Ako se u policiji predstave kao Šakal i Lisica, onda je OK! :)

@dzigilibonglica

Nisam pravnik, ali sam skoro siguran da ne smes. Vrvt si cuo za lika iz Bg koji je upucao provalnika pa opet naje6ao, a to nije usamljen slucaj. Ovo je naopaka drzava i sistem. I da ih ti "uhapsis", ima da ih odmah oslobode, a tebi da natovare prijavu.

Građansko hapšenje ne znači da nekog strpaš u gepek i odvedeš u policiju nego da ga zadržiš do dolaska policije.

Po uputstvu si trebao da se povinuješ lopovima i daš im šta traže i nakon toga pozoveš policiju. To je ono što se preporučuje građanstvu da uradi u toj situaciji iako ti instikt i logika sugerišu da postupiš drugačije. Neki ljudi koji su za to zaduženi su došli do zaključka da je statistički najbolje tako postupiti dok u nekim drugim državama postoje i druge opcije al o tome možemo diskutovati kada budemo tamo živeli.

p.s. iako odgovaram krajnje hladno nemoj misliti da ne saosećam sa tvojom situacijom.

Takodje nisam pravnik, ali verujem da nije isto kad upucas nekog i kad ga zadrzis do dolaska policije.

Verujem da ZKP regulise gradjansko hapsenje:


E sad, sta je delo koje se goni po sluzbenoj duznosti!?
Teska telesna povreda, ubistvo, razbojnistvo i sl?
I, sto je bitnije, da li se mora sacekati da se delo izvrsi (ili da pocne), pa tek onda zadrzati lice
(u kontekstu ovog sto se desilo pokretacu teme)?

Na netu se mogu izguglovati slucajevi gradjanskog hapsenja,
mada opet, znajuci u kakvoj zemlji zivimo, ko zna sta je najpametnije uraditi...

Najpametnije je ovo što je jnk rekao, daj im neku siću i neka idu, naravno ne nositi ništa vredno kad ideš do trafike u sitne sate

Nisime dobro shvatio, lovacko oruzje se sme nositi gradom, ukoliko imas oruzani list za drzanje i nosenje, lovnu kartu, i dozvolu za lov u tom periodu kada oruzje nosis. Dozvola za lov lisisce i sakala je spomenuta u tom kontekstu, jer mi omogucuje da u tom renutku nosim oruzje. U futroli, ili otkrivenu ali sa bravicom.

Elem,
konsultvao sam se sa advokatima u firmi, i obojica su saglasni da bih nahebao da mi se plan ostvario.
Smeo bih da izvadim pusku iz gepeka i da uperim u njih, ali samo ako bi ponovo krenuli da me napadnu(i to bih morao da dokazujem), ne bih smeo da pucam na njih ako bi krenuli da begaju, pa ni u vazduh, a za trpanje u gepek bi mi natovarili pretrpljeni dusevni bol, tesko ostecenje psihe, veliko novcano obestecenje, ukoliko bi nekome pozilo...nema sta mene bi snaslo, i za kraj, bilo bi mi oduzeto oruzje.

I cak kada bi potegli na mene, pa ja potegao na njih, kazu mi da je u praksi to tesko dokazivo, jer takvi likovi imaju spremne svedoke da sam ja njih napao, a ne oni mene. Cak i kada bi sve ispalo kako treba, ja ih zadrzim do dolaska policije, sa sve svedocima, postojala bi opasnost da me po sluzbenoj duznosti gone za samovlasce?!?!?

Ja sam ostao bez reci.

Na stranu sve ovo ali ja ne razumem, zasto bi bilo ko iole normalan rizikovao da dobije noz u stomak ili nesto gore za pisljivih 5.000 dinara (a ne verujem da vise od toga imas u novcaniku)?
Lepo im das, zahvalis se sto te nisu tukli i idemo dalje. Ili varijanta 2, lepo im das, zahvalis se sto te nisu tukli i pratis ih sa 100m udaljenosti a na telefonu si sa policijom pa ce ih ovi svakako uhvatiti (ako bas hoces da isteras svoje, i eventualno nahebes u buducnosti ako su iz neke navijacke grupe i sl.)

A za cega? Za 5.000 dinara (maximalno). Prijatelju, kradu te svakog meseca za mnogo vise, samo je to legalizovano.

A da si na nekoga i pucao, i mozda ga ranio/ubio, te se na kraju nasao u zatvoru, veruj mi uopste ne bi razmisljao kao sto sada razmisljas. To mesto nije za normalne ljude, i ne bi zeleo da se tamo nadjes ni nedelju dana ma zbog kog razloga, a kamoli na duze. Vrlo brzo bi shvatio velicinu svoje gluposti, nacinjenje zbog ponosa. Kakva li jaka rec, "ponos". Rec, i nista vise. To je nesto sto u materijalnom svetu ne postoji.

dzigilibonglica@ komso svaka cast!

Blue82@ ne smes da das ni jedan dinar jer eto njih odmah za par dana opet kod tebe!!! pa i da zavrse u zatvoru on ce izaci za 1god i sta onda?! sa jos vecim besom prema tebi!

zato svakom preporucujem da nabace malo mase tj misica jer oni napadaju sitnije od sebe!
svako treba da bude privatno dobar covek ali za spoljasnji svet moras da saljes poruku da si SPREMAN!

Koji klinac si potezao pušku/pištolj ako nisi nameravao da ih odmah upucaš na licu mesta?

Rizikuješ sve, i onda pustiš lopove da odu??? Genijalno.

Onda verovatno u situaciji da nekog na 2 metra od tebe pljackaju ili siluju, kalkulacija glasi:
- ako ne reagujem to kosta 0 dinara, a ako reagujem, to znaci odredjeni broj promila da dobijem noz u stomak, znaci ne reagujem.

Postoje legalno i legitimno. Legalno, mala su ti prava da se suprotstavis, odbranis i uopste boris protiv kriminala. Legitimno je da se protiv kriminala boris, posle ako moras da das izjavu da slazes kako bi sebe zastitio i legitimno je da laznom izjavom zastitis drugog koji se upustio u borbu protiv kriminala i sada je u opasnost da naebe zbog nelegalnosti takve borbe. Svako od nas ima slicnu dilemu i svako sigurno zna barem po jednog, imenom i prezimenom, koji živi delimično ili potpuno od kriminala. I sta uraditi? Prijaviti takvog policiji? Verovatno nemate dovoljno dokaza a i kad imate to se verovatno vuce po tuzilastvu godinama, sve do potpunog zastarevanja.

Mislim da je percepcija legitimnosti individualna. U vecini drzava na svetu danas vazi pravilo da nema pregovora sa teroristima, vec je takve nuzno ubiti, bez obzira sto ce tom prilikom sigurno jos neko stradati. Ako bi bilo drugacije, terorizam bi postao mnogo masovnija pojava. Sa moje tacke gledista nema razloga da se takvo vidjenje ne prosiri i na oruzane plackase.

Inace, imate na internetu gomilu tekstova o tome kako ubiti ili onesposobiti napadaca jednim iznenadnim udarcem. Prilicno legalno u samoodbrani, niko nece posle da dokazuje da li ste nisanili na nezgodno mesto ili je ruka gotovo refleksno odreagovala zbog straha i samoodbrane, a slučajno joj se na putu našlo nezgodno mesto.

Narkomanski olosi kao ti sto pljackaju ljude na ulici nemaju lazne svedoke, nemaju dobre advokate i nemaju zastitu policije. To imaju kriminalci koji se bave nekim kriminalnim biznisom, a takvi ne otimaju novcanike ljudima na sred ulice.

Ako izujes od batina takve olose nikom nista, uostalom policija ce da ih izuje od batina u stanici jer im je to jedina kazna, jer ce na ulici biti za tili cas.

U stvarnosti daj im pare, ne rizikuj zivot, ne shvataj to licno. Retko takvi imaju pistolj, ali sigurno imaju noz ili spric. Sto da rizikujes svoj zivot ili traumu za porodicu, ne daj boze zatvor.
Daj opis policiji, ako su lokalci, oni ih vec znaju.


Ali prijatelju ti nosis pistolj kada ides u prodavnicu ?!?! Da li je Novi Sad toliko otisao u djavola ili sta ?

_{[Ovu poruku je menjao nemanjac dana 15.04.2014. u 14:51 GMT+1]}

Nisam nigde pominjao nikakav pistolj, ne znam otkuda vam to.
Da li je otisao u k NS?

Itekako, u zadnjih mesec ipo dana komsija mi je orobljen ispred zgrade, 3 puta je provaljeno u podrum, policija je dva puta pretresala celu zgradu, jer su jednom prilikom upali nekome u stan, nisu ih nasli, preko puta je izbodena devojka, navodno se sama ubola, cetri policijska automobila su bila i hitna pomoc, noz pronadjen u kontejneru, nigde vest o tome.
Jedna organizovana tuca koju su panduri rasterali, nikoga nisu priveli...
Sve to u zadnjih mesec i po dana u mom komsiluku.

7-8 dana je bilo mirno dok su setali plavci ulicom, sada je sve po starom.

Sticajem okolnosti, postao sam tata, pa mnoooogo vremena provodim na terasi jer sam pusac, pre nisam toliko primecivao sta se desava napolju.

Mislim tuzno je reci preseli se, ali ako mozes preseli se u neki bolji kraj.

Izem ti zivot kada ides u prodavnicu naoruzan prakticno u centru grada, Futoska je u centru zar ne ?

Ma da, vec nekoliko meseci trazim kucu da se preselim, najvise zbog parkinga jer je to kod mene veliki problem, a i zbog psa, koji je zbog dolaska bebe morao da ode kod matoraca na cuvanje. Ali malo je teze naci nesto pristojno za pristojne novce, i imam i ja neke svoje specificne zahteve, barem do leta kada studenti odu na raspuste, tad ce valjda biti nesto da se nadje.

U zgradi u kojoj zivim ljudi se i ne poznaju, dok je u ruralnijim delovima grada situacija makar malo bolja, nije kao na selu gde komsije sve cuju i vide, ovde svakoga zabole za komsiju.

Ovo je naravno jako žalosno, ali verovali ili ne, ovo uopšte ne mora da znači da je kriminal porasao. Dovoljna su dva bilmeza da sve ovo izazovu.

Ja sam pre puno godina imao sličan primer u komšiluku. Miran i tih kraj, i eto, godina za godinom i jedno fino dete napunilo 16, pa 17, pa 18 godina i postao lokalni bilmez, narkoman, lopov i hohštapler. Odjednom, otprilike sve ovo šta sam citirao. Nije on baš sva zlodela sam počino, ali dođu mu ortaci, isti ili gori od njega.

Onda je ili otišao u zatvor, ili otputovao, ili se odselio ili je poginuo. Tek odjednom - mir i tišina u kraju, nigde krađe, nigde tuče, nigde obijeni podrumi ili automobili, ili poharana trafika ...

I ja sam iz ovog boldovanog zakljucio da si naoruzan.
A posto si i veci i jaci , mogao si da ga nabodes u glavu i onda potegnes oruzje , da se predomisli na vreme ako krene da ustaje ...
A ako si vec lovac onda imas pristupa i raznoj municiji pa bi mogao da koristis onu sitnu sacmu (i u dugim i u kratkim cevima) , tako ih neces ubiti al ima da zapamte kako to boli.

Ti narkomani sto prepadaju ljude po ulici i otimaju novac i zlato nemaju ni grupe ni advokate ni muda niti su nesto osvetoljubivi pa ako dobiju po picci ili naidju na 'tvrd orah' zaobice te i preci na neke slabije zrtve ...
A od pakovanja u gepek pa u policiju nema nista , jedino negde u sumu na tretman

dzigilibonglica@ u kom delu zivis NS ? Grbavica?

Aj da razjasnimo neke stvari.

Prvo, ja nisam rekao da sam bio naoruzan. Te tri tacke mogu da znace svasta, ako shvatate situaciju, postujte to.
U tri tacke ne moze da se stavi sitna sacma, to se trpa samo u puske.
Znaci u penkalo, hemijsku, pljosku, flasicu fante, mobilni.....itd....i ostale aksesoare koji su mogli biti uz mene, ne mozete staviti metak sa sitnom sacmom.

Metak sa sitnom sacmom (do 4mm kuglice) ima 100-150 kuglica, u zavisnosti od krupnoce sacme, i tezine punjenja.
To nije so, pa da nekoga osolis, koga pogodis time na manje od 20m daljine, niko ga vise ne moze sastaviti.

Sacma se siri, i tek na nekih 20-35m od mete, covek to mozda nekom ludom srecom prezivi, zavisi od daljine i krupnoce sacme. Manje od toga...takav metak pravi rupu u coveku precnika rukometaske lopte, kroz koju mozes da vidis na drugu stranu. Zato se puske i ne kroriste kao oruzje za licnu odbranu, vec se u tu svrhu koriste pistolji, gde projektil od 4-5 grama prodje kroz coveka i onesposobi ga, a ne lovacki metak koji ima masu i kalibar zrna kao protiv-avionski top (20mm kalibar, 32-50 grama). Lovacka puska probija divlju svinju(jako tvrdo), blindirana vrata, plinsku bocu....itd....kao sto ekser prolazi kroz salvetu.

Elem niko normalan ne bi nosio pusku do trafike pa ni ja. I ako mogu, nisam bre lud!

Ali pustite sad to, apsolvirali smo valjda.

ja nisam na njih nista potegao, pa ni to penkalo sto se ovde potencira, izvinite ako ste tako shvatili ;) , sve je bilo po ps,
ono sto sam ja pitao je bilo:

DA LI JA SMEM DA IH SACEKAM SA TOM PUSKOM TOG LUDACKOG KALIBRA ISPERED ZGRADE, I IZVRSIM GRADJANSKO HAPSENJE AKO ME OPET NAPADNU.

Nesto sto po zakonu smem da uradim.

Odgovore od advokata sam dobio,
smem.

ali bih 99% nahebao ja sta god da se desi.

Tu se za mene prica zavrsava, od sada u dzepu ne nosim nista krupno, odmah vadim sve i dajem, zahvaljujem se sto me ne biju (i ako sam aktivni karatista 11godina, i imam razne cevke legalno, koje ne nosim), trebam svom detetu, mojem malom seronji, da sam ziv i uz njega, hebes pare...

Hebes bes...
Hebes sve.

Samo da mi u kucu ne udju, ili dirnu dete na ulici, upotrebicui top, ali i penkalo, koje se moze smatrati jako opasnim ako se pravilno koristi.
Razumemo se?

Shvatite ovu temu ozbiljno, vama je ova tema samo verovatno razonoda, ali ja i mnogi drugi u slicnoj situaciji smo mogli biti samo sutrasnja vest koju citate u hronici. Nije zahebancija. Pamet u glavu.

Ti slabo imas bliske susrete.Taj sto ti je, i pre nego pridje i unese u facu,vec popio pesnicu i ostao bez tih patika.
Za to hvatanje za ledja pa cvikatorski iznosis da nije puska se i vidi da ce tako biti i sledeci put,ne daj Boze da ga bude.
Imas haos u glavi i to kada trebas doneti brzo odluku i proceniti sta ces prvo uraditi.Izvini,tako vidim iz svog ugla i iskustva.Sorry.

ps.to iza ledja je trebalo biti sipka(teleskop),a imas tri mogucnosti,po njega bolne da ga onesposobis,a ne teze povredis.Mislim na donji deo torza.

To nije gradjansko hapsenje nego klasicna sacekuca > nesto sto ces uraditi s' predumisljajem > nesto sto planiras (pa cak i razradjujes na forumu?!) - za to se dobija mnogo godina zatvora, sa razlogom i punim pravom.


Pa 11 godina aktivnog treninga/vezbanja/bavljenja borilackom vestinom bi trebalo da garantuje bezbrizan odlazak nocu do trafike i nazad kuci! Jednostavno je, po meni, potpuno besmisleno da razmisljas i toliko pricas o oruzju ako je tacno da se 11 godina aktivno bavis karateom. Onda si protracio vreme vezbajuci. Jedan koji je kao pijan a drugi malo dalje - za svakog koji je 11 godina trenirao karate podrazumeva resavanje situacije sa osmehom na licu i bez izguzvane majice na sebi, i to tako da im nikada vise ne padne na pamet da prodju tim sokakom.


Pozdrav!

Daj uputstvo


Ok , nisi bio naoruzan ali ja sam mislio na jos sitnije , ovako nesto:
http://www.youtube.com/watch?v=zh0jCg8Ymuo
http://www.youtube.com/watch?v=D6ty4pLJfT0

@Sceka:
ne vredi nista kada ti dripac stavi cevku,

tek kada dodje dete...........
nismo vise mi bitni.

Bilo kakvo reagovanje ovde, rezultira prestankom mog jedinog hobija u zivotu.
Ili prestankom zivota. Necijeg...mozda i mog.

Ja sam pitao za savet,
sad ispade da sam planirao sacekusu sto sam hteo da privedem LEGALNO one koji su to izazvali.
Kad vi reagujete tako, kako bi reagovao sudija da sam to uradio...a to je i bilo moje pitanje.

Odgovor sam upravo dobio.
Ili je ovde neko kriminalac na forumu, ili je ceo svet skrenuo,
nisam smeo nista u tom trenutku, jer to moje dete ostavlja kao siroce i mene bez svega,
a da napravim hapsenje po PS-u, ja sam izvrsio samovlasce, uzeo pravdu u svoje ruke, pravio sacekusu, pa zbog takvih i ne treba to da radim, osudjivate druge dok se vama to ne desi.

Do k**ca...

Ti ih sredis ( rucno ) i pocnu zapomagati milicija.Stigne i milicija,oni kazu da si ih ti prvi napao.Sta bi tada?


Opet nemas cistu glavu.Ralfu i Mihaelu Sumaheru je Majka umrla da li dan ili dva pre trke.Odvozili su je fantasticno.

druže, ovakve stvari ne pitaš na forumu. Ova rasprava ne vodi ničemu.

NIje rešenje biti žrtva a nije ni rešenje biti ubica sa predumišljajem. Ti sam izvuci zaključak. A ako je tako kao što pričaš u tom kraju i imaš mogućnost da
promeniš kraj, iskoristi je.

I neka ste ti i porodica živi i zdravi i bez takvih nepotrebnih problema u životu

Ok,
ja sam ocigledno pojeo jedno veliko G sto sam pitao za savet ovde.

Nisam uradio nista lose, a vec je krenula lavina komentara, a sto to, a sto ovako, sto onako...

Nisam ovde dosao da se pravdam, ni da dizem galamu, niti da kukam,
to je bilo rano ujutro, trazio sam savet za ono sto sam hteo legalno da uradim, mogao sam sacekati, par sati, i onako sam odgovor dobio na poslu za ono sto je naslov teme, pitanje.

Ne zelim vise da rasplamsavam temu. Svako ima svoje misljenje, hvala na tome.
Mozda sam nekome otvorio oci, mozda se neko i zamislio, mozda ce nekome i koristiti sto je ovo procitao, sigurno hoce, ali ne zelim da se nikome to desi.

A i ja sam dobio jedan zaista dobar i pametan savet ovde, zapravo dobio sam ih vise, ali ovaj je srz svega sto je bilo danas:



Najpametnije i najrealnije sto sam ovde cuo.

Hvala na ovome, to je jedino sto je meni ostalo u glavi, barem jedino sto je zaista bitno.
Ja se vise necu javljati...

A svima zelim pamet u glavu...

Prvo u svoju.:).

A šta očekuješ da ti ljudi kažu?

Ko ti je i kako odobrio legalnu nabavku pištolja na osnovu toga što si lovac? Koja se to divljač lovi pištoljem?

Jel imaš dozvolu za nošenje pištolja? Zašto ga nosiš onda?

Kada ideš u lov - jel pušku nosiš rasklopljenu i odvojeno od municije ili ne?

Kakva je to hitna, opravdana i nužna samoodbrana, ako imaš vremena da odeš do gepeka svog automobila, izvadiš pušku, sklopiš je, napuniš municijom i pucaš?

Kako bi ti reagovao da te građanski uhapse komšije i slučajni prolaznici pošto provale da nelegalno nosiš pištolj i čuvaš pušku u gepeku automobila kada u ponoć "ideš do trafike prekoputa da kupiš pljuge"?

Dobićeš bebu, zašto pušiš? Jel pušiš i u stanu gde ti je žena?

Nemoj da se ljutiš, ali pitanja koja postavljaš ovde mi više liče na pitanja koja će tvoja beba postavljati, Bože zdravlje, školskom policajcu za 8-9 godina na času poznavanja prirode i društva. Postoji mnogo rešenja tvog problema koja ne uključuju vatreno oružje, krvoproliće i tebe u ulozi Džon Vejna.

Građansko hapšenje je nešto sasvim drugo i ne brkaj babe i žabe. Zakon ne dozvoljava da ti bilo koga "pakuješ" u gepek i voziš bilo kuda: niti si obučen za to, niti si opremljen za to, niti je to tvoj pos'o, niti bi bilo logično da svako svakoga može da provoza malo "spakovanog" u gepeku pod firmama samoodbrane i građanskog hapšenja.

Još malo pa će da ispadne da kidnapovanje nije krivično delo, to se samo neki građanin zbunio kad je greškom izvodio građansko hapšenje, pa nije mogao baš istog dana da pronađe policijsku stanicu.

Pozdrav.

Pazi, razgovaraš sa srbadijom. Šta si drugo očekivao? Zar misliš da bi stanje bilo takvo sraHje da medju srbadijom pretežu razumni?

Zakon je takav da u Srbiji čovek sme da se brani tek kad ga ubiju. Treba li ti još nešto reći?

Ne smeš hapsiti - jer drogreraš može da te baci u buvaru zbog neosnovanog lišavanja slobode.


Bio je jedan slučaj u Njujork metrou. Četvorica (takvi kao ta dvojica) su napali čoveka. Čovek je izvedio magnum i svu četvoricu oladio. Jednog s ledja. Na sudu je oslobodjen.

Ali to je Amerika a Novi Sad je u Srbiji.


Inače, povodom tvoje priče i ja znam za takve "susrete bliske vrste" ali na Detelinari. Bilo je to davno u vreme kad su u parkiću postavljali stolove za fudbal. 4-5 komada ološa bi okružili čoveka i tražili da im se ispostavi harač. Nekad dodje i do tuče.

Mislio sam da su ta vremena prošla ali sada vidim da su takve stvari i dalje aktuelne.

Ipak je osuđen na godinu dana za neovlašćeno držanje oružja, ali recimo da je to manje bitno. Bitnije je da je jedan od tih „o'lađenih“, koji je preživeo sukob ali je ostao invalid, kasnije tužio ovog tipa i dobio reda veličine pedeset miliona dolara odštete, te je čovek bio prinuđen da proglasi bankrot. Još treba imati u vidu da proglašavanje bankrota ne poništava ovaj odštetni zahtev.

Dakle, iako je tačno da čovek nije dobio doživotnu robiju, ipak je proveo neko vreme u zatvoru, a i posle toga mu je život otišao do vraga. Drugim rečima, daleko od toga da je, kako si pokušao da predstaviš stvari, izrešetao četvoricu i nikom ništa.

Pa ti nisi citav! Da napadnes nekoga ko ti provaljuje u kucu ili maltretira dete?!
To mozda u nekoj bolesnoj zapadnoj zemlji; u Srbiji mozes samo da se molis bogu da ti ostave zenu/dete kada zavrse jer je strogo zabranjeno napadati razbojnike u svojoj kuci. Imas prava da pozoves policiju kad se sve zavrsi i tu se tvoja prava zavrsavaju. Takav je zakon.

^Bojan Basic

Nisam pokušao ništa da predstavim samo sam komentarisao onaj deo u kome mu je sudjeno za ubistvo.

Evo link koga zanimaju detalji

http://en.wikipedia.org/wiki/Bernhard_Goetz

Pravo pojedinca na samoodbranu je vrlo kompleksna stvar, zakon koji reguliše ovu materiju mora da pokrije beskonačnost situacija. Zato je ovo pitanje i rešavano na različite načine, od zemlje do zemlje. Sa druge strane, potrebno je zakonski valjano regulisati mnoge druge stvari pre rešavanja same samoodbrane, pre svega tematiku posedovanja vatrenog oružja.

Pre nekoliko dana je čovek prošao "pola" Beograda sa zoljom na ramenu. Drugim rečima, mi smo ne puni, nego prepuni oružja, psihičkih oboljenja, neefikasnosti u domenu sudstva i policije, nedefinisanosti u zakonima i samom Ustavu itd. i samo nam još fali na postojeću situaciju da nakalemimo američki zakon o samoodbrani, pa da žurka bude kompletna.

Uzeti jedan slučaj koji se dogodio u Njujorku pre 30 godina i na njemu izgraditi svoj stav o tome kakav je zakon o samoodbrani Srbiji potreban 2014. godine i kako čovek treba da reaguje pošto je napadnut u Futoškoj ulici je onako... ima tu dosta bizarnosti, upitnosti i zlobe, ali ponajviše čiste gluposti.

I Hitler je, iz svog ugla, napao i okupirao Češku iz čiste samoodbrane, pobio je tolike milione ljudi i nikada mu nije suđeno... ali je i dalje glupo savetovati čoveka da okupira Češku, ukoliko ga neki narkoman napadne u Veterniku.

Pozdrav.

Ne, to je nepotpuna prica, kao sto je Bojan Basic vec lepo napisao. Covek je izresetao cetvoricu i sad ce dozivotno placati ceh za to posto 50 miliona $ tesko da moze da isplati pre nego sto umre.

Amerika je jedna krajnost, sto se tice stava prema oruzju. Mislim da je idenje iz krajnosti u krajnost jako lose.

Na primer, u toj Americi je broj ubistava vatrenim oruzjem (po glavi stanovnika) 6x veci od Srbije, 18x veci od Nemacke, 27x veci od Madjarske.

Znaci, to vitlanje oruzjem i slobode vezane za isto imaju svoju cenu: u ljudskim zivotima.

Uvek je lako naci neki ekstrem, tipa silovana porodica i to onda iz stolice "resiti" pretpostavkom da, da ima puske u kuci, glava porodice bi izresetala silovatelja i resila problem i to onda ekstrapolirati na drustvo sa idejom da je drustvo sigurnije ako svako ima pravo da brani svoj posed.

Medjutim, da li je to zaista tako na nivou drustva?

Evo recimo, primer silovanja:



U toj USA, gde skoro svako moze da ima pusku, broj silovanja po glavi stanovnika je vise od 3x veci od Nemacke, preko 5x veci od Italije itd.

Naravno, to ne znaci da postoji ikakva veza izmedju slobode posedovanja (i upotrebe) oruzja i silovanja, ali takodje, kako se vidi, sloboda nosenja i upotrebe oruzja ne znaci i nize stope razbojnistava.

Mislite o tome pre nego sto olako konstatujete kao pozitivnu stvar da neko moze da izreseta napadaca.

Realnost je takva da na takav slucaj "resetanja napadaca" zahvaljujuci slobodi drzanja/upotrbee oruzja dolazi i: puno slucajeva resetanja nevinih osoba, incidenata sa oruzjem u kuci/komsiluku (deca se dokopaju tatinog pistolja), jos vece dostupnosti oruzja za nelegalne radnje itd.

Reče on u jednom intervjuu da do sada nije platio ni penija, a i to što ga je oslobodila skroz bela porota je takođe klimavo, ali Amerika je Amerika.

Sve i da nije platio ni penija, bankrotirao je. Nije bas preterano dobar epilog ni za koga.

Takodje, sam cin pucanja u metrou je sulud. U pitanju je cista sreca sto niko od putnika nije povredjen ili ubijen.

Ja ne znam sta je gore: razbojnici ili "dobrocinitelji" koji se bore protiv kriminala pucanjem u limenoj kutiji punoj ljudi.

Ne treba gubiti iz vida činjenicu da građanstvo Srbije uopšte nije "loše" naoružano, naprotiv, nalazimo se u svetskom vrhu i po broju oružja u legalnom vlasništvu i po broju oružja u nelegalnom vlasništvu.

Po podacima MUPa od pre par meseci: 870.000 građana legalno poseduje 1.200.000 cevi + međunarodna organizacija "Nadzor ručnog oružja" procenjuje da u Srbiji ima najmanje 1.000.000, a najviše 3.000.000 komada oružja u nelegalnom vlasništvu.

Ne vidim šta to ovde ima da se liberalizuje, u ovu materiju je potrebno uvesti red prvo, pa se onda baciti na menjanje zakona koji se tiču samoodbrane. Definitivno je potrebno povećati ovlašćenja građana što se samoodbrane tiče, ali prethodno i/ili paralelno treba pooštriti kazne za nelegalno držanje oružja, one idiotske kursiće od 2 sata koji prethode traženju dozvole za nabavku oružja treba zameniti kvalitetnom obukom uz pregled kod psihologa ili psihijatra, svake godine se mora odlaziti u neku instituciju radi re-sertifikacije za narednu godinu, a ne samo slati uplatnice za porez, regulisati rad privatnih firmi koje se bave obezbeđivanjem, regulisati komunikaciju između MUPa, zdravstvenih i drugih institucija i još čitav niz drugih stvari.

Ogromna većina ljudi u Srbiji, čak profesionalaca u sektoru bezbednosti, samoodbranu kapira kao legalno ubijanje, a samoodbrana to nije - napad na sebe, porodicu ili dom se može obustaviti i na razne druge načine, a ne samo ubistvom: pretnjom oružjem, pucanjem u ruku, nogu, rame, kuk itd. Ništa u ovoj oblasti nije podrazumevano: ljude treba obučiti i za rukovanje oružjem i za čuvanje i održavanje oružja i za vršenje samoodbrane. Sa druge strane, svi građani Srbije plaćaju porez kroz koji finansiraju policiju, sudstvo, zdravstvo itd. Kao što ne lečimo sami sebe i ne uzimamo pravdu u svoje ruke (šta će ti onda država?), tako isto treba dozvoliti i institucijama nadležnim za bezbednost da rade svoj posao, a ne da ovde razmatramo gepekovanje ljudi ili linč u 21. veku.

Ovo sve zbirno ne znači da ne treba zaštititi sebe, svoju porodicu i dom ukoliko se dogodi neka vanredna katastrofa poput upada pljačkaša i prethodno već osuđivanog pedofila pod uticajem alkohola i narkotika u stan kroz prozor dečije sobe: ali postoji ogromna razlika između onesposobljavanja napadača pucnjem u nogu i sasipanja 36 metaka u zenicu oka.

Da ne počinjemo sada drugu temu što je u Srbiji iz oružja nabavljenog sa ciljem da se zaštite porodica i dom ubijeno i ranjeno mnogostruko više nevinih ljudi nego napadača usled činjenica da se oružje često čuva ispod kreveta i na ormanu (lako dostupno deci), a nikako u sefu - to je verovatno protiv pravoslavlja, da ljudi nemaju pojma o najosnovnijim stvarima vezanim za oružje, zakone i propise, da se alkohol ne loče, nego se ždere u Srbiji u abnormalno abnormalnim količinama i niko u tome ne vidi problem ("bolje je meni da počnem dan sa litrom rakije i 5 piva, nego da se drogiram kao oni dripci"), da se za psihičke probleme pre obraćamo vidovnjacima, vračarama i gatarama nego psiholozima i psihijatrima, da se svadba i proslava Nove godine ne smatraju svadbom i proslavom Nove godine ukoliko se ne pripuca malo iz haubice da ovi iz susednog sela umru od muke, a možda i od granate itd.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 17.04.2014. u 13:48 GMT+1]}

Skrecem temu, ali mi je neverovatna stopa silovanja u Kanadi i to 10x veca nego u evropskim zemljama i vise nego 2x veca nego u USA !
Kanada je vrlo uredjeno i socijalno odgovorno drustvo, sa drasticno manjim stopama kriminala nego u USA i mnogim EU zemljama.

Statistike u zapadnim zemljama kazu da je svaka 3 zena seksualno napastvovana u toku zivota, a svaka 10-20 zena je silovana. Ali broj silovanja koji je prijavljen policiji je mizeran, samo par procenata. Jasno, zbog drustvene stigmatizacije zrtve i pakla kroz koji prolazi nakon silovanja.

Mislim da je ovaj grafikon pokazatelj neceg potpuno drugog, brige drustva o zrtvama slovanja i podrsci koju im pruzaju ako prijave silovanje (mislim na zapadne zemlje, ne juznu afriku. Zato Kanada drasticno iskace, a verovatno i USA.

Ne znam da li je tako svuda u drugim drzavama, ali u Srbiji je sve organizovano tako da onaj ko radi po zakonu ima jak osecaj magarca. Placas porez, komsija ne placa, ti bankrotirao, on milioner. Placas struju na vreme, komsija ne placa godinama, posle mu ponude da plati 40% od onoga sto je trebalo, a to je i onako nagrizla inflacija. Ti, posten tajkun privatizujes drzavnu firmu za 10 miliona EUR, komsija tajkun privatizuje istu takvu za pola miliona + malo nesto za korupciju. Ti napravis saobracajni prekrsaj, platis kaznu 200 EUR, komsija napravi isti takav, prodje sa 10 EUR policajcu u dzep. Ti 15-20 godina vredno ucis da steknes znanje i diplomu, potom radis 12 sati dnevno za 20-30 EUR, komsija se za to vreme zaebava i otme nekom toliko za 2 minuta. Ti do penzije stedis novac i stavljas u banku, komsija smisli foru i za par meseci isprazni i zatvori banku sa sve tvojom ustedjevinom. Kad ti zatreba sudska zastita, tvoj predmet stoji u fioci godinama, a potom zastari. Komsijin se zavrsi vrlo brzo, ne zna se zasto. Ti dobijes malo jaci grip, odes u bolnicu i umres. Komsija da doktoru 100 EUR i zivo srecno godinama posle toga. I jos na hiljada takvih primera, verujem da je jasno, ne treba nabrajati. Po tom pitanju ovde postoje 4 grupe ljudi - prva je ona koja se odlicno uklapa u sve navedeno i svuda je pametnija strana, druga koja ima taj osecaj magarca, ali su joj oci uprte preko granice u smislu resenja problema tog osecaja, treca koja ima taj osecaj magarca i miri se sa tim kao sasvim normalnim kako je uvek bilo i bice i cetvrta koja se ne miri sa takvim stanjem stvari, vec razmatra na koji nacin to moze promeniti, a jedan od razmatranih nacina je i... "cilj opravdava sredstvo". Kriminal je trenutno u Srbiji veoma isplativa delatnost, a i ovo sto je pokretac teme uradio je doprinos smanjenju isplativosti kriminala. Kada bi svako od nas ucinio koliko moze da umanji isplativost kriminala, verujem da bi za godinu-dve situacija bila znatno drugacija.

Ma sve je to ok i stvar za diskusiju na mnogim nivoima. Temu je poceo covek koji je imao problem jer su ga napali i pretili ali se na kraju nista nije desilo, niti je dobio batine, ni metak, niti mu je uzeta kinta. Prilicno dobro opisan slucaj sve sa sitnim detaljima, svaka cast za opazanje svih tih detalja u takvoj frci (pretnja oruzjem) bez obzira sto nije siguran da li je uopste u dzepu bilo oruzje.

Medjutim, ono sto sledi je u najmanju ruku cudno. Sva dalja njegova diskusija (nakon opisa dogadjaja) se svodi iskljucivo u nastojanju da razjasni kako da eskivira konsekvence koje bi imao ako bi koristio svoju pusku u nekom narednom periodu. Cak je u vezi toga kontaktirao i pravnike u firmi. Znaci, potpuno i apsolutno skoncentrisan na predumisljaj koji moze rezultirati da neko izgubi glavu, bukvalno (mislim da ne treba razradjivati to sta se sve moze dogoditi po tom njegovom scenariju).

Znam da ovde na ES-u ima prilican broj ljudi koji treniraju ili su trenirali neke od borilackih vestina. A i inace, svi znaju da onaj ko trenira neki od borilackih sportova prvenstveno ima u glavi to da je agresivnost apsolutno nepozeljna u svim oblicima. Pa me zato veoma cudi kad neko ko za sebe kaze da je 11 godina trenirao karate moze da ide cak i dalje od koriscenja tog znanja za svoju odbranu (BTW, cak se nije ni potrudio da to svoje znanje iz samoodbrane iskoristi, cudno?!) i razmislja, smislja... nesto, neku akciju koja ukljucuje vatreno oruzje (i to ni malo naivno - lovacku pusku!). A pokazao je i da jako dobro poznaje vatrenu moc svog oruzja navodeci precizne podatke o rezultatu pucanja, posledicama...

Da bi na kraju ispalo da smo mi svi samo kritikovali to i takvo ponasanje (a sam je sve napisao, niko ga nije ni na sta terao ili izazvao) i svi mi ispadosmo losi u njegovim ocima?! Malo cudno, jel'? I uvredjen vise nece ni da se javlja na temi koju je sam postavio.

Zakoni mogu biti i dobri i losi i manjkavi i preterani i svakakvi. O tome se da raspravljati beskonacno. Ali pojedinacni slucajevi su daleko interesantniji, sa psiholoske strane gledano. Bar meni.


Pozdrav!

Znaci, 50 i nesto procenata populacije Srbije je naoruzano, racunajuci i one koji su se upravo rodili? U svakom slucaju, tesko da postoji punoletan muskarac bez vatrenog oruzja? Ne znam koliko je ovo realno.

Pa pazi, to je sasvim logicno i jedino kako moze biti - do sada je cev shvatao kao nesto sa cije druge strane moze biti iskljucivo zivotinja i verovatno perfektno znao u kojoj situaciji je to legalno a u kojoj ilegalno (lovostaj i slicno). Sada je odjednom cev dobila jos jednu eventualnu primenu u buducnosti, a to je odbrana sebe, svoje porodice i svoje imovine. Jedino logicno sto odgovoran covek prilikom takve promene moze da uradi je da se detaljno informise na koji nacin cev moze biti najefikasnije legalno upotrebljena u takvoj situaciji. Kad kazem legalno, mislim i na ilegalno, ako je veoma tesko dokazivo, pa je sva prilika da ce se na kraju tretirati kao legalno.

Sto se borilackih vestina tice, ne znam, verovatno strah cini svoje. Jedno je ring, a sasvim drugo ulica gde znas da mozda imas mogucnost jednog udarca i ako ne postignes cilj, dobijas metak. Pa, obucen i iskusan policajac je slucajno opalio i ubio onog decka kad ga je zakacio vratima pri izlasku iz vozila, zasto se isto ne bi desilo u trenutku kad drogiranog kriminalca pogodi saka karatiste?

Poenta je u ovom što Darko kaže. Svašta se mora regulisati prethodno. Katastrofa je ukoliko ti sa postojećim "sistemom" u okeanu dostupnog oružja uđeš u avanturu kao što je liberalizacija posedovanja oružja ili osmišljavanje nekog originalnog pristupa tematici samoodbrane. Samoodbrana je na ušću, Srbija mora pod hitno da reši probleme na izvoru. Podatke koje sam ranije izneo su iz Večernjih Novosti, nije baš generalno kredibilan izvor, ali ne verujem da su omašili.

Smucam se po Srbiji često. Volim da se zavlačim po vuko*ebinama u bližoj i daljoj okolini sela u kom imam vikendicu, opušta me prisustvo u netaknutoj prirodi. U to ime sam i tražio dozvolu za nabavku oružja koju sam i dobio. Primarno me zanima zaštita od divljih životinja, ne od ljudi. Lov me ne zanima. Oružje na relaciji BG - vikendica transportujem rasklopljeno, odvojeno od municije. Prošao sam i osnovnu i naprednu obuku rukovanja oružjem, pored toga što sam služio vojni rok u kasarni. Oružje stoji u sefu, o sefu se brine član porodice koji takođe ima dozvolu za posedovanje oružja. Ne postoji šansa da bilo ko neovlašćeno pristupi oružju u mom vlasništvu. Ja sam ipak gradsko dete, plašim se divljih svinja i vukova, slušao sam razne priče, a volim da landaram po predelima u kojima nema čoveka u krugu od 10-20 km.

A da, najbitnije, sve ovo k*rcu nije bilo potrebno do sada. Ako izuzmem 2 napada, doduše očigledno dobro organizovana i ranije pripremljena, od strane komaraca, drugih napada nije bilo.

Što se zujanja po gradu tiče, ne da nikada u životu nisam nosio pištolj ili pušku sa sobom, nego bih podigao kazne 5 puta za neovlašćeno nošenje legalnog ili posedovanje nelegalnog oružja. U poslednje vreme sve češće vozim rent-a-car, imam i automobil koji je poprilično jeftin, kod sebe imam nikad više od 10.000 dinara u kešu, ličnu kartu i mobilni telefon plaćen 20ak evra. Voljan sam sve da predam potencijalnom napadaču.

Sreća ili ne, ali niko ne da me nikada nije napao, nego me nije ni popreko pogledao, ni u Beogradu, ni u Novom Sadu. Prisustvovao sam nekim epizodama u okviru kojih su uglavnom baš ti zaduženi za bezbednost vršili nasilje: obezbeđenje diskoteke, na primer, sastavljeno od petorice policajaca koji "tezgare", gazi čoveka koji leži na zemlji i ne pruža otpor. Samoodbrana?

E sad, šta raditi kada ti se ipak dogodi loše iskustvo, pogotovo u kraju u kom živiš? Prvo i osnovno, potražiti ljude koji su imali slično iskustvo. Jedna je stvar pojedinac koji je došao da prijavi slučaj u stanicu policije, a sasvim je druga stvar kada dvoje, troje ili petoro oštećenih vrši pritisak na policiju po sistemu "hoćete li vi nešto da uradite povodom ovoga ili mi da preuzimamo stvar u svoje ruke?". Prema iskustvima prijatelja koji su imali loše iskustvo, ovo drugo je obično ekspresno-dobitna kombinacija: napade ovog tipa obično vrše narkomani u krizi ili sitni lopovi/prevaranti/razbojnici od ranije poznati policiji tako da to i nije neki kompleksan problem za rešavanje, što se policije tiče. Druga je stvar šta se sa ovakvim likovima dešava na sudu, unapređivanje tih procesa ipak prepuštam ljudima koji žive u Srbiji. Tu su izbori, peticije, referendumi i stotinu drugih stvari.

Ali sa teme ovog incidenta kojom je započeta tema skakati direktno na teme poput gepekovanja, puške u automobilu, pištolja za pojasom... neko ti je pretio pištoljem u nameri da te opljačka, nije te opljačkao i posle ćeš ti 5 sati da čekaš naoružan - pa *ebote, radiš i goru i gluplju stvar i od tog kretena.

Pozdrav.

Idem cesto na pesacke ture po planinama. Pistolj ti nije potreban. Milion puta je veca sansa da nastradas u saobracajci na putu do prirode, nego da te napadne vuk ili medved (koga jedva da ima u Srbiji). Ja sam u iste svrhe nosio veliku nozekanju, jer par puta godisnje planinarim regionom gde ima i vukova i medveda, ali sam skapirao da je sansa da ih sretnem oci u oci u rangu sa dobitkom na loto-u.
Pre nego sto ti spazis bilo koju divlju zver ona ce spaziti tebe i pobeci. Covek nije hrana ni jednoj zivotinji sa nase teritorije. Jedini razlog za nosenje vatrenog oruzja za samoodbranu moze biti ako se kreces teritorijom za koju pouzdano znas da je dom medveda i to se zavlacis po njihovim jazbinama.

Počeli ste da NE ČITATE šta sam napisao.

Bernhard Goetz nije odgovarao ni za jedno ubistvo. Oslobodjen je. To je suština onoga šta sam napisao. Sudjenja koja su se odvijala 10 godina kasnije nisu predmet moje diskusije jer se ne odnose na ubistvo.

@Nemanjanac

Kažem ja da k*rcu nije potrebno. Bespotrebno utrošeni novac i vreme, bolje da sam to investirao u neku drugu opremu.

Nego je ovde fora u nama, Srbima... samo neki ratovi, oružja, oruđa, samoodbrane, Rusija, avijacija, rakete, nasilje... deca se od malih nogu uče na loženje na ove stvari (čitaj: s*anja).

Ispitao sam prijatelje, a i pratim razne srpske medije: mogu da potpišem da 85% punoletnih stanovnika Srbije nema ama baš nikakvu naznaku ideje o Prvoj pomoći, na primer. Po meni, ova tema je mnogostruko bitnija od teme samoodbrane, kao što su mnogostruko veće šanse da čoveku pored tebe pozli na ulici ili autobusu nego da ti bilo ko upadne sa oružjem u stan.

Šta su dijabetes, hipoglikemija i hiperglikemija? Kad se daje šećer, a kad se i kako obara nivo šećera? Šta podrazumeva kardiopulmonalna reanimacija? Šta je defibrilator (ne, nije verzija vibratora)? Koji su simptomi srčanog udara? Šta je to bočni položaj i čemu služi? Da li se osoba koja upravo preživljava srčani udar ili ima povredu glave stavlja u bočni položaj ili ne? Šta ćeš raditi ukoliko upravo ti preživljavaš srčani udar? Šta je Angina? U slučaju nemogućnosti komuniciranja sa osobom kojoj je potrebna pomoć, gde ćeš prvo tražiti oznaku koja govori da li je u pitanju hronična bolest? Narukvica, ogrlica, mobilni telefon, džep? Hoće li te okupljeni narod isprebijati kao vola jer su ubeđeni da kradeš sat, mobilni telefon i novčanik ili neće? Umeš li da povežeš imena 10 najtipičnijih lekova sa najtipičnijim hroničnim bolestima u skladu sa čim ćeš odlučiti šta moraš, a šta ne smeš da radiš? Šta raditi kad se neko zagrcne i počne da se guši? Šta raditi kada mašina iseče prst čoveku? Baciti prst u kantu za đubre ili čuvati, ako čuvati - kako čuvati? Zašto se, kada i kako meri puls povređenoj osobi? Jel puls treba da bude isti kod odraslog čoveka i kod bebe?

Niko nema pojma. U osnovnoj školi - ni reč o Prvoj pomoći. U srednjoj školi - ni reč o Prvoj pomoći. Na faksu - ni reč o Prvoj pomoći. U autoškoli - jedna ipo reč o Prvoj pomoći, a i to bolje da je bez reči. U policiji i na obuci za rukovanje vatrenim oružjem - ni reč o Prvoj pomoći.

Važno je da ja okačim magnum 357 o pojas i napadača prosviram kroz koren nosa sa dva vezana dok furam pljugu u uglu usana, okupljene komšije skandiraju moje ime, policajci pristigli na uviđaj u redu čekaju da mi čestitaju "fin hitac, momčino", žena metlom rasteruje naložene ribe, opština mi refundira sredstva na ime utrošene municije dok ja dajem intervjue za novine prodajući fore kako biti najmuževniji branilac u kraju.

Is*enjam se ja po ovakvim mozgovima. I po ovom i po mnogim drugim pitanjima smo Afrika u Evropi.



Pozdrav.

Ja iskreno samo povrsno znam o stvarima o kojim pricas, mada smatram da imam neko osnovno znanje o prvoj pomoci.

Sta ti hoces da kazes, da ti sve to znas tek tako, nevezano za posao ili neki drugi razlog? Iz hobija? Naucio u skoli?
Tesko iskreno mi poverovati u to. Ili si medicinska sestra, ili vojnik ili stjuardesa.

Kurs Prve pomoći sam prošao još u Srbiji - tek tako - platio, otišao i završio. Imali smo i u vojsci kurs Prve pomoći, nije bio loš, ali se ticao uglavnom toga šta raditi u situaciji kad je neko upucan. U inostranstvu jesam nadgradio svoja znanja, ali samo to - nadgradio. Kurs u Srbiji je bio odličan i tu je prevashodno bio bitan momenat finansija u smislu zašto takav kurs treba plaćati i pohađati pod uticajem svoje volje, a nije obavezan prilikom podizanja lične karte, maturske diplome, vozačke dozvole, oružnog lista ili bilo čega drugog. Verovatno je to zbog "situacije" u Srbiji: sve što je obavezno je varijanta "znam ja Žikicu, završiće on to lagano, ne mora ni da se pojaviš" dok za stvari koje dobrovoljno platiš dobijaš uslugu vrlo sličnu usluzi u inostranstvu, gore dole - zavisno od zemlje sa kojom porediš.

Ukoliko već, razmišljao sam, prolazim kurs za rukovanje pištoljem (gubitak vremena ukoliko imaš pristup Internetu) koji se, obrni okreni, svodi na to da se nekom ljudskom biću oduzme život, onda je fer da prođem i kurs Prve pomoći, a problem je sistema što me ne primorava na to, nego je to stvar izbora.

Inače, da, mnogostruko mi je u životu bio potrebniji kurs Prve pomoći nego kurs samoodbrane. Bio ja medicinska sestra, vojnik, stjuardesa ili nezaposleni gej, svejedno, divan je osećaj spasiti čoveku život ili mu olakšati tegobe dok ne stignu profesionalci.

I tebi želim takav osećaj, a ne da površno "znaš" stvari, pa na licu mesta samo da se hvataš za glavu, praviš gužvu i lupaš nebuloze tipa "ne treba ga pomerati" i "ove iz hitne pomoći treba streljati". Iz mog dosadašnjeg iskustva, ovi što površno "znaju" stvari su mnogo gori od ovih što ne znaju ništa i svesni su toga.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 13:05 GMT+1]}

Mozes li reci koji to kurs prve pomoci pokriva sve sto si naveo u prethodnom postu, bas me zanima posto se cini prilicno detaljan. Ono sto ja pamtim su kursevi koji pokrivaju prilicno opste stvari, mada mozda se nesto i promenilo. Gde si zavrsio taj kurs?

Vidi, ako ćeš ti to mene sada nešto da proveravaš usled suficita dokolice, a jer sam ja mnogo "detaljan" po tvom ukusu, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da te autoritativno zamolim da pališ, pa ispituj drugove ispred dragstora.

Kurs Prve pomoći u Srbiji na apsolutno ozbiljnom nivou, a koji će pokriti ama baš sva pitanja koja sam postavio u prethodnoj poruci možeš završiti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu na barem 30 mesta. Što se drugih mesta tiče, nisam siguran, ali bih se kladio da i u tom prostoru postoji još barem 30 mesta. Pričamo o kursevima Prve pomoći koji se organizuju od lokalnog doma zdravlja, preko Zavoda za hitnu medicinsku pomoć do Crvenog krsta Srbije, ne pričamo o kursu za pravljenje nuklearne bombe.

Sad će još da ispadne da ti, mukica iz Beograda, ne razlikuješ kombi interventne policije od kombija hitne pomoći, jer nije imao ko da ti pokaže. Baš mi te je žao... hoćeš da uzmeš Vučićev broj da zapišeš, ako nekom pozli pored tebe?

Pozdrav.

Ti si se nesto previse zaneo...ja licno smatram da kurs prve pomoci treba biti obavezan u obrazovanju, pa me iskreno iznenadilo koliko detalja ima u istom, zato sam i pitao jer sam hteo vise da saznam online. Mislim da je jako vazno znati osnovne stvari prve pomoci.
Stvarno nema potrebe za paranojom tog tipa.

Ništa se ja nisam "zaneo", nego si ti bezobrazan. Da stvarno misliš da je kurs Prve pomoći važan, do sada bi ga završio 1000 puta ili bi mi poslao privatnu poruku da me pitaš gde sam išao na kurs ili bi drugačije formulisao svoja javna pitanja, a ne ovde mene da ispituješ i optužuješ okolnosti što si uveren da je napad astme varijanta otvaranja u šahu. Srbija jeste banančina od države, ali su njeni građani još veća banana - varijantu "išao bih ja, ali nema" čuo sam milijardu puta do sada i svaki, ali svaki put je u realnosti ispadalo da ima i da dotični nije išao samo usled njemu znanih razloga...

okolnosti su često nevine.

Pozdrav.

U sto volim takve likove koji odmah laju ili se ponasaju kao uvredjena mlada.

Srbija je banana, svi gradjani su banana, niko nema pojma o prvoj pomoci a ti si kralj.

Kako samo ubadaš poente, nepogrešivo.

Drago mi je što me voliš. Ja tebe gotivim. Izvini što nigde, ničim, nikad nisam doprineo lošim okolnostima pod kojima živiš, naprotiv, i ja sam žrtva, a pogotovo izvini što sam ti dokazao da su okolnosti i dalje nevine, ma koliko ti želeo da ih zlostavljaš: nešto i nisam primećivao NATO vojnike po Srbiji kako ubijaju ljude na kućnom pragu pošto ih ovi obaveštavaju da su krenuli na kurs Prve pomoći.

Ukoliko sam te ja ikako, na temi o samoodbrani, sprečio da pohađaš kurs Prve pomoći, izvini i na tome. Ako i kreneš na kurs Prve pomoći, izvini, molim te, što si propustio čas, jer su te ortaci zvali na pivo. Ako padaju kiša ili sneg, pa ovi ne bacaju dovoljno soli ili ako ti se, jednostavno, tog dana ne ide ili ti se ne ide uopšte i zastoli te bojko za Prvu pomoć, pa prestaneš na pola, izvini opet.

Ako prođeš kurs, pa i dalje ne razlikuješ crveno od belog i udahe od otkucaja, izvini. Ja sam kriv.

Moraš shvatiti da ja to nisam radio namerno. U naprednoj verziji ćeš možda shvatiti da ja to nisam radio uopšte, ali ima vremena.



Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 17.04.2014. u 19:53 GMT+1]}

Ja moram samo da se nadovezem da nije svako za spasioca.
Da bi nekome uopste mogli da pomognemo, moramo biti (u mentalnom smislu) jedni od onih ljudi koji mogu da se bave medicinom. Dzaba ti sve znanje ovog sveta ako se onesvestis kraj unesrecenog kada vidis tezinu njegovih povreda. Takodje nije svako ni mentalno jak da to iznese do kraja. Skljoka se neko na ulici ispred tebe. Pridjes mu i nije svestan. Nemas predstavu o tome sta mu je a bio si na nekom kursu prve pomoci pre cirka 10 godina. Proveris mu vitalne funkcije(mozda mu je stalo srce), i nisi siguran. Ne osetis puls ali ne znas da li mu srce zaista ne kuca, ili ti samo ne mozes da ga napipas (otkucaji su slabi, slab pritisak). Sta sad da radis? Setis se da si cuo da u slucaju zatajenja srca, a ukoliko nisi siguran da li je do istog doslo, vise mozes pogresiti ako ne pristupis masazi srca, nego ako pristupis a srce je i pre toga pravilno kucalo. Ok, to je verovatnoca, ali ti znas da unesrecenog mozes i ubiti (u manjem broju slucajeva) ako ga masiras a nije bilo potrebe za tim. Da li ces ti rizikovati zivot nekog neznanca? Hm... ne znam, ja ne bih. Mozda bih ga stavio u koma polozaj pa ako pomogne, pomogne i zajedno sa masom cekao strucno lice. Jel moras biti malo lud da samostalno donosis odluke vezane za neciji zivot a ni sam nisi siguran 100% da li radis ispravnu stvar. Jer telo je mnogo komplikovano, i mnoga stanja su veoma slicna i ti kao laik ne mozes da ih razlikujes. I onda pokusas da pomognes unesrecenom, posle dodje hitna i saznas da je umro. I sedis tako na kaucu i razmisljas, jbt da li sam mozda ja to pripomogao ili mu stvarno nije bilo spasa. Treba imati muda za taj posao. Za to ili jesi, ili nisi.

Ali lepo je to, ko zna, i ko za to ima zicu. Ja u porodici (siroj) imam jedno 8 medicinara. I nije mi to strano. Ali ne dao Bog nekom da ja budem jedini koji mu moze pomoci. Realno.

To što je neko lekar po profesiji ne znači automatski da je upućen u ovu granu medicine, naprotiv, nekada uspaničenom ginekologu moraš da lupiš šamar i kažeš mu "prati me, volino", kao što tek na lice mesta pristiglom paramedic-u moraš da znaš za najkraće vreme da ispričaš najbitnije, da čovek ne bi gubio vreme na ono što si ti već, kao obučeni pružalac Prve pomoći, odradio: diše/ne diše, ima/nema pulsa, reaguje/ne reaguje, našao sam mu u džepu ovaj lek/flašu vodke/otrov/pored ruke mu je bio fen itd. Sva pitanja koja postavljaš sebi, postavljena su pre bar 50 godina prvi put: zato se i uče skraćenice kojih se možeš setiti i pod najvećim stresom DR'S ABCD, SAMPLE itd.

Skoro sam aplicirao da volontiram u grupi pružaoca pomoći pružaocima Prve pomoći. Drugačije je to malo ovde nego u Srbiji, volontiranje opet podrazumeva novac i kontra-usluge, ali uopšte nije to što me "pali", možda i ne iskoristim stvari koje dobijem u ovoj grupi, ukoliko me prime.

Umre ti čovek na rukama, šta dalje? Traumatično iskustvo. Moram da se izvinim Daliboru i što se većina mnogoljudnijih zemalja od Srbije više brine o svojim ljudima nego što Srbija brine o nama, šaci preživelih.

Uloga ove grupe je da bude filter, da odredi da li je trauma izazvana nesrećnim događajem toliko intenzivna/komplikovana da mora da je rešava psiholog/psihijatar ili se kroz tu patnju može proći samo u saradnji sa prijateljem, obučenim i za pružanje Prve pomoći i za prolazak kroz tu priču. Postoje varijante da mi za godinu dana dođe psihijatar i kaže: "Hank, savršen si, samo tako nastavi" ili "Vidi, Hank, nisi loš, ali i dalje si ka nama propustio/nisi pustio određeni procenat slučajeva koji jesu/nisu za nas, moramo da rešimo taj problem" odnosno "Sorry, Hank, svaka čast na trudu, ali nije ovaj hobi za tebe, baci se na filateliju". U svakom slučaju ću biti zahvalan.

Cela poenta je klasifikovati konkretni slučaj:

- Savršeno si obučen za pružanje Prve pomoći, dao si sve od sebe, ali ti je čovek umro na rukama - nije bilo teorijske šanse da se bilo šta uradi drugačije/uspešnije.

- Savršeno si obučen za pružanje Prve pomoći, ali si zbog straha/komplikovanih okolnosti u datom trenutku/pijanstva/bilo čega propustio vrlo bitnu stvar - postojala je šansa da se nešto objektivno uradi drugačije/uspešnije.

- Milijardu puta krećeš na kurs Prve pomoći i nikako da kreneš, dogodila se nesreća, moglo je ili nije moglo da se uradi svašta, sada preko lenjosti/gluposti još imamo i traumu.

- Ne znaš Prvu pomoć, niti te zanima, umro ti je čovek na rukama, a tebe bole k*rac i uopšte nemaš ideju zašto moraš da pričaš sa bilo kim povodom tog slučaja kada čoveka nisi ubio.

Ima tu još nekoliko pod-varijanti, vredno čitam, čini mi se da sve kapiram, pa ćemo videti...

Deo svakog uspešnijeg kursa Prve pomoći odnosi se i na tematiku odnosa prema neuspehu i kako postupiti u situaciji kada najbližima nastradalog moraš da saopštiš tužne vesti. I u ovom, najgorem slučaju, postoje olakšavajuće okolnosti: samo lekar može da proglasi smrt. Obučeni pružalac Prve pomoći, koji nije lekar, ne može i ne sme da proglasi smrt, pa sve da je to apsolutno očigledno. Nije isto da li ćeš porodici i prijateljima reći "Crk'o je" ili ćeš reći "Ja sam (taj i taj), obučen sam za (to i to), video sam (ovo i ovo), pokušao sam sve što je u mojoj moći, ali po mojim saznanjima radi se o vrlo teškoj stvari i bojim se da vam ne mogu doneti dobre vesti..." ili neka treća, datom trenutku prikladnija, verzija. Najteže je početi, posle ide lakše kada krenu pitanja.

Na svakom kursu Prve pomoći uči se i kako se komunicira sa povređenim, okolinom, lekarima i emotivno zainteresovanima. Povređenom nikada ne treba govoriti poruke tipa "Nećeš umreti", već one sa pozitivnom konotacijom poput "Biće sve u redu". Ukoliko je povređeni svestan, uvek ga treba obavestiti o tome šta se i zašto radi: "Sada ću vam otkopčati košulju da bi mogli lakše da dišete", na primer. Najkompleksnije su situacije kada moraš da preuzmeš dete/bebu kom/kojoj je hitno potrebna pomoć od majke: instinkt im ne dozvoljava da ti predaju dete/bebu, a nisu obučene da reše problem. U takvim slučajevima se savetuje da se bude odlučniji, ali nikako agresivan: "Obučen sam da vam pomognem/Znam o čemu se radi/Morate mi dati bebu odmah, molim vas, nemamo puno vremena".

Prva lekcija: brini o sebi, da bi bio/došao u situaciju da se brineš o drugome. Ukoliko u pitanju nije bolest koja se može preneti, a očigledno je da čovek umire i nema šanse da se bilo šta uradi: uhvati čoveka za ruku, gledaj ga u oči i trudi se da izgledaš što normalnije tj. što manje unezvereno. Najteže je napustiti ovaj svet odbačen od svih.

Užasno mi je drago što sam vam skrenuo misli sa ubijanja ili ranjavanja, makar to bio najopravdaniji čin na svetu u datom trenutku, na spasavanje života, makar to bilo najneopravdaniji čin na svetu u datom trenutku. Uradi ti svoj pos'o, pa dalje neka sudija, policajac, hirurg i novinar rade svoj pos'o.

Niko te neće tužiti sudu što si kao običan prolaznik ili kao oštećena strana u sukobu dao sve od sebe da spasiš nekome život.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 00:05 GMT+1]}

U Srbistanu nece , ali u Americi bogami hoce ...

Ne znam , ja bih pre pomogao nekome ko je napadnut kao npr. dzigilibonglica nego nekom ko ima napad , umire itd.

http://en.wikipedia.org/wiki/Good_Samaritan_law
(ne vazi svuda)

Bar nekoliko puta sam citao da su oni koji su pomagali tuzeni (ne znam da li uspesno tj. da li su izgubili na sudu)

Vrlo zanimljivo gledište: pre bi pomogao dzigilibonglici nego rođenoj ženi/devojci/sestri, ženi/devojci/sestri najboljeg prijatelja itd. usled napada astme ili angine? Nisam se još susreo sa ovakvim tripom. Kapiram one klasike oklevanja pružanja Prve pomoći osobi koja je HIV pozitivna, gadljivost na krv, negativna prethodna iskustva koja blokiraju čoveka i slično, ali da će neko svesno pre da pomogne neznancu na forumu kome Prva pomoć nije ni potrebna u odnosu na nekog bliskog ko umire ili ima napad nečega... to prvi put čujem u životu, a dosta sam toga čuo. Moram da zapišem ovu pod-pod-varijantu, zanima me šta će psihijatri reći o ovome.

Nikada nisam čuo ni da je bilo ko osuđen zbog neuspešnog pružanja Prve pomoći, pogotovo ne u USA. Pod "bilo ko" podrazumevam čoveka koji nije profesionalac, dakle laika koji je u slobodno vreme išao na kurs i edukovao se. Šta se tek radi ovima što nisu išli na kurs i nisu se edukovali? Ubijaju ih na licu mesta? Jesu li vatrogascima u NY 2001. godine podigli spomenik ili tužbe?

Jesam čuo za tužbe po raznim državama protiv onih koji nisu hteli da pokušaju da pruže Prvu pomoć/pozovu pomoć iako su to bili u mogućnosti, pa samim tim i obavezi.

Mrzi me sada da dokazujem ovu tezu, ali biće da lupaš gluposti...

Pozdrav.

Nije poenta u neznancu ili znancu vec u pruzanju pomoci pre i posle povrede. Lako mogu sebe da zamislim (a i bio sam u tim situacijama) da pomazem nekom napadnutom nego nekome ko je tesko povredjen , ima neki ozbiljniji napad ili umire.
Nisam ni gadljiv ni histerican ni panicar (niti se bojim tuzbi) , zao mi je tog nekog ali nedovoljno da se pokrenem da pomognem. Mozda da je u pitanju neka ozbiljnija katastrofa , rat i sl. ali ne garantujem.
Da pozovem hitnu i sl. naravno , mozda i da zaustavim krvarenje ako je nesto jednostavnije ali nista vise. Niti znam niti imam zelju da naucim

A potrazi po netu te koji su tuzeni zato sto su pomogli (ne zato sto nisu) , ima slucajeva koliko hoces , ne lupam gluposti

Dobri samaricanin pokriva ovu tematiku, pa cak i USA. Neke americke drzave pruzaju zastitu ovim zakonom samo obucenom osoblju, ali ako niste obuceni ne mozete ni pristupiti ozivljavanju, jer necete imati blage veze sta da radite.

Nemacka ima ovakvo vidjenje na datu tematiku:
In Germany, failure to provide first aid to a person in need is punishable under § 323c of the criminal penal code. However, any help one provides can and will not be prosecuted even if it made the situation worse or did not fulfill specific first aid criteria. People are thus encouraged to help in any way possible even if it does not lead to success.

@Blue82

Nikada ne napipavas puls, to je fora iz holivudskih filmova koja se u prvoj pomoci ne koristi kao dijagnosticki metod bas zato sto je nepouzdana. Eto vec ovom recenicom sam te ohrabrio da prva pomoc nije tako strasna. Otvoris disajne puteve jednostavnim manevrom, proveris da li osoba dise, ako ne dise izvodis CPR. Cak i da unesreceni ima srcani rad, a ti pruzas srcanu masazu manja je steta ako pristupis CPR-u nego da ne pristupis kod coveka koji nema srcani rad.

Ustvari prva pomoc je nesto sto bi svi morali znati jer su statistike neumoljive, u vecini nesreca brzina reakcije pruzanja pomoci je presudna u tome sta ce biti ishod, u vecini nesreca vi cete biti ti koji pruzaju pomoc svojim najblizim calnovima porodice, prijateljima ili komsiji.
Od vaseg znanja ili neznanja zavisice i njihov zivot.

@Hank

Mislim da si potpuno pogresno protumacio Dalibora. Ja sam razumeo da je covek hteo da sazna vise o PP.

@ontopic

http://www.b92.net/info/vesti/..._category=16&nav_id=837963

I tim klincima niko nije nalupao par samara vec su se svi povinovali i dali novac i telefon ?
Pa onda i ne cudi sto je takvih sve vise

"Lupati šamare" klincima koji su potencijalno naoružani vatrenim oružjem i, recimo, navučeni na heroin, pa u stadijumu krize?

Nikako mi ne ide da proniknem u taj mačo-wannabe-srednjevekovni način "razmišljanja". Sa tim klincima se dogodilo baš ono što je bilo i najbolje da se dogodi: uhapšeni su. Nadalje se, ukoliko se smatramo civilizacijom, a ne plemenskom zajednicom, pita sud - objektivni, efikasni, nepristrasni, pošteni sud koji će im dati šansu da se brane. Možda nisu oni u pitanju, a ako se utvrdi da jesu, onda treba rekonstruisati događaje, saslušati oštećene, utvrditi sve činjenice i štetu, pa zatim i kaznu: koja svakako ne može biti šamaranje, bičevanje, paljenje na lomači ili nabijanje na kolac, pa sve da su radili i 100 puta gore stvari.

I robija je za ljude.

Klincima kojima je ovo "cool" da budu dripci čija slika izlazi po medijima sa vrlo originalno mudrim optužbama "pljačkali u centru Beograda" - i treba da pokušaju isto po mogućstvu udruženi sa roditeljima koji su im, i da ne pođu sa njima u ovako mudru akciju, saučesnici...

Pozdrav.

Ova dvojica ako zajedno mogu da drze pistolj a ovamo kao da su neki 'opasni naoruzani krimosi' ...
Samaranje , bicevanje , pa slanje na ortopediju ili traumatologiju je prava kazna za ovakve , kakav bre sud i evropske drzave.

A ima i onih za koje je lomaca i nabijanje na kolac suvise blaga kazna (npr. silovatelji , pedofili , ubice itd.)

A pripadnike drugih nacija i religija, ljude koji ne razmišljaju kao ti, uspešnije od tebe, ove što se usuđuju da pruže Prvu pomoć unesrećenima ili ove što bi od Srbije da naprave prosečnu EU zemlju, a ne Pakistan... kako njih kažnjavati? Jel može za njih neka humanija varijanta tipa... streljanje? vešanje?

Pozdrav.

A kakve veze imaju degenerisani pokusaji kriminalaca sa tim koje si naveo ?
Ja ne vidim nikakvu , osim da i jedni (nazalost) i drugi pripadaju ljudskom rodu

U principu nemaju nikakve veze. Ja samo imam neka iskustva, za tebe kompletno neobavezujuća doduše, da ljudi koji bi da šamaraju, bičuju, nabijaju na kolac, šalju na ortopediju i traumatologiju itd. pokušaje kriminalaca, pedofile, silovatelje i ubice počinju obično oko trećeg, četvrtog piva sa svakim novim pivom da proširuju svoje liste i metoda i ciljnih grupa... i onda se obično sa zorom daleko stigne.

Pozdrav.

Nista se ne sekiraj , ja sam fokusiran samo na one koji to zasluzuju a imam i visoku toleranciju na pivo (3-4 i ne osetim)
Evo da vidis koliko sam tolerantan , ovog http://www.youtube.com/watch?v=20Nk2cX9FWU bih slao samo na sud pa na robiju

Samo ti, Simpsone, ostani fokusiran i ne dozvoli koncentraciji da ti utekne. :-) Moje i brige ogromnog broja stanovnika Srbije vezane su za neke sasvim druge pojave.

U svakoj zemlji postoje neke tipične opasnosti. Amerikanci se decenijama, opravdano ili neopravdano, svejedno je to njihovo pravo, bave mogućnostima nuklearnog i terorističkih napada na SAD u skladu sa čim prolaze određenu obuku u osnovnoj i srednjoj školi, na koledžu, otac posle porodičnog ručka drži smaračku besedu "šta raditi kada ja nisam kod kuće". U bliskoistočnim zemljama, usled visokih temperatura tokom većeg dela godine, postoji opasnost od požara. Zato su ljudi prinuđeni da prođu obuku vezano za požare dok svi formalni, čak i dobar deo neformalnih sastanaka, počinju tako što se prvi govornik predstavi, a zatim pokaže izlaze za slučaj opasnosti i mesta van objekta na kojima ljudi moraju da se okupe u cilju brojanja. U mnogim zemljama postoji opasnost od zemljotresa i cunamija u skladu sa čim se ljudi privatno informišu, a organizovano prolaze obuku koja im svakako donosi veću šansu da prežive. U Južnoj Africi su razbojništva i ubistva kao "dobar dan" u skladu sa čim se na nacionalnom nivou rade određene stvari itd.

U Srbiji se sve to podrazumeva po principu kao "pa nisi debil, znaš šta treba da radiš", i onda u raznim vremenskim periodima Beograd izgubi više ljudi u pucnjavama nego Johanesburg i Durban zajedno, Novi Sad izgubi više ljudi u požarima nego Abu Dabi i Dubai zajedno, na Ibarskoj magistrali podrazumevano godišnje gine više ljudi nego na autobahn-ovima u Nemačkoj na kojima ne postoji ograničenje brzine dok Vučić vadi dete iz snežnih smetova u trenutku kad je prohodan autoput na Aljasci.

Sa stanovišta rezultata je apsolutno nebitno da li si stvarno debil ili si potpuno normalan, čak vanredno inteligentan, ali se ponašaš kao debil. Ne vidim neku nauku u tome da Srbija, formalno i neformalno, popiše tipične opasnosti koje prete na njenoj teritoriji i počne napokon da sprema celokupno stanovništvo, nadležne službe i infrastrukturu za susret sa istim. Već bi popularizacija Prve pomoći, nekoliko zahvata na zakonima, saobraćajnoj infrastrukturi i personalno-organizacione promene u svega nekoliko institucija spasili ogroman broj života svake godine.

Ili dokoni da nastavimo da kukamo što je leti vruće, a zimi hladno dok, na primer, pouzdano znam za veći broj nesrećnih slučajeva u Srbiji u kojima su ljudi gubili živote usled spoljašnjeg krvarenja.

Spoljašnje krvarenje se u velikom broju slučajeva može zaustaviti upotrebom prstiju - pritiskanjem arterija.

Nije čak ni ovo toliko strašan podatak koliko je strašna činjenica to što niko nije ni pokušao. Kada bi se ova pitanja rešila, vrlo lako bi se rešila pitanja poput građanskog hapšenja.

Građansko hapšenje nije nužno hapšenje optuženog za masovna ubistva naoružanog minobacačem. Nekada se građanski mora uhapsiti dementni deda od 80 godina koji je izašao apsolutno go iz javnog WCa na opšte zaprepašćenje žena sa decom i opšte oduševljenje tinejdžera, samo zato što je staralac zaboravio da mu ujutru da potrebnu dozu lekova. Savesni građani bi ipak pre građanskog hapšenja morali da znaju određena pravila: u hapšenju ne sme da učestvuje osoba koja je strana u sukobu ili koja je bilo kako emocionalno uključena u slučaj, ukoliko čovek ne pruža bilo kakvu naznaku fizičkog otpora ili pokušaja bekstva pošto je obavešten da će biti pozvana policija - nema potrebe za građanskim hapšenjem, u slučaju većeg broja okupljenih građana hapšenje moraju da izvedu oni koji su najkompetentniji i fizički najspremniji za takvu akciju (policajci van dužnosti, vojnici, vatrogasci itd.), jer građansko hapšenje nije linč, apsolutno se u svakom trenutku mora maksimalno voditi računa da čovek koji se građanski hapsi ne bude povređen tokom hapšenja pogotovo ako za tim nije bilo bilo kakve objektivne potrebe, građanski uhapšenom čoveku se mora, ukoliko je policiji potrebno vreme da stigne na lice mesta, omogućiti pristup vodi i lekovima koje mora da uzima ukoliko ih ima kod sebe, građanski uhapšen čovek se ne vozi u stanicu policije nego se čeka policija tu gde je građansko hapšenje izvršeno.

Interesantna su građanska hapšenja: građani često hapse ljude koji stvarno objektivno pljunuto liče ljudima čije su slike dan ranije videli u vestima u rubrici "traži se", često se dešava da građani pogrešno tumače krivično delo - strani turisti koji građanski hapse čoveka koji puši marihuanu... u Amsterdamu. Poenta građanskog hapšenja nije kažnjavanje bilo koga zbog bilo čega, već fizičko obezbeđivanje postojanja konkretnog lica na datom licu mesta dok ne stigne policija uz prethodno obavezno obaveštavanje. Bitnije je kako se hapsi, nego ko se hapsi: veća je šansa da te sud osudi što si ubici polomio nogu tokom građanskog hapšenja, a hapsili ste ga nenaoružanog vas desetorica majstora borilačkih veština na livadi iako je on pet puta napomenuo da zovete policiju i da nema nameru da se bije sa vama nego da osudi onog lika što je pokušao građanski da uhapsi Tonija Blera zbog zločina protiv mira - stao je ispred njega i lepo mu rekao: "Gospodine Bler, molim da se ne pomerate dok ne stigne policija ili ću pokušati da sprovedem građansko hapšenje zbog zločina koje ste izvršili...". Telohranitelji su naravno uklonili ovog čoveka, ali je poenta što ga sud nije osudio za pokušaj građanskog hapšenja. Nije ovaj pokušao odmah fizički da se obračuna sa Blerom (u skladu sa čim bi imali veliki problem da rastumačimo šta je atentat, a šta građansko hapšenje), već je pratio proceduru. Idite na http://www.arrestblair.org/ i organizujte se sa ljudima, ukoliko vam je već stalo do toga da probate građansko hapšenje: uhapsite Tonija Blera. Još jedna od pozitivnih stvari vezanih za građansko hapšenje: vršenje pritiska na javne ličnosti. Pogotovo smatram da bi ovo bilo pozitivno u Srbiji, zašto ne bismo, na primer, pokušali građansko hapšenje političara? Sretnete Tomu Nikolića u restoranu, na ulici, na hodniku TV ili radio stanice u kojoj radite, bilo gde i lepo: "Gospodine Nikoliću, molim vas da se ne pomerate dok ne stigne policija ili ću pokušati građansko hapšenje zbog falsifikovanja diplome i nesavesnog održavanja osnovnih sredstava u vlasništvu Republike Srbije datih vam na privremeno korišćenje..."?

Sudovi po Evropi i Americi i širom sveta su, kako i treba da bude, po pravilu nemilosrdni ukoliko nisu poštovana prava čoveka koji je građanski uhapšen, iako je građansko hapšenje samo po sebi pozitivna tekovina - rulja ne sme da linčuje bilo koga ili deli pravdu u skladu sa povicima najglasnijeg, takvo ponašanje je esencijalno zadiranje u suštinu svake pravne države.

Ova priča: neko mi je prišao na ulici i tražio mi pare, nema nikoga ko može da potvrdi da se to dogodilo, pa neka se stvarno i dogodilo, još mi i nije uzeo pare i onda sam ga ja posle 5 sati sačekao i izvadio lovačku pušku iz gepeka kojom ga "građanski hapsim" i primoravam da uđe u taj isti gepek i onda ga vozim u policijsku stanicu... stavite se, ljudi u poziciju suda. Šta biste vi uradili kao sudije u tom slučaju? Ja bih prvo heroja poslao na psihijatrijsko veštačenje, da vidimo da li su 1+1=2, a onda možemo da krenemo dalje u slučaj.

A šta ako se, na primer, pojave svedoci koji dokazuju da građanski uhapšeni pljačkaš, pored toga što nikada nije privođen, ni osuđivan, uopšte i nije bilo kakav neznanac, nego upravo prijatelj heroja kom je pozajmio 500 evra, pa ovaj nema da mu vrati već godinama?

Poenta države i jeste da ima monopol na mnoge stvari na teritoriji koju kontroliše. Ne samo da ne mogu pojedinac i rulja da preuzimaju funkcije države kako im se digne, nego to ne sme da se radi ni u jednom slučaju - kažnjivo je po zakonu.



Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 18.04.2014. u 21:02 GMT+1]}

Hank mi lici na Vasu Stajica. :)

Ma jok, Vasastajić nikada ne bi stavio na kraju posta odjavnu rečenicu "Pozdrav." :)

Ma morao je malo da izmeni stil, vidis da je ubacio i "zakljucak" sa video-pozdravom. :D

Ipak je "Vasa Stajic" poznatiji popravni dom, znaci pokazuje se napredak

BTW, gradjansko hapsenje je omoguceno krivicnim zakonom, narocito za ocevidno tesko delo koje se goni po sluzbenoj duznosti, ali je pametnija opcija izbegavati situacije...

1. Pa ja ne znam Hank u kojoj ti zemlji zivis, ali ja sam u Srbiji prvu pomoc morao da ucim vec nekoliko puta. Prvi put u osnovnoj, ranih devedesetih, sprema se rat u okolnim republikama i oni propisu valjda u sedmom razredu prvu pomoc, zaboravio sam da li kao redovan ili vanredni predmet, cini mi se da je jedan ceo dan mesecno bivao odredjen za to, ali se dobro secam tri sata previjam druga iz klupe kao da je polomio svaku kost koju ima, a onda druga tri sata isto to on radi meni. Kod onih pre mene je to izgleda bilo jos drasticnije, oni su imali ONO i DSZ, mozda si nekad cuo za to.

2. Onda tamo 93/94 sam upisao srednju skolu, na moju "nesrecu" tehnicku, jer je sastavni deo svakog treceg predmeta bila prva pomoc - sta u slucaju strujnog udara, sta ako ti masina uhvati ruku ili odsece prst, zasto je vazno koristiti HTZ opremu i sta raditi ako ti nakovanj padne na nogu a ti nemas specijalne cizme, cemu sluzi slem i sta se moze desiti ako ga nosis/ne nosis i kako reagovati u takvim situacijama...

3. Onda valjda 96-e, polagao vozacki, ne znam kako je sada, ali ja sam dva meseca citao neku knjigu, od koje je znatan i najtezi deo prva pomoc.

4. Onda sam polagao za motocikl, to je tada bilo bez ogranicenja kubikaze, tu vec nema zezanja, instruktor kaze da se motociklisti dele na dve grupe - one koji su pali i one koji tek treba da padnu. Tu je vec prva pomoc shvacena ozbiljno, kao veoma realna potreba ne samo prema drugima, vec i kako ukazati pomoc samom sebi.

5. Onda sam resio da polazem i za velike kamione. E, tu mozes misliti - opasne materije, zapaljive cisterne, kamion kao opasna masina koju ne mozes zaustaviti kao automobil ako se nesto iznenada pojavi na putu, radioaktivne materije, agresivne nagrizajuce hemikalije i prva pomoc od svega toga, izmedju sve ostale prve pomoci.

6. Ni to mi nije bilo dosta, nego sam polagao i za autobus. E, tek tu - da ne pominjem sudare is slicne incidente - tu su svakodnevne pojave koje se mogu desiti putnicima medju kojima su i mala deca, suncanice, toplotni udari, srcani udari, mozdani udari, dijabeticari...

7. Pre par godina je za firme uveden neki zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, gde na odredjen broj radnika mora da bude po jedan koji ima sertifikat o znanju pruzanja prve pomoci. Tu ti opet ni krivog ni duznog posalju mene u Crveni Krst, gde mi 10 sati drze predavanje i potom provere znanje, da bi mi urucili taj sertifikat.

na srecu sam izbegao vojsku, jer bi to onda bilo jos jednom. Eto, sedam puta, tesko da ces naci nekog ko je kroz to prosao vise puta nego ja i sad verovatno mislis da sam ja ekspert, maltene neko ko bi mogao da se zaposlim u domu zdravlja? Daleko od toga da je to tacno - svoje znanje sam do sada koristio ravno 0 puta, a sve sto naucis pa potom nikad ne primenis se zaboravlja. Ima mozda 2 godine od kad sam dobio taj sertifikat, a ne znam da li se secam i polovine toga sto sam tog dana znao. Verovatno bi cilj bio postignut da me je drzava nekako primorala da svaki treci dan u zivotu moram na kurs prve pomoci? Ili, da po sili zakona svi upisu medicinski fakultet?

Ko jednom stvarno nauči da pruža veštačko disanje teško da će to zaboraviti. Ubedljivo najveći broj ljudi u ovoj zemlji umre od srčanog udara što će reći da je solidno velika šansa da to može da ti zatreba(ne daj bože) a dobar procenat može biti spašen ako se u prvim trenucima pruži adekvantna prva pomoć tako da nije loše to znati.

Za vestacko disanje nije bitna obuka - to mozes ili ne mozes. Ne pocinji sa time ako nisi spreman da 10 minuta dajes vestacko disanje vec mrtvom coveku. Kad to jednom dozivis tesko da ces zaboraviti ....svaki grc, miris , zvuk. Nedaj boze ako ga znas.

Slicno za pistolj. Oruzje se vadi kad si spreman da ubijes i posle toga 5-8 godina odsluzis. Nema pucanja u rame, mahanje oruzjem, prica ...

I ja sam imao prvu pomoc u osnovnoj i srednjoj skoli i nesto malo prilikom polaganja voznje, ali kao sto kazes daleko je to od nekog primenjenog znanja. Sve sto sam naucio vecinu sam zaboravio.

Zato sam i prilicno bio zainteresiran gde se nauce tako detaljne stvari koje je covek opisao, jer iskreno mislim da je to potrebno znati. Mada mislim da nas covek lozi, pretpostavljam da je on to naucio iskljucivo zbog prirode svog posla a ovde se pravi pametan.

Pa ne znam bas, nas je bilo 20 u grupi i ja sam bio po subjektivnom osecaju najbolji, ali sada posle 2 godine nema sanse da se setim koliko puta se radi vestacko disanje a koliko puta masaza srca.
Nas su ucili da mora i do pola sata. Pitanje je da li je iko "spreman". Meni se stomak prevrce kad vidim tezu povredu, a tek kad je neko mrtav, tri dana mi nije dobro, iz tog razloga ne idem ni na sahrane, izuzimajuci dva puta kad su u pitanju bili clanovi porodice, pa je izbegavanje bilo nezamislivo. Da je drugacije, studirao bih medicinu. Shvatio sam da je to pod moranje, pa bih to poceo, ali bih mozda morao da stanem kako bih povracao. Vecina ljudi bi odbila da da vestacko disanje i pod pretnjom zatvora, jer razmislja da je osoba mozda HIV pozitivna ili boluje od neke druge zarazne bolesti. Neki pak tvrde "ja bih rizikovao", a u realnom zivotu odbijaju i rukom da dodirnu pripadnike grupa za koje veruju da se nisu kupali mesecima, a medju onima kojima je potrebno vestacko disanje ima i takvih.

Ovde se ne bih slozio. Mislim da oruzje u 99% slucajeva postigne svoj cilj vadjenjem bez ubijanja. Slicno tome, ti verovatno mislis da drzava ne treba da ima atomsku bombu, ako nije spremna da unisti pola planete? A kao sto vidis, to niko ne radi, vec samo postojanje takve mogucnosti odvraca protivnika od losih namera.

Postoji mali broj stvari koje naucis jednom i znas celog zivota - naprimer plivanje, voznja bicikla i jos mozda nekoliko koji se na prste mogu nabrojati. Sve ostalo, ako ne koristis zaboravis. Pa ja sam pre 15 godina perfektno znao jedan strani jezik, a danas ne znam da sastavim jednu recenicu. Razlog je jasan - nisam imao potrebu da ga nikad koristim. Nauka je tacno objasnila algoritme zaboravljanja - ono sto danas naucis, ako ne koristis dobrim delom zaboravljas vec treceg dana, a ako tada obnovis onda valjda devetog i tako dalje, ima na internetu da se procita dosta o tome. Covekova mogucnost pamcenja je po prirodi takva i celokupan sistem obrazovanja to zanemaruje. To sto si tokom studija naucio da resavas dvostruke integrale ili diferencijalne jednacine, ne znaci da ces moci da resis kad neko iznenada iskoci ispred tebe i da ti zadatak, vec uglavnom obrnuto, ako to godinu-dve nisi radio, gotovo sigurno neces resiti zadatak bez da se podsetis pola sata-sat kako se to uopste radi. Prednost jednom stecenog znanja je u tome sto se kasnije visestruko brze obnavlja nego sto je bilo potrebno da se prvi put nauci, ali to kod prve pomoci nema primenu - ili znas momentalno, ili ne znas. Znaci, da bi to znao, nije dovoljno da pronadjes kurs i dobro naucis, vec bi daleko korisnije bilo kad bi postojao nekakav klub gde se time bavis u pocetku jednom nedeljno a potom je dosta i jednom mesecno. Drugacije, mozes poloziti i ispit na medicinskom fakultetu i dobiti desetku, ako to nikad kasnije ne obnavljas vec za 2 godine neces znati vecinu stvari.

Nisam iznosio svoje misljenje. Samo prenosio ono sto sam mnogo puta cuo na obuci od inspektora mupa (skolovani pravnici). Ti imas zakonsko ovlascenje da upotrebis smrtonosnu silu ako si sam u situaciji da pogines. Nisi ovlascen da nikog odvracas, odrazujes, prevaspitavas.

Direktni primeri navedeni na obuci: neko ti upravo odnosi televizor, neko ti dobacuju devojci da ima veliko dupe, klinac ti lupio šamar ... nista od toga nije povod da ubijes. Situacija groblje<->zatvor je primer kada se vadi pistolj. Klasican primer je zenska filozofija. Izbegavaju sukob, prihvataju i torturu, ali kada ugrozis njeno dete ladno i bez emocija puca.

Inace, samo one prve dve abombe su odradile svoje. Onog trenutka kada su se svi naoruzali ... nikom ne pada na pamet da se vata za to. Potezanjem pistolja samo pokazujes svoju slabost, a bogame izazivas da veci broj ljudi pokaze da takodje ima pistolj.

Primer 2: U mestu gde ja zivim, poslednjih godina svako malo bude opljackana kuca u kojoj zive starije osobe bez naoruzanja. Kuca za koju se zna da u njoj postoji neki komad vatrenog oruzja jos nikad nije bila opljackana. Nije da pljackasi ne mogu da nabave pistolj i ubiju vlasnika ako potegne svoj, ali - shvatas sta hocu da kazem.
Primer 2: Obezbedjenje u bankama. Nose pistolj za pojasom tako da bude vidan na prvi pogled. Svrha njegovog postojanja je da odvrati pljackasa od ideje da udje unutra i opljacka banku. Ne znam da li postoji statistika, ali prema licnim zapazanjima manje od 1 od hiljadu pljackasa banaka u Srbiji bude ubijen prilikom pljacke. Po toj logici obezbedjenju statisticki ne treba pistolj. Slicno tome, policajcu pistoj treba da te odvrati od ideje da vidis jesi li brzi/jaci od njega prilikom pokusaja hapsenja, a ne da te ubije.
Primer 3: Licno sam video coveka koji u levoj ruci drzi pistolj dok desnom samara bandu lokalnih siledzija koju je predhodno postrojio po visini. Jeste, to je ilegalno, znam, ali ne samo da ga nikada vise nisu dirali, vec ga nakon toga zaobilaze u sirokom luku.
Pretpostavljam da ako se posmatra iz pravog ugla i to sto ti kazes (tj. oni) i to sto ja kazem je istovremeno tacno - dakle pistolj u 99% slucajeva sluzi da odvrati protivnika od lose namere, ali u preostalih 1% sluzi da ubije i da njegov vlasnik to posle posteno odrobija.

Da, u pravu smo i ja i ti jer ne pricamo o ostim stvarima. Tvoji primeri su van onoga sto sam ja pricao jer:
pr1. - deda nije vadio pistolj niti pucao ni u koga. Nigde se nije ogresio o zakon.
pr.2 - nisam pricao o miliciji, vojsci, kriminalcima ... pricao sam o nama koji se pozivamo na zakonsko pravo na samoodbranu.
pr.3 - siledžija samara druge siledžije verovatno sa milicijskim/bezbedonosnim bekgraundom. Da nema tu zastitu vec bi ostao bez pistolja i sanse da ga ikad dobije. Sve je to mogao postici i bez vadjenja pistolja.

Kako ces se ponasati u kriticnim trenucima ne zavisi od zakonodavca vec od tvoje mentalne pripreme. Malo je onih obucenih da u uslovima zivotne opasnosti hladno i trezveno rasudjuje. Uglavnom bude ovo kako ti pricas ili kako je postupio pokretac teme...

Ne znam odakle ti ideja da je reč o bilo kakvom loženju ili "pravljenju pametnim". Ukoliko želiš da naučiš Prvu pomoć, već sam te obavestio o činjenici da postoje desetine kurseva po Srbiji na apsolutno zadovoljavajućem, čak i odličnom nivou. Ovakve kurseve u većini slučajeva drže za to sertifikovane medicinske sestre/medicinski tehničari, rekvizita nije potrebno puno, a i lako su nabavljivi i pristupačne cene. Ima i ne malo knjiga koje pokrivaju ovu tematiku na srpskom jeziku koje se takođe mogu oceniti odličnim. Ukoliko želiš na dobrovoljnoj bazi da savladaš Prvu pomoć u Srbiji - malo toga ti može stati na put, osim lenjosti.

Ja sam pisao o nečemu drugom: o činjenici da te u mnogim zemljama sistem motiviše/primorava da prođeš kurs Prve pomoći kvaliteta sasvim sličnog kvalitetu pomenutih kurseva u Srbiji koje možeš da pohađaš na dobrovoljnoj bazi. Sistem te motiviše kroz popularizaciju Prve pomoći, kroz besplatne/vrlo jeftine kurseve u kraju u kom živiš koje drže dobro motivisani ljudi i na razne druge načine, a primorava te kroz obavezno školovanje i obavezni vojni rok, na primer ili ukoliko želiš da voziš automobil, poseduješ pištolj/lovačku pušku ili se baviš nekim od zanimanja za koje je propisano da je Prva pomoć obavezna (od taksiste i šalterskog radnika do redara, službenika obezbeđenja, vojnika i policajca)... opšte je poznata činjenica da se stvari zaboravljaju brzo - zato te sistem i primorava da svake godine odvojiš jedan do dva dana da obnoviš stvari sa profesionalcima, ukoliko imaš nameru da produžiš dozvolu ili licencu.

Ne vidim koji deo bi te ovde mogao zbuniti.

Neke zemlje konstantno rade na tome da povećaju i ovako poveliki procenat stanovništva koji je obučen za pružanje Prve pomoći, jer su davno došli do zaključka da to povećava verovatnoću da će u nekoj nesreći ili usled hronične bolesti čovek čiji je život u opasnosti preživeti što za rezultat direktno ima određeni broj spašenih ljudskih života godišnje. Seli ljudi i izračunali koliko to košta u novcu i vremenu i stigli do zaključka da im se to sve vrlo isplati. Pa se onda tu uvede zakonska obaveza da svaki hotel, prodavnica, železnička stanica, aerodrom itd. mora da ima lako dostupne komplete prve pomoći i defibrilatore...

A imaš i Srbiju u kojoj je teško pronaći čitavu telefonsku govornicu, a u kojoj se večito palamudi o samoodbrani, puškama, pištoljima i Rusiji što za rezultat ima to da je pre 5 dana najverovatnije usled "igranja pištoljem" ubijen dečak u Kaluđerici, pre 3 dana je devojčica u Somboru ranjena iz pištolja najverovatnije usled "slavlja u komšijskoj kući", pre 8 dana je teško ranjen policajac... to ti je otprilike samo deo onoga što se dogodilo u proteklih 10 dana.

Na stranu sada skandalozne statistike vezane za oružje i nesreće sa oružjem, u većini ovih slučajeva ćeš pronaći isti obrazac: žrtva nezbrinuta leži 10-20 minuta (najkritičniji period u toku kog i elementarno obučeni pružalac Prve pomoći može postići odlične rezultate), zatim se najčešće privatnim automobilom prevozi u najbliži dom zdravlja (tu se gubi još 10-20 minuta), a zatim se odatle najčešće preusmerava na treće mesto (dodatnih 10-20 minuta izgubljeno) na kom se pokušava reanimacija. Šta reći o sistemu u kom unesrećeni čovek u gradu mora da čeka u proseku između 30 i 60 minuta da bi uopšte došao u kontakt sa profesionalcem koji je po pravilu i jedini u stanju da pruži Prvu pomoć? Mislim da nije potrebno biti posebno pametan da bi došao do zaključka da je takav sistem imbecilno glup... šta tek da pričamo o slučajevima poput srčanog udara koji se i ne pojavljuju u medijima?

Da ne širimo sada priču na slučaj poplava koje se po Xti put dešavaju na istim mestima čineću štetu od više desetina miliona evra, o snegu koji ama baš svake godine parališe celu zemlju itd. Tu, dakle, nešto debelo škripi u samim temeljima i države i društva, a sve zbirno svetlosnim godinama daleko od EU standarda ma koliko nam sitni EU činovnici gledali kroz prste, a ma kako se mi uspešno folirali da to "nije baš tako", a baš je sasvim tako: glava na ramenima u Srbiji ne vredi puno i niko se preterano ne potresa oko toga.

Oni koji su preživeli nesreću ili napad hronične bolesti u Srbiji u ogromnoj većini slučajeva preživeli su naprosto jer su imali sreće i/ili jer im je telo samo po sebi bilo dovoljno snažno, a ne zbog pravovremeno ukazane stručne pomoći - u 21. veku.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 27.04.2014. u 01:27 GMT+1]}

Zakljucak.On je ubio coveka jer nije cekao hitnu pomoc i nesto mu je RADIO od cega je verovatno i umro.
Pokrenucemo tuzbu.
Pametna stvar sa sebe,sve ostalo je rizik.Uvek,ali uvek ce biti"sto si ga pomerao".

Ta "nemoj ga pomerati" priča verovatno vuče korene iz toga što je to ustvari i jedina stvar koje se većina seća sa kursa Prve pomoći iz autoškole - ne pomerati čoveka koji je povredio kičmu što je objektivno gledajući jedan detalj jednog podatka iz jednog scenarija, a što sa većinom povreda i hroničnih bolesti nema nikakve veze. Čak i čoveka kome je povređena kičma u saobraćajnoj nesreći moraš da pomeriš makar i rizikovao da mu dodatno povrediš kičmu ukoliko si prinuđen da sprovedeš nešto prioritetnije.

Ekstremno je teško izvesti uspešnu kardiopulmonalnu reanimaciju, a ne slomiti čoveku bar jedno rebro, pa šta?

Pozdrav.

Ne,ja apsolutno cenim to sto si naglasio po pitanu o prvoj pomoci,zlu ne trebalo.Neka je to saniranje i neke manje otvorene
poderotine,vredi.Ja posto se bahcem sa motornom testerom,trimerom i osztalim alatkama,apoteka je podebela.
Jod,hidrogen,alkohol,vazelinska gaza,zavoj za bandaziranje itd je uvek prisutan u kolima.

Darko Nedeljković:



Ove dileme su rešene davnih dana - davno pre nego što smo se ti i ja rodili verovatno. Ne znam koje si ti to kurseve Prve pomoći pohađao, ali ako si nešto platio, a stavove koji iznosiš ovde temeljiš na onome što si tamo naučio: odmah traži refundaciju. DR'S ABCD: D = Danger. Prvo sagledaj koje opasnosti prete tebi, povređenom i ostalima.

Veštačko disanje nije ljubljenje sa osobom, ma šta ti ko pričao, zato i postoje džepne maske koje se nalaze u svakom normalnijem paketu Prve pomoći, a na koje možeš priključiti i bocu sa kiseonikom, a postoje i razne vrste "papira" - filtera, ja na poklon dobio jedan koji staje u džepić - privezak sa znakom crvenog krsta, koji vrlo lako i brzo prebaciš unesrećenoj osobi preko usta, a koji te štiti od svih rizika. Osnovna, polazišna ideja i jeste da pružalac Prve pomoći sebe ne dovede u bilo kakav rizik ili opasnost: ukoliko ne sačuvaš sebe, nećeš ni doći u poziciju da pomogneš nekome.

Džepna maska ti, pored toga što te štiti, pruža i mogućnost da oceniš efikasnost svojih napora: tokom davanja veštačkog disanja potrebno je da posmatraš grudi povređene osobe - one se moraju pomerati ili nešto ne radiš kako treba (nisi dobro postavio masku, nisi otvorio disajni put ili si zauzeo lošu poziciju u odnosu na povređenog) odnosno disajni put je potpuno blokiran nečim što moraš odmah prvo da rešavaš itd.



Zašto u ovu crno/belu statistiku ne ubacuješ broj poginulih i povređenih usled nestručnog rukovanja oružjem, usled šenlučenja tokom "proslava" svega i svačega, usled alkoholizma, psihičkih bolesti, narkomanije itd.? Da li je to pozitivna statistika ukoliko je iz svog tog naoružanja koje je, na primer, odvratilo lopove i pljačkaše od 10 krađa u protekle dve godine ubijeno troje i povređeno sa trajnim posledicama još dvoje nedužnih ljudi? I da ostavimo neprocenjive ljudske živote po strani, u ovom scenariju mislim da su troškovi za sahrane i bolnička lečenja uveliko veći od plena koji su lopovi mogli da odnesu. Glupa ti je malo ova "ušteda". Najjeftinije je svakako da policija i sudovi rade svoj posao efikasno.



Naoružano obezbeđenje u banci nije niti jedini, niti najbitniji prsten zaštite. Tu u većini slučajeva postoji sistem da te čuvar (koji ne mora nužno biti naoružan) pušta unutra pošto se putem ekrana uverio da ne nosiš masku što automatski znači da je tvoj lik snimljen od strane sistema video-nadzora, pa dalje postoji alarmni sistem koji u slučaju aktivacije dovodi i policiju i drugo obezbeđenje tu u roku od 2-5 minuta, pa novac ne stoji na "izvolite" nego u nekom sefu sa posebnim sistemom zaštite, pa je obezbeđenje obučeno tako da u slučaju oružane pljačke koja je krenula kako ne treba po banku - ne pruža bilo kakav otpor, pa i ako je pljačka uspešno obavljena postoje drugi sistemi, osiguranje itd. itd. itd. Da se banke uzdaju samo u reflekse portira sa pištoljčinom, niti jedna ne bi poslovala pozitivno.



I ja sam viđao takvu scenu nebrojeno puta - u kaubojskim filmovima. Što se tiče realnosti u bilo kojoj evropskoj državi koja se zove ili se želi zvati pravnom državom u 21. veku... stvar je bitno drugačija. Bilo koji od tih lokalnih siledžija izvuče nož i zakolje pravednika sa pištoljem u levoj ruci i šta onda? Već imaš zamršen sudski slučaj: beše li to samoodbrana ili ne? Niko od nas nije niti sposoban, niti ovlašćen, niti nepogrešiv, niti snažan, niti pametan da sam sprovodi pravdu kako mu se di*gne - zato i postoje policajci, sudije, tužioci, advokati... i još neke, po tebi vidim, sasvim nebitne profesije i institucije.



Ja sam uveren da je u većini slučajeva oružje nabavljeno sa ciljem da zaštiti dom prouzrokovalo mnogo više s*anja nego zaštićenja domova.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 27.04.2014. u 01:47 GMT+1]}

Nije mi poznat ni jedan slucaj da je neko stradao usled nestrucnog rukovanja oruzjem, ali provericu sutra sa lovcima, ovo je malo mesto od 10.000 ljudi, maltene se svi poznaju... nego kakve veze sad ima da li je neko umro od narkomanije i psihickih bolesti?! Mozda je ovo veoma konzervativna sredina, ali kad hoces nekog da ubijes, uzmes sekiru za cepanje drva, ili kuhinjski noz, ako ti je hitno pa nemas vremena da ides do supe sa drvima. vatreno oruzje, to uglavnom sluzi da se pokazuje komsijama i da se o tome prica okolo. Postoji i neka zabrana upotrebe vatrenog oruzja do daljine od ne znam koliko metara od bilo koje kuce u kojoj neko zivi. A kradje su veliki problem. Da zanemarimo situaciju od prosle godine, da je neko u toku noci usao sa kombajnima i traktorima u njivu od 10ha i obrao sav kukuruz, a policija jos nije nikog nasla, pricam o svakodnevnim stvarima - imamo ovde oko 100 ljudi poznatih policiji imenom i prezimenom koji nikakvu drugu delatnost nemju osim sto kradu. Deo njih se izvlaci na foru osetljive manjinske zajednice, a drugi deo na foru "nismo mi, to je osetljiva manjinska zajednioca". I jedni i drugi su veoma dobro informisani o svojim pravima, pa ne kradu u vrednosti vecoj od 15.000 dinara dnevno. Da predjemo na temu mita i korupcije? Javna je tajna da ako neko hoce da posece drzavnu sumu prethodno treba da se "dogovori" sa sumarima kog dana je to najbolje da se uradi. Ima i jedna misterija - komandir policije vec 10 godina ne kupuje drva za ogrev. Cim potrosi drva, nova se sama od sebe preko novi pojave ispred njegove kuce. Nije utvrdjeno ko ih tu doprema. Pricam nesto sto je tesko dokazivo? Dobro, ajmo nesto lakse - kradja struje je krivicno delo, prosto uzmes pa pratis zicu od bandere do kvarcne peci onoga ko se nelegalno zakacio na banderu. Imamo ovde celo naselje takvih. Dokazni materijal krivicnog dela stoji 24 sata dnevno "na izvolte", mozes zatvor napuniti za pola sata. Lepo ti to kazes "naj jeftinije je da sudovi i policija rade svoj posao". Ali to je nesto sto od mene ne zavisi. Ono sto ja eventualno mogu da uradim po pitanju borbe protiv kriminala je da se uclanim u lovacko drustvo (mada nikad ni pile nisam zaklao) i da prosetam nekoliko puta ulicom do šume i nazad "do zuba naoružan". Sve ce to skupo da me kosta - birokratija + oružje + municija + što kao poreski obveznik skupo plaćam beskorisnu policiju i sudstvo, ali kako naš narod kaže, prema svecu i tropar, ako živim na divljem zapadu, logično je da šetam kao revolveraš. Video sam naprimer gore po skandinavskim zemljama da kriminala nema ni 1% koliko ovde, pa kad se tamo odselim pretpostavljam da necu osecati nikakvu potrebu da šetam ulicom kao Vajat Erp, ali ovde se takva potreba odavno ukazala.

Ma razumem ja tvoju poziciju, to je sve OK. Pod takvim okolnostima bih se preselio u Somaliju, tamo bar ima divnih plaža i ukoliko su okolnosti iste ili slične - pre bih živeo na moru. Ako sam već prisiljen da živim tu pod takvim okolnostima, a niko nije prisiljen i ukoliko ne postoji način da se zajednica organizuje u pravom smeru, a uvek postoji način da se zajednica organizuje: recimo da bih radio sve isto što i ti, ali sa jednom bitnom razlikom...

ne bih bilo šta od toga smatrao normalnim. I dalje bi to sve bilo nenormalno za mene... nužno, ali i dalje vrlo nenormalno. Da šetam po ulici "naoružan do zuba" dok plaćam PDV i ostale dažbine? Nešto je tu suvišno.

Ne znam kako da ti kažem, ali... postavljaju se tu čitavi nizovi vrlo bitnijih pitanja od potencijalne krađe kukuruza. I šteta koju takav "sistem" proizvodi je mnogostruko veća od svih tih krađa zbirno.

Šta posle raditi sa decom koja su odrastala tu uz saznanje da je to sasvim normalno što im se otac "naoružan do zuba" šeta ulicom i što im komšija ili stric sa pištoljem u levici desnicom šamara lokalne siledžije i što je policajac uspešno korumpiran sa dva kubika ogrevnog drveta i što je struja besplatna? Takva deca se trajno sakate u smislu mogućnosti funkcionisanja u normalnom društvu i pravnoj državi. Kako očekivati od te dece da podignu proizvodnju bilo čega u selu i ugovore sa strancima izvoz toga što proizvode ili da pronađu posao u firmi u gradu ili da iskažu svoje neslaganje sa bilo čim, a bez nasilja ili da kroz bilo koju instituciju proguraju bilo šta što im je u interesu?

Vrlo teško, a to je najveća šteta.

Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao Hank dana 27.04.2014. u 02:44 GMT+1]}

Kao i obicno, na temama u MadZone, otislo se mnogo u off. Prvo bih hteo da se osvrnem na problem prve pomoci, i neobucenosti gradjana za istu. Ja sam prosao kurs prve pomoci jos u 8. razredu osnovne skole, pa onda vozacki i tako dalje. Medjutim, obucenost gradjana za pruzanje prve pomoci, se mesa sa spremnoscu da i se ista pruzi. Na zapadu, na koji se toliko ugledamo, i koji nam sluzi za reper za sve, pre ce te nemac, danac, englez, zaobici u velikom luku ako te vidi da ti je potrebna pomoc. Nazalost, i kod nas polako pocinje da vlada taj trend, jer neumitno sa kapitalizmom, covek gleda samo i prvo svoje d*pe, pa onda drugog. Sto se tice nuzne odbrane, i krajnje nuzde, ZKP ovi instituti su prilicno dobro razradjeni, te je pravo na samoodbranu garantovano, sem u onim slucajevima kada postoji prekoracenje nuzne odbrane, kada ista prelazi u intenzivni ili ekstenzivni eksces.

Ovo nije tacno. Nemac je zakonom duzan da ti ukaze prvu pomoc, ne pruzanje prve pomoci Nemackoj je krivicno delo !
Dakle nema opcije oces, neces, gadljiv si, vec moras.

Pored zakonskih regulativa, bitan je odnos drzave, skole i medija na ovu temu. Zapadne zemlje promovisu pomoc sugradjanim, velicaju i hvale spasioce kako u skolama tako na televiziji, u ovoj zemlji se velicaju ljudi kao sto je Kristijan Golubovic.



Da se vratimo na Srbiju, ovo je postala zemlja sitnih dusa i velikih kukavica u kojoj vecina ljudi okrene glavu unesrecenom. Sama drzava je dobrom merom kriva za to, jer promovise i sprovodi pogresne vrednosti.

Neko je pomenuo, ovo je zemlja sa najvecim brojem srcanih bolesnika u Evropi, verovatno u svetu. Srcani udar je uzrok broj 1 smrti gradjana Srbije. Kada se desi, brzina ukazivanja prve pomoci je najvaznija. A to je vestacko disanje i masaza srca, lako za nauciti i zapamtiti.
Kada budete morali da je primenite unesreceni ce najverovatnije biti vas clan porodice, prijatelj ili komsija, tako kazu statistike...

Neko rece da je zaboravio, prvo 30 puta masiraj srce, pa 2 puta daj vestacko disanje...
30:2

http://www.blic.rs/Vesti/Beogr...gnu-detetu-kog-su-udarila-kola

Lep primer prve pomoci.
Srbija 2014. godina.
21. vek.

@nemanjac
I ovde se neki krivicnim delima inkrimise radnja ne pruzanja pomoci,odnosno i ovde si obavezan da pruzis pomoc. Sto se tice promocije spasioca, i kod nas se velicaju obicni ljudi koji su pomogli nekom, te nemoj da gresimo dusu, da smo najgori, najbedni itd, jer mi je vise pun kufer toga. Pogotovo pricama o nemcima, i njihovoj solidarnosti, i brizi jednih prema drugima, zato umiru sami, i usmrde se, te se za njihovu smrt sazna kada komsije pozovu policiju zbog smrada. Ili solidarnosti drugih ljudi na zapadu, oni izgube svaki kontakt sa porodicom, deca sa roditeljima niti se trude da kontakt odrze, nego svako za sebe. Pa kad porodici ne pomazu, sta mislite kakve su sanse da pomognu strancu na ulici.

Ne zna se sta je gore , oni na zapadu koji izgube svaki kontakt s porodicom ili ovi ovde koji zive onako svi zajendo: babe dede , mame tate , deca i unuci/praunuci , jos obicno u istoj kuci ili bar istom mestu ceo zivot (znaci nekih 100-150 godina) ...

Pa da, otac i majka isto 85, baba i deda 90, i on 64... znaci 300 godine.

Deda sagradi (ili kupi kucu , stan) , dodju deca , unuci , praunuci (pa cak se i oni mozda vec razmnoze) = 100 godina.
Za 150 godina nema nikog (osim mozda cukun-unuka ali oni ce se valjda preseliti)

To što Zapadnjaci insistiraju na ranom osamostaljivanju dece nije znak odsustva emocija među njima, već naprotiv - odgovornosti i zrelosti. Sasvim je normalno-podrazumevano u tim kulturama što Amerikanci, Britanci ili Nemci, pošto postanu punoletni, u ogromnoj većini slučajeva napuštaju roditeljski dom - da li će ići na koledž, pa živeti u studentskom kampu ili će pronaći posao, pa iznajmiti sa drugarima stan ili će otići u inostranstvo da se školuju/rade... nije toliko važno, koliko je važno da žive okruženi vršnjacima, u realnom svetu i da se odmah uhvate u koštac sa veštinama potrebnim za život: od zarađivanja novca do pranja i peglanja veša.

To što je u Srbiji sasvim OK da tridesetogodišnja i četrdesetogodišnja "dečica" i dalje žive sa roditeljima, ne znaju sebi ni supu da skuvaju, a o nekom samostalnom životu da i ne pomišljamo... to nije znak ljubavi, već gluposti.

Pozdrav.

Teska ekonomska situacija nas dovodi do apsurdnosti da tri generacije zive u istom domacinstvu. A za nedostatak emotivne bliskosti zapadnjaka, tvrdim i potpisujem.

Opet ti kažem: to što, posmatrajući iz ugla naše kulture, mi nama ličimo na neke mnogo emotivne likove, a Zapadnjaci na mnogo ne-emotivne, ne znači niti da smo mi emotivni, niti da su oni ne-emotivni. Što bi Charles Bukowski rekao: žene baš arče tu reč - ljubav. Tako i mi arčimo tu reč - emocije i pod značenje iste podvodimo svašta: i prave emocije i lažne emocije i strahove i fobije i frustracije i mnogo još toga. Teža ili bolja ekonomska situacija je, poput istorije društva i prostora koje to društvo naseljava, samo jedna od komponenti ove priče.

Bio ti dete siromašnih ili bogatih roditelja na Zapadu, nebitno, pošto napuniš 18 ili 21 sledi ti nogara u buljsona, možda ćeš dobiti pare za koledž i/ili novi automobil, možda nećeš, ali svakako dobijaš izbor: plivaj ili se udavi. Kod nas se uglavnom fura ta neka "emotivna" priča sa parolama "vidiš kakva je situacija" (ja otkad znam za sebe u Srbiji je neka situacija), "nemoj da nam se dete muči kao mi što smo se mučili" itd. - roditelji ne kapiraju da štiteći svoju decu od realnog života od njih ustvari prave osakaćene ljude nesposobne za realni život.

Zato kod nas tako dobro i funkcioniše taj začarani krug: deca očekuju svašta od roditelja, roditelji očekuju svašta od države, država očekuje svašta od Evropske Unije, Rusije i ostatka sveta... na Zapadu su ljudi lišeni takvih očekivanja. Nema moćnog tatice da ti dotrči u studentski kampus svaki put kada ti neki stariji mangup lupi čvrgu, niti mamice da ubeđuje taticu da je nepotrebno da pereš šoferke za nekoliko dolara. Posmatrajući naš mladi svet u inostranstvu, kao da uočavam pravilo da su najuspešniji upravo oni koji su doživeli neki teški šok u detinjstvu: preranu smrt nekog od roditelja, izbeglištvo ili neki slični horor... ti ljudi su obično i veliki radnici i voljni da uče i štedljivi i efikasni i brzi i organizovani, neprestano koncentrisani na uspeh i totalno nespremni za neku virtuelnu borbu za "svoja prava" i osmišljavanje izgovora "uspeo bih ja, samo da nije..." ovo ili ono. Ovi drugi koji dolaze iz tradicionalnih srpskih porodica gde su maženi i paženi do kasnih dvadesetih ili čak ranih tridesetih u inostranstvu se uglavnom i ne zadržavaju dugo - obično se vraćaju u Srbiju sa pričom da na Zapadu "nije to - to", kako sada hoće kao "eksperti" sa "iskustvom" da rade u Srbiji, a ne po belom svetu gde su svi ne-emotivni i slične nebuloze... a istina je samo da nikada psiho-fizički nisu ni bili spremni da se upuste u tu utakmicu.

Što bi profesor Miodrag Zec rekao: što dete odvojiš ranije od sise, ranije će i prohodati. Po Beogradu znam podosta "momaka" i "devojaka" koji su u roditeljskom domu dočekali 36. godinu (drugo punoletstvo), a ima ih i sa navršenih 54 godina (treće punoletstvo). Ako u obzir uzmemo i koliko su aktuelne generacije zadužile još nerođene generacije i koliko je svaka srpska beba dužna hiljada evra po rođenju... ne verujem baš da su "ljubav" i "emocije" reči koje najbolje opisuju taj odnos.

Pozdrav.