cak i ako moze (nemam pojma dal moze) ako se razbije bice belaja (grad velicine oraha je uobicajen postao vec par godina) .. zasto ne napunis azotom, to je jeftino, lako dostupno a vrlo inertno

jel mislite da napunim azotom tako da unutrasnji pritisak
bude izjednacen sa atmosverskim

Normalan atmosferski pritisak, tj. "jedna atmosfera" je 1 kg po 1 cm2. Ti planiraš 100 cm x 60 cm = 6.000 cm2 Dakle, verovali ili ne, ali računica je jasna, to je kao da si na tvoj kvadar stavio 6 tona - ili 120 džakova cementa.
E, sad, dobro, ni vakuum u tvom solarnom kolektoru neće biti apsolutan, ali, sve i da je 50% niži pritisak od atmosferskog - cifre su ogromne.

kako se onda konstrujisu originalni vakumski paneli

pa oni solarni obicno nisu vakuumirani, samo su hermeticki zatvoreni
(unutra je obicno azot ili argon).. a cak i ti sa argonom (npr ja sam
imao na kipru punjene argonom) imaju sendvic staklo debelo 2cm

Upravo tako. Oni su hermetički zatvoreni, ali iz nekog razloga, u narodu se nazivaju "vakumiranim". I najčešće nisu punjeni ni azotom ni argonom.

kvalitetniji su punjeni azotom/argonom, oni klasicni su "punjeni"
obicnim isusenim vazduhom... za "termin" je ista prica kao za prozore,
svi pricaju o vakuumiranim prozorima a unutra naravno nije nikakav vakum.

e hvala bas ovo za vakumirane prozore , uvek sam se pitao
kako izlog od 4 m2 izdrzava tolki podpririsak.

Obicno se puni azotom, iz boce, da se izbegne vodena para u vazduhu, koja bi rosila prozore iznutra. Uz blagi natpritisak, tek da ispuni prostor. Pre toga se lagano izvakuumira vlazan vazduh, ili prostije "istera" azotom, sto je nesto skuplje, gledajuci potrosnju, odnosno rasipanje azota..