Zadnje dvorište sa pristupom travi i djubru, dobitna kombinacija za zdrava jaja :)

Komšija, stari alas, svakodnevni pecaroš, male ribice i iznutrice od velikih riba malo prokuva i pomeša sa prekrupom, to mu dodje kao "pojačana hrana". Nose jaja i leti i zimi, na domaćem nivou ne postoji ništa bolje :)

Pa kod mojih u familiji ako ujutro ne bacis psenicu nema ni jaja.Neki dodatak u vodu za imunitet,dok piladima dok su mala daju koncentrat.

Organsko ces naci gde je sirotinja i gde su tvrdoglavi da odrade agrotehnicke mere po PS-u.Foghornloghorn je za koke imao ideje bas za orgaansko,ali njega nema nesto da se javi.

http://www.svastabasta.rs/dnev...3---ii-deo/dnevnik---juni-2014

Imas malo o pilicima..

da bi napravio preciznu smesu, treba da imas znanja o potrebama odredjene kategorije zivotinja, i te podatke koje trazis... ne znam za net, ali tih podataka ima recimo u praktikumu za predmet Ishrana domacih zivotinja sa veterinarskog fakulteta... imaju ga sigurno i na poljoprivrednom... cak i da nadjes to, veruj mi, to je za tebe nemoguca misija... ja sad to ne bih znao da sastavim jer sam zaboravio vecinu stvari, a secam se da sam na prakticnom delu ispita imao zadatak da sastavim smesu za tovne curice starosti 4 nedelja, i da sam ga radio puna 3 sata... uz to, mogao sam da biram od svih ponudjenih hraniva u praktikumu, a kad imas ogranicenja u vidu vrste i kolicine hraniva kao ti, to ti je onda.... sta da ti kazem :)

ne vidim razloga zasto bezis od potpunih smesa (koncentrata), kad je kod nasih proizvodjaca to sve organsko, tj. oni samelju sve sto bi i ti samleo i upakuju u dzak... nekada su ti bili riblje i mesno-kostano brasno pa smo mogli da pricamo o necemu 'neorganskom', a sada to vise ne stavljaju vec se sve svodi na uobicajena hraniva dobijena sa nasih oranica... ima tu nekih dodataka, ali to bih morao da procitam sa etikete pa da diskutujem o tome... sve sto bi ti da dodas da bude 'prirodnije', poput koprive, deteline i sl, mozes da dodas i na koncentrat...

sto se tice zrnevlja i sena.... kokoske ne vare celulozu, pa se zato zrnevlje melje radi bolje iskoriscenosti jer je spoljni omotac vecinom od celuloze, pa je sasvim normalno da cela zrna samo prodju kroz digestivni trakt nesvarena... zato ameri hrane svinje izmetom od zivine... u prirodi kokoske jedu i kamencice, koji se nakupljaju u misicnom delu zeludca, i tamo potpomazu mlevenje zrna, ali svejedno, i tako je iskoristivost hrane daleko manja nego kod mlevene... seno se ne upotrebljava za kokoske zbog celuloze... travke u manjoj meri mogu da koriste curke, i u nesto vecoj meri guske, zbog specificnosti njihovog digestivnog trakta...

moras i da pazis i na odnos kalcijuma i fosfora kod nosilja koji je, cini mi se, 4:1, a to je prilicno nezgodno za nadomestiti i uklopiti sa onim sto imas u prodaji, ili na nacin kako si ti zamislio da hranis nosilje...

u sustini, spravljanje smesa za ishranu zivine je najkomplikovanija stvar u toj grani industrije, i sitna greska moze skupo da kosta... e sad, ako ti imas resursa za bacanje, i nije ti bitna cena troskova proizvodnje zarad dobijanja organskog prozivoda, to je tvoja stvar... onda im stavi u hranilice sta imas, pa nek biraju sta im se jede... ili im daj po dvesta dinara pa nek kupe same :)

Darko,vec treci sat citam ovog Venturinog druga.Njegovo misljenje ce ti biti od koristi zato sto pilice hrani nekim receptom koji je bolji a

jeftiniji od koncetrata.Dajem ti link stranice ( steta da ne procitas od pocetka ) kao i slike sastojka cime ih hrani + trava,peteljkama paprike itd..

http://www.svastabasta.rs/home/dnevnik---avgust-2014

da li taj praktikum sadrzi oboje - i podatke o sastavu biljaka i bioloskoj vrednosti, kao i potrebama zivotinja? Jer jedno bez drugog meni ne znaci nista.


Pa pretpostavljam da onda identicna jaja imam da kupim u C marketu za sitne pare, pa se gubi smisao drzanja kokoski u zadnjem delu dvorista. Tezim tome dadobijem zdrava jaja a nije toliko bitno da li ce da izadju 10, 20 ili 30 dinara po komadu... kad moja devojka moze da kupuje neki tonus hleb za 300 dinara po kilogramu, gde je logika da se skrtari na jajima... Ne mora da ih bude mnogo, sasvim je ok da imam 3 jajeta dnevno, razmisli sam, malo je porodica koje potrose vise od 100 jaja mesecno...

Sklon sam misljenju da je za prirodna jaja neophodno ispostovati 3 uslova:
- prirodno poreklo kokoski, znaci ne GMO nego stare rase domacih kokoski u idealnom slucaju izlezene na prirodni nacin, ispod kvocke
- zivot u prirodnim uslovima, znaci ne kao na farmi da kokoska u zivotu ne vidi nebo i ima par decimetara kvadratnih zivotnog prostora, vec da zivi na otvorenom, u travi i medju drvecem
- ishrana onakvom hranom kakvu divlja ptica moze da nadje u prirodi, a to je po mom misljenju zrnevlje i hrana. Nekako mi pije vodu prica da ptica ne moze da svari zrnevlje kojem je kao preteznoj hrani prilagodjena tokom milion godina evolucije... gde ptice u prirodi mogu da nadju mlevenu hranu?


Ovo se jednostavno ne dogadja u prirodi. Ja kokoskama dajem iskljucivo integralno zrnevlje vec godinu dana i one su zive i zdrave. Visok sadrzaj energetskih materija omogucava im da provedu zimu na otvorenom, uz minimalan zaklon od vetra i kise nocu, nista topliji od onog koji bi mogle naci u prirodi. Zive bez ikakvih lekova i hemikalija a smrtnost ne postoji.

Ipak, i ja sam zabrinut zbog celuloze. Razmisljam da im narednih dana kupim lucerkino brasno i samo time ih hranim mesec-dva, da vidim kako ce se pokazati, na prvi pogled po sastavu deluje bolje od kukuruza. Znam da u prirodi ptice ne mogu naci lucerkino brasno, ali ako zasejem lucerku ona treba da ostane tu sledece 3 godine, bez veze je da zasejem pa ako nisam zadovoljan preorem posle par meseci... Osim toga lucerka bi trebalo da je odlicna za popravljanje kvaliteta zemljista - taj deo placa se koristi za bastu poslednjih 30 godina, pa je kvalitet zemlje opao a pojavili su se za baste karakteristicni korovi u ogromnim kolicinama, pa sam sklon misljenju da ce lucerka prirodnim putem da ih iskoreni zbog cestog kosenja koje ti korovi ne trpe. Nadam se da su posle ovoga jasnije moje potrebe, nekakav kompromis izmedju useva za popravljanje zemljista i dobre hrane za ptice, pa ako neko ima bolju ideju slobodno neka kaze.

Ne vidim čemu toliko mozganja, ako ti je ok da imaš 3 jajeta dnevno možeš hraniti kokoške čime god hoćeš, od hleba i kukuruza do ostataka od ručka, plus će još same nešto naći dok se šetaju na otvorenom prostoru.

Hrana koju divlja ptica može da nađe u prirodi?
Kokoška nije divlja ptica.
I ona što misliš da je čiste rase i prirodna i ta je ukrštana pod nadzorom ljudskog oka.
Šta je sad ovo zadnjih godinu-dve dana sa tim idejama o životu na selu i zašto baš uvek svi napadaju na živinarstvo?
Baš svi hoće koke nosilje, "zdravo" meso i da te ptice hrane "zdravom" hranom.
Medicina će doživeti krah!
Nije više ni toliko zanimljivo smejati se takvim pokušajima.

nisam ja napisao da zivina uopste ne vari zrnevlje, vec da ga iskoriscava u mnogo manjoj meri nego sto je to slucaj sa samlevenim zrnevljem... evolucijski poredak je napravio kratak digestivni trakt kod ptica bas iz tog razloga da zasejavaju nova stanista nesvarenim biloskim materijalom, stvarajuci svojoj vrsti nova stanista gde mogu da zive i da se hrane... ako zelis, ti mozes da potpomognes taj biloski poredak evolucije, a mozes i da organizujes svoju proizvodnju po ekonomskim principima, to je tvoja stvar... ljudi su jos pre nekoliko decenija utvrdili kako treba hraniti zivotinje u intenzivnom stocarstvu, i tu je svaka inovacija samo finesa i prilagodjavanje novim hibridima... ono sto bi ti izgleda da radis se zove ekstenzivna poljoprivreda, i nauka ju je odavno napustila... mozes ti da probas da nadjes info o takvoj vrsti proizvodnje, ali nece biti nista na naucnoj bazi vec na pojedinacnim iskustvima proizvodjaca od slucaja do slucaja... bilo da je vezano za potpuno ekstenzivno stocarstvo, ili za neki hibrid sa intenzivnim...

praktikumi obicno ne sadrze podatke o potrebama, to treba potraziti u udzbeniku... i nije to tako jednostavno kako ti mislis... primera radi: nas trojica kolega radimo obroke na vezbama iz ishrane... sva trojica po tablicama potreba zadovoljavamo sve kako treba, ali...
- prvi kolega je ubacio seme uljane repice za obrok za zivinu, ne znajuci da bi ih to odmah potrovalo... (jos uvek ne znamo da se to ne koristi za zivinu, a stoji u tablicama)
- drugi kolega pravi obrok od hraniva koji je 2-3 puta skuplji nego uobicajeni...
- ja sam napravio tacan obrok za kravu sa nekoliko kilograma melase, ne znajuci da ce da dobije alkalnu inigestiju i poremecaj varenja...
a po tablicama je sve tacno...

zato ti kazem da ne pokusavas sam da sastavis smesu gledajuci potrebe i tablice... ljudi zavrsavaju fakultete za to, ne bez razloga... bolje pitaj nekog inzenjera da ti sastavi obrok na osnovu vrste i kolicine hraniva koje imas...

Wtf su GMO kokoske?



Za tvoje licne potrebe mozes da ih hranis cime god hoces. Kao sto superbaka rece, to je daleko ispod stepena iskoriscenja koje je postignuto u industrijskoj eksploataciji ali ako ti je cilj samo da ti i tvoja devojka imate "sveza jaja" na trpezi onda to uopste nije nikakav problem.

Ali u tom slucaju, kao sto Miroslav rece, nemas razloga da mozgas uopste, te kokoske ce ti zadovoljavati potrebe bez obzira da li im dajes zrnevlje ili ono sto ti ostane od klope + nesto ce kljucnuti i same "sa strane". Plus ces se i ti osecati zadovoljno zato "jedes ono sto si sam uzgajio" - cena takve hrane nece biti uporediva sa masovno industrijski proizvedenom ali to nije ni cilj, tako da realno nema potrebe da menjas bilo sta.

Ako cena ili efikasnost postane pitanje (tipa ako hoces to da prodajes), nema ti druge nego da predjes na koncentrate, a to je valjda ono sto hoces i da izbegnes inace bi kupovao jaja u supermarketu.

Sto se GMO kokoske tice, mozda to nije korektan izraz. U svakom slucaju sa jedne strane imas kokosku cijih 50 generacija predaka su odrasle u kavezu, nikad nisu videle nebo i drvo, hranjene su praskastom hranom i dobijene nekim genetskim eksperimentima ciji je rezultat visoka produktivnost a sa druge kokosku ciji nijedan predak tokom milion godina evolucije nije ziveo u takvim uslovima i nije bilo nikakvih genetskih eksperimenata vec vise prirodno odabiranje gde se dva petla snagom, izgledom, glasom i slicno bore za harem kokoski... u svakom slucaju jasno je sta hocu da kazem, postoje zivotinje koje su prilicno prirodne i neke koje su znatno manje prirodne, valjda je to korektnije objasnjenje, ako ne ti slobodno predlozi bolje.

Ok, onda da preformulisem pitanje - u odnosu na dosadasnju ishranu integralnim zrnevljem (kukuruz i redje psenica), u slucaju potpunog prelaska na ishranu lucerkom (leti svezom, a zimi lucerkinim brasnom) kakav efekat mogu da ocekujem?

Otprilike tako i izgleda koncentrat za nosilje,i naravno najveca fora je u onom "premix"
E tu se ubacuju skupe "hemikalije". U sustini,ko vec ima svoj kukuruz,psenicu,kupi VZPT od 10 kg i napravi koncentrat

Nije isti kao ovaj koji se kupuje,ali zavrsava posao

Samo,gde ce neko nabaviti neke od ovih stvari je diskutabilno,recimo sojina sacma je jedna od skupljih komponenti.

Inace,10 kg gotovog koncentrata u maloprodaju kosta 380 dinara,nosilja treba dnevno da pojede oko 125 grama koncentrata,dalje racunajte

PS nikako ne ubacujte sojino zrno bez termicke obrade,makar ga dobili gratis

ovo sa lucerkom je deja vu... cini mi se da je ventura jednom uskocio sa komentarom...
elem, nisu to ovce pa da pasu travu Darko... brasno dehidrovane lucerke mozes da dodas svega nekoliko % u smesu, ne mozes njime da zamenis kukuruz koji cini oko 60% smese... mozes samo da ocekujes da ti polipcu kokoske od gladi...

Ne treba se slepo držati tako nekih receptura kao da je to sveto pismo.
Kvalitet komponenti nije svuda isti a i ne proizvodi baš svaki proizvođač 1% premikse. Kod premiksa većeg procenta su već ubačene određene aminokiseline i one diktiraju recepturu a ne baja koji je nekome naplatio porez na glupost.
Može se naći dosta receptura u zavisnosti od proizvođača premiksa. Čak i sami proizvođači izlaze u susret i voljni su da daju preporuku recepture u odnosu na to šta kupac ima na raspolaganju od komponenti.

Batali to lucerkino brašno. Već je neko napisao da je prepuno celuloze. Perad nisu preživari. Ne mogu to da svare.

ovu stvar oko premiksa bih najbolje opisao recima mog kolege...

JA: cime hranis tvoje tovljenike?
ON: iskljucivo koncetratom, od prvog do poslednjeg dana
JA: jel' imas nesto tvoje zitarice pa da probas da kombinujes sa premiksima?
ON: ljudi su lepo napavili tehnologiju ishrane, a nas srpski gedza bi kao i uvek da pokusa da zajebe sistem tako sto ce da ubaci svoju hranu, da razblazi, da ubaci premiks itd... toliko godina istrazivanja oko toga, i Srbin ce da zezne sistem... ajd batali te price...

ti premiksi su napravljeni za sirotinju koja sa nabijenih 60 godina u pedu jos uvek veruje u bajke...

Ok, jasno mi je da ne mogu da vare celulozu, ali mogu valjda proteine, minerale i vitamine? Ja se zaista ne razumem, ali svuda pise da lucerkino brasno ima znatno veci sadrzaj proteina od kukuruza i psenice. Ima i vitamina E u ogromnim kolicinama i jos nekih vaznih stvari (nemam tacne pregledne tabele da uporedim, vec onako po internetu gde sta nasao i procitao). Ima svakako i celuloze koja ce da prodje kroz digestivni trakt i pretvori se u djubre koje je veoma potrebno. Zemljiste koje je 30 godina neprekidno bilo basta vapi za "odmaranjem" nekoliko godina i obogacivanjem azotom od strane lucerke ili kakve druge deteline. U tom smislu, ako je lucerka OPASNA za kokoske i patke recite mi i ja cu direktno da je kompostiram u djubre, a ako je upotrebljiva kao hrana za kokoske i patke, onda je posmatrajte kao BESPLATNU. Superbaka kaze da je to deja vu, ali ne objasnjava detaljno ko je to probao, kada i sta se desilo. Da li suvisna celuloza moze da ubije ptice ili je samo nutritivno neupotrebljiva pa zato ljudi ne nalaze interesa da takvom hranom hrane ptice? Mislim da su pitanja prilicno koncizno formulisana i jednostavna za odgovaranje onom ko se razume, a meni bi bio dovoljan odgovor u 2 recenice tipa - lucerka ima previse toga i toga, sto ce izazvati takve efekte, a nema toga i toga, ciji ce se nedostatak izazvati takve efekte. Negde sam procitao da kokoske kada jedu travu one povecaju kolicinski unos hrane 4x u odnosu na koncentrovanu, pa onda u 500 grama trave ima otprilike isto hranljivih sastojaka kao u 125 grama koncentrata. Da li to tako moze da se gleda, ili smatrate da je nemoguce da kokoska u toku dana pojede 500 grama sveze trave?

Shvatam da bi isplativije bilo da nabavim kakvog prezivara, svinju ili slicno, ali ja to NECU da radim, a takodje necu ni da idem po stocnim pijacama i nudim lucerku poljoprivrednicima. Znaci algoritam odlucivanja ide:
- da li posejati lucerku ili ima boljih predloga za popravku zemljista
- da li time sto posejem hraniti ptice ili kompostirati direktno u djubre

Nisam strucan ali mislim da ce mnogo vise proteina pokupiti od crva i buba koje iskopa po dvoristu nego od lucerke.

Pa jeste kad bih imao kilo crva i buba dnevno :D

Ima i drugacijih misljenja, ako je nekom problem engleski nek javi da prevedem:
Alfalfa grows in a field and on stems like hay, but the plant is a legume. It’s high in protein, and its fiber is highly digestible. Alfalfa contains calcium, nitrogen and other vitamins and nutrients. According to my sources, alfalfa is supposed to boost the hen’s off-season diet and encourage laying. Although feeding greens, like cabbage, is a good addition to the winter diet, it doesn’t have the protein that hens need. Feeding meal worms and sunflower seeds is not the answer, as they can be too concentrated and do more harm than good. However, alfalfa supplies protein without the danger of overconsumption, and delivers nutrients in a form and amount that is perfectly suited to a hen’s metabolism
Izvor: http://hencam.com/henblog/2013/01/alfalfa-for-hens/

sad smo dosli do onog dela - ali ja sam na internetu procitao da(...) kad dizem ruke od diskusije, jer svo tvoje znanje i trud da nekom pomognes pada u vodu zbog necijeg

Samo srpski "gedža" koristi premikse? Jesi li siguran?
Toliko razvijena industrija i toliko stručnjaka je uključeno u taj posao i onda se nađe jedan prepametni "gedža" i kaže kako su premiksi gluposti.

Hahah
Šta sve neću pročitati...

To o cemu govoris se zove VZ,a ne premiks. Napisah vec,premiks je mix vitamina sa kukuruzom,i to mnogo skupih vitamina,u dozi od po nekoliko grama na tonu mlevenog kukuruza. Recimo za pilice,mesa se nekih 7-8 tih "hemikalija" sa tonom mlevenog kukuruza i dobije se premiks,koji se dozira po 15-tak kg na tonu gotovog koncentrata. I to se sve radi jer je nemoguce umesati dobro 0,1 grama necega sa 1000 kg ostatka,i zato se prvo pravi premiks,koji se mesa u mesaoni sa kukuruzom,da bi se dobila ujednacena smesa-premiks.

Inace,svako ko se ozbiljno bavi tovom nekih zivotinja,ode u neku fabriku stocne hrane i dogovore se oko svega,cene,kvaliteta i proteina koncentrata...

A taj fazon VZ + sopstvena hrana (kukuruz,psenica,jecam...) je za one koji rade na sitnije i malo ustede na kraju. Iskreno mislim da bi vise dobili prodajom tih zitarica nego tovom

Čovek hoće kvalitetna domaća jaja a ne da bude ekonomski tigar u regionu a bogami ni stub proizvodnje hrane na Balkanu

Onda treba da se odseli na selo,da iza kuce ima prirodno okruzenje,veliko dvoriste,i da pusti kokoske da ceprkaju do mile volje

Ili da kupi od bakute na pijaci

E, pa ne moze, ako hoce 100% prirodno, mora da ide i da lovi divlje patke i da im krade jaja :)

Izvini superbaka, ali necina tvog znanja i truda pri pokusaju da pomognes je beskorisno - ne znam da li govorim spanski ili sam mozda samo gedza, ali ne zanima me nikakav koncentrat niti premiks. Znam da lucerka sadrzi 25% celuloze koja nece biti svarena, ali nisi ucinio nista da ja shvatim da li treba da se strasno zabrinem zbog toga ili mogu i dalje da osecam totalnu kurcobolju za celulozu. Ja ostavim link ne tvrdeci da je to sto pise tacno vec upravo da bi onaj ko se razume mogao da prokomentarise kredibilitet izvoda i tacnost napisanog. A ti neces ni jedno ni drugo, nego - "ja sada idem a vi se svi j..."

Evo, da zaobidjemo to sto je "neko" negde napisao, da vidimo sta je napisala kompanija koja proizvodi i prodaje hibride semena:
"Belančevine lucerke su visoke biološke vrednosti. Po aminokiselinskom sastavu slične su belančevinama živorinjskog porekla. Lucerka sadrži oko 40% bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM), 25-26% celuloze i oko 3% sirovih masnih materija; zatim neophodne mineralne materije (P, K, Ca) i vitamine: provitamin A – karotin, vitamine B1, B2, D, E, K, i C."

Sta ja kao laik zakljucujem iz ovoga:
- Belancevine su lako svarive, celuloza totalno nesvariva. Za belancevine super, za celulozu totalna kurcobolja;
- Belancevine slicne onima od crva i buba. Znaci odlicno za kokoske.
- Ove "bezazotne ekstraktivne materije" za sada nemam pojma sta su.
- P, K, Ca, provitamin A - karotin, vitamini B1, B2, D, E, K, i C. Meni ovo je sve deluje odlicno.

IzvorČ: http://altiseme.com/?PROIZVODN...DI%C5%A0NJE_LEGUMINOZE:Lucerka

zasto si toliko tvrdoglav i neces da prihvatis ono sto ti pricam? ja sam ti u par postova napisao zasto lucerka ne moze da zameni zitarice, i u kojoj meri moze da se doda, ali ti skreces u trolovski pristup - trazis od mene da sve dublje i dublje idem u dokazivanje, umesto da ti dokazes to sto pricas... to bi bilo isto kao da ja tebe pitam da li moze neki drajver za moju plocu, ti kazes da ne moze, a ja onda trazim od tebe da mi dokazujes da ne moze, jer sam ja procitao nesto na netu, a ne znam ni sta sam procitao, ali znam da moze jer drajver pocinje sa slovom 'a', a ja imam Asus plocu, pa je logicno da mora da pasuje...

ti si uhvatio za te belancevina kao pijan za plot... po tvojoj logici bi i psi i macke mogli da se hrane lucerkom, samo treba da pojedu po nekoliko kilograma lucerke da bi uneli dovoljnu kolicinu belancevina... a one su slicne onima od crva i buba, a to je meso, jel' te, i eto... nema potrebe za mesom ili granulama, ajmo da hranimo pse lucerkom uz dodatak premiksa...

nemam ni nameru da ispravljam predrasude o premiksima, jer je to totalni offtopic za tvoju pricu o organskoj proizvodnji... nisam ih ja prvi ni pomenuo...

da li sad shvatas zasto gubim volju da ti pomognem? ja sam bas planirao da dovucem knjigu iz ishrane iz ambulante kuci, i ako nadjem nesto zanimljivo (poput potreba, primera obroka i sl.) da ti skeniram i okacim, a ti me demoralises time sto me vracas na dokazivanje da su 1+1=2... ako prihvatis odredjene cinjenice, mozemo da krenemo dalje, u suprotnom ce da me strefi kurcobolja...

Pazi, ja za sebe otvoreno kazem da sam glup za te stvari, da niti znam niti u zivotu planiram da pravim koncentrovanu hranu vec da mi nisu jasni najjednostavniji odgovori, evo da pojednostavim mozes da mi odgovoris sa da ili ne:
1. da li u lucerki ima 25% celuloze a 75% ostalih hemijskih jedinjenja koje bi kokoske eventualno mogle svariti?
2. da li je tih 25% beskorisne celuloze otrovno za kokoske?
3. da li kokoske mogu da vare proteine iz lucerkinog brasna?
4. da li mogu da iskoriste P, K, Ca, provitamin A - karotin, vitamine B1, B2, D, E, K, i C?
5. da li nesto konkretno u lucerki nedostaje a kokoska bez toga ne moze da prezivi?



Ima na netu kjniga vegetarian cats & dogs, pisac james peden, ali da ne dolivam ulje na vatru, ostavimo pse i macke po strani kao nebitne
Mnogi tvrde da ni ljudi ne mogu pravilno da funkcionisu i budu zdravi ako ne jedu meso, ali ja licno znam nekoliko vegetarijanaca kojima ja (covek prilicno dobrog zdravlja) na njihovom opstem zdravstvenom stanju i imunom sistemu mogu da zavidim...

evo ti pa citaj...

http://wikisend.com/download/257230/134___02.rar

,Maliciozan sajt !!

superbaka, znao sam da si se malo iznervirao, ali da nam zapakujes virus to vec nisam ocekivao.

nije virus, 8 fotografija upakovane u .rar datoteku... okacio sam na prvi file hosting sajt koji ne trazi registraciju... ako vam ne odgovara sajt, dajte neki drugi gde da okacim, samo bez smaranja sa registracijom...

Bakutan, skinuh, zahvaljujem, ovi virus-paranoicni mogu slobodno da ostanu bez informacije

Jbg,ti si hrabar sa virusima.I druzis se sa njima.

Darko Nedeljković...da li si posetio sajt svastabasta.rs.?

Ma jesam... nasao sam detaljno sta je kad spremao za rucak a na ova moja pitanja nisam nasao odgovor.

Ako neko od vas dvojice hoce da mi posalje na email, da mu pustim na pp?

Mene je Ventura zarazio,a ja tebe.Iskreno ja cu ga zvati da mu uzmem ceo plastenik crvenih za ajvar,mada i on pravi ajvar i pecene paprike.:).

Ima deo kada kaze da nece vise da drzi koke organski hranjene,a za hranu ima onaj recept.Ne znam kolika je imao finansija za taj salas ali ozbiljna prica.

Njemu su koke omlatile travu oko plastenika ( ima slika ).

Ja sam u jednom danu procitao ceo sajt :)
Nije toliko edukativno (nije da nije uopste, ali ne nesto mnogo) ali je zanimljivo procitati necije iskustvo sa prelaskom u manje mesto i pocetak bavljenja poljoprivredom.

To uopste nije sporno, kokoske rado jedu lisce i u neke smese se stavlja po nekoliko procenata, tako da jednocifreni procenti uopste nisu sporni. Ono sto mene zanima je sta se desava ako je lucerka zastupljena sa 30%-100% u ishrani, a to jos nisam nasao niti da je neko probao, niti teorijski razmotrio. Naisao sam na zakljucke jednog simpozijuma o ishrani zivine gde se kao jedna od mogucih strategija navodi ishrana hranom koja sadrzi veci procenat celuloze. Takva ishrana ima za posledicu sporije napredovanje zivotinja, ali u krajnjem zbiru efekat nije tako los - zivotinja nece dostici ciljanu tezinu za 2 meseca vec za 4, ali takva hrana je jeftinija, ekoloski prihvatljivija i slicnija prorodnoj hrani ptica.
Svakako za sada nisam naisao na tvrdnje da je celuloza otrovna za ptice sto me ohrabruje da probam ovaj eksperiment.

Shadowed, ako ti je interesantno da citas takve tekstove, potrazi nesto o selu cudnog naziva Vrmdza u opstini Soko banja na obroncima Rtnja. Nakon sto su starosedeoci napustili to selo, njihove kuce su pokupovali strani i domaci do tada urbani ljudi koji su resili da raskrste sa stresnim nacinom gradskog zivota. Tako sada tamo imas selo uglavnom fakultetski obrazovanih urbanih ljudi, koji se bave seoskim etno turizmom, drze casove joge, borilackih vestina, permakulture i jahanja, uzgajaju organsku hranu, prirodne sapune, kozmetiku bez hemikalija i tome slicno. Evo mozes da pocnes odavde:
http://www.zelenestrane.rs/letnja-avantura-u-vrmdzi/

U svakom slučaju možeš da probaš, ako uginu i to je prirodno.

naravno, tamo gde se setaju kokoske, tamo nema vise trave... ali ne zato sto su je pojele, vec zato sto su je izgrabuljale nogama trazeci semenke i gliste...

a ti Darko kreni da empirijski ispitujes ishranu sa 100% lucerke na sebi, i ostavi jadne kokoske na miru... kad se napases po nekoliko kilograma lucerke dnevno da bi zadovoljio svoje potrebe za belancevinama, javi nam kako je ona celuloza koja se ne vari delovala na tvoj organizam... i spremi jednu hrpu lekova kraj sebe, trebace ti...

Da vam prenesem malo iskustvo sa posetom farmi organskih jaja, ustvari to nisu organska jaja/kokoske, vec ona jos skuplja varijanta na zapadu zvana free range.
Ogradjena livada od 1 hektar na njoj kokoske ostavljene same sebi, rade sta hoce i zive kako hoce. Tu livadu od 1ha jednim delom obradjuju i sade nesto, mada ne secam se tacno koja bese kultura u pitanju.

U svakom slucaju trave ima na sve strane. Kokoske imaju i natkriveni kokosinjac gde se gnezde ali dosta njih se gnezdi i na otvorenom gde je gusca trava ili nisko zbunje. To bas interesantno izgleda. Tacan broj zivine na toj parceli, nepoznat :D. Hrane se insektima, zivotinjama iz zemljista, biljkama, kada treba dodaje im se kukuruz. To nije farma sa ciljem prodaje jaja vec vlasnik drzi zivinu za svoje potrebe, a posto ima mnogo vise jaja nego sto moze da potrosi, poklanja ih ili trampi.

Jaja su interesantna po tome da kada "naberete" deset, sva su razlicite velicine, boje, oblika, teksture za razliku od komercijalnih koja lice kao jaje jajetu :). Ukus, mnogo bolji nego kod kupovnih jaja, ali tu sigurno ima autosugestije :).

Evo, da javim prve rezultate - kupio sam 5 kilograma briketirane lucerke za probu, kupio bih i vise nego je cena preko 50 din/kg, pa sam uzeo toliko tek da napravim mali eksperiment. Kukuruz i suncokret sam im smanjio za 50% a dodao istu kolicinu dehidrirane lucerke prethodno potopljene nekoliko sati u vodu. Primedba o "5kg lucerke" koju treba pojesti ne stoji, jer po svemu sudeci dehidrirana lucerka je bogatija hranljivim sastojcima od iste kolicine kukuruza, a to sto joj ja dodam vodu nema nikakvog znacaja, jer bi kokoske u suprotnom pile dosta vode.

I nakon nekoliko dana takve ishrane rezultat je - nema nikakve promene niti u ponasanju kokoski, niti u kolicini jaja. To me ohrabrilo da kad krene malo toplije vreme zasejem lucerku i kada budem imao besplatni prinos povecam udeo lucerke u ishrani kokoski na 70-80%. Javljam na jesen kakva su iskustva.

Superbaka, mogu li dobiti objasnjenje - hipoteticki ako bih ja poslusao tvoj savet i u svoju ishranu uveo vrste hrane sa mnogo celuloze, kakve bih tacno zdravstvene probleme mogao da ocekujem? Opet ces da kritikujes ako napisem "svuda po internetu pise da treba jesti hranu sa sto vise vlakana", ali posto ja ne znam nista o tome ti slobodno reci zasto svi ti kenjatori sa svojim vlaknima nisu u pravu.

Tu izgleda nema lisica i kobaca !?

Darko Nedeljković...Citam te na ovoj temi i nekako zakljucujem kao za neku polemiku oko podista za pcele

da li treba da bude otvoreno ili staviti novine,a onda se javlja tip i pita da li bi moglo ugraditi grejace u kosnice.

Ako nisi razumeo,cemu toliko silovanje i sta hoces da dobijes? Bolja jaja od mene ili 7.scene.

To sa nepravilnim oblicima jajeta je std.stvar ako se hrane prirodno.Izgleda da ce tvoje da promene boju,u zeleno..

Šta može kobac kokoški? Samo da je gleda.

deformisana ljuska, meka ljuska itd. su posledice nedovoljnog unosenja Ca i P...

@Darko

prica o tome je preopsirna, ali pokusacu da je skratim i prilagodim... prezivari npr, pored pravog zeludca imaju jos 3 predzeludca... u prvom, buragu, koji je prilicno velik, nalazi se bakterijska mikroflora koja razlaze celulozu do isparljivih masnih kiselina koje se veoma lako resorbuju kroz sluzokozu... i pored toga, prezivari vracaju travu u usta na dodatno prezvakavanje... i pored toga, imaju jako dugacka creva u kojima se kabasta hrana vari... uz to, imaju i neke drugacije enzime za varenje, duplo manju koncentraciju glukoze u krvi u odnosu na vecinu drugih sisara itd... konj recimo, nema predzeludce, ne preziva, i ima kraca creva od prezivara, ali pase travu... on ima znatno prosiren cekum (slepo crevo), u kome se nalazi bakterijska mikroflora koja razlaze celulozu... zato on moze da pase travu, ali mora da unosi znatno vise zrnastih hraniva od prezivara...
sa druge strane, kokoske takodje nemaju predzeludce, nemaju nikakvu bakterijsku mikrofloru koja razlaze celulozu, imaju vrlo kratka creva, znatno brzi metabolizam od sisara itd... zbog toga su orijentisani na koncentrovanu hranu, kao sto je zrnevlje, insekti, gliste itd... kabasta hrana, poput lucerke, u vecoj meri kod zivine ne moze zadovoljiti hranljive potrebe, a moze izazvati poremecaje u varenju... veca kolicina celuloze od propisane moze izazvati nadrazaj creva i proliv, cime se gube i hranljive materije iz drugih hraniva, a jos veca ce izazvati opstrukciju digestivnog trakta... lucerka se ne daje zivini prvenstveno zbog sadrzaja belancevina, vec zbog nekih drugih materija koje povoljno deluju na njihov organizam... manjim delom i zbog ekonomske ustede... zato je u obroku za kokoske dozvoljeno od 2 do maksimalno 10% dehidrovane lucerke... da moze vise, svi bi hranili kokoske sa lucerkom jer je jeftinija od odgovarajucih zrnastih hraniva, ali ne moze! eksperimenti sa ishranom su radjeni jos pre nego sto sam ja rodjen, i postulati tada dobijeni vaze i danas... hiljade i hiljade kokosaka je dalo svoj zivot da bi se svaka ekonomska i zdravstvena racunica ispitala, pa je stoga potpuno iluzorno uzimati u obzir "rezultate" nekih zaljubljenika u prirodu sa svojih 50-ak kokosaka...

Problem klasicne veterine je suzeno vidno polje, kao posledica poljoprivrede tj. industrije koja diktira zahteve veterinarskoj nauci. Sto veca, jeftinija, efikasnija proizvodnja hrane je jedini cilj. Naravno da i zivotinja, pardon proizvodna jedinica industrije hrane, ostane ziva u toku procesa pravljenja profita, nista vise od toga.

Sa naucne strane postulati i znanja kojima barata industrijalizovana vetrina su tacni. Ali to ne znaci da su industrijski kokteli hrane najzdravija hrana, vec samo proizvodno najefikasnija.

Ali u novija vremena pojavom potraznje za organskom i prirodnom hranom doslo je i do povratka neki starinskim postulatima koji vuku znanja iz bazicnije nauke kao biologije ili neke davno zaboravljene veterine. Cilj nije vise najjeftinija i najkvantitativnija proizvodnja, vec proizvodnja slicna prirodnoj, sta god to znacilo.

Farma o kojoj sam pricao nije ekonomski projekat niti je cilj iste test nutrijenata na produktvnost kokoske, vec je cilj imati prirodnu hranu. To nije moja farma da se rauzmemo. Recimo da 100 kokosaka snese 30ak jaja dnevno, sto je za industriju nedopustivo malo, ali za vlasnika je vise nego sto mu treba. U tom procesu dobija hranu kakvu zeli i mir kakav zeli.

@Lavlja jazbina
Farma je prakticno u urbanom delu zemlje. Sem toga vlasnik ima i copor vukova u krugu farme (nas poznati dreser zivotnja) pa nije problem sa kradjama.

@Darko
Ako nemas organe za varenje koji mogu da vare celulozu, imaces problem da ti organi procesuiraju masu hrane koju ne mogu da iskoriste. I varenje hrane trosi energiju. Proteini su pre svega gradivni nuitrijenti. Masti i ugljeni hidrati su prvi izbor za energiju. Celuloza kao dominantni ulgjeni hidrat vecine biljaka nije nesto sto kokoske vare.
Isti eksperiment mozes sprovesti na sebi, hraneci se samo mlevevenom salatom od neke trave. Moraces da unosis brda salate da bi opstao, sistem za varanje ce raditi nekoliko puta vise da bi nesto iz toga isceprkao. Sigurno ces ubrzo dobiti razne stomacne probleme. Pa cak i vegani ne jedu samo salatu, nego se fino filuju plodivima biljaka, pa onda zrnevljem, brsnom itd. Kad zatreba roknu se vitaminskim injekcijama.

Sem toga biljni proteini nisu isti kao zivotinjski. Bez obzira sta pricali ili farbali prozivodjaci hrane, aminokiselinski sastav nije isti i iskoriscenost nije ista.

Na kraju ja ovo pisem kao laik, sigurno da mozes kokoskama da uvalis nesto vise lucerke nego sto to rade u industrijskim smesama, ali da ih mucis tako sto ces ih terati protiv njihove biologije da koriste samo jednu vrstu hrane koja im nije primarna, nije pametna ideja. Sigurno ces im skratiti vek i prinos, a i nije eticki mucti zivotinje.

Sistem otvata vrata ujutro a zatvara uveče. Ova vrata imaju i samozaključavanje

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 14.03.2015. u 18:15 GMT+1]}

Hranilica sa obukom koka


Drvena hranilica

1 do 2, za baku u gradu, da je želja mine



Rights for Chickens

Lavlja jazbino, nisi citao pazljivo, jer su razlozi prilicno jasni, ima ih vise a svi zajedno bi eventualno mogli predstavljati win-win kombinaciju, pa evo da ponovim:
1) zemljiste je korisceno 20 godina kao basta, kvalitet zemljista je opao, a bastenski korov je preovladao. Odmaranje zemljista detelinom/lucerkom nekoliko godina resava oba problema, tako da je to i samo po sebi odlicno, a ako bih tu lucerku mogao za nesto da iskoristim, onda je cista perfekcija.
2) Kosenjem lucerke dobija se beplatna visokoproteinska hrana. Nju mogu ili odmah da pretvaram u djubre, ili da iskoristim za ishranu kokoski i patki, ako mogu da iskoristim da umanjim potrebe za kukuruzom i suncokretom koje kupujem, svako malo ostaju mi neke hiljadarke u dzepu. To je samo po sebi odlicno, a ako je takva hrana bolja od kukuruza i sucokreta to bi bila prava perfekcija.
3) ukoliko se besplatnom hranom ne gubi na kvalitetu jaja, to je vec odlicno. Ukoliko jaja cak dobijaju neke nove hranljive sastojke, to je cista perfekcija!

Eto, valjda je sad jasnije.


Aha. E, sad ako se dobro secam, cini mi se da na Pesteru ili kojoj vec bese planini u Srbiji zive divlji konji. Oni na toj nadmorskoj visini uopste nemaju zrnasta hraniva ili barem nemaju ih u tolikoj meri koliko ti kazes da im je neophodno za zivot. A oni vec generacijama pasu travu i zive tamo... kako je to moguce?


E, vidis - nije! Ja sam briketiranu lucerku za eksperiment ovde blizu gde zivim platio preko 50 din/kg, a da sam vozio 200km mogao bih da nadjem lucerkino brasno za 35 din/kg za sta jos uvek moze da se kupi 2 kg kukuruza. Ja takodje kada bih kupovao sve sastojke lucerku ne bih stavljao preko par procenata, ali u opisanoj situaciji ako cu lucerku imati besplatno onda sam sklon da probam imajuci u vidu sve probleme koje si opisao da bi mogli nastati.

To sto ti hoces da uradis,bolje prospi naftu na tu povrsinu.Lucerka posebno,za detelinu 2 godine maksimum ali posle cao.Basta ce biti samo san.

Nema STEWUSA ali IMHO da ti odradis duboko oranje i nadjubris sa tim kokosijim ili ovcijim stajnjakom.Basta bi bila carska.

Psenicu prosle godine u Sumadiji zbog slabe brasnosti psenice ( 64% ) si mogao da je uzmes za 8 din a kukuruz za 14 rsd.

Uostalom,ujutro psenica i oko 2 pm mozda,a koke kljucaju travicu i crvice ceo dan a nadjes ih i po kilometar dalje

7 scena...Kod mene ostavi samo ( citaj jedanput ) ne zatvoren kokosinjac i lija je tu.Kazu,tu je svake veceri pa kada se kaze zaboravio sam samo jedanput u mesec

dana,to ne pije vodu.Svaki dan je tu.I pticurina ima.E sad,ako kazes dresirani vukovi,to se kod mene resava sa 12mm patronom.Nema ih ali sa Rudnika

sidju,ponekad.Cak ni ovce ne ostaju na otvorenom.

@7.scena

u sustini, sve sto si napisao je tacno, ali mi se sporimo oko Darkove namere da hrani kokoske sa 50 ili 100% udelom lucerke u obroku... to ne moze... nije moglo ni pre sto godina... ako ta farma o kojoj pricas ima primitivne rase koka, koje snose jedno jaje u dva dana samo 30-ak dana, onda nemam nista protiv takvog nacinja drzanja... ali ako se koriste hibridi koji se jedino trenutno mogu naci na trzistu, i kojima je u genima da snose jaje (skoro) svaki dan u periodu od 6-9 meseci, a ne obezbedis ih optimalnom ishranom, onda ces imati dva scenarija - da smanje koliciju jaja i/ili da udju u neki zdravstveni problem... svakodnevni primer za to je i gladni sterilitet kod krava... starci su navikli da cuvaju svoje Milke, Cvete i Brene koje daju 8l mleka sa senom koje imaju, i 2-3kg zrnevlja... a onda su dobili visoko mlecne krave koje nastavljaju da hrane po istom tom principu... i sta se desava? krave krecu da umanjuju kolicinu mleka i da se suse, starci pune jasla senom ad libitum, povecavaju zrnevlje, krave vracaju telesnu masu ali kolicinu mleka slabo popravljaju... a onda krece gladni sterilitet, tj, krave nece da traze bika, da ostaju steone... i onda kreces sa Sizifovim poslom, da ih ubedjujes da krava odredjene tezine, sa odredjenom proizvodnjom mora imati tacno izbalansiran obrok, ali uzaludno... oni nece da menjaju "tehnologiju" ishrane i drzanja koju su nalsedili od svojih oceva, bez obzira sto se te Buse razlikuju od Holstajna kao nebo i zemlja... onda krive veterinare, te ne znaju da osemene, ne valja im seme, krecu da menjaju veterinare, i na kraju im krava zavrsi na klanici kao jalova...

@Darko

batali sad divlje konje, pored svega ovog sto sam ti napisao ti si se uhvatio za konje, pa jos divlje koji pasu 16h dnevno i nemaju nikakva fizicka naprezanja... ishrana takvih konja moze da se bazira skoro u potpunosti na travi/senu, da ne gubim vreme dalje u sitnicarenje, neka ostane na tome...

nemoj sad da brkas loncice, ako pricamo o balama lucerke, onda cemo da pricamo o kukuruzu... ako cemo da pricamo o briketima lucerke, onda cemo da pricamo o ekspandiranom kukuruzu, samlevenom pa i briketiranom na kraju... pa da uporedimo cene...

Lavlja Jazbino, izvini ali bolje da me ubuduce postedis takvih saveta i proctas malo literature o organskoj poljoprivredi. Vec 20 godina se radi duboko oranje i djubrenje kokosijim djubretom u kolicini koliko ga ima (mozda 2% onoga sto je potrebno). Mesto gde ja zivim je takvo da u krugu dvocifrenog broja kilometara nema farme, a komsije ili ne drze zivotinje ili imaju tako nekoliko iz hobija, kao i ja. Ako je negde potrebno uspostaviti ogovarajuci plodored za uspostavljanje kvaliteta zemljista, potrebno je kod mene, jer nema mogucnosti da se to odradi primenom grube sile - tonama stajnjaka.

Treba izbegavati nepotrebnu obradu i duboko oranje koje uzrokuje gubitak organske materijei, pogotovo iz vlažnih zemljišta... a detelina je obavezan usev za odmaranje baste. To su aksiomi i ovo nije tema da o tome diskutujemo.

Ako opet bude te psenice, slobodno javi, s tim da ja mogu da dodjem pickup-om i kupim do 500kg, a cene za >50t me ne zanimaju


Moje koke su rase Amrock koja postoji oko 200 godina i nikad nije koriscena u intenzivnoj proizvodnji (kavezima), a pre 2 veka svakako nije postojala koncentrovana ishrana, vec se kokama nabaca zrnevlja i potom setaju okolo i pasu travu. Ne znam da li njih klasifikujes u grupu za koju imas protiv ili nemas protiv da se tako hrane:



Pa mozemo da poredimo sa cim hoces, ali poenta je da ja ne mogu da hranim kokoske baliranom lucerkom, a kukuruzom u zrnu mogu sto i cinim. Verovatno je ta briketirana lucerka najskuplja, ali to je jedino sto sam mogao da dobijem a da ne vozim 200km. Ti sigurno znas bolje o tehnologiji koju koriste mesaone stocne hrane - da li tamo moze da se ubaci balirana lucerka, ili mora lucerkino brasno i da li moze kukuruz u zrnu ili mora mleveni, pa ako i dalje mislis da je lucerka jetinija komponenta od kukuruza bilo bi dobro da to objasnis.

A zasto ne zaokruzis proizvodnju na svom imanju kad vec imas mogucnosti? Nabavi legla kalifornijskih glista i koristi ih za proizvodnju glistenjaka koji spada medju najkvalitetnija djubriva, a gliste(deo) koristi za ishranu kokosaka? Uvek imas mogucnost da jeftino nabavis govedje djubrivo(konjsko je najbolje, ali ovo je lako dostupno) i da vrlo brzo razvijes veliki glistenjak na otvorenom. Ako ces ga koristiti samo za svoje potrebe(djubrenje zemljista i ishranu kokosaka) onda ces smanjiti troskove na minimum jer neces morati da se bakces oko masine za mlevenje glistenjaka, dzakova za pakovanje i trzista kao sto to rade oni koji ga prodaju.

Ako imaš hipodrom u blizini konjsko đubrivo nije teško nabaviti. Na beogradskom hipodromu je besplatno. Natovariš i nosiš. Sve moraš sam da obezbediš

Molim te, potapši sebe po ramenu i reci u sebi "Koji sam ja meni car kad sam započeo diskusiju na ES pitanjem čime da hranim perad a već evo 3 strane se raspravljam kako je najbolje hraniti lucerkom iako mi drugi govore suprotno."
Jesi car.
Znaš li to?

E, hvala sto si mi rekao, evo tapsem sebe po ramenu.

Vidis, sa druge strane gledano to izgleda sasvim drugacije - time sto mi ovde govore da lucerka nije bas dobra hrana, oni mi sao podgrevaju ideju da je super iz sledecih razloga:
- strahovao sam da kokoska moze da se naduva i eksplodira kao govece kad se prejede deteline, ali po svemu sudeci najgore sto moze da se desi je da dobije najobicniji proliv, drugim recima sve je ok
- strahovao sam i da mozda u lucerki ima neki sastojak koji ubija perad namrtvo, ali po svemu sudeci najgore sto moze da se desi je da kokoske malo smrsaju, a tokom letnjih meseci je nepozeljno da budu debele jer mogu da pocrkaju od vrucine, tako da sve je ok, zivela lucerka
Novi argumenti protiv lucerke su dobro dosli, ali eto, za sada je situacija takva kakva je - mnogo bolja nego sto sam strahovao da bi mogla biti.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 17.03.2015. u 01:33 GMT+1]}

Pa dobro, ako mi ove kokoske i patke pocrkaju od deteline, imam dva izbora - da odustanem od bastovanstva ili da nabavim kamion, cizme i lopatu pa pravac na hipodrom da sakupljam stajsko djubrivo. Nekako sam blizi ovoj prvoj varijanti, ako me razumes...

Iskreno, ne razumem te ama baš ni malo.

Samo sam se nadovezao na priču korisnika fanfon u vezi đubriva. Ja sam jesenas kupio goveđe stajsko đubre, jer u okolini nije bilo ničeg drugog, pa tek onda saznao da na hipodromu dele po sistemu dođi , tovari i nosi. Tako sada i radim. Kada god krenem na plac svratim na hipodrom i napunim prikolicu.

A to da li ćeš da trpaš lucerku u kokoške, ili da tovariš đubre ili nešto sasvim treće da radiš to je tvoja stvar i ne želim da se mešam.

Jadne koke...

Evo ti slika jadnih koka sirom Srbije, malo si zbunjen pa pogresne sazaljevas:

Jadne su one koke koje:
- zive zbijene u kavezima, tj. ceo zivot provedu u zatvoru
- pretvorene su u masine za proizvodnju umesto da budu ziva bica koja imaju nekakav zivot
- nikada u zivotu ne vide travu, drvo i nebo
- nikada u zivotu ne vide primerak svoje vrste suprotnog pola
- uskracen im je prirodni instinkt za odgajanje mladih i produzenje vrste
- uskracen im je prirodna hrana, a na raspolaganju imaju minimalnu kolicin smese brasna, hemikalija i hormona
- odsecena im je trecina kljuna kako bi se izbegao kanibalizam uzrokovan izgladnjivanjem i stresom
- nemaju prirodni imunitet, pa se svakodnevno kljukaju antibioticima i ostalim prearatima da bi mogle da prezive
- nakon godinu dana zivota se ubijaju zbog pada produktivnosti na 80%

E, to su jadne koke i meni ih je mnogo zao. Samim pogledom na slike je prilicno ocigledno ko je to jadan a ko veoma srecan:


Moje kokoske:
- Imaju zivotni prostor od 20 kvadratnih metara po zivotinji, tj. 100x vise nego sto imaju "jadne"
- imaju nekakav zivot i slobodu da istrazuju okolinu, trce, lete koliko to ova vrsta zivotinja moze
- svakodnevno vide travu, drvo, nebo i sve ostalo svojstveno pticama
- imaju aktivan drustveni zivot ukljucujuci primerke svoje vrste suprotnog pola
- same odlucuju o odgajanju mladih i produzenju vrste
- omogucena im je hrana kakvu ptice mogu da nadju u prirodi - zrnevlje, insekti, crvi, trava...
- nikakvi delovi tela im se ne odstranjuju
- imaju odlican prirodni imunitet i nikada im se ne daju nikakvi lekovi
- nikada se ne ubijaju, zive po deceniju i vise i uginu na prirodan nacin

Nazvati moje kokoske jadnim ukazuje na totalnu izvitoperenost misljenja savremenih ljudi.



_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 17.03.2015. u 09:42 GMT+1]}

Darko,razlike nema.Tvoje tek ceka ekperiment,koji moras priznati nije evolucijski.

Pitao si me gore koja rasa.Nemam pojma.Ima braon,belih.Nose gde stignu,ne uvek i to ako nesto usput ne capi,kao kucov.

I kolicina je smesna,35 kom.One od @foghornleghor su vredne.9komada koka a mesecno 200 kom jaja,moze se reci vredne.

http://www.elitemadzone.org/t4...tsko-hranjenje-kokosaka-pilica

Pa ne znam, tu do moje kuce je malo jezero i oko jezera ima izmedju ostalog i fazana za koje verujem da su evolucijski nesto najslicnije kokoskama. Tu oko jezera i nema nesto zitarica, pa prica da fazan svakoga dana u godini moze naci 100 grama zrnevlja ne pije vodu. Fazani se ponekad mogu videti kako cupkaju mladu travu. Gde ces evolucijski prilagodjeniji eksperiment od tog da im se ponudi mlada lucerka u neogranicenim kolicinama + nesto malo zrnevlja, pa to je najslicnije moguce prirodi. Ja ustvari za travu nemam neku narocitu dilemu, jedino me interesovalo da li je specijalno lucerka za ptice mozda otrovna, ili da li se mogu naduvati i eksplodirati. Shvatio sam sta superbaka kaze - da su podaci o hranljivim sastojcima na papiru idealni, ali zbog specificnosti digestivnog trakta iskoriscenje nece biti idealno, ali to nije mnogo vazno.

Kada se koke ne teraju hormonima da nose jaja, uspostave se neki prirodni ciklusi, naprimer ovaj period pred Vaskrs nosivost je maksimalna, onda leti kad je najtoplije malo umanje, pa u periodu avgust-septembar opet povecaju, pa od novembra do februara gotovo sasvim prekinu. Nikada ne veruj ljudima koji se hvale da u decembru/januaru imaju koliko hoces sasvim prirodnih jaja.

Darko, nit' sam rekao da su samo tvoje koke jadne niti sa je njima najgore, al' ovo je tema o tvojima pa sam za njih napisao jer mi ih zao.

Darko,moras priznati kljuckanje sveze trave,ne celog lista,je drugacije nego sistem koji ti preferiras.

Nemoj,da se razumemo.Nije isto,a mozda se cini da jeste.:).

Aha, ti ustvari hoces da kazes samo "zivot je sr@nje kad si kokoska"?



Nisam ni rekao da je isto, vec samo da je najslicnije moguce prirodi, narocito kad se ima u vidu pominjanje smese hemikalija zvane "premiks".

Ni blizu slično. Ako ćemo već o tome šta je prirodno, evo čime se hranio predak domaće kokoške:



https://en.wikipedia.org/wiki/Grey_junglefowl

@Darko Nedeljković: Odvoji par koka i u kontrolisanom okruženju počni da ih hraniš kako si zamislio. Beleži redovno sva dešavanja vezana za tu grupu koka. I hranu i vodu i ponašanje i nošenje jaja i promenu težine. I sve čega se još setiš. Posle dva tri meseca znaćeš na čemu si. Možda si pronašao nov način ishrane a možda sve pocrkaju Pa javi šta si uradio. Ovo teoretsko raspravljanje nema nikakvog smisla jer, čast izuzecima, niko od diskutanata nije stručnjak za tu oblast i sigurno da ne možemo da sagledamo sve činioce koji utiču na rezultat. Tako će prestati ovo besmisleno nadmudrivanje: može - ne može.

Pa, ne, ja u stvari hocu da kazem da je meni zao tih tvojih kokosaka. Samo to.

Pa na to sam ti onda vec odgovorio.

Nisam nameravao da se ukljucujem u ovu temu, jer nije meni bliska, ali je receno par stvari na koje moram da ukazem da bi se bolje razumelo zemljiste i samim tim njime bolje upravljalo.

Sve zitarice su trave i velika vecina trava su zrnaste "kulture" - tako da kad i najobicnija travica procveta i donese klasic, seme je zrno. To jedu kokosi i konji sa Pestera. Psenica, jecam, ovas i raz su samo selekcionisane tokom istorije na ovu velicinu.

"Odmaranje" zemljista visegodisnjim leguminozama (lucerka i detelina kod nas) je paorski izraz. To "odmaranje" se najvise odnosi na iskljucivanje te parcele iz plodoreda na par godina gde je najveci efekat smanjenje zaraza i stetocina koje napadaju ostale kulture koje se gaje. Pride leguminoze obogacuju zemljiste azotom. Mana je povecano gazenje i nabijanje zemljista bez dodatne obrade (stepen gazenja zavisi od primenjene tehnike) i povecanje zaraza i stetocina za gajenu leguminozu.

Oranjem se ne gube hranljive materije u zemljistu. Oranjem se mesa zemljiste i ujednacava nivo hranljivih materija u oranicnom sloju. Da se hranljive materije tako lako gube iz zemljista, posle proslogodisnjih kisa imali bi ekolosku katastrofu ovde. Takodje se gliste i neki drugi korisni insekti i mikrobi "spustaju nize" i cine dublji sloj zemljista pogodnijim za proizvodnju. Azot se lako ispira i spusta u nize slojeve zemljista (da ne ulazimo u podizanje azota podzemnim vodama ). Duboko oranje je diskutabilan izraz.

Voleo bih da cujem kako duboko oranje utice na gubitak organskih materija u zemljistu, i kakav uticaj na isto ima vlaznost zemljista. Da li je ta vlaznost relativna ili apsolutna?

Popravljanje kvaliteta zemljista plodoredom sa ucescem leguminoza i ucesce "dubokog" oranja (predpostavljam dubina preko 30 cm) jesu aksiomi, ali ne na nacin kako ih Darko dozivljava. Ukoliko hocete da popravite kvalitet zemljista leguminozama, radi se zeleno (zelenisno) djubrenje gde se gaje jednogodisnje leguminoze - najcesce postrno (stocni grasak najcesce, redje soja - zbog ukupne zelene mase) i na jesen se duboko zaore - preporuka 35+ cm (prvo se pokosi, pa se tanjira pa se ore). Popravljanje kvaliteta zemljista bez organskog djubriva je veoma skup posao.

Humus nije glistenjak. Glistenjak je zemljiste obogaceno glistama i produktima njihovog digestivnog trakta. Glistenjak je bogat humusom. Humus je naziv za humiske kiseline koje su iskljucivo organskog porekla. Huminske kiseline su bitne jer sadrze neorganske elemente (npr. Fe (za hlorofil), Mg, Cu, Cl...) u helatnom obliku koji je najpristupacniji biljkama.

Organska proizvodnja u Srbiji je moguca, mozda na svega nekoliko lokacija (i to su takve vuko@@bine da tamo niko skoro i ne zivi). Ako ste gledali ozbiljnu literaturu za organsku proizvodnju, videli bi ste da su nadmorska visina i dominantni vetrovi prvi diskriminacioni faktori.
Proizvodnja koja se kod nas prodaje kao organska je zapravo "bio" proizvodnja sa pesticidima odobrenim za organsku proizvodnju i djubrivima prirodnog porekla. Ima tu jos detalja, ali nije bitno za ovu temu.

Briketirana lucerka i lucerkino brasno su lakse manipulativni oblici lucerke - kupis 50kg jednog od ova dva oblika a ne 120 bala (malih) iste.

Licno smatram da se vise isplati kupovati kukuruz i psenicu nego lucerku za ishranu zivine.

Ako vec hoces da sejes leguminozu u bastu i za ishranu zivine, ja bih ti preporucio detelinu, krace je na zemljistu i nize je vegetacije (crvena ili bela - za ovu namenu je estetska odluka).

Za sto prirodniju ishranu zivine bih preporucio par saka smese zitarica (psenica, jecam, ovas, raz) da se razbaca po basti, pa sta nikne - nikne (bice zrna i za kasnije) a ostalo ce zivina pojesti. I tako nekoliko puta godisnje.

Pozdrav

Oduvek me je zanimalo zasto se potencira sadrzaj organske materije u zemljistu. Pitam ovo s obzirom da biljka moze da se gaji bez ikakve organske materije, na primer hidroponski i da bude pri tome savrseno zdrava i bujna, a verujem i kvalitetnih i ukusnih plodova. Zar cestice gline nemaju slicno svojstvo kao huminske kiseline, a to je da, izmedju ostalog, vezuju neorganske elemente? Da li je ovde problem sto neorganski elementi ne bi u tom slucaju bili helatno vezani nego samo adsorbovani na cesticama gline u obliku prostih jona? Ili mozda glina prosto ne zadrzava dovoljno (ne vezuje dovoljno stabilno) neorganske elemente pa bi jednostavno bili isprani u dublje slojeve?

Sta bi bilo ako neko zemljiste ne bi uopste imalo u sebi humusa, a sadrzaj mikroelemenata ipak podesimo da odgovara gajenoj biljci u prvom slucaju dodavanjem prostih neorganskih soli, a u drugom odgovarajucih jedinjenja u helatnom obliku?

Stewuss je, sta mislis koliko je pametno sejati pasulj na parceli na kojoj je prethodne godine bio grasak? Da li mogu insekti i bolesti koji napadaju grasak da budu opasni i za pasulj?

Ako se dobro secam, (davno bese biohemija tako da uzmite ovo sa rezervom) neorgaske jone celija dlacice korena moze da usvoji samo ako su prisutni drugi elementi, takodje u vidu jona, koji deluju kao katalizatori, tj. sprovode ove prve jone kroz celijsku membranu. Dok za helatno vezane elemente to nije potrebno.
Cestice gline vezuju jone, a to i jeste problem, ukoliko nema neceg da oslobodi taj jon, te ga "unese" u biljku, za biljku je skoro nepristupacan.

Za hidroponiju se se koriste namenska djubriva gde je ovaj problem resen sastavom. Plus je sve u vodenom rastvoru.



Imao bi jako skupu proizvodnju sa previsokim EC, koji bi morao da ispiras, pa da opet dodajes soli... Za helate - skoro pa idealna situacija..

Nije pametno ponavljati kulture koje napadaju iste stetocine i bolesti. Niko ozbiljan ti to nece preporuciti. I tu postoji ono "ali". Sto znaci da ako zemljiste nije inficirano sporama i insektima od proslogodisnjeg useva graska (nije bilo napada bolesti i li insekata prosle godine), sve moze da prodje ok, mada kod graska to uglavnom ne bude slucaj. Kada je u pitanju konkretno prosla godina, napada bolesti je sigurno bilo.

E, o ovom mogu da diskutujem iz licno izvedenog eksperimenta - jedan deo parcele uopste ne obradjujem oranjem, vec u jesen tu nabacam sve sto skupim starog lisca, trave, korova i slicno. Zemlja ispod toga u prolece bude onako zrnasta i rastresita, tj. onakva kakvu ja smatram idealnom. Znaci, kad kazem kvalitet ne mislim na samo na hemijski sastav vec i fizicka svojstva ako to moze tako da se kaze, ili jednostavnim jezikom da kazem sta me muci - zemlja mi se u prolece posle prvih kisa pretvori u beton! Kad zalivam voda samo tece po povrsini, a tek posle pola sata krene da natapa i u dubinu. Luk kopam asovom itd da ne nabrajam, mislim da je dovoljno da se shvati problem. E, sad, to sve vazi tamo gde se primenjuje masinska obrada (zaoravanje) dok tamo gde u jesen ostavim sto vise korova i lisca po povrsini, tu je zemlja kao sto sam rekao rastresita i kvalitetetna tj. pogodna za bastu bez ikakvog oranja.

Neverovatno koliko si ti Darko svemoguc..To sto si ti naveo je odlicno sa saksiju,ali da ne obradjujes,to nisam video da neko na taj nacin sadi bastu.

Svasta ce se od tebe saznati.,

Da u nasim selima je to prilicno nepoznata mogucnost. Ako govorimo o modernoj poljoprivredi, na proslom poljoprivrednom sajmu neka italijanska firma prodavala sejalicu za kukuruz za koju ne treba ni da se ore ni da se drlja/tanjira, vec samo nateras sejalicu i posejes. Kazu da je to buducnost. A ako govorimo o organskoj poljoprivredi, oranje je nepozeljno i stetno, to ce ti rec svako ko se time bavi, evo naprimer pogledaj ovaj forum i videces koliko asov moze u oranu zemlju a koliko u neoranu, isti rezultat kao kod mene:
http://poljoinfo.com/showthrea...543-Organska-zemlja-bez-oranja

Kada god pricam o kvalitetu zemljsta, pod istim podrazumevam - uzmam u obzir - strukturu, hemijski sastav i floru i faunu zemljista.

Ne znam na koja sela mislis, ali kod nas se u Backoj dosta radi redukovana obrada, tj. oranje samo pod okopavinu. Da postoji ekonomska opravdanost no-till - a u odnosu na oranje, mnogi veliki proizvodjaci bi vec imali takve sejalice, ne bi kupovali vece plugove, veruj mi.

Sto se tice tvog eksperimenta, postavlja se pitanje - da li je brazda zatvorena? Da li je predsetvena priprema dobro uradjena? Cime i kako? Sto se tice pokrivanja drugog dela eksperimenta biljnom masom, pokri ti i oranje pa ces videti da je efekat isti, tj. nemoj pokriti oba dela eksperimenta biljnom masom - efekat ce biti isti na oba dela. Pokrivanje zemljista biljnom masom (malciranje) i stvaranje pokorice nema puno veze sa oranjem, vec sa brzinom isusivaja pokoricnog sloja, ovo tvrdim iz licnog iskustva.

Nemoj me shvatiti pogresno Darko, zaista mi nije namera da te ubedjujem da li treba da ores svoju bastu, niti da primenjujes punu agrotehniku. Jedino hocu da ukazem na neke stvari koje su cesto pogresno shvacene.

Sto se tice organske proizvodnje i oranja, necu ulaziti u raspravu, misljenja nam se razlikuju. Podseticu da procitas moj post u ovoj temi o diskriminatornim faktorima organske proizvodnje (apropo ozbiljnih organskih proizvodjaca, i da, jesam procitao temu sa linka).
Samo cu jos postaviti pitanje u hipotetickoj situaciji: imate "organsku" proizvodnju na nekom zemljistu dobrog kvaliteta. Sa parcele se svake godine odnose svi zetveni ostaci (hrane stoku, pune krevete, sta god...). I kao kompezacija se svake godine razbaca oko 5 cm (visina sloja) stajnjaka. Parcela se ne ore niti tanjira niti frezira 10 godina. Kakav je povrsinski sloj (20 cm) zemljista? Struktura, pH?

Pozdrav