Probaću da detaljno objasnim:
Preduzećima je cilj da zarade pare. Ustanovama je cilj da rade nešto korisno. Organima uprave je cilj da Vlada može da vlada.
Javno Gradsko Saobraćajno Preduzeće je javno
preduzeće i njima je cilj da zarade pare (dobra tema za razmišljanje)
Javne škole su ustanove jer prvenstveni cilj škola je da obrazuju ljude a ne da mlate pare.
Agencija za privredne registre je organ uprave jer im je prvenstveni cilj da država zna koje sve firme postoje itd.
Ustanovama i Organima uprave je zabranjeno da zarađuju, tj. uvek moraju da budu "na nuli" a najčešće su i zadužene za nešto od čega se ne može zaraditi pa zato dobijaju pare od države.
E sad, kakva sve preduzeća mogu da budu:
Privatno preduzeće je prilično jasno šta je: neki Pera osnuje firmu i to je njegovo preduzeće, on je vlasnik, on dobija pare koje firma zaradi. Ako je to Perina i Žikina firma, onda Pera i Žika dele zaradu. Ako firma upadne u dugove - Pera i Žika su dužni da ih vrate.
Državno preduzeće je isto to samo je u ulozi Pere (ili Žike) Republika Srbija - znači firma koja kad zaradi to ide vlasniku tj. u budžet Srbije. Kao što i već predpostavljaš, ako firma upadne u dugove Srbija mora da vrati.
Javno preduzeće je firma kojoj je vlasnik
javnost. Ta firma kad zaradi pare, pare ne idu nikome, već
ostaju firmi. Ne može čak ni država da kaže "daj u budžet". Šta se onda radi sa zarađenim parama? To odlučuje direktor, a po nekim pravilnicima je dužan da recimo poveća plate radnicima. najčeće se to ne dešava jer svaki direktor javnog preduzeća glada da zarade ne bude, tj. da firma potroši sve pare koje zaradi i onda ne mora da misli šta će sa viškom. A vrlo često javno preduzeće troši pare koje je zaradilo tako što recimo kupi automobile od auto salona koji eto slučajno drži direktorov kum.
Naravno sad ti je već jasno da postoji još jedan problem: ako javno preduzeće zahebe nešto, ko će to da plati? Ne država, jer to nije državno preduzeće a ne ni direktor (on samo upravlja), već je sve to "javno". E onda kad javno preduzeće zaglavi u bulu, onda država (iako ne bi trebalo) odvoji pare iz budžeta i da im pokriju troškove jer ne žele 5000 besnih radnika koje ne zanima razlika između "javno" i "državno" ispred skupštine sa onim specijalnim motkama
Onda dolazimo do situacije da javna preduzeća nikad ne zarade ništa (jer se potroši na vozni park iz kumovog salona) a kad uđu u bulu država plaća ceh, pa je očigledno odkud tolik'a rupa u budžetu RS.
Javna preduzeća su ogromna glavobolja smišljena u vreme socijalizma koja super zvuči na papiru ali (kako to biva sa socijalizmom) u praksi ne radi uopšte. Zato sve bivše komunističke zemlje hoće da se javna preduzeća privatizuju tj. da se zna ko je vlasnik tj. ko kupi kajmak i ko je dužan da vrati pare kada nešto zglajzne. Koliko je to teško uraditi, jasno ti je iz činjenice da se kod nas to radi već deset godina i još uvek nije gotovo.
Sve ovo prepričavam na brzinu tako da ako neko uoči neku nepravilnost nek me ispravi. Nadam se da sam pomogao