Neverovatno,
nigde da pronadjem nesto o parcijalnoj izolaciji objekta (izolaciji sprata)... i ovde na forumu mrka kapa...
Poslao sam email-ove i na adrese nekoliko firmi koje se bave ugradnjom fasade - i nema odgovora vec nedelju dana???

Ima li makar korisnika koji su radili izolaciju jednog sprata? Da li su zadovoljni, jesu li ostvarili ustedu u energentima?

Ja mislim da je bolje da se dogovoriš sa vlasnicima gornjeg dela da kompletno uradite izolaciju..
Btw kod nas se radi pogrešno na proceni zato se događaju neke stvari.I sam imam probleme sa hladnim mostom.

Mora da se uradi energetska karta zgrade,kuće.Snimak termo kamerom...Pa na osnovu toga raditi izolaciju.
A kolika izolacija treba i debljina stiropora ili drugog izolatora je samo puko nagađanje. (Šta u slučaju da je izolacija zida 15cm, špaletni 2cm..negde nije moguće uraditi izolaciju špaletni itd.)

Opet zavisi i od zgrade koje opterećenje fasade može da nosi.Da li je potrebna sanacija pre postavljanja itd.

Mi smo u Srbiji skloni da sve što jeftinije prođe ne gledajući na duži vremenski period.Na zapadu se stanovi kupuju ili rentiraju gde je prvenstveno kupcima ponuđena energetska potrošnja objekta (stana,kuće lokala).Na osnovu toga vi pravite kalkulacije šta vam je isplatljivo.Na osnovu toga cena objekta varira...
Kod nas cena varira u odnosu na to gde je blizina nekog splava

Kada sam ja stavljao 10-ku pre 6-7 godina, svi su bili u fazonu "budalo, što bacaš pare". Morao sam i stiropor da sačekam 15 dana jer su morali namenski da ga naruče za mene. Naravno, sada je situacija drugačija, po meni ispod 8cm je potpuno besmisleno. Majstori, lepak, mrežice koštaju isto, ugrađivao 5cm ili 10cm, znači dodatno trošak je naravno 5cm stiropora, šire početne lajsne i duže tiple. Kada to sve izračunaš dobićeš da je izolacija 10cm stiropora skuplja za oko ~15% ukupne cene u odnosu na 5cm (naravno, podrazumeva se da se malo aktiviraš ovo pretraživanja cena, razna stovarišta nude razne cene, mene je tada 10cm izašlo kao 8cm na drugim mestima).

Što se tiče parcijalne izolacije, viđao sam da to ljudi rade ali moram priznati da ne izgleda lepo. Moraš preći bar tih 50cm i na sprat iznad jer traba izolovati ploču sprata inače ništa nisi uradio. Prava stav bi bila da su ti iznad izolovali svoje podove, onda bi dobio odličan efekat. Naravno, moraš da nekako zatvoriš prilaz kiši sa gornje strane tvoje izolacije, pošto nisu otišao do krova znači da će kiša moći da naliva izmedju stiropora i zida ako se to ne uradi kako treba. Obično se to opšiva limom i zato sam ti rekao da to ne izgleda baš estetski lepo, takođe ne znam ni kako se ponaša u relnosti kada kiša pada...

Ovo ja uporno objašnjavam mnogima, a ljudi izgleda da slabo kapiraju.

Cena lajsni i tipli se realno može zanemariti, a stiropor je skuplji onoliko koliko je veći. Ja bih rekao da je sa 5 cm na 10 cm trošak malo veći od 15% koliko si ti napisao, ali, generalno može da se zadrži na oko 25% - 30% uvećanja. Za 100% uvećanu debljinu izolacije !

Trosak za sam stiropor sa 5 na 10cm je 100% veci jer se on placa po kubiku, sve drugo jeste slicno.

E sad, parcijalna izolacija je totalno bez veze, narocito stan u zgradi gde ispod i/ili iznad komsija nema izolaciju...tu jednostavno niste nista uradili jer zid ce da isijava i dalje toplotu kroz neizolovani deo.

Pametnije je onda uraditi izolaciju unutar stana.

Bakara, u pravu si kada se gleda prema fabrici, to je stvarno tako ide se prema kubiku, ali, trgovci imaju nekada interesa da forsiraju cenu neke debljine ploča kako bi smanjili zalihe ili imali veći promet ili nešto treće...U svakom slučaju, znam da sam kompletnu izolaciju kuće od 300m2 platio oko 2500E (bez fasade), od te sume 1200E smo dali majstorima za ruke, cena stiropora od 5cm bi nas izašla manje za oko 300E, tada u tom trenutku.

Ruku na srce, farbara u kojoj sam uzimao stiropor je davala vrlo povoljno 10cm jer su imali cilj da imaju velik promet prema dobavljaču kako bi kasnije imali veći rabat, zato mi je tada cena bila takva.

Upravo zato kažem da se dobro raspitate, nemoj da vas mrzi, telefon u ruke i okrenite 20-30-40 stovarišta, farbara, građara. Recite da vam trebaju cene za 200-300m2 (kolika je već kuća) da oni znaju da ne kupujete na manje količine.

Ja verujem da si ti platio tako kako kazes... ali cene nisu takve.
sav izolacioni materijal se kupuje na kubik, i cena je po kubiku ista, a popust ces dobiti i kad kupujes 300m2 i za peticu i za desetku.

Znaci jedna bala stiropora je uvek pola kubika a pola kubika uvek kosta isto samo sto u tanjoj debljini u pola kubika ima vise kvadrata.

lako je izguglati cene i proveriti.
I kupujte na stovaristima izolacionog materijala a ne farbarama, jer one nemaju gde to da skladiste.

A da ti malo procesljas ove cene levo sto si dao....

Stiropor 2cm - 83.66din;
stiropor 8cm - 83.66 * 4 = 334.64 kad ono .... 298.60din;
stiropor 10cm - 83.66 * 5 = 418.30 a zapravo . 373.25din;
stiropor 12cm - 83.66 * 6 = 501.96 u stvari .. 447.90din;

OK je da svako pravilo ima izuzetak, ali kada ima bas mnogo izuzetaka, problem je do pravila.

Odustao sam od parcijalne spolje izolacije jer niko nije siguran ima li smisla... Cak i autroterm ignorise moj email :-). Idem na unutrasnju izolaciju spoljnih zidova. Odlucio sam da krenem od najhladnije sobe. Juce sam zamenio prozor, sada je trokrilni PVC. Soba je tako poziconirana da ima 3 hladna zida - dva spoljna i jedan prema stepenistu koje se ne greje. Uzeo sam 17 gramski stiropor 4cm prema spoljnim zidovima i 3cm prema stepenistu koje se ne greje. Verovatno cu na dva zida radi estetike zalepiti i ukrasni 3d stiropor koji je debljine 1 - 2 cm (tvrdi). Zid prema prostoriji koja se greje necu izolovati. Verovatno cu i plafon da izolujem sa 4 - 5 cm stiroporom.

Ubedili su me majstori koji su i sami imali problem sa budjanjem zidova - jedan zbog masivnih betonskih stubova koji su prenosili spoljnju temperatutu, drugi jer zivi u delimicno ukopanoj prostoriji. Poznajem ih jos iz osnovne - nisu profesionalci ali nece da me lazu sigurno. Lepili su meku trojku.

Znaci idem lepak + sriropor + mreza i lepak + pofiks + polikolor. Resio sam i da za svaki slucaj u polikolor ubacim sredstvo protiv budji (prodaje se u malim koficama) koje sam vec probao u kupatilu i vise nije budjalo ima dve godine (pre je bilo strasno jer je kupatilo posle dogradje kuce postalo unutrasnje...).

Da li je jos neko tako radio - voleo bih da cujem licna iskustva...

@alexandarv

Nije preporučeno raditi oblaganje unutrašnjih prostorija stiroporom.
Zašto se niste odlučili za Rigips,folija,vuna...

Još jedan glas protiv stiropora unutra, imaćeš problema sa buđi garantovano, to što stavljaš u boju vrlo malo pomaže, vodena para se negde mora kondezovati i tu ćeš imati problem.

Ja sam na početku, pre nego što je izolovana kuća, izolovao plafon u kuhinji+trpezariji (jedna prostorija) sa stiroporom, jeste da je mngo toplije bilo ali toliko cimanja sam imao oko tog stiropora kasnije da više nigde nisam hteo da ga stavljam unutra. U dečijoj sobi sam na plafon stavio gips+mineralna vuna. To se pokazalo kao pravo rešenje za unutrašnju izolaciju.

Ja sam već puno puta pisao o tome, tj. protiv toga.

@ alexandarv
Pogledaj sve sajtove većih evropskih proizvođača: Knauf, Astroterm ... (i drugih) Dobro prouči koje sisteme nude pa se zapitaj da li si igde video, makar na jednoj slici, da se stiropor lepi iznutra.

Problem parcijalne izolacije nećeš da rešiš unutrašnjom izolacijom, jer plafon svejedno ostaje hladan. Ono šta bi ti mogao da uradiš je spoljna izolacija zidova (stadardnim metodama) i eventualno, unutrašnja izolacija plafona, opet standarnim metodama (plafon spušten za nekoliko santimetara i termoizolacija mineralnom vunom)

Posebno mi se ne sviđa komentar oko "polikolora sa sredstvom protiv buđi". Pazi, time bi rešio posledicu - pojava buđi, ali ne i uzrok - kondenzaciju.

Pošto vidim da te brine "hladan most" tj. neizolovane betonske grede. Možeš ti da produžiš demit fasadu za 30 - 40 - 50 cm. I svakako će biti efekta. Ali, ako se spoljni sprat ne greje tebi će generalno uzevši plafin da bude hladan


Oko slike koju si pomenuo: http://www.ekoneimar.com/wp-co...-MOST-PARCIJALNA-IZOLACIJA.jpg

Tačno je da postoji hladan most. Ali, ako uradiš izolaciju, tebi je zid topao. Nije idealno, ali je mnogo bolje nego što je bilo.

Izvinjavam se, nisam pratio temu neko vreme - lepio sam stiropor :-)





Bas naprotiv, na sajtu autrotherm-a sam pronasao sledece i tako odlucio da zalepim stiropor sa unutrasnje strane spoljnih zidova:

.................................................................................................................................................................................................................................
1.

http://www.austrotherm.rs/proizvodi/austrotherm-eps/index.html

U delu Podrucja primene - zid - unutrasnja izolacija, gde je jasno navedeno koje vrste stiropora preporucuju za unutrasnju izolaciju zida .

Posto se kondenzacija nece pojavljivati zbog hladnoce zida (posle ugradnje stiropora) predpostavljam da ste mislili na kondenzaciju zbog paronepropusnosti stiropora? Ovi meksi stiropori su paropropusni za razliku od stirodura i tvrdih stiropora...

................................................................................................................................................................................................................................
2.

Takodje, svi proizvodjaci imaju ukrasni stiropor za plafon debljine do 4 cm koji je za unutrasnju upotrebu, ukrasne lajsne sirine do 15 cm od plafona, ukrasne obloge za unutrasnje stubove, ograde...

................................................................................................................................................................................................................................
3.

http://www.austrotherm.rs/proi...rm-eps/austrotherm-eps-af.html


Ovde se eksplicitno navodi:

Fasadna termoizolaciona ploča od ekspandiranog polistirena
Postojanost oblika i forme, dobre ekološke karakteristike, jednostavna za obradu

Primena:
Izolacija fasadnih zidova (tzv. ''demit fasada'') i unutrašnja izolacija (plafoni i unutrašnje strane zidova).
................................................................................................................................................................................................................................

Sta sam do sada uradio:

Zalepio sam bez vecih problema fasadni stiropor 4cm iznutra, na problematicnim delovima zida, gde je vlaga ostetila malter - ocistio sam sve sto vise nije bilo stabilno, zatim naneo tecnu foliju sika (naneo sam nekoliko sloja unakrsno) pa onda lepak i stiropor. Opsio sam okvir oko ugradnjenog pvc prozora (bez da zalijem malterom i tako stvorim hladni most - vec sam sve odradio stiroporom, lepkom i ugaonim lajsnama sa mrezicom). Napravio sam drvene drzace debljine stiropora da bih mogao da kacim garnislu. Sada treba da izvucem kablove za stekere, treba da ugradim plasticne dozne i izvucem utikace za struju da budu u nivou stiropora, posle sledi armiranje mrezicom i zavrsna obrada... Ovo u zivotu nisam radio ali sam prvo pregledao sve sto je na netu postavljeno u vezi demit fasade i primenio ono sto se poklapa kod svih video tutorijala (npr, nanosenje lepka po obodu stiropora da bi se zarobio vazduh, napunio sam zazore izmedju ploca tanko secenim stiroporom da lepak ne bi stvorio hladan most, lepio sam loce unakrsno - jedino nisam tiplovao).

U medjuvremenu je stigao i odgovor admina na sajtu http://www.ekoneimar.com/termicki-most-toplotni-most-hladan-most/ na moje pitanje:

--------------------------------------------------------------------------------------
Akeksandar Stajic says:
October 10, 2016 at 6:08 pm
Pozdrav,

sve čestitke za članak – izuzetno napisan. Imam nekoliko pitanja. Prvo koja je debljina stiropora optimalna za naše podnevlje za demit fasadu (zidovi kuće su od pune cigle)?

Drugo pitanje je u vezi parcijalne izolacije – živim na prizemlju dok sprat kuće nije moj. Naveli ste i ilustrovali koji je problem sa hladnim mostom. Da li je moguće da se eliminiše problem hladnog mosta kod parcijalne izolacije PRODUŽENJEM demit fasade i na prvi sprat npr. u duzini od 50 cm ili je jedino rešenje kompletna izolacija prizemnja i prvog sprata u kompletu?

Ukoliko je parcijalna izolacija nemoguća, da li je moguća unutrašnja izolacija i koju bi debljinu stiropora preporucili

---------------------------------------------------------------------------------------
admin says:
November 16, 2016 at 9:26 pm
Poštovani,

što se tiče debljine stiropora optimalno bi bilo za tu debljinu zida 8-10cm izolacije.

Kada je u pitanju parcijalna izolacija, ako baš mora, onda bi bilo dobro da proširite površinu minimalno 50cm , kako bi ste ublažili efekat hladnog mosta. Uz to, pošto kažete da ste u prizemlju, jako je bitno da izolaciju zaštite od vlage, dakle bilo bi dobro da se sa gornje strane postavi opšivka. TIme bi ste osigurali da između izolacije i zida ne prodre voda, jer ona može da napravi dosta problema.

s poštovanjem
-----------------------------------------------------------------------------------------

Parcijalna termoizolacija jeste loše rešenje na slici se vidi termosnimak parcijalno izolovanog objekta radi se o debljini izolacije 8 cm

Mozete li da navedete sajt sa kog ste skinuli sliku? Bas me interesuje kako je izvedena parcijalna izolacija pa ima hladan most duz cele vertikale u uglu?

Nisam "skinuo " sliku . Slika je moja slikana mojom termokamerom .
Hadan most celom dužinom ugla je u tome što je sa ceone strane (gde je prozor ) korišten stripor 8 cm a sa desne stirpor 5 cm . Iznad plafona prostorije je ostao nezaštićen deo cele 2 etaže iznad . I naravno da će ceo ćošak biti hladniji jer je betonski stub visine ili dužine cca 12 m a samo na jednom mestu cca 3 metra izolovan . Takodje je i horizontalni serklaž samo delimično izolovan . Mnogo je zabluda vezano za termoizolaciju , od samog izbora materijala , debljine pa do načina ugradnje . A onda se termosnimkom sve to lepo i pokaže .

Ako sam dobro razumeo Vi ste izolacijom isli samo do ploce u visinu? Niste presli na drugi sprat ni centimetar?

Sta planirate da bi resili problem?

Vec sam pisao da sam kontaktrao JUB i Austrotherm. JUB ima poslovnu politik uda zovu zainteresovane kupce - tako je i mene kontaktirao telefonom njihovo tehnicko lice i dalo mi odgovor na moja pitanja - pokusacu da prenesem sta mi je rekao:

- Debljina stiropora za spoljasnju demit fasadu za nase podnevlje kada je zgrada zidana od bloka debljine 20 cm je oko 12cm (obican stiropor - beli). Po zakonu vise ne moze da se zida bez takve izolacije. Ovde je naveo da se vise ne gleda stiropor po gramazi vec po termickim svojstvima (grcko slovo lamda).

- Sto se tice unutrasnje izolacije on je licno ne preporucuje - ali navodi da je stiropor paropropustan kao "camova daska" - dovoljno da ne pravi problema.
tu postoji problem armiranja da zid bude sto cvrsci.

- Sto se tice parcijalne fasade on navodi da ukoliko uradim sa 12 cm i pokrijem cirklaz (cak i da ne prelazim 50cm kao sto sam planirao) imacu minimalne gubitke na ulovima i da cu imati i dalje velike ustede zbog izolacije.



Zato bih voleo da dobijem povratnu informaciju od tenzorSSM kakvi su efekti te fasade koju je odradio u odnosu na period pre - da li i pored pomenutih hladnih mostova ima boljitka i kolikog?

Sliku sam ja slikao ,ali ni fasada ni problem nije moj ,odnosno angazovan sam da nadjem uzrok konfezacije u cosku te sobe. Boljitak je vrlo skskljivo pitanje jer je problem ostao kao i pre izolovanja.
Unutrasnja izolacija objekta se ne radi po principu kontakte fasade ,jer je to medvedja usluga samom sebi. O preporukama proizvodjaca cu reci samo jedno ,sta god vam rekli tu je sukob interesa. Sta god da uradite a da to ima manjkavosti je bacanje novca i vremena.

Problem nije moj ,ja sam bio angazovan da utvrdim uzrok ponovne pojave kondezacije ,posle uradjene fasade. Unutrasnja izolacija se ne radi po principu kontakt fasade. Kad proizvodjac daje savete tu je uvek prisutan sukob interesa. Uredba o obaveznih ili minimalnih 12 cm. je smejurija i obicna prevara .!

Uredba o obaveznih ili minimalnih 12 cm. je smejurija i obicna prevara .!

Na sta ste tacno mislili?

Izvinjavam se zbog prethodna dva konfuzna posta , veliki mi prsti za touch screen :)
Što se tiče uredbi one su uglavnom debilne . Evo par samo kontradiktornosti u uredbi . Prvo kako možete da odredite min debljinu izolacije unapred ako ne znate debljinu zida , vrstu materijala od koje se gradi , termičke karaktersitika samog zida i materijala . Jer to znači da sad neko može da napravi kuću od gipskartona i stavi 15 cm izolacije i sve je ok . ALi duga je to priča .
Drugo od 2000 se forsirala priča a i danas o 5 cm izolacije , tako su i odbravani krediti ,takve su bile preporuke , a niko nije vodio računa o stvarno potrebnoj debljini izolacije ,a to nije slučajno . Dakle mogli su da propišu neku termičku vrednost recimo gubitak W/m2 pa da ne sme biti ispod te neke xy vrednosti . A ne debljinu materijala za izolaciju . Negde je tih 12 cm previše a negde premalo .
A tek je ideja o "energetskoj efikasnosti " sumanuta . Nešto slično je kao sa apelima za štednju i nerasipanje struje . To samo kod naših prevaranata ima i nigde više . Valjda je cilj svakom proizvodjaču da se roba što više troši . A da ne kažem o drugoj strani priče , apeluje se štednja a snaga javne rasvete i dekorativnih svetala se meri u gW , al tu nema štednje .

Koja bi, okvirno, bila debljina stiropora optimalna za kucu zidanu betonskim blokovima, klasicnim blokovima, ciglom, Ytong blokovima?

Takve stvari se računaju i projektuju , i mnogo parametara ulazi u takvu vrstu proračuna , vrsta i debljina materijala , izolacija podova i tavana , vrsta i tip grejanja . I još jedna jako bitna stvar je mikroklima unutar objekta . Jer nije samo bitno da se energetski gubitci smanje na minimum , već i da su temperaturne oscilacije , efekat "hladnog vetra " , kondenzacija svedu na najmanju moguću meru. Nažalost kod nas je trend polovičnih i parcijalnih rešenja uzeo primat u rešavanju gotovo svih gradjevinskih propusta i problema .
Npr izgradjena kuća sa temeljima iznad zemlje 80 cm , zid od giter bloka i sad šta se na takvom objektu forsira kao rešenje , samo postavljanje kontaktnih fasada i zamena stolarije po pravilu sa pvc materijalima . I onda se dešava sledeće , izolacija se postavlja samo na fasadu , ne i na temelje , o podnoj izolaciji nema ni govora , tavani se izoluju staklenom vunom po principu "ko kako ume i zna " . I onda počinju problemi , kondezacija , kondenzacija na prozorima , prehladni podovi , kondenzacija na zidovima pri podu . Još ako na objektu ima i propusta sa izvodjenem hidroizolacije (gotovo je pravilo da su premalterisane , nema podne hidroizolacije ) takva kuća se pretva u "podmornicu punu vlage ".
Iskustveno se može reći da se debljina izolacije preporučuje po "najslabijem " delu objekta , a tu spadaju betonski elementi , stubovi i serklaži . I postoji još jedan jako bitan parameta a to je minimalna i maksimalna debljina izolacije . Kod minimalnih vrednosti se praktično dovodi u pitanje uloženo /dobijeno , a kod prekoračivanja maks debljine je obično bacanje novca jer nema efekta , a i ako ga ima on je ispod 1 % . Praktično vi možete postaviti na zid od giter bloka i 100 cm stirpora , ali uštede u grejanju neće biti mnogo u odnosu na optimalnu debljinu .

Igrom slučaja sam video objekat gde prilikom gradnje na ogromnom baneru stojao natpis "Prvi objekat sa "energetskim pasošem u Srbiji " . Objekat je gradjen u najgorem klasičnom modelu , "cigla i po zid" , svi VS I HS goli beton i to je to . Na objekat je postavljena stiroporna fasada i gotovo . Zanimljivo je da "energetski pasoš " izdala "laboratorija " jednog velikog proizvodjača gradjevinskih materijala . Naravno da iza svih tih "energetskih efikasnosti " stoje veliki interesi svih kojih učestvuju u tom lancu . Pomenuću samo onu priču o forsiranju izolacija debljina 5 cm , a sad je to već po uredbi premalo , i što je najgore u praksi se pokazalo da jeste tako jer je velika većina objekata gradjena giter blokom . A ogroman broj ljudi je podigao namenske kredite i uradio izolacije debljine 5 cm . I još jedna bitna stvar recimo kamena vuna je superiornija po svim parametrima od stiropora , ali je "popularnost " stiropora pre svega zbog cene , a i politike "pa tako svi rade " mnogo veća i smatra se za najbolje rešenje . I naravno kod gradnje novih kuća svakako postoje mnogo bolja rešenja od kontaktnih fasada za termičku izolaciju , pre svega tu spada "sendvič zid " ili zidanje Ytongom .I postoji još niz problema koj su vezani za izolaciju , često se dešava da je recimo grejanje u jednoj kući od 200 kvm bilo izračunato po principu što veći kotao to bolje . Tih pomenutih 200 kvm se nije nikad ugrejalo pre svega zbog velikih gubitaka a i zbog velike potrošnje energenata. I sad uradi se optimalna debljia izolacije i sad je kotao prevelik , pa radi večito na niskoj temperaturi , pa kreću problemi .
I da vam uslovno odgovorim na pitanje. Debljina stiroporne izolacije se kreće od 10 -18 cm za većinu kuća .

Ljudi su radili izolaciju od 5cm jer se to tako radilo pre desetak godina, ne znam sta je tu cudno.

i sad je odjednom to cudno i neprihvatljivo, a tada nije ni bilo deblje izolacije niti propratnog materijala u vidu duzih tiplova.
Malo je degutantno slusati kritike na racun nekoga ko je ulozio u svoju kucu i izolovao je po danas neprihvatljivim standardima.

Za narednih 10-15 godina ovo sto se danas radi bice takodje prevazidjeno.

Zato sam i napisao okvirno, zato sto znam da ne moze bez proracuna da se tacno kaze. I sam posmatram "majstore" i vidim dosta gresaka. Kod na se stiropor lepi da bi fasada bila lepa, a ne zmog izolacije, i onda se zazori na sojevima popunjavaju lepkom, stubovi na terasi, stepeniste koje je naslonjeno na kucu sa spoljne strane, se prevuku samo lepkom i slicno. Ajmo onda malo o kamnoj vuni, meni par stotina evra ne predstavlja problem, u kom smislu je vuna superiornija? Ima manju toplotnu propustljivost?

Kada su masovno krenule prve naknadne (početak 2000-ih ) termoizolacije kod nas to je praktično bilo klasično igranje i vežbanje , počevši od izbora materijala preko načina izvodjenja , pa do tih "famoznih " tiplova . I tada svako ko je imao imalo zdravog razuma je mogao da zna da mu 5 cm izolacija nije dovoljno , ali je takodje mogao da zna da i da se kuća ne zida od giter bloka . I sad je dockan da razglabamo o potrebnoj debljini izolacije , istina je da su običnog malog čoveka tada zajabavali svi , od proizvodjača materijala , trgovaca , pa do banaka . Što se dugutantnosti tiče to je već stvar lične percpecije . To što je neko uradio nešto je jedna stvar , ali je sasvi druga stvar što se bar nije raspitao šta radi ili šta treba da uradi . Meni je možda i najjadnije i najbednije kad dodjem na objekat star 10-20 godina i ustanovim da uopšte nema hidroizolacije podova . Najčešći odgovor koji čujem je "pa to se tako radilo !! " . I šta sad reći čoveku koji ima to uverenje . U današnje doba velike dostupnosti podaaka mnogo je lakše pronaći odgovore pa odvagati šta i kako radit ! I to se odnosi na sve u gradjevini kad je reč o novijim materijalima . Navešćui samo par priemra pre 25 godina je retko kome padalo na pamet da se bavi vodoinstalacijama ili grejanjem , trebalo je mnogo alata i mnog znanja . Danas se tim zanatima bavi gotovo svako i što je najgore ubedjeni su da znaju , a pri tome ne umeju da izračunaju recimo potrebne preseke cevi !
Da se vratimo sad na temu . Stirenski proizvodi su postali jedno "savršeno " rešenje za sve, ali su i vlasnici/investitori i majstori su u nekoj vrsti saučesništva jer se stirenima rešavaju svi problemi , kapilarna vlaga , neravni zidovi , estetika . Brzo se radi i jeftin je materijal pa su stoga svi zadovoljni , ali vrlo kratko vreme .
Što se tiče stirena svi podaci o njemu su javno dostupni i više se ni jedna stvar ne krije niti može biti skrivena . Predosti stirena su u maloj ceni i mnogo lakšoj ugradnji , manjoj higroskopnosti i kad se na dodaju raznorazne "improvizacije " prilikom ugradnje eto njegove "široke popularnosti" i "čarobnog eliksira u gradjevini " . S druge strane kamena vuna je skuplji materijal , kvalitetniji , teži za ugradnju , ali su sve karakteristike bolje u odnosu na stirene . Toplotna provodljivost je ono za šta se svi prvo uhvate i tu je glavni problem , niko ne obraća pažnju na toplotni fluks , prostije rečeno na otpornost u prenesu temperature kroz materijal . Izolacija se radi iz jednog razloga a to je da se smanje gubitci objekta u svim godišnjim dobima . Najčešća i najteža greška je upotreba/zloupotreba stirena u oblasti izolacije potkrovlja , ali se to prvog leta oseti , a sve te mane se "peglaju " velikim utroškom struje za rashladjivanje . Prosto rečeno 20 cm stirena će sa lica i naličja biti iste temperature kroz 20 min , kod kamene vune to vreme raste i do 12 sati . Taman toliko da u letnjim žegama izolacija odradi ono za šta je i namenjena .
Na mnogim forumima se " znanje i preporuke " baziraju na raznoraznim proizvodjačkim uputstvima i preporukama . Nažalast velika većina tih stvari su i dan danas prepume propusta i grešaka .
Punjenje spoojeva lepkom , neizolovanje temelja objekta , fiksiranje ploča tiplovima po samom obodu/spoju , su samo deo grešaka koje se i do danas redovno ponavljaju

@tenzorSSM Moze savet za izolaciju stana na devetom spratu koji se nalazi pod ravnim plocom a nad kojom je postavljen limeni krov?

Izolaciju fasade , plafona ... ?

@tenzorSSM Upravo zbog toga sam i naveo da je u pitanju stan na devetom spratu - spoljasnja fasada izuzetno tesko pristupacna - jedino ako neko alpinisticko udruzenje radi tako nesto.
Sta staviti na plafon i eventualno zidove na terasama koji su lakse pristupacni ?



_{[Ovu poruku je menjao drvlada75 dana 27.11.2016. u 20:40 GMT+1]}

Ja se ne bavim fasadama , ali saradjujem sa alpinistima , vrlo često i sam visim . Pre svega kvalitetnu kontakt fasadu i ne možete izvesti viseći , niti je možete izvesti parcijalno a da bude ok .
Izolacije iznutra su uvek nužno zlo , ali se i one moraju izvesti pravilno . Jedno od najboljih rešenja za unutrašnje izolacije je upotreba gipskartona , termoizolacije i parne brane .
S druge strane postoji bolje rešenje ali da se uradi cela zgrada naravno spolja

@tenzorSSM Jasno da je najbolje izvesti spoljasnju izolaciju cele zgrade ali mislim da trenutno ne postoji interesovanje samih stanara zgrade za tako nesto. Koju vrstu termoizolacije predlazete za unutrasnju izolaciju?

Kamena vuna .

@tenzorSSM Hvala!

Nema na čemu :)

lepo si ovo napisao, ali kad ti covek kaze (a i ja gore rekoh isto) "to se tako radilo", to je vrlo jednostavna istina koju moras uzeti za obiljno a ne kritikovati kako je nesto uradjeno, jer i ovo sto danas uradis ce za 20 godina isto neko da kaze "to se tako radilo".

I ne nikako ne mozemo zanemariti cinjenicu da nije uvek moguce uraditi najbolje i najskuplje resenje jer ili se nema para ili cak to resenje vlasniku moze da bude neisplativo na razne nacine.
Znaci prakticno uvek si osudjen na terenu da moras napraviti odredjene kompromise.

Inace parcijalna izolacija spolja, nikako.
Pametnije je uraditi izolaciju spoljnjih zidova vunom i GKP, a vidim da se u tome slazemo :)

Evo male ilustracije . Ako je neko uradio razvod vode pre 40 godina poštujući potrebene preseke on može reći , da je to tada tako radjeno korištene su metalne pocinkovane cevi . Danas će se koristiti ppr cevi i naravno opet se moraju poštovati preseci i pre 40 god i sad i za 40 god . Ali kad je neko uradio pre 40 godina razvod vode sa 1/2 pocinkovanim cevima i povezao 3 kupatila i 3 kuhinje i kaže "to se onda tako radile " to jednostavno nije tačno ! I tu je kraj svake diskusije o tome , bar za mene .
Pre 100 i više godina su ljudi ne znajući za mnoge stvari pravili kuće sa debljinom zidova 80 i više cm . Nije bilo izolacionih materijala osim trske , pa se takave kuće u termičkom smislu i po ljudski organizam i prijatnost boravka u takvim kućama . Još da su rešili problem kapilarne vlage bile bi maltene večite .

Mozda je i tako, a u praksi je mozda pre 40 godina imao samo jedno kupatilo, pa dodao drugo, pa trece, pa drugu kuhinju kako se porodica sirila.... i sve je tacno i nista te nije slagao.


Aj nek se neko javi ko bi ziveo u takvoj kuci? :)

LM, ja sam odrastao u takvoj i moji roditelji i dalje zive u njoj, istina u tih 100godin koliko je zapravo stara kuca, vise puta je dogradjivana, pa smo koristili i klasicnu ciglu, blok, stiropor, vunu, drvo...ma nema sta nismo :)
I vlagu smo sekli, inace do sada bi se ta kuca verovatno raspala, a za sad izgleda vrlo pristojno.
Ni stolariju nismo menjali i ako su klasicni dupli drveni prozori u svakom pogledu postali prevazidjeni, jer tako se radilo.

I ako je dogradjivao onda je svakako improvizovao , takve stvari se najbolje primete kod elektroinstalacija , i što je najgore obično posle požara ...
Na svu sreću kod improvizacija sa izolacijama nema takvih opasnosti .
O prevazidjenosti duplih prozora čak i starih se ne bih složio , a ni termalna kamera se ne slaže sa tom tvrdnjom
Donji prozor je iz 1921 god ogromnih dimenzija i ozbiljno neodržavan ima 12 krila ukupno , gornji prozor je novi pvc sa 6 komora i "super mega giga " staklima . Temperatura unutar prostora nekih 21 -22 C .

Dobar ti je primer, to sa vodovodom. Kao što si za primer mogao da uzmeš elektroinstalaciju, i kako je rađena pre 40 godina. Jedna utičnica po prostoriji sa 1.5 mm presekom. Tako se radilo, i to je bilo OK, iako su i tada znali da je P = I x U i mogli su da izračunaju potreban presek za 3.000 W.

Za razliku od danjašnjih dana kad običnog malog čoveka zajabavaju svi, od proizvodjača materijala, trgovaca , pa do banaka ..

Kad sam ja 2007 god tražio od majstora da urade 10 cm, ovaj me prvo nije shvatio, mislio je da sam napravio lapsus. "misliš 5 cm, jel tako". Nije ni znao gde i kako da nabavi stiropor 10 cm, nikad to nije radio, nije znao šta ga čeka, da li to može uopšte.

Ne kažem pri tome da sam ja lično nešto mnogo pametan, nego, eto imao sam prilike da u Hamburgu vidim kako sve rade sa 12 cm stiroporom. I još sam tražio stiropor gustine 20 ili 25. Ne zato što sam u "malom prstu" imao sve oko termičke provodljiovsti, nego, prosto, tako pročitao negde na netu. To se naravno nije moglo naći, pa je urađeno sa 17-ticom.

Dal' treba da kažem da sam bio prvi u komšiliuku koji je uopšte radio "demit fasadu" (to je bio jedini termin tada). Komšiluk gledao, i čudio se.

Mozda se nisam najbolje izrazio to o zajebavanju malog običnog čoveka se odnosilo na period 2000-ih pa čak i za danas . Mada i taj isti mali i običan čovek vrlo često zajebe sam sebe .
Mada bih se složio s Vama u jednom da u Hamburgu su radili izolacije sa 12 cm , ali su ti isti koji su proizvodili 12 cm za Švabiju, lepo kod nas proglasili 5 cm kao standard .
Pa eto i sa tim primerom iz vodoinstalacajia velika većina izvodjača ali onih kojima se izvodi instalacija će raditi razvod sa fi 20 ppr , i još će biti spremni da se svadjaju kako je to dobro i svrsihodno rešenje . A onda kako to obično i bude na nekom forumu će otovoriti pitanje" Kad se tuširam a neko pusti vodu na lavabou meni krene vrela /hladna voda " .
Mala digresija , svojevremeno sam čuo razgovor jednog "insvestitora " sa Zlatibora , doslovce je rekao : "Na tu stranu gde su apartmani za prodaju stavljaš 5 cm izolacije , a tamo gde su moji apratmani stavljaj 12 cm ". To je bilo negde 2009 god .

@tenzorSSM
Potpuno si upravu..
Ženin otac je radio fasadu negde 2008god.
Da bi uštedeo na grejanju(GAS).Jer je plaćao lupam 30000din za gas..A sada oko 25000din.I opet u kući hladno.Mora da se pazi na svaki kW.Jer ode cifra ko zna gde.
Prvo je sredio fasadnu stolariju (PVC),potom stiropor fasadu debljine 5cm.Što se ispostavilo kao greška ooogromna.
Jedino i osnovno čega se držao..jeste, da ga "što jeftinije izađe"..I da boja fasade bude kao kod komšija (kajsijasta)..jer im to bilo nešto super..
Znači doveo je majstore i pitao.."koliko to najeftinije možete da mi uradite..." i da boja bude kao kod komšije..
Da se kladimo da veliki procenat onih koji su tako radili fasadu..Uz razne sugestije nas mlađih da to ne radi.I kada skupi koji dinar više da odradi kako treba.
Čak su i majstori bili na njegovoj strani uz priču kako je već i 2cm super izolacija.A preko 8-10cm na zapadu se radi jer je njima takva klima...

Zar ne može svako sebi da odluči kakvu i koliku izolaciju želi? Mi smo u procesu projektovanja kuće i izolacija će biti debljine koliko mi dozvole finansijske i druge mogućnosti. Najverovatnije 20-tak cm ili više.
Moj prijatelj je na vikendici upravo postavio stiropor od 5 cm i već sad ima ogromne razlike. Mogao je ili to ili ništa...
Voleo bih da mi neko objasni zašto ima toliko majstora koji žele da pokažu kako oni znaju najbolje, a sve ostalo nije ni za šta. Zar nije poliuretanska pena bolji izolator od kamene vune? Za 10-tak godina će možda biti nečeg još boljeg. Da li to znači da sada ne treba ništa da stavljamo?

Fama oko unutrašnje izolacije je tek druga priča. Javljaju se majstori koji su videli sve i svašta kada su skidali takvu izolaciju ili znaju nekoga ko se žalio kako ne valja ovo ili ono... Ukoliko se lepo uradi, unutrašnja izolacija je veoma dobro rešenje. Pogotovo za slučajeve koji je pokretač teme naveo. Ono što je važno je da se takva izolacija radi u potpunosti (ne samo zidovi) i da postoji način regulacije vlažnosti vazduha.

Naravno da svako može da odluči kakvu izolaciju ili bilo koji drugi element u gradjevini , a dali je to pametno i korisno to je već druga tema . Raznorazni materiajli imaju neke bolje i neke lošije karakterstike pa tako i poliuretanska pena , koja se uveliko primenjuje za izolacije . Onaj ko pametno zida i ne razmišlja o kontaktnoj fasadi nego o nekom boljem i trajnijem rešenju . Ta sitnica o regulaciji vlažnosti vazduha košta mnogo a vi boravite u prostoru sa "recikliranim " vazduhom . Ko voli nek izvoli . Što se mene tiče može neko da stavi i 1 cm stirena i 200 cm stirena , pravo da vam kažem ne zanima me . Znate kako kažu dok je ovaca biće i dzempera .

Regulacija vazduha se ne rešava "recikliranim" vazduhom. Postoji više načina, a lično mislim da je aktivna ventilacija sa rekuperacijom najpreciznija. Takav vazdhuh je svakako zdraviji nego neki "prirodni" načini pogotovo ko živi u gradu gde je povećano zagađenje ili gde komšije vole da zadime iz odžaka.
Obično ljudi krenu sa "prirodno je zdravije", ali to je zabluda tj. može ali i ne mora da znači. Olovo je prirodan materijal ali nije zdrav. Stiren je dobra izolacija, kao i minarelna vuna. Zavisi od više faktora a i ličnog izbora šta će ko koristiti. Svaka izolacija je bolja nego nijedna.

A koji vazduh koristi taj " sistem sa aktivnom ventilacijom i rekuperacijom " možda neki iz tankova , a da je punjen na Zlatiboru ili Goliji ?
Olova imate i gorivu za vaš auto pa vam ne smeta ? I kreč je vrlo nezdrav možete da oslepite ako vam upadne u oko ...
Što se tiče izbora i debljine izolacije , pa najsličnije je izboru zimske jakne , ako već nemate pravu zimsku jaknu dobra je i atlet majica , a to je svakako bolje nego da idete goli ...

"sistem sa aktivnom ventilacijom i rekuperacijom" koristi spoljašnji vazduh koji preko izmenjivača preuzima toplotu od unutrašnjeg vazuha, a filteri obezbeđuju kvalitet vazduha. Ovaj vazduh neće dobiti više kiseonika ili tako nešto, ali će biti prijatne temperature, odgovarajuće vlažnosti i bez prašine i nečistoća. Naravno, možeš da otvoriš i prozor pa šta ti bog da
Inače, nemam olovo u gorivu, a za kreč ne znam... nije mi do sada upao u oko

Nego da ne skrenemo sa teme.

Unutrašnju izolaciju prati mit da stvara kondenzaciju, a time i buđ. Za kondenzaciju je potrebno da se steknu uslovi: da postoji dovoljno vlage u toplom vazduhu i da topao vazuh stupi o dodir sa dovoljno hladnom površinom. Promena temperature vazduha osobađa vlagu koja se taloži na hladnoj površini.
Ukoliko je površina izolacioni materijal, vlaga se neće taložiti na njemu pošto nije dovoljno hladan. Ukoliko se soba izoluje u potpunosti da vazuh nigde nema dodira sa hladnim zidom, prostorija će biti topla i bez vlage. Gore spomenuta ventilacija rešava problem prekomerne ili premale vlažnosti vazduha. Kakva god da je izolacija (spoljašnja, unutrašnja ili dvostruka) relativna vlažnost vazduha treba biti oko 40-60%.

E, sad, što majstore ne interesuje da čitaju nekakve naučne radove i slično, sve se svodi na usmeno preneseno iskustvo "rekla-kazala" i učenje putem pokušaja i pogrešaka (čast izuzecima). Nikada nisam sreo majstora koji je rekao "loše sam to uradio", već svi su dobro uradili, problem je u materijalu, neko je insistirao da se radi pogrešno i slično.

To je neka nova fizika ... "Ukoliko je površina izolacioni materijal, vlaga se neće taložiti na njemu pošto nije dovoljno hladan."
Ako se izoluje soba dobro neće biti vlage ... Šta se sve neće pisati . A šta ćemo sa vlagom od disanja , znojenja , kuvanja , nju verovato unutrašnja izolacija volšebno preko uzemljenja odvede negde ...
I ne prati unutrašnju izolaciju nikakav mit , kod objekata gde je stiren unutrašnji izolator ventilacija sa rekuperacijom je obavezna . Ne mešajte filtere u ventilacijama koji ,sprečavaju prodor mehaničkih čestica , polena , prašine sa filterima koji sprečavaju prodor gasova i para .
Nije vam kreš upao u oko ali nije ni olovo to je bila paralela za štetnost .

Nije nova već fizika iz srednje škole Moraš napraviti uslove da bi dobio kondenzaciju. Kao što sam rekao, poželjna je relativna vlažnost vazduha od oko 50%, ±10 bez obzira kakva je izolacija i da li je ima. I niko nije rekao da se vlažnost rešava filterima. Čak je obična klima dovoljna, mada ne i neophodna.
Mislim da je ventilacija sasvim druga tema i ne bih ovde objašnjavao sve detalje (na internetu postoji lako dostupnih objašnjenja).

Nego, kakva je logika kod spošaljnje izolacije? Šta ćemo tu sa "vlagom od disanja, znojenja, kuvanja, nju verovato spoljašnja izolacija volšebno preko uzemljenja odvede negde"?

Bilo bi pozeljno da nam objasnite vi iz vaseg iskustva i znanja ,a ne preko objasnjenja sa neta. Pazljivije citajte moje postove ,jer sam ja filtere spomenuo u drugoj konotaciji a ne u smislu redukcije vlage . Kada uradite spoljnu izolaciju vi poboljsavate termicke osobine zida . Kako zidovi imaju veliku masu i zapreminu oni se teze zagrevaju ali se teze i hlade . Dobro izolovan zid uz normalno zagrevanje dozvoljava. duze vetrenje ili da kazem negrejanje ,ima vecu "elastinost " i ima povecanu akumulaciju. toplote A recimo kod totalnih stirenskih izolacija toga nema ,prostor se brzo zagreje ,ali se brzo i ohladi , akumulacija je zanemarljiva ,takav zivotni prostor zahteva. vestacku i kontrolisanu ventilaciju . Najslicniji je unutrasnjosti putnickog vozila .

Jasne su mi prednosti spoljne izolacije. Morate čitati moje postove pažljivije. Nisam nikada rekao da je spoljna izolacija loša. Sve ima prednosti i mane. Isto tako i spoljna ali i unutrašnja izolacija. Ponekad je dobro da se prostorija brzo zagreva i hladi (na primer prostorija za privremeni boravak). Ponekad je unutrašnja izolacija bolje rešenje od spošašnje (parcijalna izolacija kuće).

Mi na primer planiramo da imamo podno i zidno grejanje. Takav sistem je po sebi dovoljno inertan i ima veliku akumulaciju toplote. Potrebno je da izbegnem akumulaciju toplote u celoj zapremini zida.

Može li objašenjenje za ovo: "Kada uradite spoljnu izolaciju vi poboljsavate termicke osobine zida" Da li se misli samo na tu "elastičnost" i povećanu akumulaciju toplote ili na još nešto?

Kod "poboljsanja " termike zida pored stvarnih poboljsanja se postize i prijatniji osecaj boravka u prostoru , nije potrebno visoka temperatura grejanja , nema "jare". A kondenzacija na tako toplom zidu gotovo nemoguca. Takodje je moguce provetravanje putem prirodne velike promaje .
Kod totalnih unutrasnjih stirenskih izolacija bez prinudne ventilacije i rekuperacije je boravak izuzetno neprijatan . Ko je recimo boravio u gradjevinskom kontejneru zna o cemu pricam . Ili obratite paznju kad ulazite u neku veliku radnju Tempo ili Metro. ,tacno se oseti razlika kad radi ventilacija punim kapacitetom a kad je u modulaciji. Takodje zbog izrazene "neelasticnosti " kod ponovnog ukljucivanja grejanja ventilacija mora da isusi vazduh iz prostora a tad je on recikliran . Kod ovakvih sistema izolacija ogranicena je ili otezana primena grejanja koja su tromija . Naravno da ja pricam o totalno izolovanom objektu iznutra kao konceptu ,a ne o jednoj sobi koja je silom prilika morala biti izolovana tako.
U principu za nase klimatske uslove je dobra kombinacija srednje i srednje velike mase zida sa spoljasnjom izolacijom . Nazalost mnogo ljudi misle da recimo sve mane giter bloka mogu da nadomeste debljinom izolacije

Ja sam imao probleme zbog hladnih mostova.Pojava buđi i vlage.
Zgrada je mnogo nestručno odrađena (nadograđena).Gde je svako kako je hteo parcijalno sebi radio.Predhodni vlasnik stana hteo veći prostor.Dok ispod i pored hteli veću terasu.
terasa ispod moje zahvata 2m sobe(naše)..Terasa pored takodje zahvata bar 1m.Što znači da ja ispod i pored imam zid koji samo mogu da izolujem iznutra.A pod ne mogu nikako!
Zbog pojave vlage i buđi i konstantne vlažnosti preko 75% kupio sam odvlaživač vazduha.
Skuplja vlagu,ima filter i ok radi.Od tada vlaga i buđ je prošlost..(bar se nadam da će i ostati)
slika:.

@tenzorSSM

Siguran sam da veruješ u to što pišeš, ali nekako ne mogu da prihvatim tu logiku pošto je sve subjektivno. Boravio sam u montažnoj kući koja baš i nema termo masu i poseduje kako kažeš "neealstičnost" i mogu ti reći da je boravak bio veoma prijatan. Eto baš mi se kolega žali što je napravio kuću od Ytong blokova. Kaže nekako nema osećaj da je u "pravoj kući" (ne znam šta mu to znači). A drugi kolega koji je takođe koristio Ytong, kaže za ovog prvog da nije normalan i da nema ništa prijatnije. Evo treći hvali Ruse što prave od betona sa izolacijom (bio u nekom hotelu sa betonskim zidovima od pola metra ). Svako vuče na svoju stranu. Svakome je njegovo prijatno najprijatnije... 100 ljudi - 100 ćudi.

Nego, zato ako ima daj nešto merljivo. Eto, recimo toplotna provodljivost je lako merljiva. Temperatura, vlažnost, broj i veličina čestica u vazduhu... uticaj materijala na zdravlje (naravno naučno)...

Što se tiče "recikliranog" vazduha mislim da imaš pogrešnu predstavu. Ventilacija ništa ne reciklira. Svež vazduh se uvodi spolja. Jedina razlika u odnosu na to što otvoriš prozor ili uključiš ventilaciju je što ventilaciju možeš da kontrolišeš (što više parametara kontrolišeš sistem je skuplji). Jedino gde je ventilacija preko prozora bolja je što ne troši struju.



@deki77

Mislim da si rešio stvar na pravi način. Obično ljudi pokušavaju da reše posledicu a ne sam uzrok. Sad moraš samo da paziš da ne preteraš sa isušivanjem vazduha. Ukoliko je vazduh suviše suv mogu se javiti iritacija sluzokože i alergije.

Subjektivni osećaj je jedno a stvarnost drugo , nekom je super i u limenoj garaži jer za bolje i ne zna . Ventilacija itekako reciklira , jer mora da vrti isti vazduh dok ga ne isuši , tako rade sistemi sa rekuperacijom , slično klima uredjaju , kasnije uvode svež vazduh . Mada se kod kod nas prodaju i klima split sistemi sa "uvodjenjem svežeg vazduha " . Bar tako reklamiraju a opet dok je ovaca biće i dzempera.
Nekom je pileća viršla super hrana , a domaća šunka je bljak . Ali je istina da se vrišle prave od smeća, očiju , kandzi,kljunova i kostiju a domaća šunka od mesa i to su nepobitne činnjenice . O aditivima i da ne trošimo reči .
Lično nema ništa protiv propagiranja ovog ili onog načina gradnje ili izbora materijala , ali sam jako veliki protivnik lažnog marketinga , prediktibilnih programa koji afirmišu odredjen proizvod ili rešenje . Iovako smo zemlja ne trećeg nego 10-og sveta i ovako nam se uvaljuje sve i svašta , pa bar da nas ne lažu, ako već ne mogu ništa drugo .

ne ne ne... tenzorSSM, moraš se malo informisati. Kada se kaže ventilacija, ne misli se na ventilator. Jeste da je koren reči isti, ali je sistem ventilacije mnogo drugačiji. Još jednom (probaću da pojednostavim):
1. svež hladan vazduh (A) uzima se od spolja kroz jednu cev
2. topao ustajao vazduh (B) izbacuje iznutra ka spolja kroz drugu cev
3. rekuperator služi kao veza između vazduha A i B gde A i B razmenjuju toplotu bez međusobnog mešanja
4. sistem može sadržati
a. dogrevanje vazduha (ili hlađenje)
b. ovlaživanje vazduha
c. isušivanje vazduha
d. filtere
Pored svega ventilacioni sistem mora biti dobro projektovan da bude tih, da ne prenosi buku kroz cevi i da može preneti određenu kubikažu vazduha.

Ne volim nešto viršle i slične prerađevine, ali pre bih to pojeo, nego domaću šunku po principu "šta tu ima veterinar da proverava". Svuda ima priučenih ljudi.
Šta će ko da koristi: meni ni iz džepa ni u džep. Ovo je čisto teoretska rasprava. Uvažam tuđe mišljenje, ali uz skepticizam. Nije mi životni moto "dok je ovaca biće i džempera" već da smo tu da pomognemo jedni drugima da razumemo i naučimo nešto novo.

Ali opet smo pobegli od teme. Valjda je pokretač teme rešio svoj problem

U kom segmentu se ovo odnosi.
Koliko previše..Mi održavamo vlažnost oko 60%..

Nisam ti neki stručnjak ali koliko vidim stalno se spominje neka cifra od oko 50% (neki kažu da je 45% idealno, ali to valjda zavisi od osobe do osobe). Tek učim ove stvari i nije sve tako jednostavno. Zavisi od pritiska i temperature.
Na Wikipediji je dosta lepo objašnjeno:
https://en.wikipedia.org/wiki/Relative_humidity
https://en.wikipedia.org/wiki/Dew_point
https://en.wikipedia.org/wiki/Psychrometrics

Ukoliko održavaš na 60% na recimo 23°C, ukoliko prestaneš da greješ i temparatura padne na 17°C, relativna vlažnost vazduha bi trebala da se podigne na 90%. Kondenzacija se javlja na temparaturi od 15°C. (Valjda dobro tumačim formule). Evo i online proračuna: http://andrew.rsmas.miami.edu/bmcnoldy/Humidity.html

Dakle, sa 60% ne bi trebalo da bude nekih problema za suv vazduh pošto je već na gornjoj granici. Sad ako preteraš u drugom smeru eto ti buđi, grinja i sličnih napasti...
"Ako suviše zategneš žice na instrumentu, one će pući. Ako ih suviše olabaviš, neće moći da svira"

Nije to baš tako jednostavno . Pa na sve to treba dodati i higroskopnost materijala recimo poludisperzija prima mnogo više vode u sebe u slučaju pojave kondenzacije , ali sa porastom temperature ta upijena voda počinje da isparava , recimo vi merili RVV u vazduhu i nsite računali na tu "natopljenost " . To je recimo problem kod hladnih mostova . Dok se disperzine boje drugačije ponašaju , pa onda sastav gleta , krečna ili cementa baza , itd . Nijedan ovaj proračun ne usvaja vlagu od da kažem života , disanje , znojenje , tuširanje , kuvanje .
Pa na sve to termika i fizika zida, poda, ploče . Zanimljivo je da se kod nas zbog relativno visoke vlage , toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim razvodom , gotovo ne mogu korsititi za rashladjivanje prostora , zbog prevelike kondezacije .
I onda još jedna jako bitna stvar mada naoko neme veze , a to je izvedba hidroizolacije obekta . Kod objekata koji imaju problema sa neizvedenom hidroizolacijom poda kroz sve spojnice vi imate konstatno isparavanje vlage nakupljene na donjoj strani podne oblogeLaminat , parket ) ili kroz podnu oblogu (tepih , itison ) ali takodje imate isparavanje i iz zone evaporacije (isparavanja ) kapilarne vlage . To je jedan od ogromnih problema , a za ajd da kažem laike totalno nevidljiv i nebitan ali ogroman izvor vlage. Leti se zagrevaju zidovi spolja pa je isparavanje kapilarne vlage veće , a zimi zagrevanje iznutra pa opet isparavanje .
I tačka rošenja nije uvek na istoj temperaturi ona se menja i spolja i unutra . Recimo noćas će po RHMZS biti na -9 .
Meni je olakšano da se bavim svime ovim jer posedujem termokameru Flir , i IC termohigrometar pa baratam sa realnim podacima u realnim uslovima , a ono se gotovo po pravilu razlikuju od formula i teorije .
Kao što visoka temperatura isušuje vazduh , takodje može i niska , ohladi se vazduh ispod tačke rošenja i kondezat se sakupi , tako rade klima uredjaji ali i frizider .
Kod velikih hladnjača za svežu robu pored rashlade postoji čitav sistem koji brine o RVV(relativna vazdušna vlaga ) u samoj komori . Interesanto je da usled smanjenja RVV u komori sveže meso poplavi ko mastilo .
Apropo šunke , gotovo svi danas rade test na trihinelu jer je rizik prevelik ,a pregled košta smešno . Kad bih vas jednom proveo kroz klanicu , gotovo sam siguran da paštetu i viršle ne da ne biste jeli , nego ni rafu u radnji ne biste prilazili . :)
Usput da vam kažem da sam par godina radio u održavanjujedne velike firme gde je ventilacija i klimatizacija bila na nivou "svemirskog broda " pa vrlo dobro znam o čemu pričam