Prvo moras da razjasnis strukturni nivo zavarivanja.

Topljenje materijala sa ili bez dodavanja dodatnog materijala. Strujni luk obezbedjuje energiju (temperaturu, indirektno), za topljenje svih materijalnih "ucesnika" u zavarivanju.

To su smernice o kojima treba da sakupis neke nfo, zavisno od onoga sta zavarujes.

Naravno, sledeca je vreme, kretanje elektrode i struktura zavarenog spoja. Takodje, recimo You tube ima dosta filmica o kretanjima "niz" var ili "uz" var, odnosno odredjene konture, cik-cak, ili deformisanih "osmica" pri zavaru, i kada se koji i za koje situacije koriste..
Malo je dosadno, kao kuvar(i recepti) ali se na kraju za konkretno zavarivanje definise procedura..

I jos jedan, onako ad hok savet, koristi oko 40A/mm debljine materijala koji se zavaruje..postoje finese, kada se zavaruje tanji za deblji materijal, i kako se "prebacuje" energija vise na deblji, da tanji materijal ne progori...

Pa ces onda "sloziti" sve kockice za to sto zavarujes, i bice ti recimo "braon"(kisela) elektroda, debljine 2mm, cik-cak var, sa oko 80A za doticni profil.
Smer je nebitan, posto je prost konstruktivni materijal...

A ti treba da "naucis" koje elektrode se kada i ZASTO koriste...

Ne znam da li si ikada studirao, ali tamo na fakultetima se cesto nadje neki predmet za koji ti je potrebna knjiga "Uvod u..." od 800 strana, plus zbirka zadataka, plus prirucnik... I to ti je uvod... A onda ide ".... 1", "...2", "...3" svaka knjiga po 300-500 strana...

To sto ti trazis da ti se kaze ukratko, je nemoguce.

Drugo, pocinkovani lim... Cink je izuzetno otrovan, pri zavarivanju isparava, u vazduhu oko sebe mozes da vidis neke bele koncice, to je cink. Izbegavaj, a ako moras, obrusi povrsinu sa cinkom u zoni zavarivanja, zavari, pa posle zastiti cink-sprejom ili nekom farbom sa cinkom.

Taj kutijasti profil je lako zavariti ako znas, ako ne znas treba ti "poduka", ali ne teoretski preko neta, vec uzivo, prakticno. Inace je lako, mozda sat vremena ti treba da budes u stanju da to dobro zavaris.

Negde sam bio pročitao da kuću nije moguće sagraditi tako što neko gradnju nauči preko Interneta...
...pa taj koji je to napisao ipak nije bio u pravu

Nego, šalu na stranu, imam za isprobavanje spremljenih 5-6 komada kutijastih profila (30x40x2) sečenih pod 45^o, a ako treba uzeću još. Da bih što manje vremena potrošio u isprobavanju treba mi par praktičnih i korisnih saveta, pa ću se već snaći.

Uzgred, u kojim situacijama var postaje previše krt, odnosno kako to izbeći? Ima li neka metoda pomoću koje se isprobava da li je var kvalitetan?

Previse krt deo zavarenog spoja se dogadja usled naglog hladjenja.

Zavisno od strukture mateirjala, sledila bi kompleksnija analiza, da li je doslo do zakaljivanja, ili prelaska celika u martenzit, koji je krt i sa "zarobljenim" atomima ugljenika..
Ne mora bas da se zna i taj detalj pri zavarivanju, ali neki odabiri materijala bi bili pozeljni pre pristupa zavarivanju.

Recimo, nekaljivi celici su sigurno i zavarivi celici...tako da krt spoj nastaje najcesce usled nedovoljnog poznavanja materijala, odnosno zavarivanja "svega i svacega".
Ozbiljno zavarivanje podrazumeva dovoljne kolicine informacija o materijalima koji se zavaruju...
Nije dzabe welding-i spominjao knjizurine..a te knjizurine su otprilike "pocetna" baza za ozbiljniju tehnologiju zavarivanja..

Za pokucno zavarivanje nema puno pomoci..sve sto lici na dobro je odlicno

Prosti test bi bio sa nekim prirucnim merenjem tvrdoce u zoni zavarenog spoja, jedino bi bio problem definisanja koja je to margina za odluku sta je "krt" spoj.

Vec ti je odgovoreno, var postaje krt kada u materijalu imas mnogo ugljenika, a zavaris ga bez predgrevanja i bez naknadne termicke obrade. Mehanizam je identican kaljenju s tim da se ovde kaljenje desava na vazduhu, a tamo se deo ubacuje u ulje ili vodu.

A da li ima ugljenika mnogo ili nema, gleda se prema specifikaciji materijala pre svega iz atesta materijala. Ljudi koji se amaterski bave zavarivanjem, imaju prost pristup, njima je sve to jedno isto. Za njih postoji samo jedan celik, samo jedan aluminijum, samo jedan inox.
A u svakoj od tih familija materijala, postoje stotine potpuno razlicitih legura. Pa onda za amatera, ono sto danas nije krto, sutra jeste, ono sto danas ide bez problema, sutra puca...

Tvoji profili su sigurno od niskougljenicnog celika i nece se zakaliti i postati krti. Jedino mogu da usled "pogrubljenja kristalnih zrna" oslabe, a to se desava ako preteras sa toplotom, sto se nece desiti jer za 2 mm debljine ce ici samo jedan prolaz.

Usvojena metoda za proveru kvaliteta vara je tzv WPQR tj prevedeno na srpski "kvalifikacija tehnologije zavarivanja".
Ti zavaris, odneses taj spoj u akreditovanu laboratoriju a oni izvrse svakojaka ispitivanja (vizuelno, ... pa onda pod mikorskopom da provere strukturu i metalografiju... pa rade radiografski snimak... pa onda tzv sa razaranjima, kidaju uzorak da vide cvrstocu, pa lupaju da provere zilavost na recimo -40C prethodno ohladjeni komad...itd).

I onda ti, ako je sve u redu, izdaju i potpisu WPQ, tj daju ti overenu kvalifikaciju tehnologije zavarivanja, zavarivacu koji je radio daju odgovarajuci atest... I ti to zadovoljstvo platis do 1000 EUR.

U kucnoj radinosti, ne postoji ozbiljan test. Mozes lupati cekicem da proveris kako se odvaljuje, mozes stavljati teret na spoj da vidis da li ce puci posle 100-200 kg... i sam doneses odluku koliko je to korektno.

Pazi, ja zivim od zavarivanja, to mi je posao. Ja prvi kazem da zavarivanje niji ni svemirska nauka niti umetnost. Ali jos nisam video samoukog koji je preko neta naucio dovoljno o zavarivanju, a ima Vas na stotine, svaki dan dobijam emailove i pozive za savete. Prosto zavarivanje nije za samouke koji uce preko neta.

Svojom tvrdoglavoscu, vec si mogao da se otrujes cinkom. Iako nisi, mogao si. Jer nisi znao da je cink otrovan.
Var koji budes uradio mozda ce puci, mozda nece.

Obucen i iskusan zavarivac sigurno se nece otrovati cinkom, a var mu sigurno nece puci. Ne znam da li sam ti pojasnio razliku izmedju sigurnosti i slucaja.

Ovo sve receno mogu da potpisem, apsolutno tacno i korisno.

Sto se tice "ucenja" preko neta, da se razumemo, apsolutno je MOGUCE, uz odredjene USLOVE, ili preduslove..

Ima izuzetno korisnih saveta i informacija, ali da bi se izvrsila nekakva selekcija informacija, i prilagodile informacije KONKRETNOM poslu, za to je neophodan PREDUSLOV solidno poznavanje masinskih materijala.

Mozda ne treba previse znanja iz tehnologije, posto doba deo "tehnoloskih" problema prevazilazi oprema i pribor koji se koristi pri zavarivanju, ali svakako bi trebalo detaljnije upoznati procese koji se desavaju u strukturi materijala, da bi se definisala "tehnologija" zavarivanja konkretnog komada..

Prosto "iskustvo" je jako SPOR proces, i kao sto lepo rece jedana profa iz Masinogradnje, "Knjiga je najbolje iskustvo".

Beskonacno probanje, variranje parametara, odnosi dosta vremena i vise lici na tapkanje u mraku.
Odredjene informacije suzavaju zone "tapkanja u mraku", pa se nesto moze i postici...

Ne treba "odustati" od Interneta, ali se treba "zastititi" strucnom literaturom, da ne kazem preciznije PREDZNANJEM.

Ok, ako sam dobro shvatio iz svega rečenog, za ovih 2mm deblijne nema potrebe za više prolaza nego samo jedan. To sam i mislio. Međutim, da li to znači da nema potrebe ni da idem cik-cak (kao što sam gledao na jutubu kada se vari unutrašnji deo spoja) nego pravolinijski?

Od ostalog rečenog... kako se vrši predgrevanje materijala (slabijim brenerom?) i kako hlađenje, tj. sprečavanje naglog hlađenja (isto brenerom)?

Da, samo jedan prolaz za debljinu 2 mm.
Nema potrebe da ides cik-cak, eventualno ako ti je lakse da smiris ruku moze tako sto ces usko njihati, meni je bolje tako nego da mi ruka nekontrolisano drhti. Malo drhtanje ruke se mnogo oseti na vrhu elektrode. Ovako kada setam par milimetara, ponistavam prirodno drhtanje ruke.
Ljudi na you tubu cesto znaju sta rade, pa gde treba vode pravolinijski a negde ga bas setaju siroko tako da je poenta razumeti razlog kada i sta rade a ne samo kopirati sta rade.
Predgrevanje se vrsi na puno nacina a najcesce: propan-butan gorionikom, oksi-acetilenskim gorionikom, u pecima, elektrootpornim grejacima, indukcionim grejacima...
Hladjenje zakaljivih celika se vrsi prema tehnologiji termickog ciklusa podesnom za konkretan celik (a posle odzarivanja/progrevanja), i ostavljanjem da se hladi postepenim padom temperature, a kada padne na 300C, iskljuce se grejaci, i ostane zamotan nekoliko sati u izolaciono platno, dok se ne ohladi.

Naravno, ovo sve oko termicke obrade tebi ne treba ako zavarujes kutijasti profil od obicnog celika, jer se on ne zakaljuje.

Kutijasti profili od obicnog celika su inace sasvim OK za zavarivanje od samoukih sam-svoj-majstora. Velika vecina ograda i kapija je tako izvarena, pa im niste ne fali.

Na slici je nacin predgrevanja, odzarivanja i hladjenja poboljsanog celika elektrootpornim grejacima.

<sub>[Ovu poruku je menjao welding-i dana 24.02.2014. u 21:50 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao welding-i dana 25.02.2014. u 23:38 GMT+1]</sub>

Za 2mm se ne sme zadrzavati elektroda na jednom mestu, posto brzo progoreva metal, tako da cik-cak kretanje moze integralno da napravi previsoku temperaturu na nekom mestu.

Relativno brz, ravan prolaz, za "kutiju" sa zidom 2mm

Moja neka preporuka ti je da moraš donekle da dobiješ bar deo osećaja za varenje.
Uzmi neki otpadni konstrukcioni čelik (tipa profili ili pločevine) i onda se isprobaj. Pojačaj amperažu pa vidi kako ide, pa onda ako misliš da treba da smanjiš ti smanji i tako redom dok ne dođeš do amperaže koja odgovara tvojoj brzini vučenja elektrode i materijalu.
Probaj razne brzine vučenja elektrode. Ubrzaj pa zastani, skloni masku pa vidi šta si uradio. Pa onda ako misliš da treba ti uspori. Sve dok ne vidiš nešto što ti se deluje homogeno i dovoljno čvrsto. Radi na tome da imaš bar lep var na oko pa uzmi pa preseci taj var pa malko zastani pa razgledaj presek tog spoja. Probaj da kombinuješ različite debljine elektroda različitih debljina obloge sa amperažama. Gde god vidiš najmanju rupicu u varu tu znaj da je šupljina. Šljaka mora da završi kao sloj preko vara a ne umešana u var. Pojačaj amperažu, vidi koliko treba dugo da bi materijal progoreo.
Ja inače obožavam da varim (metal naravno :) ) pa sam dosta i čitao i učio i naravno slušao neke poznavaoce te materije. Inače, otac mi je jako dobar varilac i poznaje skoro sve metode zavarivanja pa sam dosta i od njega video i naučio.
Iako nemam čestu potrebu da se time bavim, svaki put osetim neko ushićenje kada uzmem prosta klešta u ruke.
Po meni, 90% varova koji ti trebaju u nekoj kućnoj radinosti možeš da obaviš klasičnim elektrolučnim zavarivanjem.
Varenje ti uglavnom zavisi od tehnike i nekog osećaja, ostalo se nadopunjava aparatima i materijalima za zavarivanje.
Najbolja osnova za učenje ti je elektrolučno zavarivanje elektrodama. Ako ti je to sve novo i želiš bar da znaš neke osnove, nemoj se zanositi raznim snagama aparata i kojekakvim igračkama. Tehnika prvo.
Zavari, pa prebrusi taj gornji neravni sloj vara pa onda uoči svoje greške. Probaj da polomiš to ili da opteretiš.
Obavezno koristi zaštitnu opremu. Nemoj se zanositi time da "valjda neće mene" i tako to. Znači, rukavice (probaj da nabaviš duboke varilačke vatrostalne), kecelja i dobra obuća koja se lako skida jer ako ti uleti u obuću malo usijane šljake ili materijala onda će brzina skidanja obuće biti presudna po tvoje zdravlje. Ako variš nešto u visini iznad ili u visini grudi ili čak iznad glave onda gledaj dobru kapu ili šlem da imaš. Sigurnost pre svega jer sve se može srediti i popraviti, samo je zdravlje uslovno popravljivo. Imao sam nekoliko prilika da to naučim na teži način pa ti zato savetujem.

Evo, ovako...Postoji forum "Sam svoj majstor". Tu se ulogujes...onda odes na forum - Bravarija, i tu ima tema - "Mala skola zavarivanja"...I samo praksa...Ja sam isto tako "hobi majstor", volim bravariju, volim da se isprljam, ma promasio sam profesiju...25 godina, iz hobija se time bavim, od prve ograde na terasi (sto mi je bio prvi posao posle uvezbavanja), pa do poslica oko autolimarije. (do duse za svoje potrebe, prijatelja i rodjaka). Imam 3 tramsformatorska aparata i jedan za varenje u zastitnoj zoni gasa. Hobi varijante, ali za moje potrebe su dobri. Do sad se nista nije raspalo, sve je uradjeno dobro a ima i estetsku komponentu. MOgu reci, da sam i dosta para time ustedeo. Sve sto sam uradio, vise puta prevazilazi cenu kostanja aparata i ostale opreme. Ali, pre nego sto sam ista poceo da radim, kupio sam jednu tehnicku knjigu "Zavarivanje" i prvo sam je dobro teoretski prostudirao. Ali bilo bi mnogo lakse, da je bio neko pored mene da mi ukazuje na pocetnicke greske i da daje savete, makar da potvrdi kvalitet onoga sto je uradjeno...Ovako sam morao sam da otkrivam male tajne. Kad sam nabavio kompjuter - internet, posecivao sam pre svega ovaj forum, i tu ima dosta tema oko aparata za zavarivanje, ucestvovao sam u njima ( na temama oko zavarivanja u zastitnoj zoni gasa CO2), i "kupovao" neko predznanje. Posle samo praksa...Ali, ipak...kad bi me neko pitao "da li ti znas da varis?", ja bi rekao, "znam, ali za svoje potrebe!". Vrlo je vazno da znas svoje granice, i koje poslove mozes da uradis. Ako treba da varis konstrukcije tipa...ambar, platformu za navoz kola, stepenice i sl. to bolje prepusti nekom ko to ipak zna, jer posledice mogu biti teze od cene kostanja izrade i zadovoljstva. Sve drugo, ce ti se samo vremenom reci...

Imajte na umu da se zavareni spojevi NE BRUSE

To su uveli u obicaj samouki i nestrucni nazovi majstori, koji naprave matrakuku od zavarenog spoja, i proglase to za "dobar" spoj, a posto spoj izgleda za povracanje, izvlace brusilicu iz zadnjeg dzepa i drljaju dok im ne dosadi.

Postoje zavareni spojevi koji se dodatno obradjuju zarad estetike, ali estetike proizvoda a ne zavarenog spoja.Ali uglavom smirglama, ne "kamenom".

Elem, kod opterecenih konstrukcija, zavar mora da je odlicnog izgleda, kao nanesen pastom, ako je potrebno poliranje, rade se neke druge tehnike , recimo X zavarenog spoja, gde ce zavareni spoj sa "druge" strane obezbediti potrebnu cvrstocu.

Zato amateri i ne treba da rade nosece konstrukcije, ili konstrukcije pod naprezanjem.

P.S

Dobar tekst, informativan, o spajanju metala
http://www3.nd.edu/~manufact/MPEM_pdf_files/Ch12.pdf



_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 08.03.2014. u 13:46 GMT+1]}