200 € da bi se kotao isplatio (gruba računica)

Dakle, pirolitički kotao će se isplatiti za oko 7 godina onome ko godišnje na drva troši oko 1.000 €.

Mislim da su cijene pirolitičkih kotlova naspram klasičnih pretjerano napumpane. Oni bi trebali biti skuplji samo za taj jednostavni elekronski regulator koji reguliše rad ventilatora, ventilator (motorić od 100 W) i za nešto masivnije šamotne obloge koje se nalaze u gornjoj i donjoj komori. Nešto drugačija unutrašnja konstrukcija kotla ne bi trebala biti problem u serijskoj proizvodnji.

Osim te visoke cijene, ljude vjerovatno odbijaju i negativna iskustva onih koji su ugradili takve kotlove, a zbog neupućenosti su imali velikih problema prilikom grijanja.
Kod običnih kotlova otvoriš poklopac, ubaciš drva, zatvoriš i punjenje je završeno.

Konkretno kod ovog „Vitoliga“ treba prvo isključiti el. regulator, otvoriti klapnu za preusmjeravanje dima u gornjoj komori, polako otvoriti gornja vratanca (ako unutra ima još malo drva, pri naglom otvaranju ona se naglo zapale i pri tome se kotlarnica napuni dimom), žaračem malo pročeprkati žar i ravnomjerno ga rasporediti preko sapnice, fino nasložiti drva da ih što više stane u gornju komoru, zatvoriti vratanca i dimovodnu klapnu i ponovo uključiti regulator.
Nakon svega, kada se uključi ventilator, treba baciti pogled na vrh dimnjaka da se vidi ima li dima. Može se desiti da nema dovoljno žara ili da nije dobro raspoređen u gornjoj komori, pa izostane samozapaljenje gasa u donjoj komori. U tom slučaju iz dimnjaka suklja gusti dim, a u tom momentu kotao i dalje grije, samo sa daleko manjim iskorištenjem. Ako su drva dobro osušena, nakon nekog vremena će doći do paljenja u donjoj komori, ali ipak...

Sve ovo zvuči dosta komplikovano, naporno i dosadno, ali kada se čovjek malo uvježba, ova cijela „procedura“ se izvodi brzo i rutinski. Ušteda drva ide i preko 20 %, a to baš i nije zanemarivo. Donja komora može da se ne čisti po nekoliko dana, zavisno od nalaganja.

Nabavka i skladištenje drva su svakako najveći problem. Ali svako bi trebao biti svjestan činjenice da se grije praktično polovinu svog života, pa shodno tome i planirati izdatke za te potrebe. A sirova drva nisu dobra ni za „smederevac“, a kamoli za centralno grijanje.


_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 13.11.2013. u 17:31 GMT+1]}