Čekam da ovi iz Njuz-a do'vate ovo...
...mada mi se prvo i učinilo da su tu oni umešali tastature.
Nego sad ozbiljno, pričalo se još odavno i ti se toga sećaš, da bi Švedska, još tada, dekretom, preko noći mogla da uvede komunizam...
...nego ne znam šta i zašto čekaju!?

Cini mi se da sam to vec negdje cuo:
Dio od 1:31:15 do 1:35:10.

A ja radim... cek da saberem... 60 sati nedeljno. Bravo ja. Plata? Redovna. Iznos? Nebitan!
- "Sta bi ti, i redovno i dobro"?
E ne mozeeeeeeee! Ali za to mi niko nije kriv. Nisam sposoban da se snadjem i zato mi je ovako.

Dodje mi da sve ovo popalim i da odem u...

Skracenje radnog vremena neminovno dovodi i do smanjenja plata.

Nadam se da niko nije pomislio da ce plata ostati ista kada bi se radno vreme smanjilo kako obicno misli prosecan radnik?

Nigde ne rekose gde je tu interes poslodavca?

Nego, kada je jaz izmedju bogatih i drugih preveliki obicno bude revolucija. Koliko je to moguce u 21. Veku? Kada je pocelo ono "we are 99%" sam se potajno nadao da je to to, al sipak.

Ekonomska i socioloska, kao i istorijska istrazivanja su pokazala da je 99% ljudi sposobno da manje-vise efikasno radi i privredjuje u razradjenom sistemu, tj. ako im neko drugi obezbedi mogucnost da rade, odnosno ako ih ufati za rukav i sa kucnog kauca dovuce na spremno radno mjesto.
Sa druge strane, samo je 1% ljudi (a sumnja se cak i na manje) sposobno da stvori sebi i drugima ta radna mjesta.

Tako da, bas bi bilo veselo da se ratosiljamo tih 1%, ili da pocnemo da im titramo po zivcima.

@SlobaBgd,

Ako uzmemo ovo istrazivanje koje se bavi zadovoljstvom/srecom gradjana:

http://unsdsn.org/files/2013/0...HappinessReport2013_online.pdf

i prosecne radne sate:

http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=ANHRS

Moze se ustanoviti da u zemljama na vrh prve liste ljudi rade efektivno krace u proseku.

Ali gledati samo to bi bila velika greska i verovatno bi rezultovalo donosenjem brzopletih zakljucaka.

Ako malo bolje pogledas, zemlje u kojima se radi relativno kratko su, takodje, zemlje koje imaju najvece GDP-ove po glavi stanovnika na svetu (Holandija, Nemacka, Norveska, Francuska, Luksemburg, itd.

Zemlje u kojima se radi vidno duze su zemlje koje nisu toliko razvijene (izuzetak je Koreja, doduse). Zapravo, vidi se jasan trend da se najvise radi u zemljama koje nisu visoko razvijene.

--

Ovo vrlo verovatno znaci da:

a) Zemlje koje su izuzetno industrijski razvijene mogu da priuste da njihovi radnici rade manje
b) Te zemlje su, takodje, obicno (postoje izuzetci) u vrhu sto se mera zadovoljstva/srece tice

Da li to znaci da, recimo, Meksiko moze da napravi precicu, smanji radnu nedelju za 30% i time odjednom postane, recimo, Holandija?

Vrlo malo verovatno. Smanjenje efektivne radne nedelje u Meksiku na nivo holandske bi verovatno izazvalo ostar pad u GDP-u gradjana gde bi jos veci % ljudi pao ispod nivoa siromastva. To tesko moze pozitivno da utice na srecu.

Recept za brzu srecu i ekonomski prosperitet, na zalost, ne postoji.

Na trulom zapadu je ovo sasvim normalno, pa i kraće radno vreme. Plaćen si po satu, pa, ako možeš da preživiš sa tolikom satnicom, super za tebe.

Pretpostavljam da bi u tim okolnostima naš radnik razmišljao: daj da odradim dva dana po 15 sati, pa da sam slobodan 5 dana.

Nego, jedna moja prijateljica radi u Austriji i, ako sam dobro shvatila sistem, oni imaju neke liste, koje se cirkulišu. Dakle, u jednom periodu radnici koji su prvi na listi biraju raspored svojih sati za ceo mesec, potpuno slobodno, sledeća grupa se donekle prilagođava, ali još uvek ima mogućnost izbora, a poslednja grupa popunjava preostale termine. Ta lista se menja, pa tako ispada da trećinu godine imaju potpunu slobodu izbora radnog vremena, što ona koristi tako da sebi spoji po nekoliko slobodnih dana, koje onda koristi za putovanja. Tako onda može da putuje više puta godišnje, a ne samo u vreme godišnjeg odmora. Naravno, plaćena je dovoljno, da joj hrana, odeća, automobil i ostale stvari ne predstavljaju problem, a ostaje i za putovanja i još se i ušteka nešto.

Istrazivanja se uglavnom steluju da odgovaraju onome ko plati. Bas bi voleo da vidim sta bi se desilo da im puknu zivci. Za sebe se ne bojim, dokle mogu da posejem krompir briga me, prezivecu.

Prevelike su razlike trenutno. I ne govorim o tih "1%" nego o 10-ak % oko njih koji su apsolutno van domasaja tih 1% a daleko od ostalih 89%. Govorim o raznim menadzerima, bankarima i slicnima sa bonusima od po par milki godisnje.

Prezivjeces dok ne dodju onih 99% koji ne znaju da seju krompir, ali smatraju da je raspodjela krompira izmedju vas 1% koji znate i njih 99% koji ne znaju - neravnomjerna.

Eno puni komentari onih koji misle da plata ostaje ista

Priča mi nedavno prijateljica, u British Telekomu su uveli skraćenje radnog vremena. Naravno, kao pravi Srbenda koji ima iskustva sa Srbendama poslodavcima, odmah sam prokomentarisao da su im i plate sigurno za toliko smanjene. Iznenađujuće, kaže prijateljica da nisu bitno, odnosno nisu u procentu u kom je skraćeno radno vreme, već nešto malo...

Ali ipak jesu. Kod nas bi to bilo mnogo vece, mislim na smanjenje plata.


Pozdrav!

Plata i treba da bude ista.

Nije bitna kolicina sati provedenih na poslu(sto je visestruko dokazano u Srbijici), vec kolicina uradjenog posla.

Smatra se da ce tih 6 sati biti intenzivnog i produktivnog rada..



_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 29.10.2013. u 15:09 GMT+1]}

Smatralo se jednom i da ce svi da rade prema mogucnostima, a uzimati prema potrebama.
Dalje znamo sta je bilo.

Zanimljiv pogled na svet, ali nije tako jednostavno.

U idealnom kapitalizmu bi bilo tako. Ja znam da uzgojim krompir i ja imam, ostali treba da rade za mene da im dam malo. I ok. Koliko sam ja upucen u ekonomska dogadjanja (ne kazem da jesam, vise rekreativno) svetom vlada malo drugaciji kapitalizam. Tako da je sada situacija takva, da ja nemam zemlju gde da uzgajam krompir, ali cu da platim tvom komsiji da kuka na pijaci da si mu ti pisao preko ograde u filandendron i onda cemo obojca da ti uletimo u plodnu njivu i zasejemo krompir, od kojeg ces ti dobiti nista. (Ratove danas ne vode drzave, nego korporacije, nadam se da je to jasno)

Svet postaje kolonija, i to je lose.

Mada, dobro, svako ima pravo na misljenje, nije ni bitno ko je u pravu, verovatno gledamo na tematiku iz drugih uglova.

Jedno je sigurno, da ja zalostno da se svima, i meni i tebi, i svakome zivot sastoji iz "treba mi ovo, kupi ovo, zaradi za ono" dok dobra polovina covecanstva treba samo cistu vodu da zivi bolje. No, tako je kako je, svaka etapa u istoriji je imala kraj, tako ce i ova. Hocemo li doziveti da vidimo, ne verujem. Ja se nadam. Pozdrav.

Apropo teme, dobra strana je sto bi se vise ljudi zaposlilo, slaba je sto bi u vecini zemalja automatski pao standard, jer se ista kolicina dobara rasporedjuje na vise osoba.

I samo 0,7% zna da poseje krompir

Vidi, ta piramida nije nikakav uzrok necega - nego posljedica prirodnih zakona i odnosa.
Uzmi npr. grafik distribucije trenutnog poslovnog znanja i opet ces dobiti da npr. 0.7% populacije raspolaze sa npr. 41% trenutno najvrednijeg znanja (tehnickog, finansijskog, medicinskog, iskustvenog, sta god....koje se moze najbolje eksploatisati/unovciti...) na planeti.
Uzmi distribuciju IQ-a i opet ce samo 0.7% ljudi biti u posjedu najvece inteligencije.
Uzmi populaciju bizona i dobices da samo 0.7% muzjaka j..e 41% zenki. I upravo to im obezbedjuje vece sanse za opstankom.

Socijalni odnosi u prirodi i strukture koje gradi zivi svijet su piramidalne. Moc i znacaj pojedinih jedinki raste eksponencijalno sa polozajem u piramidi kako se ide ka vrhu.
Priroda je evolucijom milionima godina dosla do toga da su takve strukture najstabilnije i najproduktivnije.

Ni ljudska civilizacija nije bas toliko mlada, pa su i ljudi pokusavali sve i svasta u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina, ali malo sta je prezivjelo osim piramidalnih struktura i organizacija drustva.

Kad uzmes copor vukova - moze ti se uciniti da je nepravedno da glavonja sa vrha uvijek prvi jede i to koliko god hoce, a ostalima sta ostane. Ali trebas imati na umu da je u prvom redu taj glavonja sa vrha i zasluzan zasto su uopste i ulovili nesto. Kad on ne bi dobio svoj "lavovski dio" mozda ne bi bio ni zainteresovan za svoju poziciju vodje ili bi otisao da se pridruzi drugom coporu. Neki manje sposoban bi zauzeo njegovo mjesto, odveo copor u pogresnu planinu, losije organizovao lov, ostavljao slabije potomstvo i copor bi na kraju vjerovatno crkao.

Ja se nikad nisam pretjerano sekirao kada firmu napusti neka cistatica, kafe kuvarica ili neko piskaralo u hijerarhiji ispod mene. Ali kad napusti vodja projekta, glavni inzinjer i sl. onda se zabrinem sta ce biti sa mnom, jer sa njime uglavnom odlazi dobar dio stvari (znanja, iskustva, poslovnih veza i poznanstava,...) koje mi ispod ne mozemo nadomjestiti sve i da hocemo i pitanje je onda sta ce uopste biti sa poslom ili projektom.

Medjutim, medju onih 99% uvijek ima dobar dio onih koji misle: daj i meni platu od milion $ pa ces vidjeti kako i ja to mogu, daj i meni Ferari pa ces vidjeti kako cu i ja biti faca, daj i meni fotelju, pa ces vidjeti kako ja vodim firmu, daj meni ovo, daj meni ono... Takvih serojna mi je pun k....
Vecini onih na koje oni pljuju niko nista nije dao, nego su sami stvorili ili uzeli.
Naravno, uvijek je bilo i bice tatine i mamine djece koja su stekla neke pare i neki polozaj samim rodjenjem i nasledjivanjem, ali takvih je zanemarljivo malo i zanemarljiv je njihov uticaj u sveopstim tokovima novca i moci na Zemlji. Pri tome ako po stvarnim sposobnostima ne zavredjuju to sto su nasledili oni to u toku jedne generacije spiskaju, izgube ili im preotme neko sposobniji.

Sa izuzetkom stare Evrope u kojoj ima nesto anemicne aristokratije koja uglavnom sluzi za slikanje po prijemima i balovima i za povecavanje tiraza domacicarskim magazinima, ostatkom svijeta uglavnom dominiraju poslovni ljudi koji su svojim sposobnostima dosli tu gdje jesu.

Ako problema ima - problem sigurno nije u piramidi kao strukturi, nego u tome sto neka mjesta zauzimaju pogresni ljudi. To ne znaci samo da oni gore ne valjaju, nego i da oni dolje nisu birali i filtrirali kako treba one sto idu na gore. Kada je citavo drustvo u krizi - tesko da za to moze biti odgovorno samo neka sacica pojedinaca.
Ali naravno posto je 99% : 1% raspodjela uobicajena ne samo u parama nego i u vecini drugih stvari to je i 99% ljudi sposobno samo da upire prstom u druge kad kola krenu nizbrdo, a samo 1% da se suoci sa svojim udjelom u tome.

Da se manemo predpostavki, da li ce vuka prihvatiti drugi copor, ili ce ga verovatnije rastrgati, ili najurit, gde ce umreti sam, jer sam ne moze da ulovi nista.

To sto je tebi veci problem zamena glavnoga operativca nego cistacice je normalno, jer ovo prvo utice itekako na kvalitet tvog posla i samim tim zivota. Meni je recimo veci problem zamena mojih potcinjenih, jer ja moram uloziti dodatnu energiju da ga obucim i uvedem u standarde posla kakve ja zahtevam, nego da mi zamene moga sefa, jer me tehnicki i nije briga, neko ce ga zameniti vec.

Tako da, sam vrh bogatstva, kako ti nazivas vodjom copora je tu gde i treba biti, jer sve njihove biografije su takve da apsolutno mozes da se divis tim ljudima. Kao sto sam i rekao na pocetku mene nerviraju onih 10% oko, tj ispod njih.

Nerviraju je teska rec, mislim da vecina nije zasluzeno tu gde jeste. Pod njima podrazumevam prosecno talentovanu decu kojima roditelji kupe ulaz na razne Oksforde, Harvarde, Sorbone, dok recimo postoje mnogo talentovaniji od njih, koji zbog slabog startnog materijalnog polozaja dodju u situaciju da ne mogu da dosegnu zeleni nivo obrazovanja. Budimo realni, sigurno ima ljudi koji su zavrsili ETF, i dogurali su do sredine piramide, a da su imali mogucnost recimo MIT-a bi bili par, ili vise stepenika iznad. I to nije prirodna, kako je ti nazivas selekcija, nego drustvena. Statisticki je zanemarljiva i tezi nuli brojka onih koji su bez pocetnih uslova dosegli najvise stupnje.

I opet zanemarujemo da zapadni svet cini manju polovinu danasnje populacije. Medju najbogatijima se nalaze i takve intelektualne gromade poput onih arapa, rusa, i afrikanaca koji su, jelte dobili bogatstvo naftom, gasom, rudnicima.

Tu su i oni, poput nasih 1% mesara, sofera i slicno koji su nase vodje copora iz razloga jer su u pravo vreme bili na pravom mestu, sa pravim ljudima.

Da sumiram, ljudi koji su stvorili od nicega nesto su prave vodje, i zasluzeno tu gde su (Slim, Mital, Gates, vlasnici Ikee, Inditex-a, ne znam kako se zovu, da ne trazim sada, i slicni) po mojem problem je u tim predzadnjim slojevima, i mislim da je medju njima i srednjim nivoom piramide preveliki jaz.

Da ne idemo sad u pateticno, ali na zalost realno i surovo prizemlje piramide, koji bi ziveli srecno godinama za cenu jedne gume na ferrariju..

Pozdrav

Edit:



na vrhuncu krize tih 1% je stavilo taj prstic u dzep ovih nesposobnih 99% i uzeli pare bez nekog pitanja.. Mada je lepo videti da medju nama na ES-u ima toliko zagovornika zapadnog "kapitalizma".

_{[Ovu poruku je menjao Flo33 dana 30.10.2013. u 00:21 GMT+1]}

Hmm, skratite radno vreme na 6 sati dnevno... ne vidim nista cudno u eventualnom skracenju radnog vremena.

To je prirodni sled dogadjaja, jer civilizacija napreduje, a i sam sistem ne moze protiv sebe... hiperprodukcija, automatizacija, robotizacija, sve je to uzrok za smanjenjem potrebne kolicine ljudske snage. Tako nesto je neminovno i bilo bi nenormalno da je drugacije.
No, recimo da zaboravimo za prirodan sled i da dekretom tako nesto bude uvedeno sutra... neki ovde kazu propas' sveta ili nemoguce - ali ne tako davno je radni dan trajao 12+ sati u neljudskim uslovima za rad, pa je radno vreme smanjeno na 8 uz obavezno postovanje prava radnika... i... prezivela ekonomija, nije bila propas' sveta. ;)

Ti se u sustini zalis na realnost zivota i kosmicki poredak.
Po tom tvom principu niko ne "zasluzuje" da bude tamo gdje jeste bez obzira na svoje mjesto u piramidi, jer gdje god da se nalazis ima neko u gorem startnom polozaju od tebe. Ti mozes da mislis da neko iznad tebe ima previse miliona dolara, a neko ko umire od gladi u Etiopiji moze da misli da ti imas previse krompirova i da njegova ceznja za jednim krompirom bude veca od tvoje ceznje za jednim avionom.
Mozda je medju onima koji su umrli od gladi bilo ko zna koliko boljih od tebe, ali sta sad ti treba povodom toga da radis? Da zaustavis planetu i prekines tok dosadasnjeg zivota da bi svim roditeljima na Zemlji oteo svu djecu i sve zajedno ih smjestio u neki ogromni logor gdje ce svi da imaju iste neke sanse i mogucnosti?!

To su iluzije iluzornije od komunizma.
Niko se nije svojom "krivicom" rodio kod dobrostojecih roditelja, pa da je sad nesto kriv sto je imao mogucnost da se skoluje u nekoj skoli koju neko drugi ko nije mogao smatra atraktivnom prilikom.
Dokle to uostalom ide? Gdje je granica toga?

I kao sto rekoh:

I posto ti mislis da vecina onih gore nije zasluzeno tu gdje jeste, pitam ja tebe mislis li ti da niko od onih ispod tebe, rodjenih u trecim zemljama, gladnih, bosih, zednih,... ili samo u u nekoj kuci u nekoj ulici pored tvoje kod roditelja pijanaca ili primitivaca... nije bio talentovaniji od tebe i da ne bi bio uspjesniji od tebe da je imao tvoje mogucnosti koje su tebe rodjenjem zapale i da ti stoga - u odnosu na njih - "nisi zasluzeno tu gdje jesi" (da upotrebim tvoje rijeci), nego si "prosjecno talentovano dijete" ali su ti roditelji kupili ulaz na razne ETF-ove, Megatrendove i ostale univerzitete koje su za nekog Somalijca dalji san nego sto su Oksfordi, Harvardi i Sorbone za nekog Balkanca?

Ti gledas samo na gore, ne zanima te sta je dolje. A posto gledas u sam vrh piramide onda si sigurno prilicno visoko, inace vrh ne bi ni vidio.
A oni koji su daleko ispod tebe - oni kad gledaju one iznad sebe ne vide one sa milionima nego one sa dvije vrece krompira umjesto jedne.
I za njih je razlika izmedju jedne i dvije vrece krompira ista kao i sto je za tebe razlika izmedju $100,000 i $1,000,000.
I za njih si ti isti onakav kao sto su za tebe tih 1% ili 10% sa vrha.
Kao sto ti ne vidis neku bitnu razliku izmedju sebe i onih iznad tebe, izmedju svojih i njihovih sposobnosti i ne razumijes zasto za slican ulozeni rad/trud/znanje oni imaju 100 puta vecu platu od tebe, tako i neki kopac kanala u Etiopiji ne razumije zasto neki kopac kanala u DE, zaradjuje 100 puta vise od njega, a rade isto i isto su sposobni.

Tim kosmickim "nepravdama" nema kraja: od toga sto je nepravda da je neko rodjen kod bogatijih, a neko kod siromasnijih roditelja, pa preko toga da je neko rodjen u boljoj, a neko u goroj drzavi, mozes da ides i do toga da je neko rodjen zdrav, a neko nije, da je neko rodjen ko covjek, a neko ko simpanza, da je neko uopste rodjen, a neko nije ni rodjen...
Kako mislis da ispravis sve te "nepravde" u pogledu "startnog polozaja", kako kazes?

Smatralo se i da je zemlja ravna ploca, pa nije.

To sto je nekada komunizam imao utopijske ideje, nema puno veze sa savremenom realnoscu.

Pa sta mislis, zasto je zabrana pusenja(prakticno zakonske pauze) uvedena, zasto se forsira prekomerna kondicija i opste trckaranje, nabijanje kondicije raznih vrsta...?
Da ne spominjem naredbe za "osmehe"..")

Da bi bili sposobniji produktivni elementi za podnosenje napora na radu. Sta god da se konstatuje da je preduslov vecih napora, to se predlaze kao "zdravo".

A zakljucili su da ako vec ne mogu da isforsiraju kompletnih 8 sati rada punom parom, predlazu relano smanjenje vremena i povecanje intenziteta.

Niko ne moze da trci sprint 3 kilometra, ali laganijim trckaranjem moze 40.

I stoga se otvara mogucnost za "ocekivanje"(koje ce biti "potpomognuto" i nekom prisilom), da se radi intenzivnije ali krace, da se manje boravi na radnom mestu(tekuci troskovi su manji, od vode, toalet papira, sapuna, struje i ciscenja), uz nesto veci efekat..

Sigurno ne sluzi da "radnicima bude lepse", vec da se izvuce malo vise efekta nego do sada...

Pusenje nije zabranjeno. Ali pusenje u zatvorenim prostorijama jeste, da ne zagadjujes okolinu sa kojima delis prostor. Nema to veze sa produktivnoscu, vec sa smradom.


Da bi bili zdraviji i imali kvalitetniji zivot. Naravno da se zdrav covek oseca bolje od bolesnog.

Pa da, to tako zvuci da bi naivni imali laksu verziju "istine".
Kampanja protiv pusenja je pokrenuta zbog racunica 5 minuta x 5 cigareta x 300 zaposlenih = 125 "ispusenih" "radnih" sati dnevno

A samo zaposleni u kondiciji moze da radi kao konj. Nakon 8 sati intenzivnog rada, vise mu treba odmor i psihijatar, nego sto ima "kvalitetan" zivot...
I to nevezano za pare i slavu..pa jel se dogodilo da Banderas kolabira na snimanju?....a svi bi "voleli" slavu, lovu, imidz Banderasa..ali nesto niko ne voli kolaps, i da li je kolaps "kvalitetan" zivot?

Ja vidim jedan problem sa ovom teorijom - pusenje na poslu je fenomen star vise decenija. Ako je to problem, onda su poslodavci su imali isti problem sa pus-pauzama sve to vreme, pa ne mogu da povezem to sa drasticnim skokom restrikcija u proteklih 10-tak godina.

Sa druge strane, mogu da primetim da je trosak zdravstvene nege na zapadu drasticno porastao kao % GDP-a, i da je kontribucija bolesti koje su dovedene u vezu sa pusenjem vrlo velika (kanceri, srcana oboljenja itd.).

Korelacija ne implicira zavisnost ali ovo drugo je skoriji fenomen i kao objasnjenje mera vise "stoji" nego naprasna "pobeda" poslodavaca posle skoro jednog veka tradicije pusenja na poslu. Poslodavci imaju daleko jednostavniji nacin da to regulisu - kalkulacijom protracenog vremena u platama. Ne treba im nikakva drzava da im tu pomogne.

Jeste, samo sto se prije 10-15 godina radilo 11% vishe nego sto se radi danas. Ne govorim o satima vec o efikasnosti i ucinku.

Ta tvoja teorija bi mozda imala smisla da je pusenje zabranjeno. Ali nije, i dalje ljudi koriste tih 5x5 minuta pauze, samo napolju. Zabranjeno je pusenje na radnom mestu, a ne samo pusenje. Ljudi i dalje puse, ali ne tako da zagadjuju radni prostor kolegama koji bas i ne cene taj dim. Pre 50 godina su doktori docekivali pacijente sa cigaretom u ustima, danas se ipak malo vise zna o stetnosti pusenja pa su takve stvari jednostavno neprihvatljive. Zdrav razum, nista drugo.

To je kod nas tako, na zapadu i nije. Jako je komplikovano da se prekida posao, izlazi napolje jos gore, a neke sobe za pusenje jednostavno nemaju kapacitet.

Sto se tice zdravlja i pusenja, ne bih da elaboriram, ili dajem komentar, posto postoji obilna tema.

Mene samo zanima, zasto ostale intoksikacije i nepravilnosti(hrane, ambijenta) nisu "napadnute", ako je vec "zdravlje" imperativ.
Mogli su, zarad brige o zdravlju, da zabrane koka kolu, tada i kafu(koja je ove godine postala "zdrava"), hamburgere, przene slanine...

Gotovo sam siguran da poslodavce boli uvce za zdravlje miseva, bar dok je trziste puno kandidata. Ali su zabrinuti za profit, efikasnost, tajminge, produktivnost..

Tako da je racunica prosta..5,5 sati sa 60% efikasnosti je vise od 7.5 sati sa 40%.., za deset posto...jos jedna kap iz suve drenovine..prosto da prostije ne moze biti...

A pride, ostale ustede...ranije navedene...

Zato sto mozes slobodno da jedes kakvo god smece dok ne crknes a da pri tome ne teras druge da ga jedu. Ako pusis u kancelariji trujes i druge. Zravlje tih drugih, koji ne zele da se truju, je u pitanju. Ti ako hoces da se trujes, izvoli, izadji napolje da ne trujes druge pa pusi.

Pusenje NIJE ZABRANJENO.
Po toj tvojoj usporedbi, onda bi ispalo i da je srajne zabranjeno, jer ne moze da se cepe po radnom mjestu kad god kome padne na pamet, nego mora da se ide u za to predvidjenu prostoriju.

Pusenje je samo izmjesteno tamo gdje ne smeta drugima.
A zasto to nije uradjeno sa kafom i koka kolom je jasno: zato sto kad pijes koka kolu niko drugi nije izlozen pijenju koka kole protiv svoje volje niti ces mu usmrditi odjecu ili radno mjesto koka kolom.

Sem toga, svako svoju pauzu moze da iskoristi za sta god hoce, i svako moze otici za tih pola sata ili sat popusiti dvije kutije ako treba - ali tamo gdje je to predvidjeno.

Trece, prosjecan konzument kafe popije 1-2-3 kafe u toku radnog vremena i prosjecan ispijac koka kole 1-2 u toku radnog vremena, a i to uglavnom moze da obavi ne prekidajuci posao i ne napustajuci radno mjesto.

Prosjecan pusac bi popusio 20 cigareta u toku radnog vremena, a zbog prirode tog konzumiranja to ne moze da obavlja na radnom mjestu (iz razumnom covjeku lako shvatljivih razloga), pa bi za svaku cigaretu prekidao posao i izostajao sa radnog mjesta, sto bi bilo nepravedno prema ostalima u pogledu kolicine pauziranja na poslu, a samo zbog izabranog poroka. Tako bi neko mogao da se izjasni kao strastveni kockar i da 10 puta dnevno odlazi sa posla po pola sata u kladionicu.

J'be se poslodavcu za tvoje poroke i potrebe. A tako i treba. Ti si njemu prodao svojih 8 sati rada dnevno (a ne 4 sata rada i 4 sata pusenja) i tih 8 sati ne pripadaju tebi da ti sa njima radis sta hoces, nego pripadaju onom kome si ih prodao da on sa njima raspolaze kako hoce. Prvo to treba svaki zaposleni da utuvi sebi u glavu.

^^ lepo receno!

LM, bio sam nedavno u fiatovoj fabrici u kragujevcu, i u oci mi je upao jedan detalj bas sto se tice pusenja.

Imaju vrlo sredjenu pusionicu sa klupama na otvorenom, ali kada sirena svira pauzu mozes videti gomilu radnika (niko ne sme da ostane u hali) kako sede na betonu ispred samih vrata hale u kojoj rade i puse.

Meni je to bilo smesno i pitam ih zasto puse tu kada imaju super mesto za pusenje u parku?

Odgovor je vrlo jednostavan, to mesto za pusenje je daleko od hale, pauza je kratka i dok dodju do tamo ne mogu popusiti vise od jedne cigarete (moraju se vratiti tacno na vreme) pa sede na plocniku i puse ispred vrata.

Tako je i na zapadu. Mada istina je da na zapadu mnogo manje ljudi pusi a i dosta manje od prosecnog gradjanina Srbije, sigurno ne 20 cigareta u toku radnog vremena, ali 5-6 da.
A nije ni komplikovano osim ako radis na traci u nekoj fabrici. Ljudi i dalje prave pauze i izlaze napolje da bi zapalili cigaretu. Sobe za pusenje vise ne postoje, iskljucivo otvoreni prostor.

Ne znam cemu pravljenje teorije zavere oko nicega. Sad su eto svi "naivni" a naravno ti pametan pa si provalio zasto je tacno ukinuto pusenje u zatvorenim prostorijama.

Realnost je da ti verovatno kao pusac i dalje nazalost ne mozes da shvatis koliko je netoleratno i ruzno pusiti u prostoriji koju delis sa nepusacima, pa trazis druge izgovore poput "povecanja produktivnosti" i pozivanja na koka-kolu.

DA sam pametan, pokazalo se

Ali i pored svoje pameti ili nepameti, takav podatak svakako nisam mogao sam da smislim(o prvobitnom "prasku" kampanje za stetnost duvana, kako je sve pocelo...), vec sam ga procitao kada je obelodanjen, obelodanjen naravno sa zakasnjenjem od jedno par decenija.

Sto se tice "smetanja", ili smetanja drugima, smatram da je pusenje smetnja, i da treba biti obziran, ali takodje treba biti obziran i sa licnim smradom, parfemima, konzumiranjem alkohola i bulaznjenjem, pa se to ne "sprovodi" do mesta za "smrdenje opste prakse", vec samo duvan.

No duvan je davno prezvakana tema, skracenje radnog vremena se preporucuje po istoj formuli, formuli produktivnosti i intenzivnog rada.

Ipak to preporucuju "ekonomisti", a ne psiholozi za rad.

Dobro je da si stavio navodnike, da se zna o cemu se radi.

Ekonomist je neko ko je postigao neke rezultate iz eknomije, a ne svako ko se pridruzio nekoj hipi grupi koja u svom nazivu ima "Economy", ili cak pohadjao neku skolicu koja je izmedju predmeta o heklanju i strikanju prirodnim materijalima negdje ugurala i neki predmet o raspolaganju kucnim budzetom, pa se neko zbog toga smatra ni manje ni vise nego ekonomistom.
Tako bi i svako ko je zavrsio neku masinsku skolu npr. mogao da se naziva - proizvodjacem automobila. Oce to.

No, da se vratimo mi nasim "ekonomistima" i da vidimo koji to ekonomski mozgovi sacinjavaju to vijece mudraca, koji su izrodili ovu mudru studiju.
Elem, gospoda pripadaju organizaciji New Economics Foundation (http://www.neweconomics.org/), a evo njihovoh ekonomskih biografija:

1) Saamah Abdallah



- Saamah has an academic background in the natural sciences, having graduated from the University of Cambridge in Experimental Psychology,\
- He has also completed an MSc. in Democracy and Democratisation
- also has a strong background in non-formal education
- Saamah has a passion for travel (for example, he spent 2011 living and working in Latin America), theatre, and cycling.

Znaci, ovo je ono cime je glavni baja iz organizacije uspio da popuni svoju "ekonomsku" biografiju.

Da vidimo kakvi su onda ostali:

2) Carys Afoko



Before joining nef in 2011 Carys worked at a communications consultancy where her clients included BlackBerry, Eurostar and Universal Music. Before that she worked in Campaigns at Action for Southern Africa and as press officer for Chuka Umunna while he was a parliamentary candidate.

Carys has a BA in Philosophy, Politics and Economics from the University of Oxford.

Vau, mladjana djevojka sa tri diplome: filozofija, politika i ekonomija. Uz to je radila u telekomunikacijama, muzici, a stigla je i da se kandiduje za parlament nedje u Africi!
Svaka cast. Kladio bih se da jos postize i da se bavi folklorom u kulturno-umjetnickom drustvu.

2) James Angel

James works as an Assistant Researcher on the Social Policy team. His work includes desk and field research alongside organising events, writing briefings, blogging and social media. He is currently working on tackling health inequalities and on revaluing work and time through a shorter working week.

James joined nef in 2012 as an intern on the Social Policy team. Previously he worked on environmental justice and economic justice issues at the World Development Movement and at the Capacity Global think tank. James graduated in 2011 with a BA in philosophy, specialising in political philosophy and writing his dissertation on the injustices of market solutions to climate change.

Outside of nef, James is involved in social movement activism. Having previously been involved in climate change and anti-cuts activism, he is currently part of a group campaigning around fuel poverty, an issue that lies on the intersection of climate justice and social justice in the UK. James also enjoys taking time off politics to play the guitar in a klezmer and balkan music band.

4) Fernanda Balata



She holds a degree in International Relations and has five years' experience as a strategist, global campaigns manager and external relations professional in the non-profit sector. Fernanda’s other interests include music & song writing, conservation & animal welfare, history, film and photography.

5) Giovani Bernardo



Giovanni has a multidisciplinary background, having studied Banking, Finance and Financial Markets at the University of Pisa and completing a Masters degree (two-year advanced Italian laurea) in Local Sustainable Development and Management at the same university. He is currently working on a PhD on Economics with a dissertation in Macroeconomics of Sustainability and System Dynamics.

His research interests include macroeconomics, system dynamics, ecological economics, energy sustainability, financial instability and endogenous theory of money.

6) Leander Bindewald



Leander holds a master’s degree in Neurobiology (Diplom Biologe) and a Master of Arts (Magister Artium) in Philosophy and Business from the University of Freiburg in Germany, his country of origin.

itd... itd.

Nema sta, kad ih vidim - ko da gledam slike onog bradatog Marksa, toliko mi povjerenja ulivaju.

"Radne" biografije ovih ljudi (koje nisam detaljno citirao zbog besmislenosti) su pune referenci na sudjelovanje u raznim hipi-projektima raznih hipi-organizacija poput njih samih koji nisu nikome poznati nego njima samima i za koje niko u biznis-svijetu nije cuo niti mari. Nigdje nikad ni jednog dolara nisu napravili jer uglavnom zivotare na hipi-donacijama koje EU izdvaja za "ocuvanje kitova i polarnih ledova", "smanjenje stresa kod krava-muzara", "humanizaciju odnosa izmedju ljudi i prirode", "studije uticaja sumorne boje asfalta na raspolozenje ljudi" ... i uopste takvih projekata koji odredjenu grupu ljudi zaokuplja kojekakvim non-profit glupostima i tako ih cuva od drogiranja i alkoholizma.

Inace, sto se tice uvodnog clanka, medju pametnim ljudima ovako se prica: ako hoces da pravis budalu od sebe - procitaj neku vijest, feljton ili studiju iz novina (medija), pa povjeruj u nju bez ikakve dalje provjere.

Ma da, bolje da savete daju "ekonomisti" iz MMF-a i Svetske banke, njihove reference su mnogo ubedljivije: "spasili" su mnoge zemlje hiperinflacije i išupali su ceo svet iz ponora ekonomske krize. Inače, svi su školovani ekonomisti (što je sprdačina svoje vrste), svi znaju šta je trebalo uraditi kad se nešto već desi.

Da, da,... pohvalno je pljuvati na one od kojih pozajmljujes pare, i pricati o tome kako oni nemaju pojma o ekonomiji, a oni sto bi krepali bez tih pozajmnica bi jos i da ih poducavaju o tome kako treba praviti pare :)

Da nije glupo i zalosno, bilo bi smijesno i urnebesno.

Naravno da treba pljuvati one koji svojim uticajem na tokove u svetu, kako ekonomske tako i političke, stvaraju uslove da mnoge države moraju da slede njihove "savete" i da pozajmljuju novac od njih.
Oni su nužno zlo, i svaka država se bori da što pre prestane da koristi njihove usluge. Pitam se zašto.
Na kraju krajeva, pljuju ih i u zemljama razvijenijim od naše, ali to čine neozbiljni ekonomisti, hipici i prerušeni komunisti. Odnosno, čim ih pljuju, odma' popiju neki od navedenih epiteta.

Sve sto vi mozete je da im pljujete pod prozor.
Ako vas taj sport ispunjava - samo napred, za bolje i niste.

Situacija je daleko jednostavnija, nego sto je predstavljas.

Kada svoje misljenje predstavljas kao autoritativno i delis ga sa javnoscu, ako pricamo o kompleksnim stvarima gde nije moguce jednostavno pokazati tacnost (ili obrnuto), vrlo brzo ce doci do procene relevantnosti tog misljenja.

U toj proceni, bices proglasen za sarlatana/itd... ako je to tvoje misljenje u suprotnosti sa praksom i ako nemas relevantnog iskustva u tom domenu i nista sa cime to misljenje mozes potkrepiti (dokaz/potkrepljivanje misljenja varira od discipline do discipline). Ne moras biti strucnjak da se slozis sa trenutnim stranjem nauke ili principa neke od drugih disciplina kojima se covecanstvo bavi (recimo, ekonomije), ali ako hoces da ga dovodis u pitanje, moras imati malo vise od puke zelje da se ne slazes da bi to neko drugi prihvatio.

Evo par primera:

- Dajes savete o tome kako firme treba da raspolazu sa svojim resursima u suprotnosti sa praksom, a sam nemas nikakav istorijat uspesnog vodjenja firmi sa rezultatima koji se slazu sa tvojim savetom
- Dajes savete o makroekonomiji u suprotnosti sa praksom, a nemas nikakvog iskustva u sprovodjenju makroekonomske politike ili naucnog uspeha u makroekonomskoj teoriji gde demonstriras da je tvoj savet tacan
- Dajes savete/pravis teorije o kvantnoj fizici u suprotnosti sa stanjem nauke, a nemas nikakvog iskustva i treninga u istoj gde demonstriras tacnost svojih saveta/teorija
- Dajes medicinske savete, a nisi lekar / nemas medicinski trening itd...

Obrati paznju, sasvim je OK da ljudi neoficijelno diskutuju o bilo cemu i imaju misljenje o bilo cemu - nista na ovom svetu ne forsira ljude da imaju misljenja koja odgovaraju realnosti (mada, nekad, moze biti opasno, recimo ako pricamo o medicini). Ali elevacija takvih neoficiijelnih i laickih misljenja na nivo relevantnih saveta, istina, itd... je prakticno nemoguca ako se radi o strucnim domenima gde nemas iskustvo.

Zasto?

Zato sto je gotovo sasvim izvesno da laik nije u stanju da donosi kvalifikovane savete u tim kompleksnim disciplinama. Kako je, sa stanovista verovatnoce, moguce cak i da simpanza da korektnu medicinsku dijagnozu, ne mozemo tvrditi da je apsolutno nemoguce, ali u realnosti je prakticna sansa vrlo mala i zato se takva misljenja iskljucuju posto bi inace bili totalno paralizovani objasnjavanjem laicima zasto grese.

Zbog toga se laicka diskusija razlikuje od strucne analize i kao argumentaciju ne uzimamo laicke analize. Primeti da je cak i skolovan ekonomista laik sto se tice menadzmenta ako nema relevantna iskustva u menadzmentu ili u praksi dokazane sopstvene teorije. Moguce je biti cist akademik i davati tacne savete koji zadiru u industrijsku praksu, ali prvo ti saveti moraju biti potvrdjeni pre nego sto se uzimaju za relevantne.

Drugim recima, mozemo uz kaficu da diskutujemo o makroekonomiji, kvantnoj fizici, medicini, itd. i imamo svoja misljenja kakva god da su, ali kada hocemo nesto da uzmemo za naucnu istinu, kvalifikovan savet, strucnu analizu, itd.. laicke analize i analize ljudi bez relevantnog iskustva ili validacije u praksi nisu nesto sto se uzima kao fakat u diskusiji.

Eventualno mozemo o tome pricati kao o laickim hipotezama, koje tek trebaju biti potvrdjene u praksi (ako ikad, posto obicno laicke hipoteze nisu tacne).

Laicka diskusija uvek tezi da pojednostavi odredjenu situaciju i da je svede na poznatu i proverenu pojavu. Sto moze da pomogne u razumevanju neke pojave, ali n i da je pecizno definise.

Inace, celo covecanstvo se krsi i lomi ne bi li razjasnilo sve sto treba da se razjasni.

Na nama, kao preteznim laicima, u veku informatike, kada je zivot mnogo slozeniji nego pre 50 ili 200 godina, je glavni zadatak da eliminisemo neispravne informacije u moru izjava koje se nazivaju informacije.

Sto se tice mog napisa "ekonomisti", to je iz nekih licnih pobuda, posto zadrto smatram da ekonomija nije nauka, nema veze sa logikom, a nije ni umetnost. Jednostavno pokusaj uredjenja haosa, koji je nemoguce urediti, posto postoje cvorista snaznih uticaja.

Navedenim ekspertima, nemam sta da prigovorim na CV-je, jednostavno, takve su strukture obrazovanja, savremene, svako koristi priliku da se doobrazuje multidisciplinarno, a poslovi koje rade ili su radili su srazmerni njihovom treningu.

Uspesnost takvih poslova cesto ne moze da se kvantifikuje ili izrazi u poznatim jedinicama(tipa novca ili broja titula), ali svakako da njihove naucene organizovane metodologije, primenjene u nekim aktivnostima, mogu da pokazu naredak u doticnim oblastima.
Makar napredak smera razmisljanja.
Da li ce u praksi nekome doneti vecu kolicinu novca ili BDP-a, njihovi saveti nisu imperativni ni direktno posledicno uslovljeni da MORAJU da izazovu porast kolicine novca, ali mogu da budu jedan od (pred)uslova bez kojeg se ne moze ostvariti povecana kolicina novca(ili poboljsanje poslovanja) u odredjenim okolnostima.

Prema tome, svaka iskljucivost, ili crno -belo, ili prosto uprosceno razmatranje situacije je osudjeno na propast, odnosno, na glup zakljucak, koji je samo prosto gubljenje vremena