Siguran si da nije u pitanju Ergonomijska Unija?

Ne razumem šta je sporno?
Svako tržište na kome možemo plasirati svoje proizvode je dobro za Srbiju.
Od nas zavisi koliko ćemo to iskoristiti.

Opet ono naše: oćemo da prdnemo ali da ne zasmrdi. 'Oćemo u EU, ali bi da nešto petljamo da Belorusijom i Kazahstanom. Pa kako onda da nas neko ozbiljno shvata ?

Živi bili pa videli: rujke će opet da nas preveslaju, kao i mnogo puta do sada. Na kraju će biti da možemo bescarinski da izvozimo sve, osim automobila i još nekoliko robnih grupa koje su naš glavni izvozni adut.

Slobodno tržište valjda znači da prodaješ robu gde god možeš i pod za sebe najpovoljnijim uslovima? Ako imamo mogućnost da u Evroazijskoj uniji nešto prodajemo povoljno za nas što to ne bi iskoristili?

Da, to bi bilo tako kad bi protok robe bio potpuno slobodan.

Ali, setimo se samo pređašnjeg dogovora Rusije i Srbije o bescarinskom prometu. Svaka zemlja je zadržala mogućnost da pojedinu robu stavi na listu za koju ne važi bescarinski promet. Tako, Rusi nisu mnogo čekali nego su već u samom startu na listu stavili maltene sve ono šta mi možemo da im prodamo. Između ostalog, i automobile.

Kažem, bilo je tako, i nekako sam uveren da će opet postojati neka slična opcija.

Automobili nisu srpski proizvod, samo se sklapaju kod nas. Ajde, ima i nekih komponenti koje se rade i kod nas. Ako se ne varam, uslov je da proizvod bude sa učešćem od preko 50% domaće industrije što u ovom slučaju nije ispunjeno.
Ugovor sa Fijatom važi do 2018-te a naši su tada Fijatu obećali da će sigurno plasirati automobile sklopljene u Srbiji u Rusiju bez carine. Zato pri svakom susretu sa rusima ciganče sa pitanjem izvoza italijanskog auta?!
Zar je to jedino što možemo da im ponudimo?
Na tom tržištu nas i danas pamte po kvalitetnoj obući, konfekciji i nameštaju. Verovatno su nam oni krivi što smo nekad dobre fabrike iz tih branši zatvorili i upropastili. Umesto da se bavimo domaćom proizvodnjom mi nudimo strancima da otvaraju fabrike sa subvencijama za svako radno mesto i obećanjem da niko neće raditi za manje pare u Evropi odradnika u Srbiji. Ako treba pelene da nose, nosiće ih!
Turci su, do sankcija, držali oko 60% gradnje u Rusiji. Pošto više ne mogu da rade, država ništa ne preduzima da da garancije za našu građevinsku operativni i zaposli je u Rusiji. Da treba garancija za stranu firmu, onda nema problema. Zašto bi iSrbija podigla na noge nekada čuvene firme iz Srbije koje su gradile širom sveta. Bolje je sve uništiti i dovesti strane kompanije.
EU je izvozila ogromne količine prehrambenih proizvoda u Rusiju pre sankcija. Po uvođenjem sankcija, ništa nismo preduzeli da ponudimo naše proizvode nego čekamo da nas oni zamole da im nešto prodaji. Čak i tada nismo u stanju da ispunimo dogovoreno?!
Ne razumem takv autizam srpske privrede, ako je u opšte i ima?

"Srpska privreda" nije osoba. Nije ni kompanija. To je pojam. A investiraju ljudi i firme.

Napravio sam lapsus, mislio sam na srpsku državu.
Znači, naše građevinske firme nemaju kapital za započinjanje poslova pa bi država trebalo da stane iza njih.
Recimo, baš je Turska kao država stala iza svojih građevinaca i oni su ogromne pare zarađivale na ruskom građevinskom tržištu.
Zašto to ne uradi i Srbije, da garancije za naše građevinske firme?
Kada pokrenete građevinsku operativu, pokrenuli ste kompletnu industriju.

Nesto se tu zbiva sto se nikako ne slaze - ako mi imamo toliku sposobnu a neuposhljenu gradjevinsku operativu, kako to da su sve poslove od nacionalnog znacaja podobijale strane firme? Mora da smo mi pametni, pa angazujemo strance, a rusi glupi, pa ce da angazuju nas?

Poslove od nacionalnog značaja kreditira (po povlašćenim uslovima) Evropska Banka Za Obnovu i Razvoj. A povlašćeni uslovi podrazumevaju da i ovaj koji keditira ime neke uslove. A uslovi su da se tender raspiše tako-i-tako i da pravo na učešće imaju sve korporacije iz Evrope.

Kad bi država Srbija plaćala razvoj infrastrukture "iz svog džepa" ili iz komercijalnih bankarskih kredita - niko ne bi mogao da uslovljava i posao bi uvek mogao biti dodeljen domaćim firmama.

A da bi se dobio posao koji kreditira EBRD moraju se ispuniti uslovi: tolika i tolika kompanija, toliki godišnji promet, toliko i toliko uspešno izvedenih projekata plus bankarske garancije. I saberi-oduzmi niko od domaćih firmi ne može da konkuriše.


Ali ....

Ako neko misli da je to loše - grdno se vara.

Iza nacionalno-poletnog termina "domaće firme", "pokretanje srpske građevinske operative", "razvoj domaće industrije" kriju se razni Perčevići, Miškovići, Drobnjaci, Karići i sva ostala žgadija, sa tesnim političkim vezama, alavi i lakomi na pare, upoznati sa svim mogućim i nemogućim načinima da se pare uzmu, prisvoje, sklone i sakriju a posao ne završi. Već viđeno - bar hiljadu puta.

Zar je mali broj projekata gde put vodi iz njive u njivu, a još nije ni završen ?!

Zato, mojne da se zanosimo "upošljavanjem domaće građevinske operative" dok god, kao narod i država, nismo u stanju da političke krimose i "kontraverzne biznismene" strpamo u zatvor, i počnemo da živimo u pravnoj državi.

---

Radikali su onomad gebelsovskim metodama (sto puta izgovorena laž postaje istina) uspeli da napljuju i nagrde, i u javnosti stvore pogrešnu slku o izgradnji Mosta na Adi. Ali, Bogu hvala, posao je finansirala EBRD sa svojim uslovima i pravilima, i sad jedan veliki most, jedna velika saobraćajnica i jedna velika saobraćajna petlja uveliko olakšavaju protok saobraćaja u gradu. Plašim sa da pomislim šta bi bilo od mosta danas (i od petlje "Radnička") da je posao bio dodeljen nekoj domaćoj firmi, u vlasništvu nekog Perčevića ili Miškovića.

Neka, hvala.