javne ustanove...

A jel se na njih misli kada se kaze "javna preduzeća i državna uprava"?

Probaću da detaljno objasnim:
Preduzećima je cilj da zarade pare. Ustanovama je cilj da rade nešto korisno. Organima uprave je cilj da Vlada može da vlada.

Javno Gradsko Saobraćajno Preduzeće je javno preduzeće i njima je cilj da zarade pare (dobra tema za razmišljanje)
Javne škole su ustanove jer prvenstveni cilj škola je da obrazuju ljude a ne da mlate pare.
Agencija za privredne registre je organ uprave jer im je prvenstveni cilj da država zna koje sve firme postoje itd.

Ustanovama i Organima uprave je zabranjeno da zarađuju, tj. uvek moraju da budu "na nuli" a najčešće su i zadužene za nešto od čega se ne može zaraditi pa zato dobijaju pare od države.

E sad, kakva sve preduzeća mogu da budu:

Privatno preduzeće je prilično jasno šta je: neki Pera osnuje firmu i to je njegovo preduzeće, on je vlasnik, on dobija pare koje firma zaradi. Ako je to Perina i Žikina firma, onda Pera i Žika dele zaradu. Ako firma upadne u dugove - Pera i Žika su dužni da ih vrate.

Državno preduzeće je isto to samo je u ulozi Pere (ili Žike) Republika Srbija - znači firma koja kad zaradi to ide vlasniku tj. u budžet Srbije. Kao što i već predpostavljaš, ako firma upadne u dugove Srbija mora da vrati.

Javno preduzeće je firma kojoj je vlasnik javnost. Ta firma kad zaradi pare, pare ne idu nikome, već ostaju firmi. Ne može čak ni država da kaže "daj u budžet". Šta se onda radi sa zarađenim parama? To odlučuje direktor, a po nekim pravilnicima je dužan da recimo poveća plate radnicima. najčeće se to ne dešava jer svaki direktor javnog preduzeća glada da zarade ne bude, tj. da firma potroši sve pare koje zaradi i onda ne mora da misli šta će sa viškom. A vrlo često javno preduzeće troši pare koje je zaradilo tako što recimo kupi automobile od auto salona koji eto slučajno drži direktorov kum.

Naravno sad ti je već jasno da postoji još jedan problem: ako javno preduzeće zahebe nešto, ko će to da plati? Ne država, jer to nije državno preduzeće a ne ni direktor (on samo upravlja), već je sve to "javno". E onda kad javno preduzeće zaglavi u bulu, onda država (iako ne bi trebalo) odvoji pare iz budžeta i da im pokriju troškove jer ne žele 5000 besnih radnika koje ne zanima razlika između "javno" i "državno" ispred skupštine sa onim specijalnim motkama

Onda dolazimo do situacije da javna preduzeća nikad ne zarade ništa (jer se potroši na vozni park iz kumovog salona) a kad uđu u bulu država plaća ceh, pa je očigledno odkud tolik'a rupa u budžetu RS.

Javna preduzeća su ogromna glavobolja smišljena u vreme socijalizma koja super zvuči na papiru ali (kako to biva sa socijalizmom) u praksi ne radi uopšte. Zato sve bivše komunističke zemlje hoće da se javna preduzeća privatizuju tj. da se zna ko je vlasnik tj. ko kupi kajmak i ko je dužan da vrati pare kada nešto zglajzne. Koliko je to teško uraditi, jasno ti je iz činjenice da se kod nas to radi već deset godina i još uvek nije gotovo.


Sve ovo prepričavam na brzinu tako da ako neko uoči neku nepravilnost nek me ispravi. Nadam se da sam pomogao

OK, koliko sam shvatio, zdravstvo, školstvo, državni fakulteti i državni instituti spadaju u javne ustanove.

Moje pitanje je onda:
Da li javne ustanove, kao ove pomenute, spadaju u drzavnu administraciju i javna preduzeca gde treba da se smanjuju plate i broj zaposlenih?


@ZaMpa
Javna preduzeca nemaju nista sa socijalizmom.
Ona postoje i u svim zapadnim drzavama.
Takodje, ne moze se reci da JP u praksi ne rade uopste.
Ako ona ne rade ko onda odnosi djubre, menja sijalice na banderama, vodi gradski prevoz i sl?

Ako pitaš da li se zaposlenima u zdravstvu, školstvu i prosveti itd. smanjuju plae po novom zakonu - da, smanjuju se svim korisnicima budžeta (mada nema profesora u osnovnoj i srednjoj školi sa platom preko 60.000).

Sve njih takođe pogađa i zabrana novih zapošljavanja, osim univerziteta i instituta, jer je tamo većina, osim redovnih profesora i administracije, zaposlena na određeno vreme (3-5 godina).

@CakNoris u pravu si u teoriji, ali u praksi grešiš.

Javna preduzeća u zapadnim zemljama se drastično razlikuju po sistemu organizacije od JP kod nas, najpre po tome što uglavnom respektivna država ima neki procenat deonica i postoji jasna struktura vlasništva. To bi značilo da su to u suštini "državna" preduzeća a ne javna, u značenju koje se obično uzima kod nas.

Najbliži ekvivalent zapadnih "javnih preduzeća" je "Telekom Srbija" koji je nekad bio JP ali više nije, pošto su akcije podeljene građanaima i sad se tačno, imenom i prezimenom, zna ko su vlasnici. Između ostalih, država Srbija je vlasnik najvećeg dela akcija.

Takođe na "zapadu" JP su izuzetci koji se mogu nabrojati na prste, i formiraju se da bi se rešili neke specifične situacije pa se shodno tome i strogo nadziru. Kod nas su javna preduzeća osnivana za svaku sitnicu, i nadziru se kao i bilo koje drugo preduzeće (u idealnom slučaju, a najčešće nikako).

Naravno, ne tvrdim da sam stručnjak, ako neko uvidi grešku u mom rezonu nek me ispravi.

u pravu si Zampa tj veoma si u pravu, mada ja nisam ekspert za oblast i dozvoljavam da me neko ispuni i dopuni.

U Italiji ima drzavno preduzece, primer vojska, policija, karabinjeri.

Medjutim ono sto su nakad bila komunalna, transformisana su u akcionarska drustva. E sad nekad je akcionar drzava, a nekad opstina. Mislim vecinski akcionar.

Recimo, gledao sam emisiju koja kaze da je norveski naftno gasni gigant Statoil drzavno preduzece, ali to nije tacno. To je akcionarsko drustvo i izlozeno je na berzi u Oslu, ali norveska vlada ima 65% vlasnistva.

Tako to radi zapad. Na finjaka.

Inace meni je gotovo neverovatno da JKP posluje sa minusom jer su to sve sami monopolisti, sa zagarantovanim musterijama (san snova).

Malo opsirnije o JP...
http://www.parlament.gov.rs/up...ir/pdf/zakoni/2012/3845-12.pdf

To je neupotrebljivo, u praksi. Uzgred, uredba vlade, recimo, direktno anulira clan 64, zabranom zaposljavanja..itd.

Baska sto se mnoge javne institucije dodatno "formiraju" posebnim zakonima, koji nisu "podzakonski akti" ovog zakona, vec zakoni paralelne snage, tako da je ovo akt, bas za neka zapustena (ili napustena) javna preduzeca.

Evo npr, institutima je glavni akt zakon o NID-u(tri zakona pokrivaju osnivanje instituta), naucnoistrazivackoj delatnosti, plus(ili minus) zajednicki sporazum, plus projektno finansiranje..pa vecina zaposlenih istrazivaca radi na godinu dana, bez obzira da li je projekat dve ili tri godine, posto je godina projektni ciklus...a onda je ugaseno ministarstvo nauke, pa pripojeno prosveti, sa drugim arsinima, i ostao je haos

Tako da je tesko napraviti tabelarnu podelu, svaka javna ustanova(da ne kazem "kuca") ima svoje specificnosti i odredjen upliv drzave, maksimalan ili parcijalan, direktnim ili indirektnim finansiranjem, sa budzeta, naravno...