Navodnjavanjem krompira do 80 tona po hektaru

Za uspesno gajenje krompira i postizanje visokih prinosa dva klimatska faktora, voda i temperatura, imaju presudnu ulogu. Krompir je biljka umereno vlaznog podneblja, i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa krompira ne zavisi samo od kolicine vode i od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda. Pored uticaja na prinos, voda ispoljava i uticaj na broj krtola, krupnocu i njihov kvalitet. Ujednaceni raspored padavina je najpovoljniji, jer se tada dobija veci broj jednoobraznih krtola, sa najvecim ucescem tržišnih krtola, najveci prinos i najbolji finansijski efekat.

U uslovima smenjivanja susnog i vlaznog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola, na vec obrazovanim normalnim krtolama (krtole „deca“), ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri cemu im se gubi znacajan deo trzisnog kvaliteta.

U uslovima Vojvodine potrebna kolicina vode za uspesnu proizvodnju srednje kasnih i kasnih sorti krompira se krece od 460-480 mm (padavine + navodnjavanje), dok je za proizvodnju ranog krompira ta potreba od 260-280 mm (Ilin, 2002). Zavisno od godine, od- Navodnjavanjem krompira do 80 tona po hektaru nosno od kolicine i rasporeda padavina kao i od temperaturnih uslova u ovom podrucju javlja se deficit vodenog taloga od 120-200 mm kod proizvodnje fiziološki zrelih krtola i oko 40 mm kod proizvodnje ranog krompira. Razliku izmeðu potreba biljke i kolicine vode koja dolazi preko padavina mozemo nadoknaditi sa tri do pet zalivanja kod proizvodnje fizioloski zrelog krompira i jednim u proizvodnji ranog krompira. U brdsko planinskom podrucju zapadne Srbije zbog nizih temperatura i vece kolicine padavina navedeni defi citi su manje izraženi, ali se i ovde javlja nedostatak vlage od 50-120 mm. Primenom navodnjavanja u nasim uslovima moguce je u proseku povecati prinos 40-45%. Kolicina vode koja sa povrsine pod usevom isparava (evapotranspiracija) u funkciji je temperature i relativne vlaznosti vazduha i u letnjim danima se krece kako je prikazano u tabeli 1.

Kod krompira je veoma važno držati zemljište na nivou optimalne vlažnosti 75-80 % od PVK (poljskog vodnog kapaciteta), kako bi se dobio visok prinos i veliki udeo trzisnih krtola. Ovo je nepohodno uraditi od momenta zametanja krtola pa sve do njihove fi ziološke zrelosti, odnosno vadjenja. Pored efekta na prinos, veca vlaznost zemljišta uslovljava zametanje veceg broja krtola, smanjuje infekciju sa obicnom krastavoscu, krtole su pravilnog oblika, prvog kvaliteta, bez deformacija i imaju veæu trzisnu vrednost. U praksi se cesto desava da zbog nepravilnog i neblagovremenog zalivanja dolazi do vrlo izrazenih deformacija i prorastanja krtola, pa iako je prinos visok, mali je udeo trzisnih krtola.
Vreme navodnjavanja u toku dana zavisi od nacina koji se koristi za navodnjavanje. Navodnjavanje orosavanjem je najbolje izvesti rano ujutru ili pred kraj dana da bi se ublažio temperaturni sok.. Koriscenjem sistema kap po kap moguce je zalivati u bilo koje doba dana bez obzira na temperaturne uslove. Zalivna norma takodje zavisi od nacina navodnjavanja i krece se od 10 do 50 l/m2.

U navodnjavanju krompira ( navdnjava se 12-15% od ukupnih povrsina u Srbiji pod krompirom) primenjuju se razliciti nacini i sistemi, a izbor se iskljucivo zasniva na sledecim faktorima: pristupacnosti odgovarajuæe opreme, oblika i velicina parcele, kolicine i kvaliteta pristupacne vode za navodnjavanje, raspolozive kolicine radne snage, troskova proizvodnje i cene krompira na trzistu. Zavisno od nacina aplikacije vode na proizvodnu povrsinu moguci su sledeci nacini navodnjavanja:
• Gravitaciono izmeðu bankova
• Orošavanje
• Kap po kap

medju svakog banka. Potrebna je ravna parcela i velika kolicina vode, 40-50 l/m2 za jednu zalivnu normu. Zemljiste je duze ili krace vreme, zavisno od mehanickog sastava, saturisano vodom i bez prisustva vazduha. Zbog kretanja vode od jednog kraja parcele ka drugom dolazi do erozije i urusavanja banka i „otkrivanja krtola“ koje brzo pozelene. Posle infi ltracije suvisne vode pojavljuje se pokorica gde je lezala voda. Ovakvim nacinom lako se prenose bakterijiska oboljenja krompira (Ervinija i dr.) Ovaj nacin koristiti kada ne postoje druge mogucnosti („bolje ikako nego nikako“). Nisko je ulaganje.

Orosavanjem uz pomoæ razlicitih tehnickih resenja vrsi se distribucija vode po celoj povrsini parcele pri cemu se kvasi biljka i zemljište („veštaèka kiša“). Ovde postoji veci broj tehnickih resenja koja zavise od velicine parcele, kolicine i nacina raspolozive vode (vodozahvata), radne snage, vrste pumpe, potrebnog radnog pritiska i cene kostanja po ha. Zbog kvašenja cele biljke kod ovih sistema u toku zalivanja stvaraju se povoljni uslovi za razvoj bolesti krompira, posebno plamenjce, pa je neophodno blagovremeno pred zalivanje vrsiti preventivnu zastitu. Velike zalivne norme, neravnomerna distribucija i krupne kapi (tifon bez rampe) mogu izazvati eroziju banka i ispiranje hraniva. Dobar sistem je onaj koji ima visoku uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivaèi) i mogu biti opremljeni za primenu vodorastvorljivih djubriva. To povecava njihovu efikasnost, prvenstveno kroz vecu pristupacnost unetih hraniva, kao i kroz smanjene gubitke ispiranjem. Ovaj nacin navodnavanja je dominantan u nasim uslovima proizvodnje krompira.

Kap po kap je sistem za navodnjavanje novijeg datuma koje se sve vise koristi u povrtarskoj i vosarskoj proizvodnji, a u proizvodnji krompira kod nas je korišcen mahom samo u ogledima. Glavna prednost ovakvog nacina navodnjavanja jeste efikasnost primene vode. Ustede u odnosu na klasican sistem sa rasprskivacima krecu i do 40 %, sto posebno dolazi do izrazaja u uslovima nedostatka vode za navodnjavanje. U navodnjavanju krompira se koriste trake za jednokratnu upotrebu sa razlicitim tehnickim resenjima emisije vode. Trake za navodnjavanje mogu se postavljati na površini zemljišta ili se mogu plitko inkorporirati u zemljište (subirigacija). U momentu sadnje ili formiranja banka (ogrtanje) uz pogodnu adaptaciju masina trake se mogu mehanizovano postaviti ispod povrsine zemljista, u vrh banka, prekriveni zemljom 2-3 cm. Pri ovom nacinu navodnjavanja nema kvasenja biljaka, zabarivanja zemljista, prenosenja biljnih bolesti i ispiranja hraniva. Obezbedjuje se optimalno prisustvo vode i vazduha tokom celog vegetacionog perioda samo u banku gde se formiraju krtole. Potrebno je cesce zalivanje sa manjim zalivnim normama (8-10 l/m dužnom). Kada se postavi sistem relativno je malo ucesæe rada u njegovom opsluživanju. Radni pritisci za funkcionisanje su znatno niži u odnosu na sisteme za orošavanje. Moguæe je vrlo precizno i blagovremeno primeniti optimalne kolicine vodorastvorivih ðubriva kao i sredstva za zaštitu od štetoèina (zlatica, žiènjaci) Nedostatak je relativno viša cena ulaganja za trake koje se nabavljaju svake godine i posao oko prikupljanja traka sa parcele (moguce je mehanizovati). Koriscenjem ovakvog nacina navodnjavanja u ogledima postizali smo prinose od 80 t/ha tržišnih krtola.wau.
Preduzece za proizvodnju krompira Solanum komerc iz Guce priprema za tekucu sezonu postavljanje sistema kap po kap (subirigacijom) na proizvodnim povrsinama od 8 ha kao demonstracione oglede. Vrlo smo zainteresovani da ispratimo ovaj poduhva i analiziramo steceno iskustvo.

stewuss je:
Ako ces da pocinjes od nule, tj. nemas ni traktor niti znas da ga koristis kako treba, moj savet bit ti bio da, za pocetak, odustanes od oranja. Ili da se ucis na sopstevim greskama, a to je na krompiru dosta skupo. :)
Krompir se sadi sadilicom iz krtola koje ozbiljni proizvodjaci naklijavaju u klijalistima iz kalibriranih krtola sa odredjenim brojem pupoljaka po krtoli. Ukoliko je krtola veca od zahtevane velicine i ima dovoljan broj pupoljaka da se presece na pola, presek krtola - tj. "rana" se mora dezinfikovati adekvatnim sredstvom kao i noz kojim se sece, svaki put. Moj savet bi ti bio da uzmes sertifikovane krtole, barem prvi put da bi izbegao ili smanjio sansu da ti se zemljiste zagadi virusnim oboljenjem koje je glavna boljka nesertifikovanog semena. Takodje bih ti savetovao da se pridrzavas kakvog - takvog plodoreda da bi umanjio napade krompirove zlatice i drugih insekata koji mogu da uniste rod a prezimljavaju u okolini parcele (ili u zemlji) ako je monokultura ili dvopolje u pitanju. Krompir sa gaji na banku tako da ako hoces ozbiljno da se bavis njime trebalo bi da razmislis i o masini za pravljenje bankova. Ne bi bilo lose uzeti u obzir da se se krompir proizvodi kao okopavina, tj. sirokoredno te se preporucuje unosenje pregorelog (sgorelog) stanjaka pod kulturu. Masina na snimku "plug za krompir" je zapravo vadilica krompira koja se koristi nakon skidanja cime tj. zelene mase biljke krompira. Cima se skida ili mehanicki ili hemijski desifikatorima.
Luk se seje sejalicom, da li prezimljavajuci ili ne prezimljavajuci (dvogodisnja biljka) zavisi od toga sta je kome lakse agrotehnicki ili kom je trzistu namenjen ali za pocetak bi bilo dobro poceti sa neprezimljavajucim - tj. jednogodisnju tehniku proizvodnje jer setva prezimljavajuceg ima neke specificnosti koje ako se ne ispostuju ili se pogresi rok setve - luk ili izmrzne ili procveta i ne formira lukovice adekvatnog kvaliteta i velicine. O arpadziku necu da pisem jer smatram da je to arhaicni nacin proizvodnje.
Neki standard za plug je 30-35ks po pluznom telu za oranje do 30cm dubine. Na laksim zemljistima moze i manje ks po pluznom telu, takodje to zavisi od oblika - tipa pluznog tela a i retko ko sada ore dublje od 25cm. Kada sam napisao da odustanes od oranja pod time sam mislio da ti neko oranje uradi usluzno, pa cak i predsetvenu pripremu ( za to se koriste setvospremaci - najcesce kombinovani, vise alatki na jednoj masini) a da vremenski kriticne radnje - setvu, djubrenje i zastitu biljaka preuzmes na sebe svojim masinama. Setvopremac sluzi da usitni dodatno zemljiste na odredjenoj dubini (od 2cm do 10cm) da bi ga pripremilo za setvu i to tako sto ce ispod te dubine malo sabiti a od povrsine do te dubine rastresti zemljiste. Takodje moze da se koristi (ali i tanjiraca isto ali plitko) da zatvori brazde nakon oranja da bi se sprecilo prekomerno isparavanje vode - presece se tok vode. Lageri na tanjiraci su zapravo lezajevi. :) Tanjiracom se vrsi osnovna obrada zemljista umesto oranja - brze ali i plice. Ili mozes tanjiracom "zaorati" zetvene ostatke nakon zetve i time isprovocirate korove da ranije krenu da bi ih mehanicki ili hemijski unistio. Sve masine se kace univerzalno u tri tacke (dve poluge hidraulika i treca gornja veza - "toplink") ili su vucene. Takodje bih te savetovao da u plodored pored psenice i kukuruza ubacis i soju da bi uvecao nivo azota u zemljistu.

Ako te jos nesto interesuje slobodno pitaj, mozda mogu da pomognem.

Pozdrav

Lavlja_Jazbina: .....Zanima me razmnozavanje za dalje.Inace pre oranja i posle ( freziranje) nisu upotrebljavani nikakvi hemijski preparati.

Postavicu i sliku sta je susa uradila.

Lavlja_Jazbina: Pa ovo za freziranje i oranje cu uzeti u obzir.Imam jednu njivu od 120ari koja nije pipnuta bar 13 godina.

Lavlja_Jazbina:Sto se tice pukotina tu se nebi slozio.To je i na livadi,ispred kuce,na mestu gde je kukuruz.Zemlja u Sumadiji je cudna (zovu je smonica, braon boje) tako nista nije bolja situacija

ni na seoskom putu.2012kada je bila susa mogla je cela noga do kuka da upadne.

Lavlja_Jazbina:Na koje prirodne preparate za prskanje si mislio,kopriva?

Lavlja_Jazbina: Paa,ajde da te poslusam.Finansijski mi je manje zbog oranja.:).Za BAJKAL EM1prvi put cujem od tebe.....

Lavlja_Jazbina:.....Ovaj korov sam mislio da pokosim a gusci deo da istrimerisem.Sta tu predlazes? I njiva ima pad od recimo10%.

Lavlja_Jazbina:......I da li je nehlorisana voda, izvorska?