Nekako, ako hibride ostavimo po strani, kod elektromobila postoji "ili Tesla ili ništa".

Najširem krugu kupaca ne treba auto od 100+ k€. Dok god prodajna cena ne spadne na 10, 15 k€ - ništa od posla. Pri tome mislim na auto sa nekom običnom, standardnom opremom.

Baterije, tj. njihova trajnost i cena ostaju za sada nepremostiv problem.

Pored tih problema ima jos jedan problem, koji je mnogo teze rijesiti.
Mi nemamo kao drzava, regija i planeta dovoljno elektricnih elektrana za automobile.
cak i da ih napraviomo nemamo dalekovode i trafo stanice po gradovima i na putevima za punjenje.
Kod nas u Srpskoj se dnevno sprzi oko milion litara goriva.
Prevedeno u elektricnu energiju to je 10 GWh.
Neka je KKD SUS motora 30%, a elektricnog 100%,
opet treba nekih 3GWh.
Nasa najveca terma ima nzivnih 300MW, a realnih pola od toga.
Elem, treba nam jos jedna elektrana tipa Gacko, a nemamo je.
I to pod uslovom da se baterije pune ravnomjerno u 24h.
O spicevima ne smijem ni pomisliti.

Ima mi prijatelj u Hrvatskoj golfa 7 na struju, vozio sam ga i isprobao detaljno jos prosle godine... Realna autonomija je 120 km iako ga deklarisu na 190...treba ukljuciti klimu i ostale potrosace...
Nije los utisak koji ostavlja, ima odlicno ubrzanje, ima simpaticnih stvari, recimo uopste nema auspuh...
Puni se na obicnoj uticnici, normalno cijelu noc a ima i brzo punjenje do 80% koje nije preporucljivo...
Nosi produzno kablo da ga dopuni negdje a vise puta ga je slep sluzba vracala kuci... inace je naporno stalno planirati zbog male autonomije...
Taj auto nije napravljen d bi ustedjeli na gorivu vec iz ekoloskih razloga...
Meni licno sa tehnickog aspekta, smeta podsvjesan utisak da te baterije ipak izdusuju i da je nezdravo udisati vazduh u tom vozilu... Mada, to isto meni smeta i kod auta u kojima je ugradjen plin, stalni utisak da smrdi... pa se ipak voze masovno...
Glavni problem je i cijena jer je duplo skuplji od obicnog golfa...

Hvala Noćni za kvalitetno iskustvo iz prve ruke.

Ta realna autonomija je po meni glavni problem koji se za sada krije, tj. oficijelni podatak o autonomiji je verovatno vožnja u laboratorijskim ili sličnim uslovima.

Realnost je drugačija i stvarna autonomija je zasigurno znatno manja.

Moglo bi se dugo pisati o njemu ali slažem se da je autonomija problem... taj golf ima punjenje baterija i rekuperacijom prilikom kočenja i na nizbrdicama koje je praktično zanemarljivo... Kad se vozi na uzbrdici onda se ne može izračunati autonomija koja tada pada na nekih 80 km...
Ovome mome drugu je jedan stari tažio 50 eura da mu 2 sata napuni auto na kućnoj utičnici na šta on nije pristao već je zvao šlep službu...
Sama pomisao da svuda vučete sa sobom preko 300 kg baterija nije dobra... Možete uključiti klimu koja ima električni kompresor bez paljenja motora

_{[Ovu poruku je menjao Nocni dana 23.06.2016. u 00:50 GMT+1]}

Koliko KW potrosi recimo taj golf da bi se napunio od praznog do punog?

Sa malom autonomijom je prakticno namenjeno vozilo za kratke relacije i kaodrugo, pomocno vozilo.

Sto se nas tice, to nece zaziveti bar jes dve generacije, zbog cene, mentaliteta i sporedno, sto se tice resursa.

Mala autonomija uopšte nije problem ako bi to bio drugi ili treći auto u porodici. 300 dana u godini ja vozim poso-kuća, samo nekih možda 20-tak dana vozim na dužim realcijama.


Veoma bih rado posedovao auto za ovih 300 dana.

@tdusko, golf bi deklarativno trebao da trosi nesto ispod 13 kwh na 100 km... Kod nas je kwh oko 11 centi pa ispada oko 1,4 eur na 100 km... U Srbiji je struja jos jeftinija...
Ovo treba uzeti sa rezervom jer svi lažu i računati još jedan euro znači oko 2.5 eur na 100 km...
Ima i auta na struju koja jos manje trose... vw ima i UP na struju, onda fiat 500, ima onaj nisan leaf...
Ovo što Java reče "ili tesla ili ništa" nije baš tačno... Auta na struju imaju skoro svi proizvodjaci... Reno, mercedes, bmw, tojota...


_{[Ovu poruku je menjao Nocni dana 23.06.2016. u 11:07 GMT+1]}

Mene cudi da su bilo tako siroke ruke da deklarisu 13kW, ocekivao sam 1,3 kW:)

Sadasnji automobili trose u normalnoj voznji 15-30kw, prosecno,i ako nema ostrih ubrzanja. Jednostavno, prestaju blebetanja i krece cista fizika, koliko energije je potrebno za promenu kolicine kretanja odredjene mase.

A dobiti spektakularna ubrzanja, sto je gotovo obavezno ako vec auto to moze, za to je potreban pun resurs, maksimalna snaga u raspolozenju.

Drugo, iskoristivost kruzenja energije je nesto realno, pa se na recimo utrosenih prosecnih 30kw na vozikanje, uz dve konverzije od po 10% gubitaka(skoro idealno) iznosi 36kw na brojilu...
Plus porez ili akcize za "namensku" struju...

Koliko ciklusa punjenja/praznjenja izdrzavaju baterije i koliko kosta novi set ???

Baterija na papiru ima garanciju 8 godina... barem kod vw-a... Međutim, njen kapacitet će rapidno da opada posle 2-3 godine.... nešto slično kao na laptopu... Njena kondicija će zavisiti od načina korišćenja, od vremenskih uslova i slično... a tu je vjerovatno bezbroj razloga da se garancija ne prihvati osim možda u prve dvije godine...
Cijene baterija ne znam ali ima tih e golfova polovnih na prodaji dvije godine starih...nikad ga nebi kupio...
Zamisli zimi neki zastoj na putu a tebi grijanje radi na baterije
Sa takvim vozilom ne treba napuštati grad...

Ja u tu autonomiju uopste ne verujem i mislim da je realno visa od 500km,ali im je neko dao zeleno svetlo samo da smeju proizvoditi do limita ispod 300.km,Davno sam citao da su jos oko 1900 godine postojali elektro automobili koji su prelazili oko 2-300 km,sa tadasnjom primitivnom tehnologijom u odnosu na danasnju.I sad nakon sto i kusur godina da autonomija ne napreduje uopste...hajte molim vas price za malu decu.

Nije tu samo neka autonomija problem, vec nacin koriscenja automobila uz doticnu autonomiju.
Ako bi se limitirala brzina na 20-50km/h, i srazmerno smanjilo ubrzanje, imali bi ogromnu autonomiju, ali je trziste vec izmodelovano, potrebe su vec uvedene, i niko ne bi uzeo automobil koji ne moze da prebaci brzinu 100km/h.

Poenta je da se iskorite benefiti ubrzanja, brzine, konfora i tek na kraju autonomije.

Setovi baterija recimo za Teslu su od 5000 do skoro 20000$ dolara, zavisno sta se zeli..mislim, nije moguce i jare i pare, potrositi sasicu penija na "gorivo", ustedeti na cupriji, a ne platiti na mostu...

Zbog specificnosti i slozenosti takvih vozila, tesko je ocekivati da "traju" preko 15 godina..sto je balkanski san...jos teze je ocekivati da ce moci da se aljkavo servisiraju ili karabudze, zanemaruju na razne nacine..rezultat je obicno porazavajuci i zavrsava pozarom.

Da oživim malo temu sa mojim viđenjem elektro automobila.

Kao nešto što je napravilo revoluciju u autoindustiji trebalo bi više posvetiti pažnje.

Prvo što se naslova tiče, elektro automobili su sadašnjost. Iako trenutno nije svaki drugi automobil na elektro pogon, njihov broj se svakodnevno povećava, zbog svih prednosti koje nude u odnosu na SUS motore.

Naravno konstatacija 'Tesla ili ništa' je na mestu, i trenutno su lideri u toj oblasti što se tiče kvaliteta, autonomije, tehnologije, i najvažnije mogućnosti punjenja.

Naveo bi prednosti i mane u odnosu na automobile na koje smo navikli. Naravno uzimamo za primer automobil marke TESLA

Prednosti:

1.Jeftinija vožnja, praktično besplatna ukoliko automobil punite na 'Super punjačima' kojih ima po celoj evropi, a njihov broj se stalno povećava.

Tesla automobili u proseku troše 250wh/km za neku normalnu vožnju, ako punimo kod kuće, računica je sledeća:

4km = 1kw
100km = 25kw
25kw x 2.110* = 55,25din

*Cena struje niža tarifa(noću), plava zona(potrošnja od 351-1600 kWh) Srbija

Dolazimo do računice da 100km u ovom automobilu košta 55,25din.

Može se praviti i računica za neku mini solarnu elektranu, verujem da bi računica bila dosta povoljnija.

po mojoj gruboj računici gde je uračano i gorivo i veliki i mali servisi za 8kw solarne mini elektrane potrebno je oko 80,000km da bi se isplatila, tačnije bili na 0. To je oko 2 godine što nije puno.


2. Efikasnije iskorišćenje energije


Pošto su motori tako reći 'direct drive' tačnije direktno povezani na osovine, nema bespotrebnog gubitka energije na prenose lancima i kaiševima.

3. Jednostavna konstrukcija smanjuje mogućnost mehaničkog kvara

Jedan(ili dva) elektromotor(a) je sve što pokreće ove automobile, tako da pored generatora za regenerativno kočenje su to jedini pokretni delovi u odnosu na klasičan sus motor( klipovi, radilica, razni roleri, španeri, turbina, uljna pumpa, vodena pumpa, kompresor od klime itd., i naravno cela menjačka kutija sa korpom lamelom itd..

Tesla automobili pa i ostali elektro automobili nisu dugo na tržišu da bi uvidela njihova izdžljivost, ali postoji slučaj gde je Tesla model S iz 2013. prešao oko 240,000km bez ikakvog kvara na mehanici koja pokreće automobil, i naravno bez ikakvog održavanja pogonskog sistema.

4. Jeftinije održavanje

Nema velikog servisa, malog servisa, zamene auspuha, korpe lamele, druk lagera i ostalih delova na motoru kojih ima previše na SUS motorima, pa lako mogu da otkažu.


5. Stabilnost

Pošto su baterije u podu, težina automobila je ravnomerno rasporođena pa izuzetno leži na putu što nije slučaj kod automobila sa SUS motorima , gde je automobil napred opterećen sa 300+kg, a pozadi prazan. Nije redak slučaj da zadnji kraj automobila zanese, pa je i to jedna od mana običnih automobila, koja se rešava naravno sa dva džaka cementa :)


6. Veći prostor za prtljag za istu veličinu automobila

Pošto nema klasičnog motora, ispod haube se nalazi korisni prostor za lične stvari

7. Vraćanje dela energije regenerativnim kočenjem.

Najbolji je primer uspon i spust na neko brdo. Ali se primenjuje i u gradu na semaforu i sl.

Klasičan( pa i elektro) automobil prilikom savladavanja uspona troši više goriva(energije), problem je kod klasičnog što i prilikom spusta trošite gorivo(mnogo manje naravno), dok kod elektro osim što je potrošnja energija kod spuštanja 0, regenerativnim kočenjem vi vraćate deo extra energiju koju ste utrošili prilikom uspona.

8. Izuzetan za kreni-stani situacije.

Svi smo svedoci gužve u saobraćaju gde po 15 20m prelazimo 2km, kao i čekanje na carini/naplatnoj ramni. Em sto udišemo izduvne gasove mnogih automobila pored nas, trošimo gorivo u leru, na kreni stani, habamo lamelu, kao i motor i njegove pokretne delove, dodao bih i umor prilikom menjanja brzina i pritiskanja kvačila, jer većina nas vozi manual, takođe i buka. Sa električnim automobilom je sve to izuzeto, auto cim stane, ne radi, ne haba se, ne troši energiju, ne postoji buka.. Vrlo lako i jednostavno se kreće napred za par metara, u novijim Tesla modelima, sa autopilotom, možete da čitate novine dok se on izvuče iz gužve, kao i preko mobilne aplikacije da pomerate auto(auto pilot imaju i neki noviji automobili sa SUS motorom, ali ono gore kao mana idalje ostaje)


9. Ne zagađuje se životna sredina

Sam elektro automobil ne zagađuje okolinu, ne ispušta gasove kao SUS prilikom sagorevanja, pa je vazduh čist tamo gde on prođe.

Iako će mnogi napisati da se kod nas el. energija dobija sagorevanjem uglja, koji opet zagađuje, istina je, ali i tu ima razlike jer se ugalj sagoreva na jednom području malo dalje od ljudi, a motori direktno izbacuju štetne gasove u gradsku sredinu gde udišu svi, pešaci, biciklisti, mala deca, bebe, pa i sami vozači.

Dodao bih da korišćenjem obnovljivih izvora energije(Sunce, vetar) dobijamo 100% čistu energiju i čistu sredinu.

10. Idealan za leto/zimu

Izuzetna stvar je to da zimi iz kreveta možete upaliti grejanje u vašem automobilu, i za 10 - 15min dok se spremite auto vas dočeka bez leda na vetrobranskom staklu, sa prijatnom temeraturom unutra. Takođe, iako to danas nije tako čest slučaj, dešava se da auto neće da upali, zbog hladnog vremena, jer je neki vitalan deo zadužen za paljenje otkazao(zamrzao) na velikom minusu se dešava da i gorivo zamrzne, pa to sve može biti problem kojeg kod elektroautomobila jednostavno nema.

Takođe leti, iz kafića možete upaliti klima uređaj, za 10tak min ćete ući u prijatno rashlađen auto koji je bio na suncu

11. Startan, snažan, izuzetan za preticanje

Tesla automobili raspolažu sa, u proseku, 400+KS, što je izuzetna cifra. Iako ne mogu da konstanto koriste svu snagu zbog temperature baterije, itekako je korisna za kritične situacije, za obilaženje itd.

Ni super automobili sa SUS motorom i tolikom snagom ne koriste svu snagu u svakom trenutku, jer nemaju potrebu, već je koriste periodično. Razlika je što motori sa tolikom snagom zbog kubikaže troše mnogo više goriva i kada idu 'normalnim' brzinama, što nije slučaj kod elektroautomobila koji ima u rezervi 400+KS, a koristi 100-120ks u svakom trenutku što je sasvim dovoljno za normalnu i malo agresivniju vožnju.

12. Jeftinija registracija

Pošto je elektroautomobil za koji se ne plaća ekološka taksa, kao za zagađivače poput dizela i benzina, manja je registracija što je prednost.


Ima još dosta prednosti koje su karakteristične za Teslu, ali ovo se generalno odnosi na Elektroautomobile.



Mane:

1. Ograničena autonomija za duža putovanja.

Današnja tehnologija omogućava da sa jednim punjenjem baterije predjemo preko 500km, sa klimom, što uopšte nije mali domet( možete otići na more u CG iz Beograda sa jednim punjenjem.)

Međutim za još duža putovanja potrebno je češće stajanje, i čekanje u proseku 1h za punjenje na super punjačima. Iako je to generalno kratko vreme za punjenje elektro automobila, i može se reći nešto dobro jer se i preporučuje odmor prilikom dužih putovanja kako bi se čula odmorila i telo promrdalo, a uslovljen si da stanes. Mnogi ne praktikuju jer ne moraju, pa se dešava pad koncentracije, oslabljenje motoričke sposobnosti, i najgore, kad vozač zaspi. I pored svega toga prilikom žurbe, čekanje 1h i duže za punjenje može da se oduži.

Maximalni domet koji je elektroautomobil imao jednim punjenjem je nešto malo više od 700km.


2. Vreme punjenja

Kao što gore napisah, u proseku 1h za punjenje elektroautomobila nije puno, ali u odnosu na 2min koliko može da traje punjenje automobila na fosilna goriva, je velika razlika.

Često na pumpi čekamo bar po 10min, dok se svaki auto napuni, dok ode da plati, dok provuče karticu, dok razgleda po radnji šta još da kupi.. pa dok jedan točilak koji radi na 4 pumpe stigne da usluži svakog, ume i to da se oduži.

Ako ćemo starom dobrom 'Vreme je novac' rado bih sačekao 1h i 30m, a da mi 70e(koliko u proseku košta pun rezervoar) ostane u džepu, jer ih za to vreme svakako ne mogu zaraditi.

Inače za 9min možete napuniti Teslu za sledećih 100km na super punjaču.


3. Vek trajanja baterije

Kod Tesle baterije i njihovu temperaturu kontroliše računar, pa je ona uvek u optimalnoj radnoj temperaturi što produžava vek trajanja baterije.

Pridžavati se preporuke da se ne pune često preko 80% i izbegavati česta pražnjenja do kraja, baterija će trajati dugo dugo.

Tesla daje garanciju 8 godina i neograničeni broj pređenih km, na bateriju i motore, što govori o kvalitetu.

Inače, za jedan od prvih modela il 2013. god, posle 150.000km kapacitet baterije je opao za 4%.


4. Nemoguće dostavljanje goriva ukoliko ostanete bez istog

Za razliku od benzina ili dizela, kojeg možete poneti u flašu i odneti drugaru koji je ostao bez goriva, ovde to nije slučaj.

S' obzirom da se danas sve više vozi na plin ili metan koji je takođe praktično nemoguće dostaviti, elektro automobil nije usamljeni slučaj.

Naravno do ovoga ne sme doći ni sa jednim automobilom, pa o tome i ne treba razmišljati, ali opet ostaje kao mala mana.

Teslin navigacioni sistem vas lako može odvesti do najbližeg super punjača, a pored svih tehničkih podataka o bateriji, kapacitetu, trenutnoj potrošnji energije, lako možete da organizujete putovanje.

Greska je mesati nasu "plavu" cenu struje i Tesline supercharging stanice. Babe i zabe - 2 razlicita kontinenta.

Prica sa nasom cenom struje podrazumeva da si pored cene vozila platio i ozbiljno opremljenu garazu za punjenje. Podrazumeva i da neces mnogo da se vozikas jer ces brzo izleteti iz plave zone. Prica sa solarnom energijom podrazumeva da vozis nocu a danju ga punis ... Snage koji ti turbo punjaci povuku iz mreze ne dozvoljavaju upotrebu termina mini solarna elektrana ...

Prica sa Teslinim vozilima i njihovim stanicama kaze da stuju dobijes za dzabe. Napravi i tu kalkulaciju. Vozis se za dzabe!!! Ako vozilo platis >100 K$ nista cudno. Ima doduse i ova serija 3 koja je 1/3 te cene i struja nije uracunata. Cisto da shvatis da je ta usteda u potrosnji placena unapred.

Prica o zagadjenju sredine je vec ispricana. Covecanstvo ne raspolaze sa tim kolicinama zelene energije. Zapravo ne raspolaze sa tom kolicinom energije iz bilo kog izvora. Tek se trebaju napraviti ti kapaciteti. A kad nesto fali na trzistu cena ode uvis. Ostaje fakat da je lakse i brze praviti dalekovode nego naftovode!

Tema je 'Elektroautomobili - bliska ili daleka budućnost?' a to što mi proseku kasnimo za svetom jedno 30 godina, nije nešto što menja tu budućnost.

Inače u skorijoj budućnosti je planirana izgradnja supercharging stanica i u Srbiji( Beograd, Novi Sad i možda još neki grad) tako da će ta dva biti 'na jednom kontinetu' uglavnom zbog stranaca koji žele da prođu kroz našu zemlju, a ko zna, možda u bliskoj budućnosti i kod nas zaživi taj trend.




Punjenje možeš vršiti na običnoj utičnici baš kao što puniš svoj telefon. Naravno brzina punjenja nije na zavidnom nivou, ali bi ujutru svakako mogao da odeš na posao za mnogo manje para nego što bi dao za fosilna goriva. Zbog toga se kućno punjenje uzima kao poslednji izbor, jer odeš do superpunjača, napuniš svoj automobil, i voziš se 2, 3, 5 ili 10 dana, i ponovo na 'pumpu' baš kao što radiš sa običnim automobilom.

Što se tiče plave zone, granica je 1600kwh što je više nego dovoljno. Da računamo da 600kWh trošiš na kućne aparate, 1000kWh ti ostaje za punjenje automobila.

4km=1kWh
1000kWh = 4000km mesečno iliti 133km dnevno. Mislim da je više nego dovoljno za svakoga da ostane u plavoj zoni. Čak i da se pređe u crvenu, cena skače na ~110din za 100km, što je opet povoljno.

Za mini solarne elektrane, niko nije pomenuo da praviš super punjače od 120kw, već 8kw gde ćeš za sunčani deo dana(6-7 sati) napuniti automobil za narednih 150 - 200km.




To je tačno, cena jeste visoka, ali je opet to luksuzni sedan, izuzetne snage i perfomansi, sa puno dodatne opreme. Za sličan auto sa sličnom snagom, kvalitetom izrade, premium materijalima unutra treba odvojiti bar 60% cene Tesle, a opet za gorivo(za veliku kubikažu i snagu računaj bar 15e/100km što mu dođe nekih 30,000e na 200,000 pređenih km.) plus servisi, i ostalo, zavisno od korišćenja automobila, dolazimo do toga da se nakon nekog vremena cena izjednačuje, a običan auto nastavlja da 'troši' budžet idalje.

Pošto su ti automobili za nas malo dalje, da se okrenemo novom modelu 3 koji si pomenuo.

Idalje je pitanje da li će se naplaćivati superpunjači za taj model, pošto su se mnogi bunili, ali da uzmemo predpostavku da hoće, svakako će biti znatno jeftinije od fosilnih goriva. Takođe, računica plave zone idalje važi i za ovaj model.



Slažem se, ali da bi uopšte došlo do pomaka, treba krenuti od negde. Evropa itekako radi na zelenoj energiji, a eto i par superpunjača u evropi koriste solarnu energiju.

Ljetos na moru sam se malo druzio sa masincima mornarima.
Jbt, srednji brodic ( prekookenaski) ima cirka 100 MW snage dizel motora.
Trosi kao sva vozila u R. Srpskoj zajedno, a nema nikakve DPF-ove, katalizatore i slicna cudesa auto industrije.
E onda ekolozi loze glupi narod na elektro automobile.
Kako da ne, smanjicemo potrosnju goriva za 7 promila ako svi kupimo e-mobile.

Najbolje je pitati kineze da li i njih 'sistem' laže kad kaže da im je zemlja zagađena





Velika je razlika kada se gorivo sagoreva 'preko okeana' i kada se gorivo sagoreva direktno u gradsku sredinu gde milioni ljudi udišu izduvne gasove.

Nisam slikao, ali sam imao prilike da budem u stanu na Novom Beogradu, zgrade tačno iznad autoputa. Na prozorima se za kratko vreme nakupi velika količina čađi, tačno se vide sitni kao opiljci na beloj stolariji.

To se u vazduhu ne vidi, ali ih svi mi udišemo svakodnevno.

Nafta je dragocen energent, zbog svoje energije, mogućnosti prenošenja i ostalog. Tako da taj prekookenski brod trenutno nema bolju alternativu za pogon (osim možda nuklearne energije koju koriste podmornice), pa je i opravdano što troši dizel da bi preneo ogroman teret.

Mi imamo alternativu, a trošimo taj dragoceni energent koji će jednog dana nestati, da bi se prevezli do grada i nazad, i potrošili 3-4l goriva, kroz grad, kreni stani, semafor, traži parking itd. Tu količinu može korisnije da iskoristi neki bager, radna mašina, traktor itd.

Niko o tome ne razmišlja, jer nafte ima dovoljno za našu generaciju, za dalje ćemo videti.

Opet kazem da sve izmesas i doneses pogresne zakljucke.

Ako sami Ameri kazu da je 1/4 cene stvarno vrednost auta, a 1/3 vrednost istrazivanja i razvoja, mozemo se dogovoriti koliko je cena te struje placene unapred. Predpostavi neku cifru, podeli sa tvojom predpostavkom koliko ce kilometara preci i das cenu po kilometru. Nikako nije 0 sto ti radis u kalkulacijama.

Kada kazes da auto trosi 25KW ne mozes par redova ispod napisati:

25KW nije 120KS !!! Da bi preticao sa 400 i ostvario onu malu potrosnju mora podugo da vozi nizbrdo. Takodje, ako mislis da ce neko ko je tao tolike pare za trkacki auto da kilavi sa 30KS u proseku ...

U ceni goriva imas puno zahvatanja drzave a vezano za puteve, bezbednost u saobracaju ... zato je loz ulje dosta jeftinije od dizela. Drzava se nece odreci tih naplata i realno je ocekivati da ce za isti iznos podici cenu struje za vozila. U tvoje kalkulacije dodaj procenu koliki je to iznos.


Cekaj, 80.000km => 20.000KWh => 42.000 din Mozes li specificirati koliko m2 kolektora, koje aktuator i elektroniku ima ta elektrana od 8KW za te pare?

O zagadjenju. U Srbiji ima 1,5 miliona vozila. Ako racunamo autobuse, kamione i ostale, cifra odlazi na nekih 2.1 miliona. Daj mi procenu - koliko Djerdapa treba izgraditi? Ako je broj veci od jedan (mnogooo je veci), daj mi lokaciju gde to da izgradimo jos jedan Djerdap. Ja jedino vidim mogucnost da se igradi jos nekoliko T elektrana u Obrenovcu. A to se mnogima u Novom Beogradu nece svideti. Ni sada ni kada nadoknadimo to zaostajanje od 30 godina.

Secam se da je jedan clan iznosio racunicu na nekoj drugoj temi za ovu problematiku ali da me ubijes sad ne mogu da nadjem. Znam da nisu bile ni termoelektrane ni hidro vec nuklearna. Racunica je bila pristojna
Heh nasao (nuklearna je bila kljucna rec )
http://www.elitemadzone.org/p3463344

Nikako mi ovde nije jasna sama formulacija termina "buducnost", da li se to odnosi na situaciju da se Tesla pojavi na sajmu i neko ga kupi, pa time buducnost postaje sadasnjost, ili se ima u vidu mogucnost da prosecan vozac u Srbiji vozi Tesla automobil? Prosecan vozac u Srbiji vozi automobil star 15 godina i prelazi 20.000 km godisnje. Evo, ja sam prosecan vozac i recimo da imam mogucnost da nekako premostim cinjenicu da cene polovnjaka na mobile.de krecu od oko 60.000 evra, sto znaci da u Srbiji registrovan na moje ime moze da bude za 85.000 evra. Zanima me sledece:
(nabavna cena + troskovi energije + troskovi odrzavanja tokom zivotnog veka sa svim zamenama baterija + malo limarijskih delova, uzmimo da ce jednom godisnje neko da mi razbije branik/vrata/krilo/neko staklo + jos sta tu kosta a ja eventualno zaboravio) / predjeni broj kilometara tokom zivotnog veka. Pri proracunu uzeti da ja kao prosecan vozac prelazim godisnje 20.000km.

Ja sam nesto racunao da me troskovi odrzavanja u perfektnom stanju vozila na gas izadju 100.000 dinara na 100.000km, a nekima koji su losije izabrali iznose i dvostruko vise. Troskovi goriva 4-7 po km (cng-lpg). Nabavka polovnjaka koji moze da predje jos 100.000 km kosta prosecno 300.000 dinara. Delovi limarije u boji vozila se mogu naci za 3000-5000 din kom. Ako uzmemo da taj Tesla star 3-5 godina moze da se eksploatise jos 15 godina, ja za to vreme u najgorem slucaju sahranjujem 3 kom EURO3 polovnjakaili adekvatna kakvi se budu ovde najvise prodavali za 5 i za 10 godina. Prema napisanim podacima, ukupni trosovi tokom narednih 15 godina (300.000 km) su mi ispod 3.000.000 dinara tj. ispod 25.000 evra. Podeljeno sa 300.000 km, izadje da prosecnog vozaca na cng-lpg predjeni kilometar kosta do desetak dinara, a u Tesla automobilu bi ga kostao 50 dinara! Toliko u gradu u kom zivim uzima taksi. Jbg, bas sam se bio zagrejao za ovu temu, ali ispada da je koriscenje Tesla vozila suludo skupo! Sve je to lepo, taj luksuy, te performanse, ali to prosecan vozac nije spreman da ga to kosta ni duplo u odnosu na neku prosecnu varijantu. Znaci, sto se prosecnog vozaca tice, za sada nema elektrifikacije u najavi.

Tesla automobil(bar ovi modeli koji se danas prodaju) nisu namenjeni obicnom kupcu, vec bogatijem sloju ljudi. Ne znam zasto se uopste uzima Tesla kao primer, cisto sumnjam da prosecan vlasnik Tesle radi racunicu koliko ce da ga kosta elektricna energija za 5 godina itd...

Bolje da se uzme za primer Nissan Leaf koji vise prilici srednjoj klasi i sasvim moze da zadovolji potrebe gradskog vozaca.

Pa eto, onda smo resili dilemu, Tesla kolko ove godine moze da se vozi po Beogradu i to citava 3 primerka.

Nisan Leaf stvarno jeste bolje poredjenje, ali dajte proracun moze li nabavka polovnog i 10 godina prosecnog koriscenja da izadje manje od 2 miliona dinara. Mozda i moze, ali tada mozemo da kazemo tek da je cena kostanja podjednaka kao na metan-plin, a ne da je niza.

Elektricni automobili su relativno nova stvar, i tesko je razmisljati na takav nacin. Ne postoje hiljade polovnjaka, ne postoji gomila majstora sa iskustvom rada na njima, ne postoje hiljade korisnika tako da je tesko davati takve prognoze i racunice.

Troškovi vožnje nisu 0 naravno, Gume, paknovi i drugi potrošni materijal nisam uzimao u obzir jer se isti troše, da kažemo u istom iznosu za bilo koje vozilo slične klase. Poenta je koliko drugih stvari koštaju kod SUS motora, a nema ih kod elektro.

Šta više, zbog regenerativnog kočenja, paknovi se manje troše.



I kod ostalih plaćaš, brend, razvoje novih tehnologija i ostalo. Gorivo nije uračunato u cenu, kao ni delovi servisa. Jeste manja cena, ali auto koji od 0-100 stiže za 2,8s je kolko ja znam trenutno samo Bugati(u fabričkoj izvedbi), koji svi znamo koliko košta. Plus je to sportski automobil, a ne porodični sedan od 2tone kao Tesla Model S P90D

Kao što mnogi rekoše, a i slažem se da je preskupo za naše uslove, primer je odličan da se dokaže da je tehnogija napredovala da može da elektro automobil može da parira automobilu na fosilna goriva u skoro svakom segmentu, a da je bolji u više segmenta.




Sad ti mešaš babe i žabe.

Prvo da napišem kako Teslina snaga funkcioniše.

Uzeću za primer Model S P90D

503 hp rear, 259 hp front motor

463 hp je ograničenje baterije.

Znači 463HP je maksimum koji može da izvuče baterija i za to ima ograničeno vreme.*

Ne računam Ludicrous mod gde je snaga 532hp.

Znači sa 463HP može da ide 255km/h, ali ne sat vremena zbog temperature baterije, tačnije postoji softwerski limit koji ne da da dugo voziš tom brzinom da ne bi došlo do oštećenja baterije.

Ali zato 150- 160km/h pa i više možeš voziti bez problema(sa tih ~120ks)

25kW/100km je neka prosečna potrošnja za normalnu(kombinovanu) vožnju, u granicama ograničenja koju praktikuje 99% vozača (30 škola, 50-60 naselje, 80 regionalni i magistralni put, 120-130 autoput) izuzimamo Nemačku i Autobahn

i da, Tesla Model S nije trkački auto kao što si naveo već običan porodični auto. To što elektromotori omogućavaju toliku snagu, a da pritom možete da krstarite malim brzinama uz minimalnu potrošnju je stvar tehnologije koju elektro automobili pružaju. To svakako nije slučaj sa 6.0 V12 motorima...

Niko i nije govorio o preticanju sa '400' i 250Wh/km. Kao što i običnom automobilu piše prosečna potrošnja na 100km/7l, ona se penje na 17l kada ideš velikim brzinama(Fizika..)





Welcome to Serbia.

Ovo uopšte nije isključeno, malo teže može podići struju za vozila, ali lako može prilikom registracije da uvede posebne stavke za eletkrična vozila.

Dok u drugim zemljama daju subvencije za nabavku takvog vozila, i prave besplatne stanice za punjenje u cilju zaštite životne sredine i čistijeg okruženja, kod nas bi verovatno uveli dodatni porez na ekologiju.



Rekoh već gruba računica. I ovde na forumu se pominje cena od 1000e/kw solarne energije, neka bude 10,000e investicija, to je oko 112,000km u gorivu(dizel 7l/100km), oduzmi dva velika i 12 malih servisa, dolazis do cifre nešto manje od 100,000, ili posle 100,000km(2-3god) ti si isplatio investiciju koja bi trebala da funkcionise još bar 20godina.





Evo Ivan Adžić je iskopao jednu zanimljivu računicu od člana Marko83 odgovor na tvoje pitanje ne bi uspeo bolje da napišem.

Citat:

Marko83:

Citat:

Zarko Silic:
Nisi pazljivo procitao sta sam napisao, ali ponovicu.
Cak i da se proizvede dovoljan broj elektromobila, pa cak i da budu pristupacni, energetski resursi ne dopustaju da se takvi automobili mogu voziti kao sto se trenutno voze automobili na postojeca goriva.

Bilo bi neophodno obezbediti infrastrukturu za napajanje i punjenje baterija sto ne ide bas tako jednostavno. Vec je sada sa ovako mizernim brojem elektromobila ovaj problem izrazen. Nije tesko zamisliti kakav bi problem bio0 ako bi se takva vozila omasovila. Bez velikog broja nuklearki nezamislivo ce biti pokrenuti takav jedan sistem, ali se tada namece pitanje ekologije?

Svakako ce Kina odigrati ulogu velikog zamorca, obzirom da nemaju pristup ruskom plinu :D

P.S.
Za one koji vole da racunaju neka probaju da izracunaju samo za Beograd, uzimajuci broj registrovanih automobila, prosecnu snagu od 50 KW, i prosecnu kilometrazu od nekih 20.000 km godisnje, kolko je Djerdapa potrebno samo da bi se napunili beogradski automobili :D

Previše proizvoljih rečenica da ne koristim sad tvoj omiljeni izraz :) (@vladd ga se seća)
Idemo redom: Kako misliš da Kina nema pristup ruskom gasu? Skoro su potpisivali nešto...verovatno se sećaš...

Evo ja volim da računam, matematika mi uopšte nije strana. Idemo redom. Uzeću taj mrski model Tesla kao reper.
Sa jednim punjenjem baterija prelaze 500km ali za naš račun uzeću da prelaze 300km. Iako mislim da je preterano 20k km godišnje i da je prosek u Srbiji daleko manji ali uzeću ovu tvoju cifru.
20.000km / 300km * 50KW = 3333KW godišnje. Ako ima 2.000.000 automobila u Srbiji(zašto da računam SAMO Beograd...) to je 6.666.666.667 KW godišnje ili prevedeno u Djerdape = 1.25 Djerdapa za sve registrovane automobile u Srbiji. (pričam o elektrani Djerdap 1)
Za prvih 5 meseci smo uvezli nafte i naftinih derivata u vrednosti od 760.000.000$. Ako se nastavi takav trend do kraja godine uvoz će iznositi 1.800.000.000$

Cena izgradnje 1KW nuklearne elektrane je 2000$. Uz uzimanje kredita ta cena skače na 4000$ po KW.
Za elektranu veličine 1.25 Djerdapa potrebno je 1300MW a to je: 1300*1000*4000$ = 5.200.000.000$.
To je manje od 3 godine uvoza nafte.
(jeste i ja sam protiv davanja dugmića nuklearne elektrane prosečnom srbinu...ali bi valjda mogao da se sklopi ugovor sa ekipom koja gradi elektranu da oni daju ljudstvo za održavanje elektrane :D )

Neka okvirna računica, verujem uz preciznije podatke da bi računica za električni automobil bila mnogo povoljnija što se tiče broja Djerdapa.

Te cene polovnih vozila koje si naveo su na nivou ponude/potražnje, a nikako realne cene. Tačno je da se za te pare može uzeti dobar polovnjak, ali to nije njegova realna vrednost već zakon ponude potražnje.

Pratim oglase bicikla, i automobila, zapažanja su sledeća:

Prosečno loš bicikl košta prosečno 200e

Malo bolji bicikl košta 400e

da ne idem dalje...

Zastava 101, 128, Yugo, Lada, Stariji renoi itd koštaju od 100-500e, u voznom stanju, registovani(100e registracija) neki sa atestiranim plinom(plin bar 200e), novim akumulatorom, gumama...

Da li je realno da jedan bicikl od 10kg košta isto/više nego jedan automobi(tonu gvožđa) u voznom stanju, sa svom opremom?

Naravno da nije. I da pitate šta se bolje prodaje, bicikli od 400e ili automobili od 400e, verujem da znate odgovor.


Kao što reče Dalibor nije Tesla kupljena da bi gledali da uštedimo svaki dinar, ali ako već praviš poređenje, uzmi neki automobil iz visoke klase, sa sličnom snagom, u istom cenovnom rangu kao Tesla, pa napravi istu tu kalkulaciju, koliko bi njegova ekspolatacija koštala na 300,000

@Tajmija
Totalno je besmisleno da teslu uzimas kao neki etalon za poredjenje el automobila sa klasicnim.

Tajmija, ja nisam pominjao realnu vec nabavnu vrednost, i nisam pominjao Miskovice, Kostice i Karice, nego prosecnog vozaca u Srbiji, tako da je sve sto sam napisao vrlo jasno. Ako prosecan covek u Srbiji za 15 godina primi plate/penzije red velicine 50.000 evra, onda je sasvim jasno da on u tom periodu moze na posedovanje i koriscenje vozila da ulupa manje od 25.000 evra i tu gubi znacaj svako ubrzanje za 2 sekunde, 400KS i slicno sto kosta 150.000 evra. Ja stvarno nemam pojma koliko izadje koriscenje luksuznog automobila na 15 godina, niti to zna iko ko radi prosecan posten posao, to treba da pitas narko bosove, tejkune i korumpirane politicare, ja trenutno ne mogu da se setim nikog drugog ko bi u Srbiji mogao da koriscenje automobila koje kosta red velicine 1.000 evra mesecno. A i racunicu komplikuje cinjenica da tajkun koji kupi Tesla auto ne ide da ga vozi 15 godina dok se ne raspadne, vec da na svake 2 godine kupuje nov model a stari prodaje u pola cene, tako da bismo onda dosli do mesecnog iznosa o kom je suludo pricati.

Interesovao sam se za tvoju kalkulaciju, ali dobio samo spinovanje. Nijedan odgovor. K'o da smo u skupstini. Do daljega prihvatam zvanicne brojke US Department of Energy. Po njima se placa porez i stvarno su vrlo pouzdane. Posle Folcvagena u sve se sumnja, pa kazu da je i sa Teslom slagano jedno 30%. Vlasnici se slazu da su cifre nabudzene ali ne toliko!!

Kako god, za neki savremeni model:
https://www.fueleconomy.gov/feg/Find.do?action=sbs&id=36979
Nekih prosecnih 92 MPGe (predjeno milja sa galonom goriva - ekvivalent), ili po naski ekvivalent od oko 2.6l/100km. Ima i koliko je cena po kilometrazi. Kazu da ustedis na gorivu 3000$ za 5 godina uz tamo neku standardnu grad/auto put potrosnju. Za kola od 95000$ i nije nesto. Ali nije ni za bacanje - mozes doplatis za bolje patosnice ili dobijes par cvoka sa ugraviranim imenom firme ... sta znam.

Hvala ti za Ivanovu poruku i podugacak citat. Bas sam se pitao kako se to misem klikne na link. Nazalos, Milos mesa KW i KWh. Jedno je snaga a drugo energija. A i koristi u racunu potrosnju koja je manja od onoga sto ti koristis. Nebitno. Ostaje pitanje gde napraviti taj novi Djerdap. A moze i : gde i kako napraviti tu novu A-elektranu. Svi proizvodni kapaciteti su zauzeti u Kini mnogu unapred!

Mislis da ces lakse nabaviti sama kola. Do sada su proizvodili par desetina hiljada godisnje. Sa ogromnim ulaganjem , ocekuju da ce 500.000 proizvesti do kraja 2018. Ali, to je uglavnom vec kaparisano ... Giga fabrika akumulatora treba da krene tek pocetkom 2017.god a pun kapacitet se ocekuje tek 2020.godine.

Dolazimo do pitanja sta je to Buducnost. Jel' to Vuckovih "za 2 godine", realnih "za 20 godina u EU" ili pricano o nasim unucima. Koliko je bilo potrebno benzincu da zavlada. Ocemo li ja i Darko doziveti da ferarije, bugatije i druge krseve Evrova deponuje na nase puteve?

Slažem se, ali možeš li nam napisati zbog čega tako mislis? :)



Ne zbog zbog čega su se svi uhvatili za Teslu i Srbiju. Valjda ne zbog moje 'plave zone' gde sam samo hteo da iskažem koliko trenutno košta vožnja elektro automobila u Srbiji. Pod pretpostavkom da smo taj automobil dobili na lutriji ili ga ukrali, cena je tolika, oko 10x jeftinija od danas najjeftinijeg goriva, metana. Da li će cena skakati zbog akciza, ili će država dati povlastice za takva vozila ostaje našim stručnjacima da donesu odluku.

Tesla je uzet za primer kao najbolji predstavnik svoje vrste automobila(električnih) za poređenje sa običnim automobilima. Mogao je primer biti i Yugo elektro iz samogradnje sa olovnim akumulatorima, ali to svakako nije dobar primer za poređenje jer je svaki običan auto bolji od njega.

U razvijenim zemljama Evrope, 80.000e nije nega astronomska cifra, porodica gde dvoje rade za par godina mogu da obezbede toliku svotu novca za novi automobil.

Kao što već rekoše , Nissan Leaf je auto koji bi bio dobar za poređenje u Srbiji i zemljama okruženja, ali auto koji daje garanciju 160,000km na bateriju mi ne uliuva poverenje, i ne bih ga uzeo kao izbor kupovine, za razliku od Tesle i modela 3 koji nudi 8 godine garancije kao i Nissan, ali uz neograničen broj pređenih km.



Ako misliš da bilo koji proizvođač automobila(pa i Tesla) može da navede 100% tačne podatke o potrošnji grdno se varaš.

Oni iznose neke prosečne cifre, testirane verovatno u idealnim uslovima i to nikako ne može biti cifra za svaki teren, i svakog vozača.

Ono: u knjižici mi piše 5l/100km, a nas petorica stokilaša svako sa po dve krmače torbe u gepeku krenuli na Kopaonik, gore na krovu skije, sa punim rezervaorom, na autoputu pun gas, i trošio 9l/100km. Lažu ovi nemci majku im..

a kada ideš autoputem iza kamiona tempomatom 70km/h, onda ti je potrošnja ispod 4, pa si zaebo nemca koji nema pojma da izračuna potrošnju.

Potrošnja zavisi od više faktora:

- Brzina kretanja
- Konfiguracija terana( usponi, spustovi, oštre krivine, itd)
- Teret u automobilu( da li je prazan ili pun)
- Otpor vetra( da li je bočni, čeoni ili u 'leđa')
- Gume i pritisak u gumama
- Trenje guma sa asfaltom(kvalitet i starost asfalta)
- Noć/dan( kratka duga svetla / dnevna svetla)
- zima/leto( grejanje / klima - otvoreni prozori )
itd.

Kod Tesle je prednost real-time monitorinig potrošnje u Wh za svaku situaciju, pa se tačno može znati u svakom trenutku koliko se energije troši za savladavanje određene deonice puta.

Tu je matematika jasna, jedino ako trip meter ne laže, pa za njegovih 100km se predje npr 95 realnih.

p.s. šta ti nije jasno oko kalulacije ? pokušaću da objasnim




To su informacije za USA gde je gorivo verovatno najjeftinije, a struja jedna od skupljih.

Ako sam dobro razumeo 1 galon(američki) ili 3,785l benzina = 33.7 kWh što znači da bi Tesla sa svojih 25kWh/100 troši 0.6557377049180327 galona ili 2,58l(2,6l kao što si naveo) na 100km. Trenutno zanemarimo cenu, ispada da je elektroautomobil bar 3x efikasniji u iskorišćenju energije od običnog benzinca slične težine, a nikako približne snage. Zanimljiva računica.

Kod nas galon benzina košta: 500din
a 'galon' struje: 71din

što ispada 7x manje

Da izjednačimo cenu goriva i struje, dolazimo do toga, da opet cena vožnje na dizel košta duplo više od struje, a vožnja na benzin 3x više zbog neefikasnosti.



Za Đerdap ne znam, verovatno nigde jer ga do sad nisu napravili, a za nuklearnu elektranu ne vidim razlog zašto ne bi mogla da se napravi. Imamo vetrovitu i osunčanu Vojvodinu, možda bi vetro i solar parkovi bili bolje rešenje.



Budućnost je to što je tolika potražnja za tim vozilima da fabrika ne može da isporuči tražene količine. Svest ljudi se menja, kako za očuvanje životne sredine i korišćenje obnovljivih izvora energije, tako i za jeftiniju, kvalitetniju, mirniju, tišu, i lakšu vožnju.

Nije Tesla jedini proizvođač el. vozila. I drugi su počeli sa tim trendom. Nemci sa Golfom, Passatom, BMW-om, Italijani sa Fiat 500l-om, Japanci sa Nissanom itd.

Sigurno je da u skorijoj budućnosti svaki drugi auto neće biti električni, obični automobili su zauzeli tron i voze se preko 80 godina, nije jednostavno sve to odbaciti za 'par godina' Takođe i zbog svojih mana(domet i brzina punjenja) nisu upotrebljivi u svim uslovima, ali za preko 60% vozača električno vozilo bi bilo efikasno i korisno baš kao i vozilo na koje su navikli.

Inače Teslina tehnologija 'Battery Swap' nije zaživela iz nekog razloga, verovatno zbog dosta ulaganja, i raznih peripetija oko vraćanja baterije i ostalog, ali je svakako nešto zanimljivo što brzinu 'punjenja' smanjuje na nivo ispod punjenja običnog automobila na pumpi.

Buducnost je vec sada :)

Dve vesti od pre par meseci:
http://www.b92.net/automobili/...6&mm=05&nav_id=1137689
http://www.b92.net/automobili/...6&mm=05&nav_id=1137506

Ovo za VW nisam znao, i drago mi je što to čujem. Kao jedan od najkvalitetnijih proizvođača autombila, koji vodi računa i o najsitnijim detaljima, verujem da će izbaciti kvalitetan proizvod i posvetiti se poslu kao što umeju

Što je veća konkurencija, to će cene samo padati.

VW je daleko od kvalitetnog proizvodjaca i ne vode racuna o bitnim mehanickim delovima a kamoli detaljima. Postoji stotine postova na ovom forumu o tome.
Statistika kaze:

The 2016 list of the most reliable car manufacturers contains many names we’ve come to expect to see near the top as a result of their performance in previous surveys. Japanese brands dominate the top 10 with Lexus, Toyota, Honda, Mazda, Suzuki and Subaru all making the cut.

1. Tesla - 97.54%
2. Lexus - 97.25%
3. Dacia - 96.45%
4. Toyota - 95.03%
5. Honda - 94.61%
6. Mazda - 94.58%
7. Suzuki - 94.36%
8. Skoda - 94.35%
9. Subaru - 94.32%
10. Kia - 94.17%

Least reliable car manufacturers
23. Audi - 90.43%
24. Fiat - 90.19%
25. Hyundai - 90.15%
26. Ford - 89.91%
27. Alfa Romeo - 89.76%
28. Nissan - 89.05%
29. VW - 89.01%
30. Land Rover - 88.20%
31. Jeep - 87.93%
32. MINI - 87.09%

Zato sto je to jedno luksuzno vozilo koje nije namenjeno motorizaciji sirokih narodnih masa.
treba gledati vozila od 15-20k i sta ona mogu da ponude, a ne 3sek do 100kmh i 400ks.

Buducnost el vozila je prvenstveno u gradskim automobilima jer im je trenutni domet 200km dovoljan samo za zone gradova.

Renault ZOE je svakako primjer modernog gradskog auta na struju. Recimo da se svaku noć puni, taj auto može zadovoljiti svačije dnevne potrebe za prijevozom (posao, škola, vrtić, pijaca...) Naravno, za dužeg putovanja nije - još...

U UK su pored Tesle dosta popularni i:
- Nissan Leaf
- Reanault Zoe (manje popularan)

Nissan je izbacio Leaf sa 30kW baterijom sa kojom se moze preci oko 200-250km sto i nije tako lose. Kod Zoe baterija je uvek u vlasnistvu Renault-a i korisnik placa mesecno rentiranje baterije dok je kod Nissana baterija u vlasnistvu kupca.

Ima dosta stanica za punjenje po UK i za sada je besplatno. Problem ce biti kada broj elektricnih autombila poraste odmah ce poceti da naplacuju (isto kao i sa plinom sto je cena bila smesna u pocetku pa su posle nabili akcize).

Računica koju je na opasku vašeg moderatora napravio marko83 je netačna, skoro smiješna. Verovatno je momak pod jakim uticajem Bačevićeve matematike.

Marko83 ne razlikuje kilovate od kilovatčasova pa je to verovatno razlog uskraćene replike od strane moderatora.
Kada je video sa kakvim panjevima ima posla, u startu je odustao

Po markovoj matematici, jedan "Tesla" potroši struje koliko i 3 bojlera u garsonjeri.


_{[Ovu poruku je menjao Gost2 dana 12.01.2017. u 00:20 GMT+1]}

Ceo opus koji je Tajmija napisao u ovoj temi nije vredan ozbiljnijeg komentara.

Prema gruboj računici, ali računici sa debelom rezervom u pogledu pozitivne tolerancije, za pokretanje samo srbijanskog voznog parka bilo bi potrebno izmedju 15 i 18 Đerdapa.

Ako znamo da je izgradnjom samo Đerdapa 1, prosečan nivo podzemnih voda u Vojvodini podignut za 1 m, izgradnjom još 2 Đerdapa vaskrsnulo bi Panonsko more

Ne znamo, možda bivši ministar Bačević ima neku drugačiju raćunicu?

Malopre ti odgovorih na jednoj drugoj temi, pogledah profil i videh ovu poruku. Zasluzuje da se covek posveti
Mozes li malo detaljnije opisati ovo sto pricas? Zasto ti je toliko neobicna potrosnja Tesle u odnosu na bojler ako se zna kapacitet baterija i koliko se prelazi sa jednim punjenjem baterija a isto tako se zna snaga grejaca tri bojlera i koliko vode zagreje godisnje. U jednom slucaju se predje 20.000km u drugom slucaju se zagreje 350.000L vode.
Vrlo cudno i ostrasceno pises ako ti je tacno ovo iz profila: Technical University of Vienna

Molio bi za malo detaljnije objasnjenje i ako moze sa nekim ciframa. Kakva se matematika krije iza ovih 15-18 Djerdapa. Daj cifre

ne znam koji ti deo nje bio jasan?

a da , fiat punto benzin/plin je najbolji auto na svetu, sve ostalo nije vredno pomena ni komentarisanja.

Vredno je komentarisanja, ali od strane nekog stručnog, ne tebe na takav način.

Prvo moraš da naučiš osnovne stvari o struji, baterijama pa onda o automobilima uopšte, pa onda o industriji uopšte, itd, da bi mogao tako da nastupaš.


on topic: dobar test Tesla model S P100D:

Ok, ceo život se čovek uči, ništa strašno

ti kao stručnjak nam objasni šta sam ja to pogrešno napisao, izračunao i ostalo, i objasni svima( pa i meni) zašto moj post nije vredan pomena?

nisam diplomirani inženjer na odseku elektroautomobilizam, pa sigurno nije sve u W tačno, ali evo ti prilike da nam kažeš malo više o svemu tome, kad sebe smatraš vrhunskim stručnjakom, dokaži, i ja ću ti reći, svaka čast

Prozivke ćeš da ostaviš za kafanu ili neko drugo tebi omiljeno mesto, a što se tiče ES-a, predlažem ti da temu pročitaš od početka i u njoj ćeš o elektroautombilima i pratećim pojmovima naći dosta podataka.

Stvari na tom polju se menjaju relativno brzo, zato sam i otvorio ovu temu da bi u njoj mogli da pratimo napredak elektroautoindustrije i svega što uz nju ide.

A što se tiče temljnijeg znanja o struji, baterijama, tehnici i automobilima uopšte, to ne možeš tek tako besplatno i servirano da nađeš na Internetu, za to postoje institucije koje se pohađaju godinama.

Može.

Otvorio si temu sa jednom rečenicom i dva klipa sa maximalnom brzinom i test 0-100, bez ikakvih tehničkih podataka. Bez uvrede, ali na top speed i 0-100 se klinci lože.

ne znam ko je koga prozvao, ti mene ili ja tebe ? živ čovek greši, obrazloži šta to ne valja, ako već tvrdiš da sam debelo pogrešio, a ne ono, nemaš ti pojma, i staviš tačku.


Temu sam pročitao i osim wow, baterije crkavaju, ne može to kod nas, skupo, nisam naišao na neke konstruktivne odgovore.


Kao što ti reče Shadowed, možeš naći itetako, i to verovao ili ne mnogo bolje nego što bi ti ijedna obrazovna institucija u Srbiji prenela s obzirom da nove tehnologije prvo izlaze na interentu , pa odatle profesori uzimaju i prenose svoje znanje.

Nije bilo sumnje da ćeš ti to tako "kratko i jasno" reći.

Pošto kažete da sve možete lako da pokupite sa neta, čime želite da obesmislite bilo kakvo formalno obrazovanje, eto sve to što ste ti i Tajmija našli na netu i čime ste se obrazovali - postujte ovde.

ES će od toga imati samo koristi. A možda i mi neuki koji se nismo obrazovali preko neta naučimo nešto.



_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 08.02.2017. u 18:37 GMT+1]}

Moj prvi susret sa elektorautom je bio u Italiji pre nekih 6 godina. Ne znam koliko se to moze nazvati autom. Renault twizzy. Kostao je tacno 8000 evra a moja provincija je davala popust 4000 evra ko hoce da kupi. Bio sam u iskusenju a onda rekao sebi

- prvo to je nova stvar i sigurno je skupa u pocetku. Sta da placam i te 4 kad ce sutra kad krene biti mozda 2000 evra.
- meni je sve to bilo onako malecko malo osecao sam se nesigurno pogotovo u ovo vreme grdosija.

Posle kad je dosao ZOE rekoh sebi ovo je dobra stvar ali mi objasni tip da se baterija ne kupuje vec iznajmljuje od Renoa i bilo je bogami dobra svota.

od tada je proslo dosta vremena ali ti elektroauti nesto bas i nisu zazvieli ovde. medjutim zimus sam bio u norveskoj i tamo je to pravi HIT. Redovno ima punioca obicno na javnim parkinzima ostavljeno par mesta za njih i besplatan prikljucak. Ono sto me je odusevilo npr jedno jutro mraz, -15, duva vetar sve okovano ledom tip samo ulazi u elektroauto neki kao toyota slican yarisu (mozda sam pogresio model) samo ga je kresnuo svetla se upallise i on odzuja. Ni cuo se nije. Nema kresanja nema nista.


STA MISLIM ?

Realno, extra stvar. ALI, kao i kod svih novih stvari treba da zazivi i onda ce biti i vise love za razvoj, jeftinije za kupiti.... slicno i mobilni kad su se pojavili mala nokia kostala je vise nego danas iphone7, a tek impulsi i saobracaj.... treba vremena

neverovatno ali i twizy i zoe se jos prodaju i to po 6900 i 22,500 !

Niko ne želi da obesmisli formalno obrazovanje, već je poenta da se internet koristi kao izvor znanja za formalno obrazovanje.

ja koliko znam , u Srbiji trenutno ne postoji škola koja je specijalizovana za elektroautomobile, kao što postoji za SUS motore i automobile.

Nemamo proizvodnju ovih automobila, a nešto nisam siguran na neko u labaratoriji testira i razvija ovu tehnologiju kod nas, sve i da se radi na tome, radi se na dosad otkrivenim principima jer nemamo para za neki veći razvoj.

Da li kod nas postoji stručnjaci koji su upućeni u savremene tehnologije u EV industriji? naravno da postoje, ali je glavno pitanje kako su oni došli do tog znanja?


Čitajući knjige iz 1970tih, studirajući na nekom od naših fakulteta gde ne postoji odsek EV, ili čitajući stranu literaturu, iskusta iz prve ruke i tehničke podatke proizvođača i eventalno praktično iskustvo na osnovu svojih saznanja?


Ti kao formalno obrazovan, u doba kada je NI-CD bio vrhunac tehnologije, nisi mogao da znaš o kompjuterskoj kontroli rada Li-ion baterije, senzora temperature, brojača ciklusa punjenja , jer to tada nije postojalo, već si to naučio na 'teži' način, sigurno nisi ponovo išao na fakulet već si na internetu saznao princip rada, tehnologiju Li-ion baterija i ostalo. Ili kupujući i čitajući knjige od po 600 strana, što je danas nepraktično, s obzirom da na internetu možeš naći interaktivno objašnjenje sa praktičnim prikazom.

Pa, i ti si samo rekao da ne moze. A ja da moze. Nije da si dao vise obrazlozenja i objasnjenja.


Nauci da razlikujes "moze nesto da se uradi" od "uradio sam". Takodje, nisam rekao da je lako.

Nemojte precenjivati formalno obrazovanje. Pre nedelju dana smo u radni odnos primili inzenjera neke vise elektro skole koji ne zna koja je razlika iymedju struje i napona, niti zna kako glasi omov zakon (a i jedno i drugo bi trebalo da zna svako ko je zavrsio osnovnu skolu). Iskustvo pokayuje da se formalno obrazovanje nekako moze steci a da se nema realno znanje, dok sa druge strane sama cinjenica da neko provodi sate i dane proucavajuci pojmove i procese iy elektronike govori makar toliko da je zainteresovan za sticanje znanja. Sad je tom inzenjeru neposredni rukovodilac covek koji od formalnog obrazovanja ima samo osnovnu skolu, ali je tokom 15 godina rada nekako naucio da radi mnogo stosta iz oblasti elektrotehnike - od servisiranja mobilnih telefona, preko citanja projekata gde je shema na 100 strana, do vodjenja grupe ljudi koja implementira kompletno elektroenergetsko postrojenje. Nemojte sad to gledati kao opsti slucaj i pravilo, ja i pored takvih iskustava ne zelim da potcenim formalno obrazovanje. Formalno obrazovanje ima odredjen znacaj, interesovanje za elektroniku i samostalno sticanje znanja takodje ima neki drugi znacaj, iskustvo na konkretnim projektima ima treci znacaj, ljudski kvaliteti imaju cetvrti znacaj... Idealno je kad jedna osoba ima svo cetvoro, ako nema formalnog obrazovanja a ima svega drugog onda se po sistemu pokusaja i greske vremenom vecina stvari nauci, a ako nema nicega osim formalnog obrazovanja, onda to jeste go stojko, hteo to neko da prizna ili ne.

Preciznasti radi, koju je to "školu" završio taj "inženjer" koji ne razlikuje struju i napon, i posebno, koji smer? Da nije informatički, ili možda multimedijalni?

Kakav takav lik, ako uopšte postoji, može biti ilustracija nekoga ko završi ETF smer Energetika, ili Energetski pretvarači i pogoni (koji se direktno tiču elektrovozila)?

Nemojmo brkati babe i žabe...To je isto kao kada moja tetka pozove komšiju sa sprata da joj popravi komp, pa ovaj ne zna, pa ona kaže "u bre, ovi kompjuteraši Gojko Vujović i Ivan Dimković veze nemaju sa kompjuterima" (neka ne zamere što sam njih odabrao).

Elektrotehnika je užasno velika, naveo sam recimo dva smera koji spadaju pod nju a apsolutno nikakvog dodira sa njom, i uopšte strujom nemaju. Zato nemojmo, bez obzira koliko smo neupućeni, praviti pogrešne paralele.

I još nešto: malo je degutantno da o obrazovanim govore neobrazovani. O obrazovanim mogu da govore samo obrazovani(ji) i uspešniji, obrnuto ne.

U pitanju je Visoka skola elektrotehnike i racunarstva, smer Nove energetske tehnologije - Energetika, sto ce reci da ne zna da napravi niti sajt niti animaciju, vec je vise usmereno na pametna brojila, sisteme mikroprocesorske zastite u elektroenergetskim postrojenjima i slicno. I ne znam zasto si zacudjen - pre toga dok smo se bavili racunarima imali smo ljude sa vise elektrotehnicke koji niti znaju da uzmu srafciger i sklope racunar, niti znaju da napisu "Hello World" aplikaciju u bilo kom programskom jeziku. Tek posle se uz rad, knjige i youtube nauci, ako cemo gledati vremenski onda za 1 godinu stekne otprilike toliko znanja kao za 3 godine tokom studiranja. Mi imamo dobre rezultate na nekim medjunarodnim takmicenjima, zato sto imamo mali procenat ljudi koji imaju talente i interesovanja da sami uce, a ako gledamo prosek, obrazovanje nam je palo na prilicno niske grane. Verovatno mozemo da se slozimo oko jednog - taj koji ima formalno obrazovanje mnogo brze stice potrebna znanja, jer bez obzira sto je tokom skolovanja samo bubao za ispit i posle nedelju dana sve zaboravljao, to je ipak ostalo negde u malom mozgu i mnogo ce se brze odatle izvuci i zapamtiti, nego sto ce se nauciti od nule.

Mislim da si malo preterao sa stavom tipa da je za ucesce na ovoj temi potrebno da ucesnik ima zavrsen smer Energetski pretvarači i pogoni (nisi doslovce tako rekao, ali tako ispada). Takvu diplomu ima mnogo manje od jednog promila usesnika foruma a forum je po mom misljenju vise namenjen ljudima polovicnih nivoa znanja. Ako cemo prozivati one koji su znanje stekli na youtube, onda moramo i one koji su svoje stekli iz auto casopisa i cemu to onda vodi... Bilo bi dobro ako mozemo da svaki nacin ucenja podsticemo i ohrabrujemo, a ne da ponizavamo.

Da, formalno obrazovanje je upravo to: FORMALNO!



Ja mogu imenom i prezimenom da nabrojim nekoliko ljudi koji su u istoj toj skoli zavrsili smer za nove racunarske tehnologije i koji i dan danas nisu sigurni koja je razlika izmedju bita i bajta.

Toliko o formalnom obrazovanju...

Ja mogu i više...
Neverovatno o čemu vi pričate, ko je rekao da je ta tzv. "Viša škola" nešto??

Osnovna greška koju pravite je nazivanje nekog ko je tu smejuriju završio ili kupio "inženjerom" (što je verovatno relikt socijalističko-komunističkog vremena), kada je opšte poznato da ima smerova u srednjim školama koji su jači od te "škole".

Obrazovanje o kome pričam daje ETF, i iako je moguće da ste vi iz youtube generacije neki detalj pre videli na youtube i sličnim mestima, kvalitetan (pravi) inženjer koji je završio ETF čak i da to u prvom trenutku nije znao, će i to "youtube gradivo" za daleko kraće vreme bolje savladati i neuporedivo bolje razumeti od vas.

^ Upravo tako.

Na osnovu par opskurnih primera se ne moze zakljuciti da je formalno obrazovanje lose. U stvari mislim da je nuzno i da je najbolje vreme za usvajanje znanja i vestina upravo djacko/studentsko doba.

Pod uslovom da niste zaposljavali kumica, logicno je valjda da ste na osnovu CV-a pozvali kandidata na neki razgovor/test, pa onda dalje..

Za one koji ne poseduju tehničku pismenost i ne razlikuju kuhinjski bojler od megavatnih proždrljivaca, a pri tome slepo veruju javnim glasilima, ovaj članak može da bude od koristi, mada je još u startu stvar bila sasvim jasna.


http://www.vrelegume.rs/vesti1...tricne-automobile-aktuelnosti/

Ja nesto slicno rekoh prije skoro godinu dana: http://www.elitemadzone.org/t491278-0#3681515

Elektroautomobili su doživeli veliku ekspaniju na tržištu u poslednjih 4-5 godina, zadnje dve skoro svaki proizvođač ima po jedan EV model raznih cena, karoserija, dometa, dizajna, opreme.. što dovodi to toga da je EV dostupan velikom broju građana.


Sve se veoma brzo odigralo pa mnoge zemlje(izuzev Norveške) se nisu spremile, jer verovatno nisu ni očekivali da će nešto što je do juče bilo upotrebljivo samo za skladišta, danas uspeti da probije sve limite i postane upotrebljivo prevozno sredstvo.


Napraviti megavatna postrojenja košta, ali isto tako košta i gorivo koje se svaki dan pravi i troši, pritom gorivo ispari i nema ga više, dok megavatna postrojenja(pogotovo obnovljiva) ostaju.



Nije mi matematika jača strana, ali evo još jedne grube računice:


Potrošnja goriva u Srbiji na godišnjem nivou za 2011. godinu:


potrošnja benzina 650.000 tona, evrodizela milion tona, dizela D2 500.000 tona, a tečnog naftnog gasa (TNG) 350.000 tona.


Ukupno: 2,500,000tona

prosek kg u l za ova tri goriva bi bio oko 0,6kg/l


2,500,000(t)*1000= 2,500,000,000(l)*0,6 = 1.500.000.000(pros.l)

neka prosečna nabavna cena po litri goriva bude 30din, što iz uvoza, što iz domaće proizvodnje, dolazimo do sledeće cifre:

1.500.000.000(pros.l) * 30(din) = 45,000,000,000(din)/124 = 362,903,225€


ako neko ima precizinije podatke neka postavi.


Uglavnom, sve se ovo ne može preko noći promeniti , i potrebno je vreme, ali kada je jedna Norveška uspela da se izbori sa tolikim brojem EV-a, zemlja koja leži na nafti, onda ne znam šta druge države sprečava? Države koje uvoze naftu i zavisni su od tog energenta, a ne preduzimaju ništa za obnovljive izvore energije.

neznanje, lenjost, skeptičnost ili velika investicija su možda neki od razloga, ali verujem da će se sve to u skorijoj budućnosti promeniti.




nisu samo futuristička predviđanja, budućnost je već stigla

Ovaj tekst nije slučajno stigao baš iz Britanije, jer Englezi ne zaboravljaju lako ono šta im se dogodilo.




Tako da pored idiličnih fotografija tobože lepe budućnosti, trebaju stajati i ovakve.

Mislim da je bliska budućnost i veselim se.

Tesla modeli su odlični, kao i Rimac One, a ne vidim nikakvih nedostataka BMW i8

Osim tih super električnih jurilica, Toyota, Renault i još mnogi drugi su krenuli u tom smjeru. Naravno, ne ide tako brzo i lako jer su naftaši još uvijek jaki. Slomit će se naftni lobiji kada svijest pređe određenu granicu kod ljudi. Strah me samo da ne bude ustanaka, revolucionarnih pokreta i mrtvih glava, što je lako moguće... Gnjide su to, a sve ide do političkih vrhova.

Pozivam Tajmiju da prokomentariše ovu analizu

Ništa što već nismo znali.

EV prilikom proizvodnje mnogo više zagađuje okolinu od automobila na fosilna goriva, ali se taj broj rapidno povećava upotrebom i sagorevanjem fosilnih goriva, pa na kraju dođemo do računice da je ipak EV mnogo više okoliš-friendly nego automobili na fosila goriva.


Takođe, kao što sam već napomenuo, razlika je gde se okolina zagađuje. Da li u gradu, gde su fasade crne, vazduh zagađen, ljudi bledi i sa respirativnim bolestima, ili negde u nedođiji, u planinama gde se nalazi Tesla Gigafactory

Još jedna zanimljivost iz ove video analize jeste ta da je EV mnogo bolji u iskorišćenju energije, pa opet dolazimo do toga da SUS motori zagađuju okolinu i za energiju koju nisu iskoristili kao koristan rad.


Izuzmimo termoelektrane(kojih je inače sve manje) sa hidro, solar, ili vetro elektranama se ovaj broj zagađenja još više smanjuje u korist EV-a.

Na malo drugaciji nacin posmatrano, vece djubre i zagadjenje iz elektroautomobila(ako je uopste vece) se lakse kontrolise, i lakse grupise od rasutih izduvnih gasova po atmosferi.

Pa naravno, plus što SUS motori zagađuju i kad kočite (EV koriste energiju kočenja za dopunu baterije), da ne pominjem stajanje ispred pešačkog ili na semaforu, a vožnja metar-po-metar u gradskim gužvama je tek posebna priča. Tu EV mnogo bolje koristi energiju, pa je ukupan efekat drastično u korist EV.

A imajući u vidu ove vrućine kod nas, eto rešenja, cele stambene blokove (delimično) prekrijemo solarnim panelima i tako napravimo kakvu-takvu hladovinu, a imamo i korist od električne energije.

Još samo da zažive na tržištu paneli koje su najavljivali pre 4-5-6 godina kao mnogo jeftinije, a efikasnije...


Takođe za baterije, jedan nemac je proizveo baterije kod kojih su elektrode spojene specijalnom plastikom koja ima osobine elektrolita i kroz koju protiče naelektrisanje između elektroda tako da se time rešava i problem osetljivosti na udarce (na demonstraciji bušili bateriju šrafcigerom, udarali čekićem...) i zapaljivosti, čime se drastično povećava kapacitet (trenutni kapacitet i snaga Li-Ion baterija nije maksimalan zbog problema sa temperaturom, što ove baterije nemaju pa bi za istu snagu i kapacitet baterije bile drastično manje).
Jedino što kao moraju da se rade "testiranja, ispitivanja..." i druge kerefeke - očigledno su napravljeni propisi da ne možete na tržište plasirati nešto novo dok oni koji upravljaju tržištem to ne usvoje (slično kao i kod lekova), a usvojiće onda kad otplate aktuelnu tehnologiju.

Evo jednog teksta koji bi mogli da prokomentarišu Tajmija i oni koji misle da su elektroautomobili koliko sutrašnjica

http://autorepublika.com/2017/...-skandal-nositi-ime-teslagate/


_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 31.10.2017. u 10:56 GMT+1]}

Tekst je skroz bez veze, a najvise mi bode oci poredjenje jeftine masovne proizvodnje toyote i GM iz osamdesetih sa brojem proizvedenih skupih tesla vozila koji se smatraju premium brendom.

I sta znaci, ako propadne tesla probade buducnost elektro vozila?
paz` da ne bude tako

Ako pukne tesla, bice bmw, ili neki treci ko da je bitno:
https://www.b92.net/automobili...7&mm=10&nav_id=1320167

Jako zanimljiv lik ovaj Zvezdan, profesionalni novinar kojem se u pola članka nalaze lične frustracije iz rane mladosti. Zanimljivo štivo za Tarzaniju i slične portale, ali daleko od profesionalnog izveštavanja.

Ruku na srce, ima dobrih grafikona(za koje nemam ni vremena ni potrebe da proveravam) a izvor njegovog znanja iskopao ko zna odakle, pritom ga nije nigde naveo.


I da se desi da Tesla Motors kompanija propadne, ostaće upamćeni kao revolucionari na polju EV auto industrije u svim poljima, jer su prvi napravili prototip električnog automobila na osnovu kog danas svi proizvođači prave svoje modele. čak šta više, i SUS auto industrija je u velikoj meri uzela par njihovih dobrih ideja i prenela na klasične automobile.

primer su full display umesto standardnih analognih mernih instrumenata, kao i pomeranje automobila pomoću ključa ili aplikacije na telefonu(BMW)

za schedule pre-heating nisam siguran, ali sam i to prvo video na Tesla automobilama.


Ono što je najbitnije jeste da se Tesla kao automobil pokazao kao jako kvalitetan, kako pogon tako i sama baterija. Da poseduje najnaprednije radarske tehnologije i najnapredniji software za autopilot.

Druga stvar je da imaju odličan servisni centar, podršku i brigu o korisnicima koji su se iz nekog razloga našli u problemu.

Ono što isto znam iz raznih izvora da vlasnici nemaju problem sa servisima u garantnom roku, da sve probleme prihvataju i rešavaju potpuno besplatno.



Polje EV automobila se idalje razvija, možda trenutna tehnologija nije nešto što će omogućiti da se elektroautomobil vozi večno bez većih kvarova, ali za 80% stanovništva koji prelaze 10,000-15,000km godišnje je sasvim dovoljna.

Ostaje da vidimo kako će se razvijati dalje..

Ja sam to video na Mercedesu (E klase) iz sredine sedamdesetih. Imao je mehanički sat na konzoli iza menjača i moglo je da se podesi da se sam upali ujutro pre nego što pođeš na posao.

Bez obzira šta je ko izmislio u auto industriji, Ilon Mask je starleta i ljubimac "fejsbuk filozofa". Sve čega se dohvatio pretvoriće u g*vno kada balon pukne. Toliko praznih priča, toliko lažnih inovacija, samo zato što mu se jednom posrećilo sa Pay Palom. Mislim da će pucanje Tesla Motors balona unazaditi tržište električnih i hibridnih automobila za 10 godina. Razlog je prost, puno će ljudi ostati sa manjkom para, pa će ozbiljni igrači teže moći da plasiraju svoje modele i da obezbede finansiranje razvoja.

Nije bas da mu se samo jednom posrecilo sa paypalom, sta je sa spaceX? Nisam "fan boy", ali isto tako mislim da covjek nije zasluzio da se po njemu pljuje. Kad je Tesla pravio roadster (2008-2012) atraktivan elektricni auto je bio nezamisliv siroj javnosti. Danas se svi veliki igraci ukljucuju u igru i elektricna vozila postaju sve popularnija.

Ne znam kako vi, ali ja ne bih bio nimalo gadljiv na Model 3, a da ne pricamo o Modelu S. :)

evo jos jednog zanimljivog snimka. za par godina ce se verovatno resiti problem malog dometa, ovo je DIY iz garaze pa i tu postoje opcije za upgrade, ali realno ovaj domet bi zadovoljio 99% korisnika automobila.

Nova tehnologija se mora prodavati na kašičicu inače se ne bi moglo zaraditi. To važi i za elektro automobile. Sigurno postoji mogućnost za radijus preko 1000 km u mainstream automobilima ali to još nije u interesu velikih. S vremena na vreme se pojavi neko ko napravi 3 koraka odjednom, samo je pitanje da li će mu veliki to dozvoliti.
Pošto se sve svodi na težinu na kraju, trebali su da izaberu neki lakši auto, BMW E39 je težak.

U tekstu su uporedili i iskopavanje rude za proizvodnju tesle, a za micubisi su uzeli samo koliko izbacuje co2, tesko da su uzeli u obzir i za njega iskopavanje rude, vadjenje i dopremanje goriva, potrosnju ulja i na kraju trosak reciklaze.

I opet da ponovim porede mali gradski auto sa premium autom kakav je tesla kod koga sve skuplje kosta.

ovo svakako ima logike, i verujem da je tako. kako vreme odmiče, a tehnologija se isplaćuje polako, očekujemo u nekom narednom periodu i taj radijus od 1000km, pa se reši jedan od većih problema EV-a. Ostaje da se vidi koliko će tada trajati punjenje..

Inače, nisam ni ja ispratio ceo klip ali kolko sam razumeo, radili su na tom BMW-u karbonske delove karoserije baš iz tog razloga, da ga olakašaju.





Opet spinovanje, Bakara objasnio. Ne razumem poentu, ali svako malo izlaze tekstovi koji blate elektroautomobile. i to ni manje ni više nego iz Srbije gde postoji par stanica za punjenje i isto toliko registrovanih EV-a. Verovatno su kritike 'iz prve ruke' i to na ovim jakim automobilskim portalima.

ima i pozitivnih komentara u tom tekstu.




i nemaju svi 'specifičnu' proizvodnju el.energije, negde je emisija CO2 na nivou izrade delova za funkcionisanje tog stroja.

Ideja da se Evropi nametne električni automobil počinje da se realizuje onog trenutka kada je počela realizacija plana gasovoda Severni tok 2, iako je problem zagađenja okoline postojao i ranije istoj mjeri koliko postoji i danas, a sve sa ciljem da se “kapitalistička” zapadna evropa, prvenstveno se misli na Nemačku (kao glavnog krivca za S.t.2), što više udalji od “komunističke” Rusije i njenog uticaja na evropskim prostorima.
Onima koji razlikuju kuhinjske bojlere od megavatnih motora potpuno je jasno ko se iza takve ideje krije.
Prije otprilike desetak godina paralelno se dešavaju i “Severni tok dva” i električni (baterijski) automobil za Evropljane.

U isto vreme pojavljuje se studija nemačkih naučnika koji se bave realnom statistikom (to su oni ljudi koje današnji polupismeni masteri nazivaju “minornima” ) koji saopštavaju: ako bi se u Nemačkoj samo 10% mašinskog parka elektrificiralo, potreba za električnom energijom bi se udvostručila.
Nakon ovih procena euforija za elekrtoautomobile naglo opada pa smo imali situaciju da se tad na recimo, Ženevskom sajmu jedva pojavljuje par potpuno nezanimljivih modela električnih automobila. (Vrijeme dešavanja je prije pojave dizelgejta.)

Sobzirom da ideja o američkim čarobnim kutijama iz kojih istovremeno curi i nafta i ugalj i plin, a koje oni nazivaju škrinjcima nije zaživela jer u nju nijesu povjerovali čak ni oni koji ne razlikuju kuhinjske boljlere od megavatnih bijlera, Amerikanci prelaze na plan “B”. Lansiraju priču o nekakvom dizelgejtu (dizelgejt im smijeta, a ne smijeta im nagasakigejt ) u nameri da Evropu napadnu tamo gde je najosetljivija: evropski automobili ne valjaju jer po njihom mišljenju previše zagadjuju okoliš. Kada ni to nije prošlo onda su rekli: dobro, ne zagaju baš previše (naša vozila ipak više zagađuju ), ali su podaci lažno predstavljeni kupcima i tu su ih “uhvatili” u laži,
(a pri tome ne spominju svoje, američke, koji su 15 godina tehnički i tehnološki iza evropskih i japanskih. “Od japanskih možda nijesu bolji, ali zato imaju bolje patosnice ”).
Prvo napadaju Toyotu kao najvećeg svetskog proizvodjača automobila, a potom, tada drugog po snazi, nemačkog Folksvagena. Napad na Toyotu je naglo prestao onog momenta kada su sami uvideli da u istoj toj Toyoti radi veliki broj Američkih radnika kojima je ozbiljno zapretio otkaz, a napad na Folksvagen pojačavaju kada ovaj nemački proizvodjac počinje graditi fabriku, umesto kod njih, u susjednom Mexiku.

Toyota je vec nekoliko puta napomenula da je električni (baterijski) pravac u razvoju buducih automila pogrešan i da rešenje treba tražiti u nečemu drugom; ulažući tako u razvoj vodoničhog motora. Zašto bi takve izjave trebalo smatrati minornim i ko osim Bačevicevih matematičara takve izjave moze smatrati minornim?


Ono sto se može prihvatiti, a što je u direktnoj vezi za elektromobilom, jeste pojam vezan za “kontrolu zagađena” pa će sada umesto zagadjenja urbanih sredina, jedan deo toga biti premešten na ruralna područija, a grad će umjesto kroz respiratorni sistem, svoju dozu, ovog puta obogaćenu izotopima, dobijati na drugi način: u vidu kiselih kiša i zagađene hrane.

Drugim riječima: u gradovima vazduh će biti čistiji, ali sve drugo ne, i umjesto da se život učini ljepšim i zravijim upotrebom ruskog plina i da se premosti par vijekova i dočeka da lička majka rodi još jednog Taslu, amrička politika iza koje se nevešto krije židovski bankarski lobi, svijetu nameće “potpuno ekološko”, kobaltno litijumsko riješenje. Savršeno riješenje za rađanje Končita.

O kakvim megavatima ti pricas? Malo si pobrkao redove velicine, mozda da ponovis SI sistem.

Stvarno o kakvim megavatima se prica?

Elektricnom motoru je potrebna mnogo manja snaga da bi parirao motoru sa unutrasnjim sagorevanjem jer ima linerano ubrzanje i maximalni obrtni momenat prakticno od prvog obrtaja.

Dobar članak:

http://autorepublika.com/2017/...-skandal-nositi-ime-teslagate/

Prilicno povrsan. Samo jedan od detalja koji mi je zapao za oko, autor prevodi "Boring company" kao "dosadnu kompaniju", umjesto kao "kompaniju za busenje". Dalje, u odgovoru na komentar na tekst, autor clanka odgovara:



Autor clanka ocigledno nema pojma o nivou istrazivanja potrebnom za postizanje ovakvih ciljeva, ali nema problem sa tim da na puna usta iznosi svoje neznanje i predstavlja ga kao cinjenicu.

Ovaj tekst zaslužuje svoje mjesto i u temi o dizelgejtu.

VW ne može u motorima 170 ili 190ks 2.0tdi da kontroliše stvaranje kancerogenog NOx, dok BMW u 2.0 dizel motorima od preko 200ks može?


Kod električnih automobila se može birati izvor električne energije - solarna, energija vetra, može se uvesti posebna taksa na tako upotrebljenu električnu energiju i sl. Automobili mogu imati i solarne panale na krovu i haubi i delimično se dopunjavati tokom dana kada je sunčano.

Vodonik kao gorivo je vrlo nezgodan začuvanje, jer je u kontaktu sa vazduhom (odnosno kiseonikom u vazduhu) vrlo eksplozivan.

Da ne ispadne da se samo podsmijevam neznanju, mada je to i dozvoljeno (i poželjno), odgovoriću zašto koristim izraz “megavatni motori” i on nije slučajno upotrebljen.
Očigledno da “profesor” Bačevic ima svoje sledbenike

Veze sa poznavanjem SI sistema nije povezana sa ovim no je ovaj problem povezan sa poznavanjem mačinstva, elektrotehnike i tehnike uopšte.

(Ovaj nemački novinar iz Dičevelea je pokušao problem da sagleda i sa sociološkog aspekta. Ne samo sa tehničkog.)

Uzeću za primer jedan od najspominjanijih američkih čuda, jer ime zbog poštovanja prema najvećem naučniku svjeta ne želim ta upotrebim, koji posjeduje motor od

200 +370 KW (Model S).

Induktivni potrošać, kakav je i ovaj motor ima potezne struje od 5 do 10 puta veće od nazivne, odnosno nominalne vrijednosti.

U prijevodu bi to značilo (200+300) x 5 do 10 (pojedine konstrukcije premašuju i ove vrijednosti) da motor u pokretačkom režimu premašuje megavatne vrijednosti, za razliku od, na primer termičkih potrošača kakav je kuhinjski boler koji nikada ne prelazi 2KW, koga je neznalac poredio sa motorima u električnim automobilima, a nekolicina takvo besmisleno poređenje podržavalo

Jedan od razloga poludnevnog hlađenja motora i elektronike , nakon svega nekoliko žešćih startovanja, ovod američkog čuda od tehnike je upravo ovaj.

Zato se sa pravom može i smije koristi izraz “megavatni motor”.

Ne treba brkati tu polaznu struju motora koja je u stvari struja kratkog spoja (struju koju motor povuče pre nego što rotor počne da se okreće) sa nominalnim vrednostima koje se koriste na oznakama motora, jer se ta struja nikad ne računa kao snaga potrebna od strane izvora, pošto se može ograničiti na razne načine, u zavisnosti od tipa motora. Kod trofaznih motora se u kućnim varijantama za veće snage koristi zvezda-trougao upuštač (3 puta manja snaga kada su namotaji spregnuti u zvezdu), a u industriji se koriste razni regulatori i pretvarači.

_{[Ovu poruku je menjao mjanjic dana 28.10.2018. u 14:53 GMT+1]}

Polazna struja asinhronog motora je svakako višestruko veće od nominalne.

Može se ograničiti razmim metodama ali to svakako umanjuje i polazni moment tj. performanse auta, konkretno ubrzanje.

Međutim, pošto je napajanje asinhronog motora u elektroautomobilima rešeno putem varijabilne frekvencije (invertorom), zanimljivo je videti kako izlaze na kraj sa višestrukim ponovljenim ubrzanjima (i kočenjima).

Svakako da se tada motor puno više greje i potrošnja energije raste višestruko, tako da fabrički podaci o autonomiji padaju u vodu još više nego podaci o potrošnji kod SUS motora.

Kod Tesle je 3-phase 4-pole AC induction motor.

Na zalost lik prica na nemackom, ali je prevod dosta dobar