Nalaze se u jednoj cevi koja je gurnuta u kazan. Prednost im otprilike sto ne mogu tako lako joni metala da se odlepe od grejaca i odu u vodu. To mu donosi duzi zivotni vek, ali posredno grejanje znaci i ogroman dinamicki raspon temperatura, sto mu skracuje radni vek, tako da na kraju dodjes na isto. Efikasniji nisu, cak mozda naprotiv, ali to ne predstavlja primetnu razliku. Sve u svemu, sviranje stojku, grejac ko i svaki drugi. Ali lepo zvuci onako kad ljudima napacenim cestim crkavanjem grejaca obecas da ce sad to novo cudo od tehnike da im traje dozivotno. Nece, to ce isto da im crkne, ali ce proizvodjac do tada da se nakupi para i bolece ga gore pomenuti kome je svirao.

Jedini nacin da grejac bude ekonomicniji je da mu se ugradi multiplikator, pa da trosi 1kW a greje 8kW.

Razlika je sto nije direktno u vodi, vec ima/rupu/cev ukoju ga ubacis. Prednost je sto ne moras da se zezas sa ispustanjem vode iz bojlera. Po meni, korisna izmisljotina.

Može li taj multiplikator u TA peći, ja imam tri komada. Da li bi mogao grejač od 500 W pa da imam 4 kW
po peći. A za bojler bi postavio 300 W. Gde to ima da se kupi, ili ti to ugrađuješ? Koliko košta?

To kosta neke milione neke valute i jos uvek nije za kucnu upotrebu. Jedan kolega bore radara upravo nastoji da nadje investitore za zavrsetak izrade multiplikatora, novine pisu o tome ovih dana.

Ali što ne odgovara pctel, nego ti. Spreman sam da mu dajem trećinu od uštede.
I nemoj da mešaš Boru u ovo.

Prednost je da ne mora da se otvara bojler kod zamene grejača i drastično manje stvaranje kamenca.

Ćek, ćek, polako...
Ako dobro znam,
-stvaranje kamenca se drastično povećava kada je zahtevana temp. vode preko 50-55 °C.

Šta se dešava kada u slućaju "suvog grejača" kresnem termostat bojlera na 80 °C ?

Hoćeš da kažeš da

-neće da se izdvaja/taloži kamenac na onoj cevki u kojoj se nalazi suvi grejač ?

ili sam ja nešto propustio na času...

Mislim da,protivno uvrezenom misljenju, kamenac uopste ne povecava potrosnju bojlera.
Doduse pravi malo vremensko kasnjenje i kod pocetka i kod kraja rada grijaca.
Ali, kamenac fino izoluje grijac od vode i time se dize temperatura samog grijaca, sto umnogome smanjuje vijek trajanja grijaca.
Pored tog efekta postoji i efekat korozije na kucistu grijaca, sto dodatno skracuje vijek.

Kod suvog grijaca kamenac ce se formirati na vanjskoj strani cijevi ali mnogo manje. Veca povrsina izmjenjivaca toplote ( cijev u odnosu na sam grijac ) smanjuje temperaturu povrsine koja je u kontaktu sa vodom, sto smanjuje prirast kamenca.
Suvi grijac je dimenzionisan za bolju disipaciju toplote ( ne hladi ga voda direktno) pa lakse podnosi termalni sok.
A nema ni korozije na samom grijacu cime je produzen vijek grijaca.

Propušteno na času . Veselinovič je dosta odgovorio o tajni rada i propadanja grejača . Ako uzmemo da je grijač dugačak razvijen oko 90 cm i da mu je prečnik 0,8 cm dobijamo da je ukupna površina grejača oko 190 cm2 . To znači preko 10 W / cm2 ! Znači da bi se usijao ako bi ga pustili da radi bez prinudnog hlađenja - vode . A temperatura na njemu nije nikada 100 C° već znatno više i uvek se javljaju mikro isaravanja vode sa minijaturnim balončićima pare . Tu nastaje kamenac a ne na regulaciji - termostatu . Sigurno da će se balončići znatno brže hladiti ako je okolna voda niže temperature , a najsigurnije da se neće ni javljati kamenac ako se taj suvi grejač ne greje preko 150 C° . Na žalost kod mene u mom gradiću nisam nikada video takav suvi grejač . A voda ključa kao što znate na različitim temeraturama , pa ako imate pritisak vode 5 Bara možete da očekujete da će ta temperatura biti 150C° ! To je razlog što se javlja manje kamenca kod grejača koji imaju veću površinu po vatu .