Dacho, mislim da to ipak nije šaht pa da ga tako izlivaš.

naravno da je to high tech ali me stvarno zanima koji fax se za to zavrsava? jel ima to u ex-YU ?

Samo projektovanje, testiranje i tehnologija izrade se u nekoj meri izučava na ETFu, i znam da postoji firma(e) u Beogradu koja se bavi sličnim stvarima i kupi diplomce sa faksa i obučava ih za rad. Verovatno postoji nešto i na TMF-u (možda na Katedri za fizičku hemiju i elektrohemiju?).

Naravno, svo znanje koje se na fakultetima pokupi služi samo da vas zainteresuje za priču.

Livac silicijuma je otprilike naziv kao "livac novca" za bankara.
Termin je "gojenje" kristala.

Posao je kompleksan, zahteva "sarena" znanja.

A kada ti nasi politicari prevaranti nesto uproste da bi "pojasnili", da ga razume i "prost" glasac, to upravo terminoloski ovako izgleda.

Ma to je tek prva faza i do konacnog proizvoda ima jos 3 dana jahanja...

Zapravo je samo radno mesto dosta odredjeno. Svojevremeno su u EI te poslove uglavnom radile zene jer su zbog kombinacije hormona smirenije i manje masu rukama. Ali ni to ne vazi duz celog men.ciklusa. Ima dosta dugi periodi kada te ne pustaju unutra - opet iz istig razloga, peruta ti se koza vise nego sto treba ... Sve skupa - ziveo robot. Te poslove nece raditi Srbin za 200 eura.

Posao izvlačenja ingota radi robot, kao i većinu operacija posle.
Ljudski resursi su svedeni na minimum, postoje samo operateri/kontolori koji nemaju visoku stručnu spremu niti je potrebna.
Obuku od 3-6 meseci dobije u drugom fabu jedan broj ljudi, a novi ljudi kasnije u samom fabu.
Na nekim fakultetima se predaju metode dobijanja ingota, kako Si tako i nekih drugih poluprovodničkih jedinjenja.
Struktura zaposlinih u jednom fabu je:
70-75% - srednja škola
20-25% - faks (hemija, fizika, tehnološki, elektro)
0-par% -doktori nauka (ukoliko fab ima R&D)

Ovaj video iz novijeg TSMCovog faba je jedan boljih, može da se vidi da je i transport robotizovan, jer su 300/450mm waferi teški.



_{[Ovu poruku je menjao srdjee dana 11.11.2013. u 10:54 GMT+1]}

1988. zavrsio sam srednju elektrotehnicku skolu, smer mikroelektronika. Ucili smo sve procese u proizvodji poluprovodnickh komponenti od dobijanja silicijumskih ingota pa do gotovih komponenti. Praksu smo imali u EI Nis - fabrika poluprovodvika. U fabrici se nije radilo bas livenje silicijuma, gotovi ingoti su dolazili iz uvoza, ali se secam da smo ucili i nesto o dobijanju odlivaka.

Kada je EI propala, i taj obrazovni smer je prestao da postoji.

Mislim da u Srbiji nema vise takve skole.

Kako je to nekada bilo kod nas:

http://www.ains.rs/savetovanje.fabrika.cipova/AINS_Ei.pdf

Inače šta je danas sa EI nis ? jel privatizovan? stecaj?

Nista, prostor se izdaje zasebnim privatnim firmama. Od EI Nis mislim da je ostala sada samo Ei Informatika koja radi kase (http://www.eierc.com/).

Ei je ogromna.Kao omanji grad.Sad izdaju hale za raznorazne firme,i Novopayarski fakultet je tamo
i Polaris...Menzu je iznajmio jedan Niski kafandzija za organizovanje svadbi itd.Ne znam dal ista u njoj
ima veze sa starom Ei...

tuga za EI-nis...

Livac silicijuma je glupost koja se pojavila u novinama, jer se silicijum ne lije.

Kao što su prethodnici rekli, monokristalne ingote silicijuma se dobijaju Čohralski metodom izvlačenja iz vrlo čistog polikristalnog silicijuma. Kada sam ja bio na ETF-u, laboratorija za elektrotehničke materijale je imala jedan (vrlo skup) uređaj za Čohralski metodu. Imali smo prilike da vidimo silicijumske ignote, čak i komad sintetičkog rubina (veličine školske krede) koji su tu izrađeni.

Ono što je, međutim problem, je dobijanje čistog polikristalnog silicijuma. On se dobija iz peska (što čistijeg to bolje) žarenjem u pećima u prisustvu koksa. Proces je veoma "prljav" u smislu da proizvodi veliku količinu ugljen dioksida i ugljen monoksida. Tako dobijeni silicijum je i dalje nepogodan za proizvodnju silicijumskog supstrata, pa se, uz pomoć hlora, prečišćava, što je opet i prljavo, a i otrovno.

Ni malo se ne radujem da nam u Beogradu prave jednu takvu fabriku. Nisam ni siguran da bi tako nešto bilo i isplativo, jer nema blizu tako čistog peska, a i kinezi prave dosta jeftino, pa se više isplati kupovati od njih.

Sa druge strane, nije problem ni proizvoditi čipove. Nije potrebno ni da imamo inženjere, iako smo i to učili da radimo na ETF-u. Još u vreme kada sam ja imao predmet Projektovanje VLSI kola, mi smo fajlove sa dizajnom slali u Austriju na izradu.

Ovde može da se samo radi proizvodnja, a razvoj negde drugde, a sama proizvodnja je visokom automatizovana, tako da ne vidim neku veliku mogućnost za stvaranje novih radnih mesta.

Bas kao sto ste naveli, s tim sto je situacija mnogo gora. Arapi zavitlavaju nase politicke glupandere i zakeraju kako nema "strucnog" kadra. Za takvu fabriku.
Sto je parcijalno tacno, ali domaci kadar se moze obuciti za par nedelja.

Proizvodnja je visokoautomatizovana, pa ce otprilike trebati max 25 zaposlenih, od toga cistacica i cuvara 15, nekoliko operatora(polovina je cist maintenance) i par sefova...

Da se zaposli 100ljudi opet super.

Aj kad se već priča o slicijumu i proizvodnji, jel neko zna možda dokle se stiglo sa razvojem organskih poluprovodnika? Sećam se da sam čitao nešto o tome pre par godina - trebalo bi da takvi budu mnogo jeftiniji i "čistiji" za proizvodnju

Ništa nije jeftinije od peska. ;)