Naravno da su moguće, ima ih na sve strane...

iz nekog razloga smatram da je u današnje vreme mnogo malo interesovanje za gravitacione mašine,verujem da je fokus na nekim drugim oblastima..uglavnom mišljenja sam da se samo kvazi naučnici i odredjena grupa "bora radar" ljudi zamlaćuje sa tim..ja nekako budućnost energije vidim u nuklearnoj energiji,s obzirom da se mnogo sredstava odvaja na istraživanja iz te oblasti..i verujem da je nekako isplativije ulagati u razvoj što efikasnijih solarnih panela za iskorištavanje energije koja nam je dostupna.. a...možda i grešim :D

a i po mojoj nekoj logici..da bi se ta gravitaciona sila iskoristila..sami gabariti te mašinerije bi morali da budu ogromni :D što već dovodi do razno raznih troškova :D naravno,opet možda i grešim :D

da sumiram svoju misao..mislim da je moguće..mislim da ima korisnih ideja..ali takodje mislim da su ne isplative :D

_{[Ovu poruku je menjao Lacika.1991 dana 09.06.2015. u 00:33 GMT+1]}

Prije navale perpetum mobile ideja zasnovanih na gravitaciji, bilo bi dobro da se potencijalni izumitelji upoznaju sa http://en.wikipedia.org/wiki/Conservative_vector_field .

ventura i peromalosutra su uboli tačno gde treba:

Gravitacione mašine postoje - i to su hidrocentrale.
Gravitaciono polje je potencijalno - rad koji se dobije kada telo pređe iz tačke A u tačku B ne zavisi od putanje, samo od razlike potencijala između tačaka A i B.
Zato klatno ne može da vrši nikakav rad, u idealnom slučaju će iz početne tačke A da se vrati u istu tu tačku, pa je i razlika potencijala 0 (u realnom slučaju će imati malo manju amplitudu, pa je rad u stvari gubitak zbog trenja).

Hidrocentrale rade zato što nešto (Sunce - kruženje vode u prirodi) "popne" vodu iznad turbine.

Dakle, kad neko drugi nešto podigne, ti možeš lako da iskoristiš SILU gravitacije tokom spuštanja, i da dobiješ energiju. (primer koji je dao ventura)
Ako moraš sam da dižeš da bi iskoristio spuštanje - mrka kapa. Nit' je bilo niti može biti. Mislim, može, ali ukupan energetski bilans će biti u minusu. Što bi naš narod reko, ćorava posla.

Tako, pošto je jasno da se gravitaciona sila tokom spuštanja može lako iskoristiti (ljudski rod odavno pronašao mnoge načine), predlažem da diskusija ide ka pronalaženju načina kako nešto podići na neku visinu bez uloženog rada.

ne moras da dizes "bez ulozenog rada" uopste
http://venturebeat.com/2012/12...s-funding-target-on-indiegogo/
https://en.wikipedia.org/wiki/GravityLight

takodje mi je matori pricao (deo njegovog posla) da u na brdo hidroelektrana imas mogucnost da pumpas vodu nazad u jezero ako imas visak energije a nemas kome da je prodas, naravno da si "matematicki" u minusu ali obzirom da bi ta energija bila "bacena" ti je akumuliras nazad u jezero (taj visak svakako ne dolazi od same hidroelektrane, ako se dobro secam price ima neke veze sa cenom gasenja gorionika u termoelektranama).. secam se kao klinac tamo negde u 5-6 osnovne razmisljao sam kako bi bilo do jaja da montiram neku kamencinu na prozor (ziveli smo na 11-12 spratu) pa da je nocu namotavam motorom a preko dana generisem struju tako sto se spusta dole, da bi iskoristio nizu tarifu .. danas ipak mislim da je cuvanje energije kroz hemiski proces mnogo isplativije nego ovo mehanickim putem

Mislim da je gubitak kod reverzibilnih hidrocentrala 15-30%
Nije problem gašenje kotlova, koliko je potrebno imati rezerve za vršno opterećenje. Takođe, reverzibilne HC rade "uslužno" skladištenje energije, tipa, Bugarska ima višak, pa Srbija preuzme deo iz njihove mreže i uskladišti, pa onda u neko vreme vrati preuzeto minus gubitak plus naplati nešto za uslugu.

Ispravka: Wiki kaže da je gubitak 20-30%

http://en.wikipedia.org/wiki/Pumped-storage_hydroelectricity

pa to, pumpaju nazad kad ima viska energije (odakle god da je taj visak)
.. cisto vezano za "bez ulozenog rada" :D

a ovo gravitacija * rotacija * magnetizam * klatna .. ne razumem se ja u to

Višak je od hidroelektrana. Naime, kad ne treba više energije (noću), onda se u termoelektranama smanji loženje, pa se u mrežu pušta manje energije. Nije problem. Ali, kod hidroelektrana, reka teče pa teče, i noću kad teba manje struje, i danju kad treba više struje.
I onda, noću, hidroelektrana piči punom snagom, i ta energija se koristi da se napuni akumulacija reverzibilne hidroelektrane.

bem li ga koliko ja znam hidroeektrane se lako pale/gase (zavrnes
slavinu i ona ne radi a ako preliva nemas bas gde da pumpas nazad) i
zato se koriste za brzo reagovanje kada treba vise nego sto je trenutno
u proizvodnji a termo su inertne i vrlo su spore za promenu snage .. no
nisam neki strucnjak za te stvari, tu kad me sta zanima pitam matorca,
on je banderas jbg ceo radni vek proveo u planiranju proizvodnje i
potrosnje struje za ceo region

Mislim da si propustio da pročitaš rečenicu da svakih 30 minuta moraš da podigneš vreću kamenja gore, da bi se ona laganica spuštala i proizvodila energiju. (kao teg na zidnom satu sa klatnom)

Dakle, još jednom, ovo kad nešto teba da se spusti, i da proizvede energiju, to je dobro poznato. Nego, ovo prvo, kad bi moglo bez uloženog rada.

@java nismo se razumeli, ta lampa pokazuje da je cak i ako mora da se
ulozi rad za "podizanje" i dalje korisna sprava koja trosi gravitaciju :)

A, pa naravno.

Rekoh već, ventura je već u drugom postu slikovito objasnio da se gravitaciona sila već odavno koristi.

Evo i još jedan skroman slikoviti doprinos u prilog tome kako se koristi gravitaciona sila. Dakle:


Gravitaciona mašina za mlevenje žita i kuruza. Radi potpuno besplatno, samo treba dati ušur (ujam) vodeničaru.

Postajavljući temu prvenstveno sam mislio na gravitacionu energiju dobijenu padom vode.
To je ono što se koristi već minimum deset hiljada godina. Prema tome priča da su gravitacone
mašine pepetum mobile stvarno ne stoji, da ne kažem nešto drugo.
Postoje i druge gravitacione mašine koje se koriste, a vidim da ste već spominjali svetlo na
gravitaciju. Postoji druga stara mašina na istom principu.



A i ovo je dobrim delom gravitaciona mašina, ma koliko vam to bilo čudno bilo.



Bogdane, da se rotor generatora zaleti do 3000 obrtaja treba pola dana.

to za 3k obrtaja je kod termo elektrane ili ?

zar nije vetrenjaca termodinamika i rotacija zemlje pre nego gravitacija?

Kod ovih ogromnih idu sporije jer su ogromni:

In the design and installation of hydroelectric generators, special attention is devoted to reinforcing the rotating parts of the hydroelectric unit, as well as to cooling the windings of the rotor and stator. According to the positioning and design of the support bearing or step bearing, a distinction is made between suspended and hooded generators. In the suspended generator the support bearing, which receives the weight of the rotating parts of the hydroelectric unit, as well as the axial pressure of the water on the turbine runner, is positioned above the generator’s rotor, on the upper cross-piece of the unit. In the hooded generator the step bearing is positioned under the generator rotor, on a lower crosspiece or on the turbine casing; the generator shaft rotates in two or three guide bearings. High-capacity, low-speed hydroelectric generators are usually very large; the hooded model is effective in reducing their dimensions and in decreasing their weight. An example of the hooded type is the generator of the Krasnoiarsk Hydroelectric Power Plant. Its speed of rotation is 93.8 rpm, and its rotor is 16 m in diameter and weighs 1,640 tons. The suspended design is preferable for smaller highspeed generators; as compared with the hooded type, it has greater resistance to the mechanical vibrations of the rotor, its supporting step bearing is of smaller diameter, and it is simpler to install. An example is the hydroelectric generator of the Bratsk Hydroelectric Power Plant. Its speed of rotation is 125 rpm, and its rotor is 10 m in diameter and weighs 1,450 tons.

Bila bi frka ukočiti 1450 tona.

_____________________

Da nema promene gustine - težine vazduha pod uticajem temperature i onda strujanja
( padanja težeg ) pod uticajem gravitacije ne bi ni bilo vetra, jel tako.

da vidis on se dize kad se greje zato sto se onaj tezi spusta :D ima smisla :D

a za hidro, znam da se vrte sumanuto, pokazivao mi drugar slike sa djerdapa gde im je proleteo rotor kroz medjusprat, silina je takva da je armatura iskrivljena na stranu iz koje je dosao rotor (otisla tamo pa se vratila) ali i dalje se secam prica da su hidro "kondenzatori" koji popunjavaju bafere jer se brzo pale i gase dok su termo suvise skupe da se pale/gase tako da uvek rade .. naravno "brzo" i "sporo" su njihovi termini dal se radi o minutima, satima ili mesecima nemam ideju nije me interesovalo nikad, mogu pitam, matori ima 75 ali i dalje moze da prica o tome koliko smo struje proizveli, koliko od koga uzeli, koliko kome dali, posto platili, koliko je svaka zemlja u evroaziji proizvela, koliko su imali projektovano, koliko su absolutno omasili, koliko procentualno, zasto, dal nije bilo kise, pala u nezgodno vreme, zapalio se rudnik, otisla zeleznica .. sad, ne zna sta je bilo juce, al to pre 30 godina moze da prica satima .. upalili ovo onda crnogorci nisu hteli ono pa su bosanci ovo a onda oni uzmu od rumuna pa hrvati ulete sa i onda ... kombinacije ..

nego da se vratimo mi na gravitaciju, nisam ispratio, da li postoji neki "izolator" za gravitaciono polje poznat? superprovodnici valjda skroz prekidaju magnetno, da li uticu na gravitaciono? da li quantum locking koji se desava sa magnetnim u superprovodniku ima veze sa gravitacijom? ono kad levitira oladjena ona keramika iznad/ispod magneta (quantum locking) da li je samo taj lock jaci od gravitacije ili ima nekog uticaja na gravitaciju?

> nego da se vratimo mi na gravitaciju, nisam ispratio, da li postoji neki "izolator" za gravitaciono polje poznat?

Postoji već hiljadama godina. Onaj Aladinov leteći ćilim ti je živ primer. Samo prostreš poda se i izoluješ gravitaciono polje.

:D :D :D :D
lepo pitah da se nije u medjuvremenu nesto promenilo sa istrazivanjem na
pitanju superprovodnosti, znam da sve ostalo do sada nije uradilo nista
po pitanju prekidanja gravitacione sile, zar nije bila jedna od
pretpostavki da bi super provodnik mogao da utice?!

Sumnjam.

Na gravitaciju ne utice vrsta materijala nego masa.

Ovako nešto treba umnožiti i dobiti besplatnu energiju

Obzirom da sam laik pogubio sam se u formulama i tabelama pa bi mi trebala pomoć. Koliko vati bi dao protok vode od od 5l/s sa padom od 1m.?

Ako protok izrazis u 100l/s pad u metrima dobijes teoretsku snagu u kW.
Ali kod amaterskih turbina ( one koje nisu bas bas proracunate za dati slucaj) bacis pola u vodu i to je to.
Prevedeno , kod tebe :
protok 0.05 x 100 l/s
pad 5m
teoretska snaga 0.25 kW
prakticno 120-150 W.

Pad je 1 metar pa ja izračunah da je onda 5w? Ili sam pogrešno izračunao ili imaš jenu 0 manje (0,25kW)?

Da moj previd.
0.05*1 = 50W ili realno 20-30W

To mi se čini nešto mnogo?!? O kojoj vremenskoj veličini govorimo? Nije valjda 20W u sekundi?

Ne postoji takva stvar kao sto je 20W u sekundi.

U tome je suština mog pitanja. Ako nije toliko koliko je i kako da to izračunam?
Za konkretne brojke koje sam naveo mi je došla ideja kada sam ispred komšijine kuće čuo šum vode u kanalizacionoj šahti. Pitam ga za pad a on kaže 1,5m. Znači: postaviš generator, provučeš kabl kroz svoju cev i praviš struju. Pita koliko? Tu sam zastao, ne znam da mu odgovorim.

Ne razumes. Ne radi se o tome da nije taj broj vec da ne postoji x vati u sekundi. Pogledaj malo objasnjenje jedinica za energiju i snagu.

Da ruzumem ne bi pitao. Evo, npr.: "Jedinica za energiju i snagu u fizici je vat (W), koji se definiše kao jedan julaj (J) za jedan sekundu (s).".
A onda mi još veću zbrku napravi definicija u zakonskoj uredbi: "Jedinica električne struje je amper. Amper se definiše preko fiksne brojčane vrednosti elementarnog naelektrisanja e koja iznosi 1,602176634 x 10-19, kada je izraženo u jedinici kulon C, koja je jednaka A s, pri čemu je sekunda definisana preko ΔνCs."
Kad bolje pogledam, ustvari ne znam, izgleda, da postavim pravilno pitanje.

Jedinica za energiju (kolicinu energije) je džul (J).
Vat (W) je jedinica za snagu. Snaga predstavlja kolicinu energije tokom nekog vremena. Npr. neki uredjaj ima snagu od 100W, znaci da trosi 100J svake sekunde. Ili, generator od 10MW proizvodi 10MJ (miliona dzula) energije svake sekunde.
Zato tvoje pitanje "nije valjda 20W u sekundi" nema smisla jer "20W u sekundi" nema smisla posto to ispada "20 dzula u sekundi u sekundi". Vat je vec nesto (energija) u sekundi.

Inace, pored toga, jedinica koja se u tom konttekstu javlja je jedna od glupljih: kilovat-čas (kWh) sto je jedinica za energiju koja je jednaka potrosnji snage 1kW tokom jednog sata iliti trosis (ili proizvodis) 1000 dzula u sekundi tokom jednog sata. U sustini, 1kWh je 1000J svake sekunde * 3600 sekundi = 3,6MJ. Nema potrebe za jedinicom kWh, J je dovoljan. Dodatni problem je sto ljudi koji nemaju pojma o onome o cemu pricaju kilovat-čas skracuju na kilovat totalno mu menjajuci znacenje i unose dodatnu pometnju.

Može li da se napiše W/kg?