Da bi se znao sastav srebrne zice za tvrdo lemljenje, dobro bi bilo znati njeno poreklo, za sta je bila namenjena, za koju proizvodnju ili montazu.
Ako je to problem, najjednostavnije je da se nadju uzorci zica za lemljenje, sa garantovanim sastavom, pa kroz rad, topljenje i lemljenje, odrediti priblizan procenat srebra u konkretnoj zici.

Procenti mogu biti 20%, 30-35% i zica veoma "bogata" srebrom od oko 45%.

Najpribliznije se moze odrediti, s iskusnim variocem(bakarnih cevi ili klima tehnike), kroz rad, gde ce se moci odrediti, poredjenjem, kako se ponasa pri lemljenju.

Naravno, zbog nedostatka pocetnih informacija, nece se znati da li ima Kadmijuma, Nikla.. u zici...ali nesto bi i varilac mogao da proceni..ako ima malo sire iskustvo.

Mislim da je ta zica vrednija za rad, nego za prostu prodaju, a takodje mislim da bi neka cena mogla da se formira na osnovu trzisne cene doticnih zica za lemljenje, a ne na osnovu cene srebra.

Nadji nekog studenta "PMF" odsek HEMIJA (druga i treca godina-tako je bar nekada bilo ) kvali. i kvanti. analize.Nije to nista komplikovano samo treba aparatura , vreme i naravno znanje za dokazivanje Ag + ( Argentum ).Ako zelis da vise saznas o analizi potrazi knjigu kvalitativne i kvantitativne hemiske analize-imas vise autora.

Prilično je jednostavno izvesti običnu gravimetrijsku analizu i utvrditi vrlo tačan procenat Srebra(Ag).
Ali to može da uradi samo pravi analitičar,dakle ja ili neki mi kolega...

Postupak se izvodi ovako:

Odsečeš komad te žice i izmeriš na analitičkoj vagi koja meri tačno na treću ili četvrtu decimalu,ako ti ne treba tolika preciznost analize može i običnija vaga(zlatarska)koja meri tačno na prvu ili drugu decimalu...

Komad koji si izmerio se rastvara u HNO3(Azotnoj kiselini),može se koristiti i tehnička kiselina a bolje koncetrovana PA koja se razblaži sa destilovanom vodom u odnosu 1:1.Komad se rastvara u vatrostalnoj čaši a nalije se toliko kiseline da prekrije komad,kad izreaguje sva kiselina dodaje se još po malo dok se sve ne rastvori a da kiseline ne bude u velikom višku.Ako se žica teško rastvara valja malo podgrejati kiselinu ali ne preko 80 stepeni jer bi se kiselina razložila na većoj temperaturi...može se raditi i sa koncetrovanom kiselinom ali je reakcije previše burna.

Prilikom reakcije rastvaranja se oslobađa vrlo otrovan NO koji se meša sa O2 iz vazduha pa nastaje gas smeđe boje NO2,vrlo otrovan i zagušljiv te se rastvaranje obavlja isključivo u digestoru ili napolju,nikako u zatvorenoj prostoriji...

Kad se rastvori žica ovaj rastvor se razblaži sa dest.vodom i profiltrira kroz filter papir srednje gustine i dobro ispere talog koji ostaje na filteru-ako ga ima...

U filtrat koji će vrlo verovatno biti plave boje dodaje se zasićen rastvor NaCl(kuhinjske soli) ili malo čiste koncetrovane HCl (PA)...

Rastvor se dobro promeša i doda još malo HCl,na dnu suda će se obrazovati gust talog bele boje(kao kiselo mleko) što je ustvari talog AgCl,SrebroHlorida.

Ovaj talog se procedi na filteru i ispira sve dotle dok ispirna voda ne bude potpuno čista i bistra.

Beli talog Srebro Hlorida će na vazduhu brzo da postane siv ali to ne smeta ništa.Talog se osuši u sušnici a zatim pomeša sa Na2CO3 (Soda),u tu smešu se dodaje brezov ćumur i ta smeša se stavlja u tigl za žarenje pa se stavlja u laboratorijsku peć na 964 stepena,..kad se istopi Srebro treba ga samo izmeriti i izračunati procenat u ukupnoj težini legure...

Znam da deluje komplikovano ali to je ustvari vrlo jednostavna analiza.

Uvek imaš i drugu mogućnost-pošalješ mi komad žice a ja ti uradim analizu i pošaljem rezultat!

<sub>[Ovu poruku je menjao štampar dana 14.03.2014. u 10:02 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao štampar dana 14.03.2014. u 10:03 GMT+1]</sub>