Ja sam dosta puta sretao bar na zapadu da su na krovu ispod crepa,koji nije podaščan postavili lesonit..
Između greda.Zavrnut za neke žabice.Ispod toga vuna,folija(ne znam redosled)..
Znači postoji opcija.Mada to opet košta.Od prilike m2 lesonita od 3mm je 2eur.

Beograd? Košava?

Koji crep? Vraćaš stari? Novi? Krov na dve vode? Četiri? Mediteranski nizak, alpski visok ili klasika šumadijski?

Nemci podaščavaju, pa preko ter papir, kondor, grejanje i lepljenje, Italijani stavljali tanku ploču, tipa manje od 10cm, sad idu na malo veće. Skoro svi stavljaju i ter papir preko ploče, pa tek onda crep, tegola, šta već.

Ja sam pre šest godina sređivao krov.

Tanka ploča, pa direktno na nju bile postavljene ćeremide, "coppi" talijanski. Skinuo sve, počistio, zakrpio ploču, sredio dimnjake i tavanske prozore. Onda je stavljen ter papir, opšiveno bakarnim limom oko dimnjaka i prozora, i vraćene stare ćeremide, dodao sam uzengije, baš zbog vetra i sklizavanja. Odradio i nove oluke. Nisam imao šušku da odradim provetren, ali i ovako je super ispalo. Nema više pucanja, voda se ne zadržava. Koristio sam stare, jer su bolje napravljeni od novih, a imaju oko stotinak godina. Starac majstor mi je otkrio tajnu, nakon završenog posla, da sam dobro izabrao. Jama iz koje su vadili ilovaču za pečenje je potrošena, pa se novi prave sa uvoznom, a ona nije ni qu...kus.

Da li se pod terminom "podaščavanje" podrazumeva samo daska, u bukvalnom smislu, ili i OSB ploča ?

bakara@ iz licnog iskustva glasam za podascan krov!!!
I na zapadu krovovi su podascani.
Kad smo uzeli vikendicu koja je bila stara 12god skinuli smo crep i podascali smo krov!
Naravno i onu foliju smo stavili.
NIKAKVIH PROBLEMA NEMAMO!

Samo uzmi prave daske i gledaj da ostoje barem mesec dana na promaji pre montaze.
tj da se malo prosuse ako ih uzimas sveze secene.

@bakara
Ja kad pečem hleb u frizideru uvek imam problem jer je hleb živ iako sam stavio brašno , pesak i malo sena . I pored svega toga ja smatram da je to dobar hleb .
Malo sam se našalio , ali otprilike to je paralela .
Krov kao lement u gradjevini ima funkciju da maksimalno umanji sve atmosferske pojave i da obezbedi trajnost i udobnost života .
Ukoliko se radi o klasničnom krovu , drvena gradja i crep kao pokrivač stvari su vrlo proste i sva rešenja koja treba primeniti su kod nas proverena kroz bar 200 godišnju praksu .
Znači jedna grupa rešenja se odnosi na krov i to ću objasniti , a druga grupa rešenja se odnosi na krov ispod kog je prostor za život .
Pravilno dimenzionisanom gradjom i potrebnim presecima gradje se dobija čvrsta i dovoljno jaka krovna konstrukcija a postoje i lementi za dodatno ukrućenje krova kao što su pajante , makaze , klešta i mačke . Takodje postoje i metalni elementi za te namene , spojne ploče , T spojnice , klanfe .
Drvo kao materijal je dugotajno ako se reše tri problema jedno je zaštita od insekata , drugo je omogućeno vetrenje jer vlaga doprinosi truljenju i raspadu drveta i treće je protivpozarna zaštita .
Crep kao krovni pokrivač je vrlo bitna stvar i pravilan izbor crepa je vrlo bitan . Kvalitet crepa se sastoji iz bar dve stvari a to kvalitet samog materijala od kog je crep napravljen , a drugo je konstrukcija samo crepa . Pravilan izbor crepa će obaviti 90 % posla i sprečiće sve loše atmosferske uticaje . Prevelika je tema ali je svi crepovi tipa marseljez su odličan izbor . U tu grupu spadaju sledeći brendovi , Polet Glineks klasik i klaisk + , Kanjiža Kontinental . To su glineni crepovi , ja sam stava da crep treba da bude od pečene gline , a ne od betona i šljake , pa sve te "betonce " zaobilazim u širokom luku .
Kod krovova ispod kojih je prostor za život sama izvedba krovne konstrukcije može i treba da poboljša usove života . Namenska krovna folija će obezbediti sekundarnu hidroizolaciju krova , ali pravilnom izvedbom će obezbediti i vetrenje izolacije . Takodje postoji konstrukcijsko rešenje koje će umanjiti uticaj sunčeve toplote u letnjem periodu . Površina crepa u letnjim mesecima ide i preko 80 C . Ako postavite deblju podletvu dobićete smanjen prenos toplote sa crpa na termoizolaciju , ali ćete dobiti i "promaju " koja će isušivati i vlagu iz termoizolacije . Nažalost kod se iz ne znam kog razloga uvek forsira najtanja moguća podletva. Jedna od približnih odrednica za debljinu podletve je 1 cm na 1 m dužine roga , npr rog od 5 m , podletva od 5 cm , ali se može i izračunati .
Ukoliko pravilno izvedete "provetreno " krovište , rešili ste uzroke problema . Problem sa jakim vetrovima i dizanjem crepa je lako rešiv uz primenu elemenata za fiksiranje. Crepovi tipa marseljez se šrafe za letvu , krovne šolje se motiraju uz pomoć nosača , limarski radovi se izvode po pravilima te struke .
Krovna folija je namenjena za dve stvari jedna je hidroizolacija i sprečavanje prodora vode ,u ostale delove krova , u slučaju pucanja crepa itd . Druga stvar koju folija omogućava je isparavanje vlage ispod nje . Zato se krovne folije prodaju pod kovanicom "paropropusna -vodonepropusna " .
Postavljanje bilo kog elementa ispod krovne folije koji nije paroprostan je u najmanju ruku rečeno sumanut . Kao što i sumanuto postavljati bitumenske proizvode , i raznorazne PVC i PP folije sa "svemirskim karakteristakama " em su parozaptivne em su sklone brzom propadanju . Patosiranje krova je nepotrebna i potencijalno opasna radnja . Ukoliko se ipak mora uraditi patosiranje ono se radi tako da omogućava neometano isparavanje . Ili se daska kuca sa razmacima , a na osb pločama se buše veći otvori . Kod nas u praksi se kuca mokra daska od 2 cm , sa okorcima , pa je vitoperenje i cepanje folije neminovno , a vrlo brzo se pojavi i dejstvo štetnih insekata jer daska sa okorcima i ne tretirana .
E sad zamislite dve situacije .
Imate potkrovlje sa podaščanim krovom , ter papirom , podletvom od 2 cm. Normalnim životom u porostoru se stvara vlaga , a ta vlaga prolazi u sloj termoizolacije i onda lepo kondenzuje i natapa dasku i izolaciju , a gore je ter papir vlaga ostaje . S druge strane ispod crepa 80 , a ter papir počinje da "slini " krajevi papira se
uvijaju . Pa ako i crep procuri eto belaja i ogromne štete . A ta toplota od 80 stepeni lepo greje vaše potkrovlje. Istina je da će podaščan krov omogućiti "fazni pomak " u smislu prodora toplote , ali je to zanemarljivo u odnosu na loše strane . Ukoliko voda prodre u izolaciju , isparavanje će biti nemoguće .
Situacija dva
Krov sa folijom , deblja podletva . Vlaga iz prostora porlazi u termoizolaciju a odatle isparava kroz foliju , pa u atmosferu . Debljina podletve omogućava pravilno vetrenje . Takodje smanjen je prenos toplote kroz krov . Ako i recimo negde i prodre voda u donje slojeve , ona će kasnije ispariti .
Sumo sumarum kod pravilno izvedenog krova i krovišta , svi uticaju atmosferski uticaji će biti smanjeni na minimum .

P.S.
Kad god nekog pitate zašto je patosirao krov ili koristio ter papir ili najlon , u suštini neće znati odgovor na to pitanje ...
Patosiranje krovišta je prosto rečeno bacanje novca i potencijalno opasna stvar . Izvodjačima ono olakšava posao i dodatno se naplaćuje , a kad zahtevaš fiksiranje crepa onda kreću izgovori . Jer tu ima posla a nema naplate

Kuca je nova, znaci jos nije ni kupljena gradja za krov.

U komsiluku kosava cesto podize i pomera crepove, pa zelim i o tome da vodim racuna.

temu sam i postavio nakon sto mi je tenzorSSM objasnjenje zvucalo ubedljivo pa sam trazio vise informacija o tome a takodje bi mi ustedelo novca koje bih mogao upotrebiti na druge stvari.

Moze li dodatno objasnjenje ili primeri za ove izraze:


Krovna konstrukcija bi trebala biti jednostavna sa klasicnim krovom na dve vode i rogovima u obliku slova A
Visina potkrovlja 6 blokova.

Niko da mi da objasnjenje sta se desava kada sneg naduva ispod nepodascanog krova na tu foliju ispod tog provetrenog krova, jer tu ima supljeg prostora?
da li vetar, sneg, kisa vremenom mogu tako da cepaju foliju?

Ta "folija" je koliko sam video zapravo specificna vrsta platna, nije cvrsta?
Bojim se vetra vise nego bilo cega, a ter papir vise ne bih koristio :)

Da li onaj zavrsni ugaoni crep radi bolji posao od vetar lajsne?


Ako ipak mora da se podascava da li mogu da za to koristim neku najtanju OSB tablu i sl da izbegnem daske?
Sta je u ostalom rentabilnije daska ili OSB?

Koji su dobri crepovi, npr. kakav je Creaton? Mene ceka rekonstrukciaj krova, a kad vec radim, napravicu tako da taj prostor nekad moze da se iskoristi za potkrovlje, mislim da ne kosta mnogo vise, a koristi :)

@bakara
Osnovno pitanje je da li ćete vi sami raditi krov ili ćete anagžovati nekoga . Mogao bih predpostaviti da ćete ipak angažovati pa tek po saznanju nekih detalja vredi komentarisati rešenje ili način izvedbe .
Što se tiče "naduvavanja " ili bilo čega sličnog toga jedniostavno NEMA !, kod praivlno izvedenog krovišta . I to je uglavnom prazan argument za patosiranej krovišta p
Nažalost idijiotarije tipa bitumena ka krovištu ne vredi n komnetarisati . Ter papir je samo papir premazan bitumenom i posut peskom , takav materijal može da se korisiti možda da se pokrije neki sklepan kokošinjac !? Što se tiče pomeranja crepova već sam vam obajsnio o čemu se radi . Početni red i završni red crepa se fiksira šrafovima , levi i desni početak i kraj takodje , korvne šolje se montiraju u ventilisanoj izvedbi . Pored kopči ja na svaku treću šolju proteram holšraf od 6*80 mm sa "zeta " platnom i još preko premažem Sika 11 FC .
Verujem da ste razuman čovek objasnio sam Vam sve u vezi patosiranja , na vama je izbor .
Kako sam iz kraja gde košava posle južnog Banata duva najjače , a ni severac ne zaostaje ne razume ni vašu argumentaciju ni strahove .
@botr ako bih se upustio u prepisku koji crep valja ili ne valja to bi bilo kao da pišemo koji auto valja ili ne . Crep tipa marseljez se najbolje pokazao za naše podneblje . Izbor brenda je lična stvar , pa tu ne vrede prepiske . Po mom skromnom mišljenu "best by " je i dalje Polet Glineks klasik +.
Za pojašnjenje pojmova kucajte u google "elementi krovnih konstrukcija " .
Argumentacija tipa "tako se radi na zapadu " i slično spada u obično trolovanje teme , i nema veze sa realnošću . Zanimljiv je podatak od pre par godina je da se pred Austrijskim pravosudjem vode sporovi vezani za patosiranje krovišta , i da postoji odluka da se od tada sklapa poseban pisan ugovor da na na patosiranju insistira investitor .

Da to i mene znima pa eko osb ploca 2m x 1,2 koliko sam dobio info je 980 rsd a kubik dasaka ,colovke je 18k rsd.

Ovo su cene iz KG.I ovde mislim da OSB nije preko 1k/rsd 9mm debljine.

Bakara, folija kakvu sam ja stavljao, a mogu ti kasnije i reći o kojoj se tačno radi, je toliko čvrsta da je ne možeš pocepati bez nekog sečiva. Vodonepropusna je, voda se sliva niz nju tako da ove stvari ne treba da te brinu. Verujem da je sada izbor tog materijala daleko veći nego kad sam ja radio.
TenzorSM, imam još jednu molbu za tebe :). Ako ti nije previše komplikovano baci ovde neki link na kome je ilustrovano kako se izvodi pravilno postavljanje. Zelja mi je da proverim da li sam to dobro odradio. Mučio sam se sa majstorima ali sam ih na kraju "ubedio" da treba da rade onako kako im se kaže. Dobar deo crepova je, zbog izvedbe krova, pričvršćen ekserima koje sam pre toga pocinkovao i naravno da su pokušali sa ubedjivanjem da je mnogo toga nepotrebno. Hvala ti unapred.

Ne razumem šta želite da vidite ?

@bakara
Sa ove stranice mozes da skines dosta detalja pa mozda nadjes nesto korisno:
http://www.ursa.rs/sr-latn-cs/arhitekti/stranice/cad-detalji.aspx

Ako ne koristis AutoCAD sve detalje imas i u PDF-u.

http://mojepotkrovlje.rs/izolacija-potkrovlja-iznutra/

Pre ulaska u stranu sa AutoCAD crtežima, pored prijave imena, prezimena, adrese,.....traži i obavezno ime firme/preduzeća. Dakle, privatna lica nemaju pristup toj strani.

Pa upisi neko stvarno/izmisljeno ime firme. Ne trazi ti PIB i broj racuna u banci niti se identitet proverava na bilo koji nacin. Jedino email aderesa treba da bude vazeca.

Baš sam prijatno iznanađen sajtom "Moje Potkrovlje". Zaista nude sijaset rešenja, za sve moguće i nemoguće želje i potrebe kupca, sa različitim budžetom.

Mislim, jasno je da je to "Knauf" promocioni sajt, ali ekstra je.

@bakara - proučiš sajt, i sve je jasno kao dan, ostaje samo da se nađeš gde si u okviru svog budžeta.

Dopalo mi se i ovo sa nivelacijom pločica http://mojepotkrovlje.rs/5-kor...ih-plocica-uputstvo-u-slikama/

Mozes dodati vune koliko hoces ako je potkrovlje nekoristeno. Ja sam imo 30 i dodo 10.

Ne, ne koristi se, stiropor je 5cm, zatvoren preko. Da li da dodam stiropor ili vunu? Da li moze vuna sad preko stiropora?

Sta znaci zatvoren preko? Ako je preko najlon sacu ti ja sracunat hoce biti problema.

_{[Ovu poruku je menjao podrizvan dana 03.02.2017. u 18:51 GMT+1]}

ovo kako ti je sad nikako nije dobro. taj ti je stiropor vjerovatno vec sav namocen:

stavi preko vunu minimum 6 cm i neces imati problema sa kondenzom. sve preko 6 manja je sansa da ti se pojavi kondenz.

_{[Ovu poruku je menjao podrizvan dana 03.02.2017. u 18:52 GMT+1]}

Pa pregeletovan da moze da se gazi, nije zatvoren, moze da se susi. Lepak i mreza valjda preko. Ne kisne nigde.

Ova vlaga ne dolazi odogo nego iz stambenog prostora. Mozes onda stavit preko te glazure vunu. Obavezno ispod vune mora ici najlon da sprjeci vlazan zrak iz stambenog prostora da dolazi u vunu. To sto si platio taj stiropor i tu mrezu i ljepilo mogo si stavit 20cm vune.

da li kada stavljam vunu po ploci na tavanu moram ispod najlon ili samo vunu na beton slozim, da li isto vazi za stiropor

Ma znam, nego to bilo jos 2010-te i tada cene nisu bile kao sada, bila je vuna dosta skuplja. Jos je i gledano da moze da se ide gore a meni to ne treba. Moram da razmislim jos, nije mali prostor u pitanju. O kojoj vuni inace pricamo, mineralna, kamena, staklena?

koji najlon ide obican neki ili tanji

Onaj koji ce ostati citav dok gazis po njemu tj dok postavljas mineralnu vunu ..

Najlon beli poluprovidni. Mislim da je 8m širine pa se kupi u dužinu koliko treba. Posle 13 godina je kao da sam ga sad postavljao na tavan. Neki ga zovu molerski.
Sivi je reciklirani i kažu da je mnogo lošiji i da se raspada. Nisam koristio, ne znam.
I za jedan i za drugi je dobro da nije direktno osunčan.

Uzmi sto jeftiniju staklenu vunu i sto vecu debljinu. Skuplja vuna se stavlja kad nemas dosta prostora. Najlon uzmi koji hoces jer na tavanu nema sunca i ostace vjecno ko nov ispod vune. Na vunu ne stavljaj nista. Uzmi recimo 2x10cm pa ih polozi unakrsno. Po najlonu hodaj u carapama niposto tvrdim cipelama jer ces ga isprobijat.

Nije li staklena vuna otrovna? Ima li one staklene prasine u njoj? Ne bih to stavljao ako je tako.

ja sam mislio mineralnu da stavim

I kamena i staklena vuna su mineralne vune.Obe vrste sadrze prasinu koju treba izbegavati ali prilikom montaze.

Mineralna vune moze biti kamena ili staklena (ili od sljake). Staklea vuna nije otrovna nikad ni bila nego je u pocetku bila sa jako puno prasine i iritirala je strasno pluca. Danasnje staklene vune su skoro bez iritacije. Pa nebi je valjda cijeli svijet stavljo da je otrovna samo mi ne. Po meni je gori stiriporor jer je to cista hemija a staklena je staklo.

Ja sam stavljao Knauf vunu, i nije bilo prašine. Kao da je pravljena od pamuka (a nije).

Ma sve su danas manje vise dobre knauf ursa isover sto. Nemoj samo neke lijeve marke. Isto ko i sa klimama 😉

I od ostalih proizvođača mineralna vuna skoro da nema prašine. Razvlači se kao pamuk. Prava staklena vuna jako iritira kožu, mora se raditi u rukavicama jer jako bode na dodir. Nisam je video godinama. Verovatno se više i ne prodaje. I tu je bio najveći problem disanja, nije se smela udahnuti a ta prašina je lebdela u vazduhu.
Najsličnija staklenoj vuni je kamena vuna ali od pre desetak godina. Ova što sad može da se kupi ne iritira kožu.
Kamena vuna se koristi za visoke temperature (izolacija kotlova) i gde je potrebna otpornost na pritisak (mada je tu stirodur bolji za slične pare).
Glavno izolaciono dejstvo ima vazduh unutar vune. Iako je mekana ne sme se pritiskati jer kupljena od 10cm može da se pritisne na 1cm a onda je izolacija 1cm a ne 10cm.
Zato kamena vuna ima samo malo bolje izolacione karakteristike nego obična jer ima manje džepove vazduha u sebi a 10cm je uvek 10cm.

Aha, ok, vidim da Knauf ide od 210din po m2. Racunam da deblje od 10cm nema potrebe posto vec imam stiropor gore od 5cm. Koliko kosta ta paropropusna folija po m2? Odozgore ide paronepropusna bese? Koliko je ona?

Odozgo na gore ide paronepropusna.

Alu,mrezica,naljon. Alu ide ka sobi da vraca temp, a na krov ide paropropusna videno nepropusna, para ide ka crepu.


Sve to da bi se susila izolacija u toplim danima.

Ja imam dupli ventilirajuci krov, u kosinama 5cm striropora + 10cm vune i to do vrha i ako tavan ne koristim.

I 1o cm vune po ploci, dodacu jos 10.

Paropropusna je oko 100-150 din ceske su najbolje.

A testiras je skuvan8m cajem i aladno prolazi para, a montra ne :)

10 min stavi. Po vuni ne ide paropropisna.

Ajde da se i ja nadovezem posto se upravo vodi polemika oko onog sto meni uskoro treba, a opet ne razumem kako treba .. treba uskoro da radim izolaciju plafona u lokalu iznutra ..
Debljina spustenog plafona bi bila 20-25 cm zajedno sa zavrsnim gipsanim plocama. Plafon se radi na 3,5 m visine, a ukupna visina od poda do betonske ploce je oko 3,8 m, znaci 30 cm je ukupna visina gde sve to treba smestiri. Gore iznad lokala je stan koji se greje.
Kojim redom odozdo na gore se sta stavlja ? Kako to treba pravilno uraditi ? Znaci prvo odozdo idu gipsane ploce koje se gletuju zavrsno..sta ide redom iznad njih u tih 20-25 cm ?
Treba u ponedeljak da zovem majstora da se dogovorimo oko tog posla, te da za svaki slucaj znam sta i kako pravilno treba postavljati. Uzima se iskljucivo (tako mora) - knauf program, ako mozete dajte mi i tacne oznake materijala koje biste preporucili.. Povrsina celog spustenog plafona je oko 28-29 m2


_{[Ovu poruku je menjao NePa dana 04.02.2017. u 11:47 GMT+1]}

Pa ide ti rigiprs - parna brana ili ti najlon - vuna do plafona .. Ma uzmi najjeftiniju mineralnu vunu i stavi koliko mozes i to je to ..

Izolaciju su izmislili dokoni majstori da bi uzimali narodu pare.

Nedostaje mi samo izolacija na potkrovlju, zidovi su sa stirodurom 5cm, i alu stolarijom. Na prolece radim ravnjajuci na potkrovlju sa stiroporom 5cm, pa ce manje toplote ici gore. Znate kako, ako uporedjujem ovu moju trenutnu potrosnju sa peletom, meni su ti kilovati nista. Kupicu jos jednu klimu za dnevnu, pa cu probati, ako nista koristice za hladjenje. Nego me zanima jel ce moci da izgura 38m2 izolovanog prostora neka 12tica, ili da kupujem 18?

Za duplo vecu cenu kamene vune,ne dobijes duplo bolju izolaciju!!!
Za iste pare bolje 20cm mineralne,nego 10 kamene.

A i sto se tice zastite od toplote ljeti mislim da je 20cm staklene vune bolje nego 10cm kamene. kad je ogranicen prostor to je nesto drugo.

Negde sam još (davno istina) čitao o prednostima kamene vune za izolaciju potkrovlja. Ne radi se samo o koef. toplotne provodljivosti, već upravo o tom toplotnom kapacitetu. Preko dana se sporije zagreva i duže vremena ostaje hladna, tokom noći to isija i sutra sve ispočetka.
Živim u duplexu, nisam mogao da utičem na izolaciju tokom gradnje, ali sam siguran da ako bih nešto menjao to je ugradnja kamene vune umesto mineralne u kosi krov.

Najbolja varijanta -- stiropor 5 - 10 cm i preko 5 cm vuna.Uvek postoji velika verovatnoca prodora vlage u mineralnu vunu.Posle prodora vlage bilo koja diskusija nije merodavna.

U gradjevinarstvu ne postoji kombinacija stiropor vuna. stiropor nije nikakva zastita od vlage nego za to se koristi parna brana ili ti najlon. samo je se kod nas koristi stiropor u potkrovlju pa pa u slucaju pozara kuca izgori za 5 minuta komplet.

_{[Ovu poruku je menjao podrizvan dana 06.02.2017. u 14:31 GMT+1]}

Ne sme stiropor u poktrovlje.

Ako vec pricate o gradjevini i pravilo struke,to je dosta skupa varijanta.Ovde je vise prica o necemu jeftinom a efikasnom.Recimo -- Ja jos nisam cuo da na betonskoj ploci ide mineralna vuna ili da najlon ide direktno na betonsku plocu a da je takvo pravilo struke !!!
Ja koliko znam vuna ide u kosine , posle parne brane i rigipsa , unutrasnja izolacija zida posle parne brane i rigipsa -- tako je kod mene odradjeno.
Tvrdo presovana kamena vuna mislim da nije jeftina i da je poprilicno skupa.
Kod mene je u delu gde su kosine, na ploci postavljen 5-10 cm stiropora a posle ide mineralna vuna , 5 - ..+++ , kako gde.....i posle parapropusna folija koja " dise " prema krovu.....ali ja imama unutrasnju izolaciju plafona "stirodurom -- 3 cm "..........sredina nije izolovana jer ponekada koristim....

Vidim dosta ljudi ima dileme oko pravilnog rasporeda slojeva kako zidova tako i međuspratnih knstrukcija i krovnih konstrukcija. https://www.facebook.com/pg/po...je.ba/about/?ref=page_internal Ovo je link na facebooku jedne odlične stranice, inače sponzorska stranica veluxa, knauf insulation i tondacha. Tu ćete naci pravilan raspored razoraznih folija u građevinarstvu, parnih brana, vodonepropusnih-paropropusnih folija gdje i kako se montiraju.
Da ne ispadne da ih reklamiram, ne i sam ih pratim a usko sam vezan za građevinu i dosta se može naučiti.
Također za proračun fizikalnih svojstava dijelova konstrukcije imate na Ursinoj stranici besplatan kalkulator "građevinska fizika" na domaćem jeziku sa predefiniranim elemnetima koji se koriste na našim prostorima, Hr, BiH, Srbija, pa ih prilagodite sebi i dobijete toplinske gubitke pojedinih elemenata zgrade.
Dalje moja topla preporuka kod biranja ovih folija, posavjetovati se sa strucnjakom ne tu pitati. Citam tu mješa se parna brana(zapreka) sa paropropusnom-vodonepropusnoom folijom, razlika je derastična.
Na toplu stranu ide parna zapreka, sto kod zida, sto kod ploče, sto kod krova. Parna brana je najlon ajmo reci raznih kbvaliteta, ali dobro zabrtvljen.
paropropusna-vodonep. folija ide na krov sa gornje strane ispod pokrivača.
AB ploča je solidna parna brana, pa ne stoji par stranica prije objavljen proračun da će se skupiti toliki kondenz na Termoizolaciji.
Malo sam oduzio ali valjda ce nekom pomoci.

Ja sam mislio da preko betonske ploce mora folija pa vuna al evo unio sam u ovaj program i fakat ispada da ne mora se stavljat nikakav najlon:

Koji je to program ako nije tajna?
Kod mene je licno tavan bio izolovan stiroporom od 5cm,bio jeftin kad se kupovao a bas mi se zurilo da izolujem jer sam se useljavao u novu kucu. Prosle godine sam u delu gde su dnevna i spavaca soba,preko njega stavio onu pucketavu foluju koja je sa jedne strane oblozena alu folijom. Kad sam krajem oktobra 2016e podigao istu,stiropor ispod nje je bio vlazan a u te dve sobe se u coskovima pocela javljati budj. Skinuo sam je i smotao istog trena,ono crnilo obrisao razblazenom varikinom i vise se nije vracalo. Pocetkom januara sam stiropor prekrio sa 10cm mineralne vune,i vec posle dva dana poceo primecivati boljitak. Juce sam bio na tavanu i vuna je suva od dole,nigde nije mokra,ali nikakvu foliju nemam razvucenu,iako sam u par navrata naizalio da proizvodjac vune kaze da ispod iste na plocu ide folija(gradjevinska,vodonepropusna ili kako je ko vec zove).

Evo gdje mozes unijeti svoju konstrukciju i vidjeti koliko je dobra izolacija ko hoce li biti problema sa vlagom: https://www.u-wert.net
cekaj malo hoces reci da si na plafon bez betonske deke stavio stirodur izmjedju gredica? ako je to tako onda si ti u gadnim problemima jer su se gljivice vec uvukle svugdje i jedini nacin je da sve to podrpas i bacis i ponovo uradis kako struka nalaze. kod vune je bitno da se ne zadihtuje odozgo da se moze susiti u slucaju da ipak nekuda prodre vlaga u nju iz stambenog prostora. raja misli da stiropor moze preuzet ulogu parne brane tj najlona a ne razmisljaju da taj stiropor ima fuge koje je nemoguce 100% zadihtovati.

Molim za malu pomoć.Pita koleginica gde može da kupi neki jeftin bežični termostat koji će da joj pali električni kotao na zadatu temperaturu.Gde to da tražim po BG-u ili kod nekog na oglasima?Račun joj za 40m2 15000 din.

Ako si pitanje o stiroduru meni uputio,odgovor je ne.
Imam redovnu betonsku plocu,sa stiroporom od gore,ne stirodurom.

Uh,pa ovo je na nemackom.
Ja na nemackom znam samo šajze da izgovorim :-D

uh dobro je da sam pogresno skonto. ma stavi samo preko stiropora jos vune i ne pokrivaj vunu nicim.

Nije joj valjda kotao radio bez ikakvog termstata.
Mora da je imala 40 stepeni u sobama :)

Jedino ako je radio i bez sobno i bez nalegajuceg/nekog drugod da meri t vode.
Kupujem-Prodajem i nek trazi

______________________________________________

Kod mene ide ova prica gledano iz poticije perspektive :) znaci od spolja ka stanu.


SPOLJASNI DEO !

1 : Crep

2 : Letva (na nju naleze srep) a ona se kuca na stavku 3

3 : Kontra letva stafna 5x8cm (sluzi da taj spoljni deo krova ima ventilaciju, dobija se prostor od preko 10 cm ispod crepa a ka dasci)

4 : Paropropusna-vodeno nepropusna folija (kazu da su cheske najbolje izgledao kao neka crna tkanina), koja naleze na stavku 5 tj na daske krova, ona se pricvrscuje kontra letvama za krovnu konstrukciju, da se ne bi busila. Preklapa se najmanje 15-20 cm, a postavlja odozgo ga gore tj ka vrhu krova, preklapanje se vrsi da bi se sprecilo prodov vode itd, a pricvrscuje se kontra letvama za daske !
Vodenonepropusni sloj se postavlja da gleda ka crepu, a paropropusni sloj da gleda ka stanu. Sto je i logicno, da bi vlaga odlazila spolja u toplim danima, a sppljna voda, vlagam, sneg ne ulaze ka stanu.

5 : Daska, takozvano podascavanje krova, neko radi i osb plocama, mada kazu da su daske najbolje za potkrovlja u kojima se i zivi, jer disu + imate luft kad se daske rasuse 5-8mm krov dise ! Ukucavaju se za Grede, rogove...

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

UNUTRASNJNI DEO,


6 : Grede, rogovi... ( vec spadaju u unutrasnje deo, jer su u u samom potkrovlju i drze maltene celu krovnu konstrukciju) obicno 10x12cm ili i vise

7 : IZOLACIJA, usli smo unutra znaci ispod daske a izmedju rogova imamo prostor od 10-15 cm (zavisno od debljine drvenih greda) tu moze stati i preko 20 cm vune ako se sabije mada kazu da ne valja, ja sam stavljao 10cm vune i 5 cm stiropora,

stiropor odmah do daske pa vuna.

8 : Rostilj za gips table sa nosacima, od podcinkovanog lima, cela konstrukcija se postavlja na drvene grede, rogove... ( ja sam izmedju profila i rogova stavio jos 5 cm vune, znaci pokrio i grede vunom )

9 : Parna brana, materijal koji ne bi trebao da pusta vlagu, sluzi da se vlaga iz izolacije ne vraca u stan vec ide ka spolja i susi se.

Najjeftinija varijanta je neki kvalitetniji nalon, ili npr ja sam stavljao 3slojnu foliju ALU-MREZICA-NAJLON, kazu da je to najbolja prica za kosine i plafon, i da je vecno za razliku od najlona.
Iz pticije perspektive ide najlon-mrezica-alu, sve se to zalepi za ROSTILJ, profile koje sam pomenu u stavci 8, lepi se dvoslajnom trakom za profile, svi spojevi se ispo spajaju alu trakom, treba sve lepo da se izlepi svaki spoj, rupe za buduce lusere itd. Aluminijum vraca toplotu ga stanu sto je jako dobro za grejanje, ne dozvoljava prolazag toplote ka gore !!! Sto najlon sigurno ne moze !

10 : Gips table

11 : Gletovanje, krecenje, bandaziranje spojeva itd itd itd



Gore navedeno je klasika, i neki minimum koji treba ispostovati. Ne mora stiropor, moze i samo vuna 15 izmedju rogova i 10 preko rogova a ispod profila tj izmedju njih i greda.
To je sve stvar izbora, ja sam radio pola pola, i kamena vuna je dobra prica li je najskuplja varinajta, tamo gde mi je bilo lakse samo sam vunu 15+10, a gde sam stavljao stirpopor tu 5cm stiro+10cm vune+ 5cm vune izmedju greda i profila za gips.

Za plafone ide ista prica, s tim da je najlakse staviti 40 cm vune i caos, ja za sad imam samo 10, ali u kosinama imam do vrha krova, i ako tavan ne koristim ! Mada cu poredjati jos 10 cm vune



Ja sam radio jos nesto sto retko ko radi kod nas, neki to zovu duplo ventiliracji krov.

Prva ventilacija je ona spolja znaci srep-letva-kontraletva, sto skoro svi rade. A druga je da se ostavi prostor od 1-3 cm izmedju daske i izolacije unutrasnji deo ( to je onaj unutrasnjhe deo izmedju rogova gde se stavlja izolacija ).

Dobija se to da se izolacija isto ventilira i dise, pravi se mini promaja i u tom delu, i sve to ide ka vrhu krova. Veoma je osetna razlika u vrelim letnjim danima, sa duplom ventilacijom i bez !

1-3 cm se dobije, zicom se uplete od roga do roga, ne da se vuni da pridje skroz do daske kako bi ostao prazan prostor za da dise. A spolja posto je i to otvoreno kao i prostor izpod crepa, obavezno mrezica gusta, zbog insekata ptica itd.




Svima savetujem i pricam, IZOLACIJA je investicija broj jedan. Pa posle sve ostalo, kao sto neko rece ne trose energiju urejdaji vec OBJEKAT !



Parna brana u 99% situacija ide izmedju izolacije i zivotnog prostora,

Paropropusna-vodeno neporpusna folija ide od izolacija a ka spoljasnoj sredini radi susenja izolacije i odvoda vlage.


Pozdrav, svako dobro

Ovo pod 9. Ti je ok postavljeno, ali nije to svrha parne brane. Bogami ako ti je vlaga ušla u termoizolaciju čekaj ljeto da to isusi i to ako imaš ventilirajuci sloj, a ti ga imaš kako si napisao. Svrha bi bila parne brane da se vlaga iz prostorije zadrži u prostoriji! E tu sad dolazimo do problema ventiliranja zraka, kojeg naravno od nas malo tko ima riješenog zbog cijene iste, pa preostaje ovo što se ovdje često pročita, otvaraj prozore.

Koja je tu tačno uloga daske?

@ sasamanas
imam dvije zamjerke na tvoju konstrukciju:
1. kombinacija stiropor vuna izmedju rogova: stiroporom si zatvorio da se vuna isusuje kod eventualnog prodora vlage iz stambenog prostora kojeg kod svakoga ima i bice sigurno i kod tebe pogotovo zbog slijedece tacke. Zasto si ikako na taj stiropor? jel te to majstor nagovorio?
2. zasto si stavljao prvo pocincani rostilj pa onda najlon? to nije nikako dobro. uporedi na koliko mjesta bi probusio najlon kad se stavi prije rostilja a koliko poslije. plus kako si uradio spoj najlon na zid? on se radi ili trakom ili ljepilom i preko njega ide profil da ga cvrsto drzi priljepljenog uzazid.
Sve ostalo je uradjeno super.

Sad sam malo bolje pročitao, ne valja ti ovo što nemaš ventilirajuci sloj zraka izmedju daske i Ti. To bi trebao biti slobodan prostor gdje zrak struji i suši potencijalni manji dio vlage u izolaciji.

Nikakva, dobiješ ista termoizolaciona svojstva i bez daske ali je lakše raditi.

Sgkamikazo
Ukucaj ursa.rs i skini program. Imas ga u podmeniju ARHITEKTI

@sasamanas............ da li si prskao drvene elemente necim ..???...Nuvan ili nesto slicno..???

ovdje uvijek ostane prostora kad se radi sa vunom i ako je iste debljine kao rogovi.

-- Obavezno pripremiti gradju i letve pre bilo kakvih radova oko krova.Kompletnu gradju tretirati nekim sredstvom protiv zizka.Ja predlazem Nuvan , ako mozes da nabavis.
-- Obavezno grede usrafiti.
-- Obavezno grede i letve premazati -- raspitati se cime , ljudi koriste i preradjeno motorno ulje , loze vatru i dime grede.....itd.
-- Obavezno poslednja 3-5 reda crepa ucvrstiti.Kupuje se vijak-holsraf za spajanje rigipsa za drvo , crep se probusi i zavijes.Na takav nacin mozes i poklopce krova da zacvrstis -- potrebno je da ispod poklopca zakucas letvu i posle usrafis poklopac.........postoje i posebni za tu namenu sa silikonskom podloskom (gumicom)
-- Obratiti paznju na " kapu " za odzak -- sa sto manjim otvorima zbog kise i vetra.
-- Posebno obratiti paznju na lim oko odzaka
-- Instalaciju za sprat OBAVEZNO postaviti u grkljan crevo.
-- Moje misljenje je -- bolji izbor su osb table od podascavanja .........zbog generalno loseg kvaliteta drvene gradje na nasem prostoru ( zizak ).
-- ................itd.

To se coveku cine sve sitnice ali su jako vazni detalji.
Gradu OBAVEZNO kupiti ranije !!!!

Veruj mi nisi :) aj opet









1 pitanje tvoje :

Znam da nije preporucljivo, ali iz prakse coveka kod kojeg je to uradjeno tako jos pre par godina sto sam i uzivo video kako izgleda resio sam da tako uradim i kod sebe, stim da je bas zezancija.
Ja sam tako uradio samo jedan deo potkrova tj iznad dnevne sobe, a ostalo je klasika samo vuna 10+10 ili 15+5, 10 izmedju rogova a 10 preko a izmedju rogova i profila za gips ili 15+5.


A sad da ti dam odgovor, u tom delu gde sam stavljao striropor on ne nalaze na dasku vec ima 2-3 cm lufta DO DASKE, takozvana unutrasnja ventilacija njega sam odvajao da ne bi prisao do daske starim letvicama od 2-3 cm.
Table stiropora su secene na sirinu od roga do roga, a izmedju svake table do table tje reda do reda ima od 5 do 10 mm lifta bas zbog toga sto si neveo, da vuna moze da dise.

E sad poenta zasto se to tako radi, stiropor tu ima ulogu ne kao izolacija za stan u smislu da zadrzi toplotu u stanu jer i ne moze ima lufta do 1cm, vec mu je svrha da odbije toplotu leti koja dolazi spolja od crepa-daske + ima ventilaciju, i toplota se mnogo lakse skida sa stirpora korz ventilaciju, nego recimo sa vune, ako me razumes na sta mislim.

Druga ta moja unutrasnja izolacija, ima promaju od spolja, ulaz spoljasnjeg vazduha isto od 2-4 cm, znaci promaja ispod crepa a do daske, kao i promaja ispod daske a do tog striopora, a stize sa one kaplame ili kako se vec zove onaj deo gde spolja vire grede od krova.

Ta prica i rezultat se najbolje vide i osete leti.

Zato sam tu pricu radio na toj jugo-istok-zapad strani, deo krova koji je skoro ceo dan osuncan, druga strana krova mi je uglavnom u hladu.

^ Sve gore navedeno sam radio samo na kosinama mislim na izolaciju i ventilaciju, i tako do vrha krova i na tavanu koji ne koristim, po plafonu-ploci imam samo vunu 10cm ali u planu mi je jos 10cm.
Parna brana troslojna ( alu-mrezica-nalon za onim mehuricima vazduha) je radjena na svim kosinama, i plafonu a zavrsava kod pocetka zida. Tu je nemam jer imam normlane tvrde zidove, kao i unutrasnje sve je zidano.


2 Pitanje tvoje :


Nisam stavljao najlon za parnu branu, vec troslojnu foliju ovako nesto to izgleda :

https://www.youtube.com/watch?v=2ENNJ1KLbEg

Spojeve tj prelaz na zid sam lepio nekom jakom sirokom trakom, kao i raznoraznim lepokovima u tubi.


Dok nisu usrafljene gips table nije bilo ni jedne jedine rupice, jer je ta folija lepljena dvosloljnom trakom za profile, i svaki spoj isto prelepljen.

I sad jbg jeste razbusen srafovima kroz gips ka kroz foliju pa za profil, al iskreno ne verujem da tu moze bog zna sta vlage ili necega da prodje.


Evo na ovom snimku se od prilike vidi da prica "duplo ventilirajuci korv"

https://www.youtube.com/watch?v=KaZwBlqYdwc

I slike sa neta :








I moja slika grubo sam nacrtao kako sam ja to odradio kod mene :





Mnogi kod nas grese kad rade, ne odrade tu donju ventilaciju ispod daske, znaci svi rade samo gornju crep-letva-kontra letva.

Jako je bitna i ta donja, ispod daske kroz izolaciju, pa da se sve to zavrsava gore na vrhu krova, najvise zbog HLADJENJE KROVA u vrelim letnjim danima tad se oseti i vidi taj efekat duple ventilacije.

Bio sam u vise potkrovlja koja imaju predobru toplotnu izolaciju, a leti PAKAO kad se ugreje potkrovlje ne moze za celu noc da se rashladi.

I Slemenjak ne treba lepiti malterom za crep kao sto VECINA radi, da bi sto vise disao krov i imao sto bolju promaju, samo da se ozogro srafi ili vezuje zicom za poslednju letvu gore zbog oluje.

A ima i posebnih crepova za ventiliraujci krov :

http://www.bramac.rs/uploads/p...azmjer-letava-veliki-fo_16.gif



Ja sam prezadovoljan izolacijom i ucinkom koji pruza dupli ventilirajuci krov.


A sto se tice, toga kao ne dise stripopor pa vlaga pa ovo pa ono, mozda samo ako se lepo spoji svaki spoj pa uzme i onaj falcovan mada je nemoguca misija imati perfektne spojeve sa striroporom koji nije lepljen, zato se i koristi VUNA u vise slojeva i unakrsno.


Ja u tom stanu tj potkrovlju kuce, nemam ni jednu jedinu tackicu budji vlage ili bilo cega drugog, grejem vec evo sad 3ca sezona, od kamina, podnog grejanja, norveskog radijatora i ove godine prvi put na klimu. Nikakvih problema sto se tice vlage.


Jedini problem mi je SUV VAZDUH sto mnogi kazu da je odlika dobre izolacije, sa dobrim grejanjem.

Ako neko ima pitanje tu sam :)

Evo na ovol slici se vide ove ventilacije, i obavezna mrezica koja se postavlja (sto gusca to bolja zbog insekata)



Ta prica je kod mene, jedino sto je kod mene zatvoren ovaj dole deo mislim da se to zove kapalama, pravljen je kostur koji je srafljen na grede (ovo pricam za spoljasni deo kuce) a na to stirodur pa sve izgleda kao fasada, kao da je od betona, i unutra ima neka izolacija cini mi se vuna mineralna isto.

Mrezica dole, cesalj gore.

Svašta se ovde može pročitati i da stiropor "odbija " toplotu , i kako se izvodi "sekundarna " ventilacija . Koja je logika da izvodite sekundarnu ventilaciju , a koja je ideja da postavite paropropusnu foliju na dasku ? Komplikovanje bez potrebe i bacanje vremena , novca i materijala ,a što je najgore i potencijalno vrlo opasno ...
Usput uz današnji pristup informacijama lako je proveriti i toksičnost i mesta primene za "Nuvan " !!!

_{[Ovu poruku je menjao tenzorSSM dana 08.02.2017. u 17:03 GMT+1]}

A sta ti predlazes kao zamenu za Nuvan a da nema stetnih posledica -- kako se izboriti sa zizkom ??? Da nisi mozda citao listu biocidnih proizvoda ?

Izvini strucni tenozre a na sta ide paropropusna videno nepropusna folija-tkanina sta je vec nego na dasku ?

Nema ideje? tako su inzinjeri propisali za foliju koju sam ja postavljao.

Moze i na grede direktno alo nije podascan krov

Nuvan je insekticid koje nema primenu u gradjevinarstvu . Lepo rekoh da su dostupni podaci , a sem toga nije žižak jedina štetočina .

E sad u elaboraciji preseka krova , imamo dva glavna uzroka problema a to su grejanje i hladjenje tog prostora i treći mogući problem a to je kondenzacija u izolacionim slojevima.
Ako je poznato da u našim klimatskim uslovima letnje temperature idu i preko 40 stepeni , a temperatura na površini krova može biti i preko 80 stepeni , prvi i osnovni problem je kako sprečiti prenos toliko visoke temperature u sam životni prostor . I to se sprovodi na dva načina prvo je omogućavanjem provetravanja sloja ispod krovnog pokrivača , u ovom slučaju crepa . To se postiže izvedbom tzv ventilisanog krovišta . Potreban presek tog vetrenego dela se ili računa ili usvaja , a najčešće usvojen standard je 1 cm debljine po d/m roga . Dakle venitlacioni prostor na strehi mora biti jednak onom na vrhu krova i obratno . Ukoliko se to ne može tehnički postići postavlaju se tzv ventilacioni crepovi . Dakle u samom startu je smanjenjem temperature ispod crepa , smanjen i "pritisak " na izolaciju .
U sledećm koraku se postavlja krovna namenska folija tzv paropropusna/vodonepropusna i ona ima dvostruku ulogu , prva je sekundarna hidroizolacija krova , a druga je neometan protoko pare u atmosferu . Problem preteranog hladjenja potkrovlja će rešiti svaki izolacioni materijal . 6
Sledeća stvar u priči je termoizolacija . Iako se velika većina ljudi "hvata " za "toplotnu provodljivost " gotovo se ne obraća pažnja na veličinu koja se zove "toplotni fluks " a u potkrovljima je ta veličina vrlo bitna . Stirenski materijali ima vrlo mali toplotni fluks i zato je njihova upotreba u izolacijama pokrovlja najblaže rečeno bacanje novca . Iz tog razloga je upotreba kamenih vuna svakako najoblji izbor materijala za izolaciju , a tamo gde nema ograničenja u debljinji izolacije koristi se kombinacija kamene vune i staklene , ili veće debljine staklene vune .
Gledano u preseku celog krova , eventualni prodor vlage iz stambenog prostora , kao i moguće konedzacije u samom sloju termoizolacije , imperativ je da se omoguću slobodan protok vodene pare i to iz sloja termoizolacije kroz krovnu foliju i napolje u atmosferu .
Prvo logičko pitanje u vezi kombinacije paropropusnih i paroneprosnih materijala je zašto kombinovati dva suprotna materijala . Dakle ni daska ni osb tabla nemaju šta da traže na krovu , ukoliko je to i baš neophodno onda se daske kucaju sa razmakom od 10 cm , a na osb tablama se buše otvori 100-120 mm . Ostale floskule o "jačini " krova , "neophodnom " patosiranju spada u domen slika "alana čumaka " i bacanja novca i vremena .
Takodje sve improvizacije u vezi upotrebe kojekakvih folija je takodje obično bacanje novca i improvizacija . Ali se u svakom slučaju mogu očekivati potencijalno opasne posledice prilikom upotrebe takvih materijala . U vašem slučaju deo vlage koji udje u donji deo termoizolacije će stići do stiropora i kuda će dalje , kroz stiropor vrlo teško , a i ono što ispari će delom otići u atmoferu a delom će upiti daska i tako u krug .
Drugi problem je upravo u tom" donjem " ventilacionom sloju kako je izvedena ventilacija na strehama , koko je rešen problem da recimo kad naidje ledeni talas kao što je bio ovih dana , vama vazduh koji -15 do -20 prelazi preko ugrejanog stiropora , koji su tu toplotni gubitci , šta je sa kondezacijom .
Koji ste efekat dobili patosiranjem krovišta i postavljanjem stiropora i izvedbom "sekundarne venitlacije " , praktično ništa osim bacanja novca i vremena .

slažem se za dasku ili osb ploče, to nema svrhu nikakvu u smislu toplinske izolacije. A i ovo ostalo sto si pobrojao je sve manje vise sto i ostali govore, iznad termoizolacije ma kakva ona bila treba biti ventilirajuci sloj zraka, svrha mu je isusivanje kondenza iz Termoizolacije a i to sto si spomenuo hlađenje ljeti. SVe stoji.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 09.02.2017. u 17:17 GMT+1]}

[quote]sasamanas:



Veruj mi nisi :) aj opet


Mozda i nisam ali sta ti znaci ovo pod 7???

"7 : IZOLACIJA, usli smo unutra znaci ispod daske a izmedju rogova imamo prostor od 10-15 cm (zavisno od debljine drvenih greda) tu moze stati i preko 20 cm vune ako se sabije mada kazu da ne valja, ja sam stavljao 10cm vune i 5 cm stiropora,

stiropor odmah do daske pa vuna."

Ja sam shvatio da si nabio na vunu stiropor i zatvorio taj prostor do daske, a na dasci je paropropusna-vodonepropusna folija, sto znaci da nemas ventilirajuci sloj?? Ili sam ja krivo procitao?

1mario nije se odnosilo na Vas .
Inače osim što patosiranje krovišta nema nikakve svrhe u smislu ojačavanja krova , takodje sprečava i vetrenje izolacionog sloja . Pogotovo kod upotrebe osb tabli .
Sledeća velika greška je upotreba/zloupotreba nenamenskih folija . Takodje mnogi promo filmovi forsiraju neka rešenja iako su pogrešna i potencijalno opasna .
Na jednoj slici u postu sasamanas je objašnjeno da se postavlja "mehurasta folija " umesto namenske krovne folije . To je na prvoj slici ovde u postu sledeže slike su posledica upitrebe tih folija i kondezacija .
O ventilisanju tj "duploj ventilaciji " ne vredi trošiti reči , kao ni o upotrebi stirena .

Postoji luft izmedju dasaka podosta, tako je i podascano negde i preko 2 cm.

Ista prica i za stiropor lufta kolko oces, krov dise i slolja i unutra. Proveravao sam vise puta jer mi je u tavanskom prostoru sve to dostupno.

Cak sam i skidao u jednom delu i vunu i stirolor da vidim dali ima lage i budzi na daskama, sve je suvo ko barut.

Kad bih ponovo radio krov isto bih sve uradio sem mozda podascavanja.

Drugo licno sam video krov koji je radjen pre 20-30 god, gde su korisceni terpapir folija ona stamparska novinarska i stiropor kao izolacija.

Znaci nema na d od disanja u tom krovu, a kad je skidano radi nadogradnje sve je izgledalo kao da je juce postavljano a satro kao stropor se smanjuju vremenom od tepm itd.

Jedina mana tog potkrovlja je bila leti pakao dzaba izolacija i sve.

Ostalo ok niti kondenzacija niti budji.

Jel ovo neka šala ??!!
Citat " Drugo licno sam video krov koji je radjen pre 20-30 god, gde su korisceni terpapir folija ona stamparska novinarska i stiropor kao izolacija
Znaci nema na d od disanja u tom krovu, a kad je skidano radi nadogradnje sve je izgledalo kao da je juce postavljano a satro kao stropor se smanjuju vremenom od tepm itd.
Jedina mana tog potkrovlja je bila leti pakao dzaba izolacija i sve."

Nije mi jasna tvoja potreba da nas ovde fasciniras -- ja sam pomislio da ces sada nas ovde da prosvetis nekakvim posebnim znanjem i umecem oko krovne konstrukcije !!!
Kako ti ono rece " informacije su dostupne na internetu ".........pa umemo i mi da citamo o krovnoj konstrukciji a i umemo mi i da napravimo nesto !!!
Nisi mi nista objasnio a vezano za " Nuvan ".....-- nesto si procitao , na brzaka, na internetu o Nuvanu , pa se zaleteo da nama ovde prosipas pamet.Da ostavis utisak !!!
Verovatno jos uvek nisi imao priliku da pozoves i platis ljude koji rade profesionalno DDD.Za tvoju informaciju mogu samo da ti kazem da je problem u Srbiji sa zizkom jako izrazen i velik.A najveci problem su MAJSTORI poput tebe koji nesto procitaju na BRZAKA pa dele savete sta se koristi u gradjevini.Samo da ti kazem SVE STO SU SVI NA OVOJ TEMI NAPISALI O KROVNOJ KONSTRUKCIJI MOZETE DA BACITE U VODU......i novac , rad , muku ako zapocne problem sa ovom stetocinom..........
Ovo sto ja pisem je bila samo moja dobra volja da pomognem moderatoru ovog foruma sa kojim cesto ne delim isto misljenje ali i ostalima da obrate paznju na neke SITNE ali jako vazne detalje............
Cekam tvoj odgovor a vezano za Nuvan......a moze i o premazima za drvo , meni je svejedno!!!

Čemu tolika nervoza i prethodno vredjanje , kako su dostupni podaci meni, o vrstama i namena insekticida , tako su dostupne i Vama . Ostaje samo nejasno što ste se toliko vezali za robnu marku "Nuvan " ?? . Dakle postoje i komericjalni sajtovi i stručni sajtovi gde možete pročitati sve o insekticidima i repelentima za drvenu gradju . S druge strane pored hemiskih postupaka i tretiranja gradje preparatima , postoji još jedna bitna mera , a to je da se ne ugradjuje nijedan deo gradje sa korom ili okorkom . Podrazumeva se da se gradja tretira , pod uslovom da već nije stigla zaražena a to je već onda velik problem . Problem sa "drvenim " štetočinama " je kod nas prisutan odavno , a to još počinje na samoj parceli za sečenje , preko strugare , do tesara .
Kao što rekoh već Nuvan je insketicid za drugu primenu ne za zaštitu drveta , a ako je već došlo razvoja insekata u gradji , onda se vrlo često dešava da se radi nov krov . Izbor svakoga je koji će preparat koristiti , a "Nuvan" nije primenljiv za zaštitu drveta .
Pre nego što ste počeli da me etiketirate , mogli ste bar da se potrudite pa da saznate IUPAC ili generičko ime tog preparata .
A koliko sam ispratio Vi ste pisali o premazivanju gradje zapaljivim materijalima ...
O kulturi izražavanja i obraćanja , ne vredi trošiti reči to čovek ponese iz kuće ili ne .. :)

Pa ti si napisao ovo gore..............tako i ja svasta sam procitao od tebe -- i nisi me fascinirao !!!
Sto se tice Nuvana -- VERUJ MI da je mnogo dobro sto je povucen iz slobodne prodaje. Jer ti i slicni tebi sto citaju nesto na BRZAKA po internetu naprave NAJVECU stetu za samu konstrukciju krova.
Xexexexe........... " genericko ime " - imas zelju da fasciniras .Da li ti znas ko najcesce koristi taj izraz " Genericko ime " , mislim na struku i obrazovanje ljudi ?.....a ima i ono " Dichlorvos "

Nije povučen nego je skinut sa registra , ima drugih preparata istog sastava , ali to druga tema .
Eto ja volim da koristim termine koje ne poznajem , pa šta ćemo sad :) Da ste pročitali moj post bilo bi vam jasno zašto sam naveo dva načina ozanačavanja pomenutog brenda "Nuvan " .
Usput rečeno pominjete da imate iskustva sa "super " osobinama potkrovlja izolovanog stirenom ,osim što je pretoplo u istom , ne znam kako ste onda mogli kod sebe da primenite kombinaciju stirena i vune . ??
I za Vas važi ono isto o kulturi i uvažavanju sagovornika , to ponesete iz kuće ili ne , za ostalo postoje škole .. :)

Igramo se recima -- forumski fazoni i fore.Vazno je da ti kao majstor neces moci da imas pristup istom.....!!! A ako te bas zanima nije ni skinut sa registra , nego je donesen nov registar koji je USKLADJEN sa PREPORUKAMA EVROPSKE UNIJE a proizvod Nuvan se nalazi na listi samo za PROFESIONALNU UPOTREBU .............to je dobro za sve ljude , jer istom imaju pristup samo PROFESIONALNCI.......

Nego da se vratimo na temu .
@sasamanas kako ste rešili detalj ventilacije unutršanje , tj kako ste izveli strehu i opšiv iste a da ste ostavili otvor za ventilisanje izolacije sa donje strane . ?
A ako može pojašnjenje kako se se odredjuje ko je profesionalac i ima pristupa tom preparatu ?

Ja tu varijantu imam u 30% krovne konstrukicije ostalo je klasika. Ocigledno ne citas.

Drugo parpopropusna vodeno nepopusna folija je na dasci spolja, a pricvrscena kontra letvama kao sto se i radi.

Parna brana unutra a islod gipsa kao sto se i radi.


Navedeni krov ovaj 20-30 god sam navezo zbog pregrevanja krova usled ne adekvatnih folija i bez primene ventilacije
A sam materijal striropor sam naveeo kao nesto sto ne propada i ne nestaje kao sto mnogi pricaju.

U tom potkrovlju su zime bile super tople jer striropor jeste ok kao toplotna izolacija, ali zavisi i kako se postavi naravno.


Svi mi znamo sta je najbolje, ali dzaba i to naj naj ako se ne uradi kako treba.


Mozda jednog dana kad budem menjao crep nabacim kamenu vunu spolja pa kompletiram pricu :)

Postavio sam vam pitanje kako ste izveli "donju " ventiaciju . Kako vam je opšivena streha sa donje strane ???
Što se tiče stirena nije vam palo napamet da on u krovnim konstrukcijama nije dobar izolator , nego su sad problem folije i nepostojanje vetrenog krovišta . A sasvim Vas razumem da to niste mogli ni da izmerite niti proverite !
@anon3017188
Hvala Bogu nije mi palo napamet da kupujem Nuvan i da ga "zloupotrebljavam " a svakako mogu da kupim svaki preparat , čak i one namenjene "profesionalcima " :)

Nacrtacu vam sutra kad sednem za komp.

Mozda naucite nesto novo i korisno :)

Unapred se radujem Vašem objašnjenju i skici , ako ništa drugo podigli smo nivo komunikacije na pristojan nivo . :)
Ostali ste mi duzni pojašnjene o "profesionalcima " ??

Ako je to taj post
"Ta prica je kod mene, jedino sto je kod mene zatvoren ovaj dole deo mislim da se to zove kapalama, pravljen je kostur koji je srafljen na grede (ovo pricam za spoljasni deo kuce) a na to stirodur pa sve izgleda kao fasada, kao da je od betona, i unutra ima neka izolacija cini mi se vuna mineralna isto."
Po ovom opisu gornji deo ventilisanog krova jeste otvoren , ali "donja " venitlacija je zatvorena ?
Zato sam i pitao kako je izvedeno , a da se ne bi gubili u opisima rečima zamolio sam Vas za skicu , a ako nije problem i fotografiju izvedenog stanja ?
I ako nije problem ono objašnjenje kako se "postaje " profesionalni "trovač " , ako znate ?

^ Nisi procitao sve i do kraja u tom postu :


_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Ja sam radio jos nesto sto retko ko radi kod nas, neki to zovu "duplo ventiliracji krov"

Prva ventilacija je ona "spolja znaci srep-letva-kontraletva" sto skoro svi rade.

A druga je da se ostavi prostor od "1-3 cm izmedju daske i izolacije unutrasnji deo" ( to je onaj unutrasnjhe deo izmedju rogova gde se stavlja izolacija ).

Dobija se to da se izolacija isto ventilira i dise, pravi se mini promaja i u tom delu, i sve to ide ka vrhu krova. Veoma je osetna razlika u vrelim letnjim danima, sa duplom ventilacijom i bez !

1-3 cm se dobije, zicom se uplete od roga do roga, ne da se vuni da pridje skroz do daske kako bi ostao prazan prostor za da dise. A spolja posto je i to otvoreno kao i prostor izpod crepa, "obavezno mrezica gusta, zbog insekata ptica itd"

A za stiropor ako ide ka dasci, mogu se neke letvice
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



Zamisli kad bi napisao ama bas sve to poslednjeg detalja trebalo bi mi 100 godina


_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Posto me mrzi da crtam nasao sam skicu na netu, 99% prikaza na slici je kao kod mene sem :


1 - Spoljasni deo rogova-greda nije otvorenog tipa da se vide rogovi i daske vec je zatvoreno, za potrebe ventiliranja je podascan i deo ispod rogova kao i iznad da bi se dobio otvor i kanal za ventilaciju.

Naravno na sve to mrezica siroka koja pokriva i deo iznad daske i deo ispod daske.

Nakon toga je uradjen kostur od letvica za tu kaplamu da izgleda kao one betoske sto su se nekad radile, pa srafljen stirodur za to, pa mrezica pa bavalit, a unutra u toj supljinu ima nesto staklene vune ne secam se tacne postave.


2. Na skici je prikaz, potkrovlja kao zivotni prostor do samog vrha (gips zavrsne obloge itd) kod mene je do plafona kosine su mi male jer je jedana strana zidana na 10 reda blokmova+beton greda+drvena greda za rogove sto je preko 2 metra visine tu mi pocinje kosina, a druga strana kuce klasika 6 reda+beton gredadrvena greda sto je oko 1.45-1.50 visine. Palfon na oko 2.6-2.7

Izolacija, i ventilacija ide do vrha kao na skici, gore nemam po 2 poslednje daske na svakoj strani. Razliak u debljini na rogovima spolja, je dobijena parcicima daske. A gore u sam spic , ima neka fora sa 2 letve ne secam se kako bese. Ali nesto kao na skici.

Oni gore zlebnjaci sto pokrivaju crepove sa obe strane krova nisu malterisani kao sto mnogi radekod nas, nego su srafljeni dole sa nekim nosacima pa odozgo zaliveni ti srafovi nekim spec lepkom. Uglavnom to je sve bas bas otvoreno za promaju.

Ono sto najvise sprecava prodor vode u tom delu je paropropusna vodeno nepropusna folija, tu treba ispostovati neke silne detalje, ne secam se ni ja bas svega bilo pre skoro 5-6 godina to pokrivanje.

3. Ja imam plafon sa konstrukcijom, drvene grede se naslanjaju na unutrasnje betonske stolice, pa je za njih radjen rostilj za gips i naravno izolacija i odozgo 10cm staklene-mineralne vune (dodacu jos 10)

Ostalo sve isto


Evo skice za ventilaciju :





I duga :





Ovo na drugoj sam kao obojio zatvoreni deo, onaj sto je pravljen kod mene kao kostur.


Tenzi nadam se da ti je sad jasno i da si naucio nesto novo :)


Ako jos nesto nije ti pitaj.

A za ovo tvoje :

Tenzor:
Unapred se radujem Vašem objašnjenju i skici , ako ništa drugo podigli smo nivo komunikacije na pristojan nivo . :)
Ostali ste mi duzni pojašnjene o "profesionalcima " ??


Ovo prvo, nije da sam ti persirao nego se obracam vecini, ljudima koji citaju ovo, a drugo o profesionalcima misli da je to pitanje za nekog drugog ne za mene.


Inace malopre sam procitao temu od pocetka do kraja ( u temi sam zavrsio sasvim slucaju, jer je moderator iz teme koja klima prebacio sve ovde)

Dobri su Tenzorovi postovi u ovoj temi a vezano za krov i "nakuku o tome", mada nigde konkretnih primera.







_{[Ovu poruku je menjao sasamanas dana 09.02.2017. u 10:22 GMT+1]}

Oko tih detalja se i vrti priča .
Napisali ste da je podletva koju ste koristili u stvari štafla i da vam ventilirajući sloj preko 10 cm . E asd to bi trebalo da bude 8+3 =11 cm . Što znači da vi na ulazu strehe imate 1100 cm2 "svetlog preseka " po dužnom metru strehe . Isto toliko treba da imate i na vrhu krova . Kako ste to izveli , koju ste ventilacionu traku koristili ? . Kako ste izveli oluke a da vam ne zatvore taj ventilacioni otvor ?
Bilo bi lepo da ste svoju srehu slikali onda bi se se videla izvedba " donje ventilacije " .
Ta "donja ventilacija " i korištenje stiropora je upravo gubitak na vašem objektu , kako leti tako i zimi . A ponoviću i vam i zašto . Toplotni fluks stirena je vrlo loš i on se meri u minutima , i umesto da na tom delu krova koristite materijale sa većim toplotnim fluksom , Vi ste uradili suprotno . U zimskom periodu , ako je Vam je "donja venitlacija " slobodna kako pišete , onda imate ulaz ledenog vazduha direktno preko stirena , pa opet imate gubitke . Dakle ako nemate izvedenu "donju ventilaciju " dzaba vam , a ako je imate opet ne valja ...
To što ste uradili je najverovatnije samo ideja da se loša strana upotrebe daske koliko toliko ispravi . Naime daska je poprilično higroskopna , sa druge strane ima dosta visoku Sd vrednost , dakle nepovoljna je za neometan protok pare .

Grube radove nisam ja radio, vec jako dobra ekipa majstora. Bio sam prisutan, i trazio sam to sto sam i dobio. Sad sto se tice stafne nisam siguran ali mislim da je 5x8. Ne secam se bas svega, ali znam za foliju da je neka ceska, neki silni lepkovi, nosaci gore za one poklopce crepa, kucanje crepa prvi red, gore poslednji, sa strane isto i x nekih detalja...

Sto se tice stiropora ponavljam to mi je na 30 % krova, daske su cljano postavljene sa luftom + su se rasusile podosta, to je stajalo skoro 3 god cini mi se...
I sam striropor je sa luftom izmedju redova 5-10mm...

Sto se tice gubitaka, ti racunas uzlazak vazduha na ulazu spoljne ventilacije pa i folija sigurno dosta sprecava prodor ka unutra te spoljne ventilacije,
donja-unutrasnja je dosta manja 2-3 cm, taj vazduh koji udje i koji je to procenat koji moze da prodje izmedju lufta od reda do reda stiropora i napravi neke sumanute toplotne gubitke ?

To su smesni gubici ako ih uopste ima.

Ali zato leti mnogo mnogo znaci i mnogo dobije na rashladjivanju krova, nije mi zao uopste tog stiropora je to nije neka kolicina, a da se dobije "nesto" sa njim sigurno se dobije nego da ga nisam stavio nikako.

Drugo kontam da vazduh topao ili hladan, 99% struji ka gore jer ga tako vuce promaja a i prirodno ide ka gore, ne verujem da se vuna tu nesto mnogo razhjadjuje

X ljudi nema niti izolaciju, niti ventilaciju eventualno ta spoljna pa kao full.

Ja sam prezadovoljan ucinkom, i iskreno nisam primetio nikakvu razliku kad su u pitanju toplotni gubici u odnosu na varijantu koja mi je u spavacim sobama, hodniku i wcu gde je klasika 10cm vune izmedju rogova pa jos 10 preko rogova a izmedju profila za gips i greda-rogova, sto se tice toplotnih gubitaka.

Sto se tice vrucine leti, te tamo sobe su svakako na severnoj strani severoistok pa ih sunce hvata samo izjutra, pa je uvek leti hladnjikavo tamo kao i u dnevnoj sobi koja je na jugo istocnoj ,pa je tesko i proceniti.


Ovaj deo sa striroporom je radjen samo iznad dnevne sobe koja je na jugo-zapadnoj strani, tacnij strana krova koja je inace osuncana maltene cele godine (deo koji je iznad dnevne sobe je samo radjen) , drugu polovinu krova skoro da ne hvata sunce, pogovoto ovo zimsko sto je nisko, ali je i ta strana na kosinama dnevne sobe uradjena isto.


Lepo je imati para pa lepo 10 cm kamene vune tvrdo presovane izmedju rogova, pa ostan 2-3 c za promaju, pa jos 10 mineralne staklene preko rogova tj izmedju profila za gips i rogova...


Svi mi znamo sta je naj naj naj naj naj naj naj ali ?


Ponavljam, niti su mi budjave daske, niti imam vlagu u stanu (imam suv vazduh) , niti mi pvc stolarija magli, curi niti je vuna vlazna za sad vec 3 god sve je u fullu...

Vise puta sam se penjao gore na tavan sve je kao prvog dana, suvo ko barut

Uz svo uvažavanje , nijedna fotografija ili makar skica , a još manje odgovor na postavljenja pitanja , žao mi je što je tako . E sad što se tiče Vaših slobodnih procena oko "dobitaka " i "gubitaka " tek je to vrlo diksutabilno , ubedjen sam da imate neki dokaz o RVV i temperaturi .
Ono što ja vama osporavam je ta "izvedba duple venitlacije " . Postavio sam više pitanja u vezi krova , to možete i golim okom da vidite , a nije teško ni fotografisati .
Ono što me zanima vrlo je kako vi vidite dasku u kosinama , jer odozdo ne možete od GK ploča , a sa gornje strane ne možete od izolacije .
Gotovo sam siguran da bi vas termografski snimci vašeg potkrovlja vrlo iznenadili .
Apropo ulaganja i cene koštanja , slažem se da su vune skuplje , ali vi ste već platili tu izolaciju i zbog neke razlike u ceni , ili nekog drugog razloga ste upotrebili stiren , koji tu nema nikakvu svrhu , dakle bacili ste novac . A sa druge strane tvrdite da je to dobro rešenje i da ste sigurno nešto "dobili " . O drugim predlozima za rešenje po Vašem sistemu ne vredi trošiti reči . Pogotovo oko izvedbe sekundarne ventilacije , jer ona istina kod "patosiranih " krovišta ima neku svrhu , ali je vrlo teško izvesti pravilno povetravanje tog dela ventilacije , zato sam i insistirao toliko na slikama .
Dakle ja lično nemam ništa protiv toga kako ste vi uradili krov , ali imam itekako šta daVam osporim i polemišem na tu temu i da osporim vaše rešenje . Naravno uz uvažavanje i osnovnu pristojnost u obraćanju i komunikaciji . Vi vaše rešenje krova i potkrovlja predstavljate iz više uglova , od toga da su inžinjeri tako projektovali , a da su vrsni majstroi izveli taj projekat .
Nije problem samo u toplotnom gubitku već i potencijalnoj opasnosti od kondenzacije i to u sloju izolacije , a taj detalj Vi svakako ne možete videti u kosinama :)
Dakle da ponovim pitanja .
1 Slike i skica kako je izvedena streha .
2 Koliki su ventilacioni otvori na vrho krova i koju ste zaptivnu traku koristili .
Odustajem od pitanja u vezi "profesionalaca "

tvoje pitanje

"Ono što me zanima vrlo je kako vi vidite dasku u kosinama , jer odozdo ne možete od GK ploča , a sa gornje strane ne možete od izolacije"

Popnem se na tavanm skonim vunu dodjen do stiropora pocupam i njega i eto daske, osvetlim blicem telefona kroz luft od 2-3 cm i imam pogled ka dole.

Da je trulo budjavo ili ne znam sta ceo taj deo bih mogao da zamenim sem dela koji spada u kosinu zivotnog prostora, tavanski deo ima pristup u fullu.


Ako postoji promaja i vazduh, disanje folije, lufta, nema razloga da ista kondezuje upija i da se zadrzava.


E sad da hocete da otkupite patent to bi vec bila druga prica :)

Sto se tice toplotnih gubitaka, ima tema o grejanju na klime. Ljudi ne veruju da sa 12icom midea mission grejem 58 kvadrata ( 12 jos uvek ne koristim inace je 70 ukupno ) sa potrosnjom u decemru oko 600-700w po satu.

Toliko o "bacenoj izolacij"


Za tem i rvv imam merac uutrasnji i spoljasni vlagu nadoknadjujem hladnim ovlazivacem koji sam napravio uz pomoc ljudi sa ovog foruma, sad mi je stalo oko 45-55.

Pre toga je isla oko 20 jezivo suv vazduh je bio, pogotovo onaj minus kad je bio, nisam smeo da otvorim prozor jos vise osusi vazduh.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 09.02.2017. u 17:29 GMT+1]}

Lepe su te priče ... Ali sam ja lepo postavio 2 pitanja i nisam dobio odgvor.
Nego kad smo već kod klima uredjaja koliko vam leti radi ta ista klima ?
Što se tiče projekta bilo bi lepo da vidimo proračun iz istog , pa da ga uporedimo sa stvarnim stanjem , može i tremografija gratis ! :)

Ne znam za trake, to je radjeno davno de se secam. Znam za foliju koja je i parnu branu, vunu ona braon knauf, stiropor klasika...

2 god je nisam ni imao, proslo leto sam uzeo tu sto sad imam.

Neka smesna potrosnja, bukvalno zanemarljivo.

Palim je samo po potrebi, s tim da mi najvise greje sobu sunce jer je ta dnevna soba na jugozapadu pa pre zalaska bije sve u nju. A nemam roletene, u planu su kao i tenda za terasu, jer tu su mi najveci tplotni gubici, i leti dobici.

Za spavce sobe i ceo tak tamo deo sto je ka severu, klima nije potrebna, osecaj je kao u podrumu nekom.


Kako to da "vidimo" proracun ?

Sta da angazujem nekog da mi radi proracun toplotnih gubitaka jel na to mislis ?


a sta je tremografija ?

Pa rekli ste da imate projekat , koji nećete meni da ustupite . U projektu pišu podaci o termičkim karakteristikama , ako ga imate .
Termografija je postupak kada se koristi termalna kamera , pošto ona beleži temperaturne promene i ukazuje na probleme , slika je u kontrastima a ima i podatke o temperaturama .

Znam sta je termografija vi ste napisali tremo*


ma kakav projekat :)


Kad je najbolje snimati tom kamerom ? Mislim na spoljasnu temp i to ?

Izvinjavam se na " promašenom " kucanju .
U principu je dobro snimanje kad su temperaturne razlike velike , kontrast je veći i bolje se vidi

Samo da zamolim da se strogo pridrzavate pravilnika o medjusobnom uvazavanju ucesnika diskusije, i ustedite mi vreme za brisanje besmislenih poruka.

Mozete da se ne slazete u misljenjima, ali svadja nije dozvoljena.

Hvala!

Ajd da dignemo temu iz mrtvih. Pitao u temi o klimama ali mozda se jos neko javi. Na tavan imam 5cm stiropor koji je prelepljen lepkom i mrezicom. Hocu da dodam preko 10cm mineralne vune. Kako to da odradim, koja folija ide ispod i iznad? Znam da bi dole trebalo da bude parna brana, paronepropusna folija a odozgore paropropusna-vodonepropusna ako sam dobro razumeo. Crep nije izolovan pa moze da se ocekuje kapljanje tu i tamo, zato mislim da mora da se stavlja folija preko.

vidi ako zadihtujes striropor nekom nepropusnom folijom, stavrace se kondezacija 100 %,

po meni na stiropor paropropusna vodeno neprousna na striropor a na gore, znaci da para ide i kroz vunu tj da dise od ispdo stirpopiora i na gore, a na vunu odozgo isto tako da sva izolacija dise i odlazi para ka crepu...


E sad postoji teorija da vuna ne valja da pije vlagu, bem li ga...

Mozda je najbolje i najmanje rizicnije zbog vlaga d dodas jos 10 cm stiropora na to bez lepljenja bez icega i cao

To smo i razmisljali ja i drugar, da se doda jos 10cm stiropora preko a sastave da izlepimo nekom trakom, mislim da ce mi izaci povoljnije plus objekat ce moci da dise. Jer u slucaju vune ako moram dva puta skuplju foliju ima da me izadje bas mnogo. Hvala na savetu!

Potrudi se da nadjes falcovan stiropor, a traku nadji onu sivu sto ima mrezicu u sebi sto je bas jaka...

To je ona sto na filmovima vezuju ljude :)

Ček, da li ti to već imaš izolovan krov? Nećeš podizati crepove i slično? Ako je tako samo treba da dopuniš izolaciju iznutra. Može i kamena ili staklena vuna, a može i stiropor. Sada ti je izolacija 5 cm? Taj prostor ne koristiš kao potkrovlje?

Zovu je otmicarka .

Kvalitetno ih izradjuje firma Bizon ( malo su skuplje ) , a tebi ce da zavrse posao i ove sto imaju kinezi ( ne planiras da otimas ljude , a table stiropora

ce zasigurno drzati )




_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 26.09.2017. u 15:08 GMT+1]}

@component
Da, vec imam 5cm stiropor zatvoren lepkom i mrezicom odozgore pa moze da se gazi ali se ne koristi potkrovlje pa bih stavio vunu jer mi izadje dosta jeftinije od stiropora koji je dosta skup sada. Ja sam stavljao Austotherm, ne znam koliko je bio 2010-te ali je sad bas skup. Ali ne znam kako da resim ovo oko parne brane izmedju tog stiropora i same vune. Zna li neko koja je cena folije po m2 koja ide ispod i iznad? Jer nju nisam uzeo u matematiku pa ne znam kolika je onda razlika.

@eeestablishment
Ok, znam sad kako izgleda, mada stiropor nece nigde ako se polozi i sastavi dobro. Imam jedan deo iznad hodnika, kupatila i wc-a koji je polu otvoren, samo je nadkriven krovom ali sa jedne strane je otvoreno, jedino tu bi mozda lepio mozda i lepkom spoljnu stranu i krajeve zbog vetra da ga ne podigne. U slucaju vune bi morao nekako da fiksiram, mozda daske preko folije odozgore?

Ne, ne smes nikako daske na vunu, vuna mora biti dekompresovana. Tj da bi imala funkciju nikako ne smes da je spljeskas.

A ta folija bi trebalo da je bagatela, mada u tvom slucaju treba samo folija sa gornje strane posto je sa donje strane i onako zatvoreno sa stiroporom koji nije paropropusan.
Tebi folija treba cisto ako ti negde kako kazes pusta crep pa da se ne kvasi a ne kao parna brana.

Aha, znaci folija samo odozgore, paropropusna-vodonepropusna ako se ne varam? A za daske, nisam mislio komplet da zatvorim nego samo par komada da postavim cisto zbog ovog otvorenog dela, slikacu sutra da bi videli o cemu se radi. Ne znam koliko je vuna teska i da li bi neki vetar mogao da je podigne mada ne verujem.

bakara, na Benchu je neko napisao da je stiropor paropropusan a ti kazes da nije, ko je u pravu?

Možda će ovo pomoći...
Dobra orjentacija je vrednost paroprosnusti za vazduh. µ vazduha=1 ,a za za kamenu vunu µ=1,2 a za EPS µ=30-40.

Pa u odnosu na vunu i nije.
Tenzor ti je dao dobar primer.

Ok, pa problem je sto ne znam da li u mom slucaju treba najlon ispod vune ili ne?

Iskreno ne znam... ti to i onako nisi uradio kako se uobicajeno radi.

Ispod vune bi trebao ici najlon, ali ti ispod vune ispod imas stiropor a preko njega mrezicu i lepak.
Najlon je vrlo jeftin, ne znam koja je povrsina u pitanju ali recimo da on ne kosta vise od 1000din

Ali mislim da neces pogresiti ni ako stavis vunu direktno na stiropor.

Da ne dužimo priču .. Nikakva parna brana ti ne treba .

Vec sam postavljao slike kako to rade po ps-u.

http://www.elitemadzone.org/t4...ajam-gradjevine-ali-ne-kao-pre

Ok, hvala svima za info, videcu jos sa nekim ko postavlja sta misli, al sto kaze Bakara, nije najlon skup pa i da ga stavim, nece da smeta valjda.

Pozdrav,

imam ponudu za kupovinu stana iznad koga je krov od plastificiranog lima. To je jos uvek u izgradnji. Zanima me koliko je ovo kvalitetno, da ne dodje do neko ostecenja, prokisnjavanja ili nekog drugog problema ako postoji... Da li neko imao iskustva? Jeste da ima izolaciju u plafonu tj ploci ali mene zanima upravo ovaj krov i prokisnjavanje kao i da li je lako saniranje istog ako dodje do nekog problema posle nekoliko godina.

Sada se sve nove zgrade rade sa tim sendvic panelima na krovu.

U sustini crep je verovatno najbolja krovna pokrivka ali na zgradama on nikako nije praktican,
Svakako taj limeni sendvic panel ne sme da prokisnjava rok trajanja mu sigurno nije ne ogranicen, ali je praktican i lak za postavljanje i neko buduce odrzavanje i zamenu kada bude potrebno.

Postoje razni kvaliteti limova, i niko tu ne moze garantovati kakav je lim upotrebljen, on je cinkovan pa plastificiran, i trebace vise od 20 godina da to propadne cak i u najgorim uslovima.
Popravke u vidu krpljenje i farbanja tu nema, znaci kada propadne mora se postaviti novi panel ili sta bude vec u to vreme aktuelno na trzistu.

ispod panela mora da postoji krovna izolacija, ne moze panel da bude jedina izolacija krova.

Hvala na odgovoru.
Postoji izolacija upravo zbog novih propisa o energetskim pasosima (min C kategorije).
Znaci ako strada, menja se samo jedan deo krova ne mora sve? Tj kada kazes panel kolika je to povrsina: da li je to tipa tabla od 2m2 ili jedna kosina/strana krova?
Koliko vidim to je kvalitetno resenje od betonske ploce (pod blagom kosinom) i crepa (koji se lako unistava vremenskim nepogodama pa moras da proveravas da li negde treba da se zameni)

teorijski moze da se zameni jedan panel, ali ako propadne lim pocne da rdja menjacete sve panele jer obicno je sve od istog lima napravljeno.
Znaci ili ce propasti sve ili nece nista

Mogu da budu ispunjeni poliuretanskom penom a mogu da budu i sa kamenom vunom, i razlicite debljine izolacije.

takodje dimenzije mogu da budu razlicite zavisno od povrsine krova.

Uglavnom su to table mnogo vece od 2m2

Odlican je to krovni pokrivac, nemas brige.

Najgore je da imas ravan krov od betona, to mora da prokisne kad tad a tesko je za sanaciju, a crepu nece biti nista ni za 100 godina i da bude lako se popravi.
Ali crep na visokoj zgradi nije zgodna stvar.

Ma opušteno. Ako išta neće da prokišnjava to je onda limeni krov.

Hvala na odgovorima

Pozdrav svima!

Kako mi je u planu rekonstrukcija krova (skidanje starog crepa, stare letve, postavljanje folije, kontraletve 5x5, letvanje i postavljanje novog crepa), imam dve dileme:

1) da li je bolje koristiti staru letvu koja je potpuno suva i zdrava, ili kupiti novu koja verovatno neće biti tako suva? Da li će suva letva pucati kad se u nju ukuje ekser?

2) kakva su vaša iskustva sa opšivnim folijama tipa wakaflex, koraflex i sl.? Na stovarištu mi tvrde, a meni je negde i logično, da će ta folija bolje uhvatiti oko dimnjaka, ili uz nadzidu, nego što to može opšivni lim.

Hvala unapred!

Zdravu letvu iskoristi, nema tu dileme. Pregledaš, naravno, odstraniš šta god je na bilo koji način loše. Meko, trulo, poremećeno velikim čvorom, preterano iskrivljeno ...
Možda nije loše, sad je prilika, da ih zamažeš/isprskaš žižolinom. I realno, bar 60% - 70% možeš da računaš na stare letve.

Da li stavljaš OSB? Ako ne (nisi napisao) kako onda planiraš konstrukciju sa kontra letvama? Možda ovako: https://mojepotkrovlje.rs/uput...anje-krovne-folije-u-koracima/

Hvala JavO? :)

I mislio sam da isprskam i tu letvu, i rogove, jer mi je sad prilika. Mada mi deluje da crva nema ali hoću za svaki slučaj. Šta je inače preporuka? Koje sredstvo? Ima ih raznih...

Nisam mislio da stavljam OSB, samo foliju, kontra letv duž rogova pa letvu, mada se i dalje malo lomim s tim u vezi. Zapravo, jedna kosa ravan krova (najduža) je već podaščana i to odavno, ima 15-ak godina, i tu nisam planirao da skidam dasku već samo da vidim u kakvom je to sve stanju i onda preko toga da ide folija i sve ostalo.

Druge dve kosine krova, koje su oko 80ak m2 nisu podaščane, i tu nisam ni mislio da podaščavam, mada me brine samo koliko će dobro majstor da izvede postavku folije na nepodaščanom krovu. Inače taj deo tu je iznad niskog potkrovlja koje se ne koristi, i verovatno se nikad neće koristiti tj. da bi se koristilo, mora da se podigne sve, da se dozida jedno 5 redova bloka pa da se vrati, što mogu da rade samo moji naslednici :)

Pozdrav ljudi,

izgubih pristup nalogu, napravljen još 2009, ali šta ću :/

Hoću da ispratim preporuku da debljinu podletve stavim da bude jednaka dužini rogova, koji su 7 metara.

Kako bi bilo vrlo teško naći i raditi sa tako debelom letvom, da li se negde može naći letva 5h5cm, kao što je neko napisao?
Izbegao bih stavljanje fosne od 5h8cm, jer je to ipak dosta široko, a neki rogovi su mi malo „mršavi“.

Čime preporučujete da se tretiraju daske? U nekoliko rogova imam insekte (ne znam je li žižak), ali nisu toliko oslabili rogove, rupe su uglavnom površinske.
Juče sam se rešio nekog legla koje je bilo skroz u vrhu, kod slemena. Da li je i koliko larvi u drvetu, ne može se znati.

Izgleda da odgovaranje putem maila ne radi... U svakom slučaju

Manje više bilo koja daščara može da ti napravi 5x5 (od 10x5). Pričaš o daskama kojim je podaščan krov? Ima raznih "žižolina", manje više svi slično deluju pa nećeš mnogo pogrešiti šta god da izabereš.

I kad već podižeš podletvu, onda obavezno suvo sleme i ventilirajući crepovi gore pri vrhu slemena kao i paropropusna vodonepropusna folija iznad rogova (i iznad dasaka ako ih imaš)

_{[Ovu poruku je menjao dcabro dana 13.06.2021. u 15:58 GMT+1]}

Nisam očekivao ovako brz odgovor, pa tek sad primetih. Hvala puno @dcabro

Pitao sam za debljinu podletve, da ne bih stavljao fosnu od 5x8cm, ja bih stavio 5x5cm. Podletva se kuje u pravcu rogova, a letvu na koju dolazi crep bih stavio 5x3cm.

Žižak (ili neka druga štetočina) mi je ušla u tri roga. Rekao bih da nisu drastično oslabili konstrukciju, ali me strah da li su ostale larve pa da naprave haos kroz godine.

Krov mi sada ima samo rogove i letve na kojima je crep. Ja ću podići crep, staviti paropropusnu-vodonepropusnu foliju preko rogova bez daščanja, kovati podletvu u rogove 5x5cm, pa letvu 5x3cm na koju dolazi crep. U slemenu planiram poklopce suvo montirati, sa perforacijom i kopčama za pričvršćivanje.
Poručio sam Creaton crepove, ali nisam uzeo ventilirajuće crepove, jer su nenormalnih 1200 dinara po komadu.

Nema na čemu. 5x5 je po meni sasvim ok a naravno da se podletva kuje u pravcu rogova a letva preko nje standardno može 5x3. Ja sam kod mene isto stavio 5x5 podletvu a imam i nešto duže rogove nego ti.

Svakako neće štetiti da sad isprskaš te rogove. To se radi i preventivno, a tek ako si video da ima žiška onda je po meni imperativ da odreaguješ sad.

Da li si planirao ovo sam da radiš ili ćeš unajmiti nekog majstora/ekipu da ti to odradi? Ako je ovo drugo, obavezno im napomeni da nećeš da daščaš jer je njima to teže za rad, i neće svi da se prihvate tog posla.

Kako si planirao da uradiš tu perforaciju slemena? Vodi računa da to moraju biti dovoljno veliki otvori, postavljeni tako da dozvoljavaju da izlazi promaja a da ne ulazi kiša. Na celu tu investiciju, ventilirajući crepovi istog proizvođača će ti biti mali udeo u ukupnom trošku, pa nisam siguran da je pametno da ih preskočiš. Cela priča sa 5x5 podletvom i strujanjem vazduha nema smisla ako taj vazduh nema gde da izađe, a upravo to omogućavaju ventilirajući crepovi.

A da su skupi, jesu, ceo taj njihov prateći program je skup ali jbg, nemac...

Isprskao sam rogove koje sam primetio da su napali insekti, pa obmotao streč folijom. Planiram i ostale preventivno da isprskam koliko mogu.

Unajmiću ekipu majstora da odrade posao. Napomenuo sam da radim bez daščanja, znam da je riskantan i težak posao.

U slemenu sam mislio da uzmem distancere, na koje se šrafi slemena letva, a u nju kopčaju poklopci/slemenjaci.

Sad neku grubu računicu napravih i ventilacioni crepovi bi mi ispali nekih 8% ukupne cene ako ih uzmem. Koštali bi me 460€ za 45 komada, koliko sam izračunao da mi treba, ako stavljam svaki drugi ventilacioni u jednom redu.
Ali, ja bih njih stavljao na sredinu krovne ravni, ne pred sleme. Preporuka je imati ventilacione crepove ako je dužina rogova preko 5 metara ili nagib krova ispod 25 stepeni.

Creaton crepovi nisu toliko skupi, oni mnogo zarađuju na fazonskim elementima.

Još jedno pitanje za @dcabro, oko izvedbe tvog krova. Rekao si da si stavljao 5x5 podletvu.

Zanima me kojim ekserima se kuje ova podletva. Koja dužina i debljina eksera? Ja radim rekonstrukciju krova, rogovi ostaju isti i jako su suvi. Strah me ako ekser bude dug i debeo (jer je podletva veća od 5x3 koju ljudi uglavnom stavljaju), da će rogovi napući.

Sumnjam da majstori sa kojima sam ugovorio posao imaju šrafilice (u dovoljnom broju) da obave posao šrafovima.

Mene zanima zašto bi stavio ventilacione crepove na sredini a ne pod sleme, kako inače treba?
I kako si došao do računa da svaki drugi treba da bude ventilacioni? Nešto mi je to puno.

Po Tondach preporukama, da bi ventilacija radila, potrebno je na izlazu obezbediti minimum polovinu ventilacione površine u odnosu na onu na ulazu.

Kada su rogovi duži od 5m (što je kod mene slučaj) ili nagib manji od 25° (kod mene je 35°-37°), u polovini raspona potrebno je uraditi dodatnu ventilaciju. Ja sam spojio ove dve "jednačine" i tako došao do toga da svaki drugi bude ventilacioni.

Naručio sam dovoljno crepova da svaki drugi bude ventilacioni, a mogu i preraspodeliti, da bude ventilacionih i na sredini raspona i pred sleme. Šta biste vi preporučili?

Najbolje da pošalješ mail proizvođaču. Sigurno će ti odgovoriti kako treba. Ako si već kupio ventilacione crepove, nema smisla ne postaviti ih sve.
Mi smo radili sa drugim crepom i preporuka je da ventilacioni bude pri vrhu. Što mi je i logično. Tu će topao vazduh da izađe. Kod nas nije velika dužina rogova pa samo tu ih i imamo. Ako imaš veću dužinu, shvatam da treba da postaviš dodatne na polovinu te dužine, a ne sve da ih tu postaviš. Najvažniji su oni najbliži slemenu.

Nikad nisam čuo da se ventilacioni stavljaju na sredini, i nekom logikom mislim da bi tu doneli više štete nego koristi. Potrebno je da vazduh cirkuliše celom dužinom krovišta a nisam siguran da će otvor na sredini u tome pomoći. Mislim da je najbolje da se konsultuješ sa tondach inženjerima i da te oni posavetuju oko kompletne izvedbe, pogotovo ako je ceo sistem njihov.

Kod mene su majstori koristili ili 10 ili 12 ekser, nisam baš sad siguran ali i kod mene su bili suvi rogovi i nikakvih problema nije bilo.

Pozvaću sutra Tondach da pokušam da dobijem nekog od inženjera, a verovatno ću im i mejl poslati.

Ja sam zamišljao da ventilacioni crepovi po sredini služe za dodatan ulaz vazduha u ventilacioni kanal, a u slemenu se odvoje poklopci/žlebnjaci distancerima da ima prostora za izlaz. U sleme dolazi i perforaciona traka, a žlebnjaci se pričvršćuju kopčama.

Hvala za odgovore i za ventilaciju, i za eksere :)