Samostalna izložba fotografija “Wonderful Photographic Site” Brendana Bannona biće otvorena u subotu, 4. januara u Galeriji Narodne banke Srbije.

...Izložba će trajati do 11. januara, a održava se u okviru velikog međunarodnog projekta koji je u toku – Life Balance.

Brendan Bannon će biti gost u Beogradu desetak dana i srpskoj publici će se predstaviti ne samo u okviru izložbe, već i predavanjem otvorenog tipa – 9. januara biće organizovan razgovor sa njim, kroz koji će publika moći da se upozna sa njegovim iskustvima iz bogate prakse fotožurnaliste.



„Ovo su lične fotografije otrgnute s ruba fotožurnalističkih zadataka tokom poslednjih nekoliko godina u Keniji, Južnom Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Ugandi i Somaliji. Svako od tih mesta predstavlja složenu i brzo promenljivu stvarnost. Fotografije nam često pokazuju nešto sasvim drugo”.

Fotografisao je u Keniji, Južnom Sudanu, Somaliji, Sijera Leone-u, Nigeriji, Tanzaniji, Ugandi, Kongu…Zadaci su ga vodili u izbegličke kampove širom kontinenta, iza scena konflikta, na prvu liniju ekološke katastrofe i u jednostavne domove običnih ljudi.

Njegova izložba “Wonderful Photographic Site” je lirska serija fotografija, nastala tokom zadataka na ovim mestima u poslednjih nekoliko godina. One su izbor uočenih trenutaka koji nude posmatraču složeniji i iznijansiraniji pogled na život u Africi, nego što to na tipičan način rade velike medijske kuće.

Njegova izložba "Wonderful Photographic Site" je lirska serija fotografija, nastala tokom zadataka na ovim mestima u poslednjih nekoliko godina. One su izbor uočenih trenutaka koji nude posmatraču složeniji i iznijansiraniji pogled na život u Africi, nego što to na tipičan način rade velike medijske kuće, navode organizatori.

Brendan Bannon intenzivno radi u Africi od 2005. godine, kada je počeo da predaje fotografiju i pisanje tinejdžerima koji su ostali bez roditelja zbog AIDS-a. Radi fotografije za razne klijente, uglavnom novine, Agencije Ujedinjenih Nacija i Nevladine organizacije (NGO).

Interesovanje za fotografiju stekao je zahvaljujući svojoj majci, amaterskom fotografu sa mračnom komorom u kupatilu i svom ocu koji je aktivno učestvovao u razvoju njegovog interesovanja.

Na formiranje određenog pristupa fotografiji dosta je uticalo njegovo lično iskustvo – bio je veoma mlad kada je preuzeo brigu o svojoj majci koja je obolela od multiple skleroze. Evo šta on kaže o tome: „Ja ne bežim od teških priča. Iskustvo koje sam stekao zbog brige o svojoj majci, pokazalo mi je jasno da iza svakog trenutka percipirane patnje postoji suštinska pobeda nad okolnostima. Gledam na živote ljudi kao na bezbroj smislenih odnosa, borbi protiv teškoća i postizanja malih pobeda.

“Radove je objavljivao u listovima: New York Times, Christian Science Monitor, The Daily Telegraph, Independent, Guardian, Monocle Magazine, KWANI, MacLean i drugim. Njegovi projekti su izlagani u umetničkim galerijama u inostranstvu i u Sedištu UN-a u New York-u i Ženevi.

Trenutno radi na projektu koji se zove “Daily Dispatches” u saradnji sa piscem Mike Pflanz-om, koji istražuje brzi rast afričkih gradova.

Centar će ponuditi profesionalne programe koje je Nacionalna fondacija za igru u okviru svoje Baletske škole razvijala i prethodnih godina sa Akademijom Teatra milanske Skale i Akademijom Vaganova iz Sankt Peterburga. Predviđeni su i sasvim novi programi za decu, profesionalne i rekreativne polaznike.

U Centru će raditi vodeći pedagozi iz zemlje i inostranstva. Na samom početku, tim čine Tatjana Ulitina i Ekatarina Ulitina iz Akademije Vaganova, Ela Landsman iz izraelaske trupe Kibbutz Dance Company, Sanja Ninković i Vera Radenković, solistkinje Baleta Narodnog pozorišta, američki baletski igrač Nejtan Kotam, zatim Sandra Gnjatović, balerina koja je bila angažovana u kompanijama u Berlinu, Monte Karlu i Beogradu, kao i Snežana Paunić, jedna od najboljih srpskih gimnastičarki sa značajnim iskustvom u radu sa baletskim igračima.
Za program zdrave ishrane i fitnesa zaduzen je Dr Saša Plećevic, a u ponudi su i časovi joge i pilatesa, prilagođeni profesionalnim i rekreativnim polaznicima.
Specijalni, stalni gosti Belgrade Dance Centra i Nacionalne fondacije za igru biće igrač pariskog Mulen Ruža, Aleksandar Josipović i igrač Baleta Pozorišta na Terazijama i televizijski koreograf, Milan Gromilić.
Centar će funkcionisati po principu plesnih centara u većim američkim gradovima, najavljujući tokom godine brojne goste, pedagoge klasičnog baleta, savremene igre, jazz dance-a, stepovanja, ali i mnogih drugih plesnih formi.
Pored toga, ovaj prostor smešten na centralnoj gradskoj poziciji treba da postane važno mesto za umetničku igru, strateška pozicija za kreiranje boljih uslova i odnosa prema ovoj umetničkoj disciplini, i mesto gde će se školovati budući igrači, ali i publika.
Centar takođe treba da ponudi mogućnost pripreme novih plesnih projekata trupa iz zemlje i inostranstva, odnosno ulazak u koprodukcije novih plesnih naslova koje će beogradska publika imati priliku među prvima da pogleda. Na taj način ćeBeogradski festival igre, kao jedna od najznačajnih evropskih plesnih manifestacija, dobiti priliku da nadalje raste, učestvujući podjednako u procesu kreacije i predstavljanja radova kako Beogradski festival igre, kao jedna od najznačajnih evropskih plesnih manifestacija, dobiti priliku da nadalje raste, učestvujući podjednako u procesu kreacije i predstavljanja radova kako poznatih, tako i mladih koreografa.
Prijatelj Fondacije u realizaciji ovog projekta je brend Wellness, kompanije Bambi Banat.

"Henri Mur - grafičar" u Beogradu i Novom Sadu

British Council, Narodni muzej u Beogradu, Muzej Vojvodine i Banca Intesa najavljuju izložbu jednog od najvećih britanskih umetnika XX veka – Henrija Mura koja će u Narodnom muzeju biti realizovana od 11. septembra do 31. oktobra, a u Muzeju Vojvodine od 7. do 30. novembra 2014.

Gostovanje ove izložbe u Srbiji podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Britanska ambasada u Beogradu.

Gotovo 60 godina nakon prve beogradske izložbe Henrija Mura koja je ostavila značajan trag na našoj umetničkoj sceni, publika će imati prilike da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – Murovim grafikama.

Umetnička dela predstavljena u okviru izložbe Henri Mur – grafičar pripadaju posebnoj kolekciji Muzeja bez zidova British Council-a koju je sam umetnik 1984. godine obogatio donacijom za više od 200 izuzetnih radova.

Verujući da je dobar crtež osnova za svaku skulpturu, ovaj vid umetničkog izraza je za čuvenog skulptora bio podjednako važan kao i modelovanje, te je umetnikovu pažnju sa nesmanjenim intenzitetom okupirao čitavog života. Murovi radovi na papiru, bilo da su rađeni kao crtež ili nekom od grafičkih tehnika, najpre na litografskom kamenu ili bakarnoj ploči, bave se prirodnim formama, različitim aspektima poimanja ljudske figure, studijama životinja, skulptoralnih predstava u pejzažima i arhitektonskim celinama.

Interesantan je podatak da je tokom života Mur izradio na stotine Ideja za skulpturu čiji naziv ukazuje na činjenicu da je reč o dvodimenzionalnim predlošcima za trodimenzionalne objekte. Međutim, poznavaoci Murovog stvaralašta ističu i to da je umetnik veoma često izrađivao trodimenzionalne modele u gipsu koji su potom postajali subjekt upravo njegovih crteža i grafika.

Izložba Henri Mur – grafičar predstaviće 80 grafika, 5 modela skulptura i jedan radni model, koji su nastajali u periodu od 1934. do 1984. godine, a kako bi se opus ovog izuzetnog umetnika što celovitije predstavio, posetioci izložbe imaće priliku da se upoznaju sa Murovim radom i kroz set fotografija samog umetnika i njegovog stvaralačkog procesa.

Predstavljajući stvaralaštvo Henrija Mura kroz jednu novu vizuru, Narodni muzej i Muzej Vojvodine će raznovrsnim pratećim programima, kroz stručna vođenja, predavanja, tribine, radionice za decu i odrasle približiti zainteresovanim posetiocima stvaralaštvo jednog od najmarkantnijih umetnika XX veka.

Dela Henrija Mura u septembru u Beogradu?
Izvor: novosti.rs

Grafike i male skulpture britanskog vajara Henrija Mura u septembru bi trebalo da se nađu u Narodnom muzeju, nezvanično saznaju Novosti.

U Narodnom muzeju u Beogradu, kako „Novosti“ nezvanično saznaju, 11. septembra trebalo bi da bude otvorena izložba Henrija Mura, jednog od najznačajnijih britanskih i svetskih vajara 20. veka. Reč je o 80 grafika nastalih od 1949. do 1983, i šest skulptura malog formata, za koje se još čekaju garancije naše vlade. Postavka „Henri Mur: Grafike i skulpture“, u organizaciji Britanskog saveta u Crnoj Cori, prvi put je prošlog leta gostovala na Cetinju.

Ako do izložbe dođe, to će biti drugi susret Beograda sa delom poznatog britanskog skulptora. Ovaj put znatno skromnije nego 1955, kad se Mur jugoslovenskoj publici predstavio reprezentativnom izložbom u „Cvijeti Zuzorić“. Tada je to bio, kako u svojoj memoarskoj knjizi „Nojeva barka“ zapisuje Miodrag B. Protić: „Prvorazredni svetski događaj, u maloj beogradskoj sredini, koji je ohrabrio umetnički preporod i učvrstio slobode, osvojene 1950-1954.“.

To je, pre svega, bio susret dveju politika koje su znale da se kulturom najbolje i najlakše započinju komunikacije koje bi potom trebalo da se razvijaju i na ostalim planovima. Za kulturnu scenu FNR Jugoslavije, međutim, izložba je simbolično shvaćena kao „popuštanje dizgina“ socrealizma.

U vajarskim delima Mur je ostavo vidan trag - ne toliko svojom stilom, već je „ohrabrio“ domaće stvaraoce na putu ka slobodnijoj, slobodnoj i apstraktnoj formi.

Izložbu je 1955. otvorio Marko Ristić u prisustvu Mura i njegove žene Irene (gotovo sva izložena dela - 21 skulptura, 14 maketa u bronzi, 40 crteža i 2 linoreza - bili su iz njene zbirke), mnoštvo umetnika, pisaca, studenata. Mur je tada obišao i atelje - majstorsku radionicu starog srpskog vajara Tome Rosandića i zadržao se sa njim u dužem razgovoru, a ostalo je zapisano da je na njega poseban utisak ostavilo delo Matije Vukovića. Konačno, Mur je i kasnije nastavio da održava stalne kontakte sa jugoslovenskim umetnicima - o tome je, u svom domu, govorio i političaru Marku Nikeziću.

Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Henrija Mura 1975. godine za počasnog člana. Vest ga je obradovala, i to zadovoljstvo je uvek isticao u susretu sa posetiocima iz Beograda, a njegova skulptura ispred Muzeja savremene umetnosti je trag tog prijateljstva.

Uprkos „fanfarama“ koje su pratile Murovu izložbu, zvanična kritika, odnosno tadašnji teoretičari - kreatori domaće likovne scene ostali su skeptični. Tada Narodni muzej nije smatrao zgodnim da u trenutku „preispitivanja“ prihvati nagovešteni poklon, jedno njegovo „dekadentno“ delo. Uz ovu beogradsku glupost dogodila se i zagrebačka nepristojnost: „Ideološki ‘zdrava’ majstorska trojka odbila je čak i da primi slavnog ‘dekadentnog’ kolegu.“

Za gostovanje „najpoznatijeg živog vajara sveta“ Henrija Mura 1955. u Beogradu najzaslužniji su bili savetnik naše ambasade u Britaniji Najdan Pašić i kulturni poslenik Stevan Majstorović (obojica dugogodišnji urednici NIN-a). Obišli su Murov atelje stotinak kilometara od Londona, gledali skulpture, pili čaj i predložili mu da organizuju izložbu u Jugoslaviji. On je to svesrdno prihvatio... Mur je tada izjavio: „Poziv da posetim Jugoslaviju prihvatio sam s velikim veseljem. Moj prvi kontakt sa Srbijom datira još iz vremena Prvog svetskog rata, kada sam sa živim interesovanjem pratio ulogu Srba u tom ratu... Mi smo u Engleskoj čuli da se u Jugoslaviji stvara novi život i ja sam neobično zainteresovan da ga vidim...“