Mozda nije dobro formulisano pitanje pa bi trebalo da bude npr. ovako ako struja poskupi 10-12% kolika ce biti cena pojedinih artikala veca 10-12%, 20-30% ili preko toga!

Pa u svakom slucaju manje od toga. Recimo, ako je struja 30% troskova prozivodnje i prodaje nekog artikla i ona poskupi za za 10%, to ce se ne cenu tog artikla odraziti kao 3%. Nemoguce je definisati opstu formulu, jer za neki proizvod se struja mozda uopste ne koristi, a za neki mozda moze biti cak i 70% troskova.

neko logicno razmisljanje bi bilo da izracunas za koliko RSD ce biti veci racun za struju, taj iznos dodas na mesecni pazar, a zatim izracunas za koji udeo se smanjuje zarada...

primer - ako ti se racun za struju podigne 10k RSD, a neto mesecna zarada je 200k RSD, onda je to gubitak od 5% koji treba ugraditi u cenu svih artikala...

S tim što ide posebna računica za proizvodnju artikla i povećanje proizvodne cene, a posebno računica za trgovca i njegovu potrošnju struje, a time i povećanje trgovačke marže za artikle.

Cene u prodavnicama skacu i sa strujom i bez struje. Kada struja poskupi to im dodje samo kao dobar izgovor.
Problem je sto plate ne skacu i to vec neko duze vreme.

Ako odete u prpdavnicu i uporedite cene od ranije sa sadasnjim cenama pa onda izracunate procenat odobrenog povecanja videce te da to nema blage veze jedno sa drugim.Izgovor je trgovce sto je samo delimicno tacno a u osnovi problem je kod proizvodjaca koji koristi priliku da neopravdano poveca svoju proizvodnu cenu. Vlada na to mudro cuti jer joj odgovara veca cena veci PDV i eto tako se dopunjuju.

Odavno formiranje cena u našim radnjama nema veze sa bilo čime sem sa divljačkim ponašanjem i trgovaca i države.
Kako objasniti da su mnogi naši proizvodi jeftiniji u BiH i CG?

Pa ne mozes da racunas na neto, vec na promet, recimo ako ti je marza 10%, uz promet od 2.000.000 dinara treba da povecas cene za 0.5% a ne za 5%.

Inace, marzu obicno ne treba dirati, jer ce se nabavne cene povecati zbog poskupljenja struje, pa ce se i marza u apsolutnoj vrednosti povecati, bez obzira sto je u procentualnoj vrednosti ista. Evo, uzmimo primer da je kafa pre poskupljenja kostala 100 dinara za 100 grama, a da u ceni kafe trosak struje utice sa 20% za przenje, mlevenje i pakovanje, dok su 80% drugi troskovi (nabavna cena u brazilu, transport, carina, skladistenje, ambalaza, zarada uvoznika, marza trgovca...). Znaci, 80 dinara troskova ostaju nepromenjeni, a onih 20 dinara se povecavaju za 10%, pa cena nece biti vise 100 dinara nego 102 dinara. Ako je marza trgovca 10% od toga, on je ranije dobijao 10 dinara po artiklu, a sada ce 10,20 dinara, pa bi nakon prodaje 50.000 artikala mesecno on anulirao povecanje svog racuna za struju za 10.000 dinara.

Racunajte kako hocete ali povecanje struje drsticno povecava cenu POJEDINIH artikala!

Može li neki primer koji potvrđuje ovu tvoju izjavu?

Kako da ne od firme svajcarskilav iz Gornjeg Milanocva ili Takova keks od 600 gr bio je 84,00 din a sada je 110,00. Keks je posni a ime prodavnice nije bitno!

A zašto misliš da tima ikakve veze sa poskupljenjem struje ? Formiranje cena je slobodno.

A koliko su stare te ranije cene? Nedelju dana pre poslednjeg poskupljenja? Mesec? Godinu?

Osim nekoliko proizvoda na tržištu (hleb, mleko, ulje...), ne treba tražiti odobrenje za promenu cene.

Kome to proizvođač treba da pravda veću proizvodnu cenu? Trgovcu? Krajnjem kupcu? Državi?

Ne tvrdim da nisi u pravu ali bilo bi zgodno tvrdnju potkrepiti konkretnim primerom sa dokazima.

Svako ima pravo na svoj stav i misljenja i licno ja ne zelim da uticem na to da se neko promeni.Toliko o tome, a sto se tice keksa objasnjenje vlasnika-trgovca da je proizvodjac podigao cenu za nekih ..tricavih" 30% sitnica jel da tako da je cena (ponavljam) od 84 din. skocila na 110,00 din.Gazda je marzu zadrzao ali osnovna cena proizvoda je povecana to se odnosi na verovatno sve artikle tog proizvodjaca!

Postoji u ekonomiji nešto što se zove elastičnost ponude i potražnje.

Dakle, pitanje je koliko će se smanjiti ponuda ili potražnja neke robe ako joj se promeni cena. U principu, povećanje cene smanjuje potražnju. Međutim, i pored smanjene potražnje, usled povećane cene, efekat na dobit može da bude pozitivan.

Neka roba, kao što su osnovne životne namirnice, vrlo malo je osetljiva na promenu cene - ljudi moraju da kupe hleb, a promena cene će vrlo malo smanjiti potražnju. Obično za takvu robu se raznim ekonomskim merama sprečava povećanje cena (recimo, pekari od države mogu po povoljnoj ceni da kupe brašno ako drže određenu cenu hleba, inače moraju da kupuju po većim cenama - zato ne mogu sebi da dopuste da bez dogovora sa državom promene cenu jer će postati nekonkurentni).

Taj proizvođač keksa je napravio neku kalkulaciju, pa je izračunao da će i pored smanjene potražnje usled veće cene zaraditi više nego da prodaje po nižoj ceni. Možda je njegov keks jevtiniji od nekog drugog (ali manje kvalitetan), pa računa da će se bolje prodavati od skupljeg keksa uprkos povećanoj ceni.

Ma tako treba za ovakvo drustvo!

Čekaj, Milomire, šta se sad ljutiš?!
Nije ti pravo što ne delimo svi tvoje nezadovoljstvo stanjem u državi i na tržištu? Veruj mi da ja imam mnogo više razloga da budem nezadovoljan, a neki i više od nas dvojice, ali pokušavam da budem razložan i ne očekujem ni od proizvođača ni od trgovaca da se bave svojim poslom da bi meni (i generalno nama potrošačima) bilo milo i drago, nego da zarade onoliko koliko im stanje na tržištu dozvoljava.

Da da nadam se da imas objasnjenje i za poskupljenja na zapadu.I oni jedva cekaju da ,,zavuku" ruku u dzep potrosaca.Zasto se malo ne okrenete oko sebe i realno sagledate situaciju???Ja se sigurno NIKADA necu sloziti sa laznim potrebama za razlicitim poskupljenjima!

A gde je tu u kalkulaciji gorivo.Recimo da je istina da ce da pojeftini za 20 rsd.Kako onda racunas poskupljenje struje?

Ama ljudi pustite stuju i gorivo, to se uopste ne racuna - cene se slobodno formiraju u zavisnosti od toga po kojoj se ceni nesto moze prodati. Uzmimo naprimer da ti gajis kokoske i prodajes jaja na pijaci po 10 dinara komad. Probaj da povecas cenu na 15 dinara komad i nista neces prodati, jaja ce da ti se pokvare i umesto zarade imaces stetu. Inace ti imas slobodno pravo da postavis cenu i 30 din/kom i 50 din/kom i... milion din/kom. Nemas uopste potrebe nikom da se pravdas zasto je cena takva kakva jeste - trgovina je medjuljudski odnos koji postoji ako postoji zadovoljstvo obe strane. Ako je taj keks preskup kupci ga nece kupovati i fabrici ostaje da ili smanji cenu ili otpusti radnike i ide u stecaj. Evo, primer 2 - recimo da sam ja ugovorio izvoz celokupne proizvodnje u naredna tri meseca. Da bih podmirio domace trziste morao bih raditi prekovremeno, radnici bi bili preumorni, neko bi se povredio ili zbog umora ostetio masinu, sve u svemu nema nikakve logike da prodajem jeftino, nego cu da zacepim cenu, pa ako neko hoce da kupi nek kupi. Suprotno tome, zamislite situaciju - slaba prodaja, magacini puni. Moram cenu da spustim mozda ispod one koliko me kostalo da proizvedem, kako bih rasprodao zalihe i nastavio proizvodnju, jer radnicima platu moram da dajem proizvodio ili ne proizvodio, pa me neproizvodjenje i neprodavanje skupo kosta. Retko koja fabrika moze da ostvari ujednacen tempo proizvodnje, vec je uglavnom uvek neka panika - cas zbog toga da li ce se ugovoreno proizvesti na vreme, a cas zbog toga sto je magacin prepun a niko nista ne narucuje. U te dve situacije se cene drasticno razlikuju. Tako se cene regulisu, a ne na osnovu cene struje i goriva.

Ahahahahaha, u zemlji monopola i kartela ovako nešto izjaviti. ahahahahahaha

E nasmeja me od rane zore.

Bravo bachi tako je!

Ne kapiram šta je tu smešno ?

Mali dućandžija u mom kraju nabavlja robu u Tempu / Metrou / Rodi i opali cene u svom dućanu po nahođenju (20%, 30%, 50% i više u odnosu na nabavnu).

Kad vidi da mu neka roba ne ide, onda on spusti malo.

Kakvi su tu monopoli i karteli u pitanju ?

Sve je jako smesno samo treba uvideti!?

milomirp i bachi, onda vas dvojica iskoristite cinjenicu da ste vi uvideli to sto ja i Java Beograd ne vidimo, pa otvorite prodavnice, uvezite sa slobodnog trzista to sto je kod nas preskupo i razbijacete se od zarade. Ako nemate para, kako bi rekao ventura, stan u banku na hipoteku, pa cete za nekoliko meseci to jelte vratiti od te basnoslovne zarade koju trgovci ostvaruju. Firma se otvara vrlo brzo sa 100 di osnivackog kapitala, a uvoz svega osim lekova, oruzja i narkotika je vrlo jednostavan. Sta vas tacno sprecava da se obogatite u takvoom poslovno eldoradu kakvim zamisljate Srbiju?

Da uvezem sa slobodnog tržišta? Monopol je i kod uvoznika, samo povlašćeni ljudi/firme mogu da uvoze u ovoj državi.

Daj bre Darko, ko da ne znaš gde živiš.

Ja ne znam na kojoj ti to planeti zivis, ali ja imam podosta iskustava sa uvozom, prvi sleper robe sam uvezao jula meseca 2002. godine. Nisam povlascen, mogu ni vise ni manje nego isto sto i ti. Uzeo zajam od rodbine, narucio robu, registrovao firmu i od ideje do slepera na carini trebalo mi je desetak dana. Ne bavim se vise time zato sto je prodajna cena tako niska da ne moze da mi ostane ni minimalna zarada. Veliki marketi rade sa par procenata provizije i prave mnogo miliona dinara dnevnog pazara i tu se ja i ti nikako ne uklapamo pa se iz tog razloga time ne bavimo, a ne zato sto nas neko sprecava.

Aj' probaj na primer da uvoziš Milka čokolade pokraj Nelta i javi utiske. :D

Ma daj, pola Milki na domacem trzistu je uvezao iz Bugarske kako ko je hteo. Nemoj mnogo da verujes popularnim pricama, ako ces da kupis po za mene dobroj ceni, ja cu da uvezem.

To iz Bugarske je "uvezeno" tj prosvercovano

Upravo tako. Ja sam mislio da legalno počneš da uvoziš nešto što već neko uvozi i da vidiš kako ćeš da prođeš. Šverc u ovoj priči se ne računa, pričamo o legalnom biznisu sa dozvolama od ove raspale države.

Zašto? Zato što vlada monopol. Da postoji više uvoznika te hebene milke, ne bi Nelt valjao čokolade od 70grama po ceni Bugarskih od 300gr.

Dakle, na svakom mestu i na svakom koraku od uvoza do trgovine imaš MONOPOL. U najboljem slučaju duopol ili kartel.

Tako to što Darko priča su puste želje, voleo bih da jeste tako, ali na veliku žalost nije.

Da dodam primer... Shebeš čipsaru u Čačku onog trenutka kada kreće Marbo i dobiješ monopol na tržištu čipseva. Sad je kao Štark (i to smo prodali kroasanima) krenuo da valja čips, ali kasni 13 godina, Marbo je neprikosnoven tu.

Zar strana kompanija ne sme da ima samo jednog uvoznika u SRB?

Tu treba da razlikujemo 2 stvari:
1) Uvozne dozvole ne postoje, ukinute su nakon sto je Tito umro, ja od 2002 pa na ovamo nikada nisam trazio nikakvu uvoznu dozvolu. Mozes da uvezes sleper Milke bez da ti iko ista dozvoljava.
2) Ono sto bi moglo biti problem (a nije) to je sama nabavka. Onako kako je to proizvodjac zamislio, on bi prodavao samo jednoj firmi po drzavi. Proizvodjac ima ugovor sa firmama u svi drzavama sveta da nece prodavati robu kupcima preko granice. Dakle, nista licno za Srbiju, to je ideja za ceo svet. Ali, jedno je ideja a drugo realizacija - u vise drzava firme potpisnice osecaju kurcobolju prema toj ugovornoj obavezi pa prodaju i kupcima iz inostranstva. Tako da mogu da ti nabavim, ne moras da kupis ceo sleper, mozes da uzmes 2 palete, to ti je 20.000 kom, a ja cu da odem sa pick-upom i doteram, dobijas naravno JCI sa carine i sve propratne papire da je sve to legalno uvezeno. Pre godinu dana glavni menadzer prodaje Krafts food bio je u Beogradu, drzao neko predavanje i ja sam ga pitao zasto postoji razlika u ceni izmedju Srbije i Bugarske, a on kaze da su u Srbiji postojali znatno veci troskovi marketinga, sto meni bas ne pije vodu, ali ajde. Pitao sam ga i sta mene sprecava da odem pickupom u Bugarsku i kupim 2 palete cokolade, a odgovorio mi je da me nista ne sprecava osim sto ce oni voditi reklamnu kampanju kroz novinske vesti kako su se pojavile pokvarene cokolade, neadekvatno transportovane u neodgovarajucim temperaturnim uslovima i da je to opasno kupovati i jesti. Prilicno agresivna reklamna kampanja, ali to je sve. Istina, moj pickup nema termoking pa ja ne mogu odrzavati zadate temperature transportovanja, ali verujem da mozemo izabrati odgovarajuci period godine kada su spoljne temperature identicne zadatim temperaturama za transport, pa ja mogu da ti uvezem 2 palete Milki kojima transport nece umanjiti kvalitet.


Da si ti ziv i zdrav, drug Tito je umro i to poodavno. Kao sto sam pomenuo, proizvodjac moze da proba svoje direktne kupce da uslovljava kojekakvim ugovorima, ali ti ugovori na mene, tebe i bachi-a nemaju uticaja jer ih nismo potpisali, tako da mi mozemo slobodno uvoziti ako imamo nacina da prodamo i ostvarimo zaradu.

Znam, cuo sam.
Ali sam ovo cuo i dosta posto je on umro, ali nisam dalje pratio zakonske promene.
Zastarela info, izvinjavam se.

Postoje firme koje vode računa o plasmanu, o teritorijama gde se roba prodaje i slično. Tako, te neke velike firme ugovore posao sa ekskluzivnim uvoznikom, ili generalnim uvoznikom. Najčešće je to po državama, ali neretko je i po regionu.

Zašto ? Zato što nemaju vremena, živaca, resursa i pre svega para da se bakću sa "sitnom boranijom". Na primer, dakle, neko bi 'teo da uveze 1.000 kom Ray Ban naočara, direktno od proizvođača. Ma važi. Proizvođač ga lepo uputi na regionalnog dobavljača za Balkan da od njega naruči. Ako proba da kupi od Mađara, ovaj će da kaže, ne, moraš od svog regionalnog dobavljača.

E, u tim slučajevima ne možeš da uvezeš. Ali opet, ne zbog zakona, već zbog samog načina poslovanja proizvođača. (Koliko ja znam, ali nisam siguran, Delta Sport je ekskluzini dobavljač za nekoliko velikih sportskih brendova) Pri tome, treba znati, nisu proizvođači vesla sisali, pa da dozvoljavaju ekskluzivnim uvoznicima da se ponašaju kako hoće. Jer, ako ovaj zvizne cene, i roba slabo ide - proizvođač je u minusu. Ekskluzivni uvoznici ("zastupnici") najčešće imaju stroge ugovore, striktne, sa fiksim maržama / rabatima i neretko sa diktiranim maloprodajnim cenama. Radnje moraju da opreme prema unapred dogovorenim standardima i tako redom. Poslovanje se prati i monitoriše.

Naravno, kod mnogih drugih firmi / brendova to nije tako. Kupiš, uvezeš i prodaš.

Realno, najveći problem je prodati. Mogu i ja da ti uvezem koliko god hoćeš Milka čokolada, pod uslovom da mi platiš čim ja uvezem. Ali, ako ne sklopiš ugovor sa velikim distributerima (Delhaize, Konzum ...) - onda nemaš šanse da to prodaš. A ako si mislio da šalješ pikap u Bugarsku da bi uvezo Milka čokolade za STR "Gaga" na ćošku - e tu si se malo ekonomski preračunao.

^ Hvala na pojasnjenju!

12% struja 30% cene u prodavnicama!?

Da, proizvodjac cesto nastoji da to organizuje tako. Medjutim, Madjar naravno voli da proda, jer mu to donosi profit, pa ako ne sme da proda meni direktno jer bi se time zamerio proizvodjacu, onda mi mozemo da nadjemo bilo kog drugog madjara koji ima registrovanu trgovinsku radnju, koji ce da kupi sleper necega od uvoznika sa ugovorom i proda meni po 1%-2% visoj ceni. Isto tako ako je bilo sta u Srbiji znatno jeftinije nego u drugim drzavama, ja mogu da se pojavim kod uvoznika i kupim sleper toga i dalje slobodno raspolazem time - da li cu sam da pojedem, ili da poklanjam ili da prodajem u zemlji ili u inostranstvu to je moj licni izbor. Kao sto si rekao, jedini problem je kako to posle prodati...


Pa eto, sam si naveo primer gde se jasno vidi da povecanje cene najvecim delom nema veze sa povecanjem cene struje. Struja je verovatno razlog za poskupljenje reda velicine 3%, a ostalih 27% su drugi razlozi - naprimer procena proizvodjaca/prodavca da ce tako ostvariti vecu zaradu. Samo nekoliko artikala mora da dobije odobrenje drzavne administracije za poskupljenje, a svi ostali mogu da podignu cene i milion % ako smatraju da ce tako vise da zarade.

Može, naravno. To se i dešava, ali generalno uzevši, dešava se u sporadičnim slučajevima. Daleko najveći procenat robe završi onako kako je proizvođač planirao.