sterilisite ljude, ne zivotinje! ovoj planeti je to mnogo potrebnije...

Ovom temom sam htela da skrenem paznju na samo neke od razloga za udomljavanje, a ne kupovinu kucnih ljubimaca, kao i na dva predivna mesanca koje udomljavamo Bambi i Tagan, a koji su nastali mesanjem rasnog psa i 'mesanca', gde je i taj 'mesanac' moguce nastao mesanjem mozda dve rase.

Drasticna je promena nastala u odnosu na kucne ljubimce kada sa poredi period od pre desetak godina, koliko me nije bilo, i sada.

Pre mog odlaska, ni malo nije bilo problem udomiti mesanca. Ljudi su bili zadovoljni, dobijali su zdrave, socijalizovane, vekcinisane kucne ljubimce. Stavise, odgovaralo im je i ako pas ima 5-6 i vise meseci, obzirom da nisu morali da trose vreme na ucenje psa na posananje u stanu. Sve su to radili udomljivaci. Drugim recima, buduci vlasnici su dobijali 'gotovog' psa: zdravog, uhranjenog, vaspitanog i socijalizovanog.

Pored toga, kada pas napuni 5-6 i vise meseci, vec je skoro oformljen i buduci vlasnik zna sta dobija, u smislu osnovnog karaktera i velicine psa.

Sta rade nelicencirani 'uzgajivaci'?! Koriste (zloupotrebljavaju) ovaj novonastali trend kupovine rasnih kucnih ljubimaca. Ugrozavaju posao legalno priznatih uzgajivacnica, gde se vodi racuna o zivotinjama.

Takodje, ovaj novonastali trend podstice i kradju rasnih pasa - opet, zbog ilegalnog razmnozavanja i prodaje stenadi, a radi lake zarade.


A, sterilizacija kucnih ljubimaca... Pa, ako neko to ne zeli da uradi, zakon ga ne obavezuje. Kako sam vec napomenula, dosta ljudi smatra da sterlizicajom ugrozava zdravlje zivotinje, sto je suprotno cinjenicama.

Medjutim, evo razloga koji bi mogao da navede vlasnike da sterilisu kucne ljubimce...

Ako imaju rasnog psa, definitivno nece biti ukraden iz razloga nelegalnog razmnozavanja.
Ako se pas izgubi, i ako je zenkica tada u teranju, njene patnje na ulici se povecavaju. Pri ovome bih svatovala svakog vlasnika da, iz ovakvog i drugih razloga, cipuju svoje kucne ljubimce.
Sterilizacijom olaksavate i sebi izvodjenje ljubimaca, jer kada je neka zenkica u teranju, povecava se sansa kako da ona otrici negde instiktivno da se pari, a tako i kucni ljubimac muzjak da se izgubi jer je osetio negde da zenkica ima teranje.


Ideja za obelezavanje kucnog ljubimca, ako mislite da vam je cipovanje skupo...

Po povoljnog ceni se mogu kupiti plocice, koje izgledaju kao privezak za kljuceve, na kojima mozete ugravirati ime kucnog ljubimca i broj vaseg kontakt telefona i zakaciti plocicu na ogrlicu. Na taj nacin se takodje vlasnik ljubimca moze locirati.

Htela bih da zahvalim svima onima koji su me vec kontaktirali preko FB-ka, pogotovo vezano za Bambi i Tagana.

Ova dva predivna psa jos uvek traze adekvatan dom, ali zaista je divno sto postoji takvo interesovanje za njih sto povecava sansu za njihovo udomljavanje. Nastavite da nas kontaktirate, dobrosla su pitanja svih zainteresovanih. Moze i preko PP.

Sto se tice same teme, ostavite komentare, podelite vase iskustvo i misljenja

Ja sam za to da se ljudi okrenu ljudima a ne psima.

@Lavlja_Jazbina, hvala na komentaru. Cenim tvoje misljenje. Samo bih dodala da jedno ne iskljucuje drugo. Nikad nije bilo u pitanju ili-ili, vec i-i.

Mislim da svako od nas treba da se ukljuci u pomoc nemocnima: i ljudina i deci i zivotinjama, prema svojim mogucnostima.

Jos jednom, hvala ti za komentar.

Ja samo da skrenem paznju na to da onaj ko zeli da kupi rasnog psa, nece usvojiti mesanca, i obrnuto.

Znaci ciljna grupa kojoj se obracate je pogresna.

@bakara,

hvala na komentaru i sto ste mi omogucili da dodatno napisem nesto na ovu temu.

Jedna od mojih poenti nije da neko ne uzme rasnog psa. Ako bas zeli rasnog psa, moja namera je da takve buduce vlasnike usmerim da prvo pokusaju da usvoje, jer je veliki broj i napustenih rasnih pasa. A, ako ne mogu da nadju tu rasu da se udomljava (sto je, verujte mi, jako mala verovatnoca) onda je moje upozorenje tom buducem vlasniku da ne kupuje stenice od nelicenciranih 'uzgajivacnica' i objasnila sam zasto.

I. jos nesto... Ovom temom pokusavam da doprinesem boljoj informisanosti svakog ko nije upoznat sa cinjenicama koje sam iznela , a i da pokusam da uticem (ako mogu) da oni koji su neopredeljeni i nije im po svaku cenu stalo do odredjene rase, da uzmu u obzir da postoje i mesanci.

Ovo sto sam prethodno napisala:

'Drasticna je promena nastala u odnosu na kucne ljubimce kada sa poredi period od pre desetak godina, koliko me nije bilo, i sada.
Pre mog odlaska, ni malo nije bilo problem udomiti mesanca. Ljudi su bili zadovoljni, dobijali su zdrave, socijalizovane, vekcinisane kucne ljubimce. Stavise, odgovaralo im je i ako pas ima 5-6 i vise meseci, obzirom da nisu morali da trose vreme na ucenje psa na posananje u stanu. Sve su to radili udomljivaci. Drugim recima, buduci vlasnici su dobijali 'gotovog' psa: zdravog, uhranjenog, vaspitanog i socijalizovanog. Pored toga, kada pas napuni 5-6 i vise meseci, vec je skoro oformljen i buduci vlasnik zna sta dobija, u smislu osnovnog karaktera i velicine psa.'

To je cinjenica zasnovana i na mom visegodisnjem licnom iskustvu koje sam imala saradjujuci nekoliko godina na udomljavanju napustenih zivotinja (i pasa i macaka) sa mnogim udruzenjima i veterinarima u Beogradu pre mog odlaska za inostranstvo i onog sto sam zatekla kada sam se vratila za Beograd.

Takodje, ono sto mnogi ne znaju, jer prosto nisu u tome, udomljavanje mesanaca (pa, i rasnih napustenih pasa) u Srbiji se 90& zasniva na licnom angazovanju pojedinca, koji trosi svoja licna finasijska sredstva i vreme da prvo pruzi svu veterinarsku negu, zatim za hranu, opremu, socijalizaciju psa, a onda tek krene proces udomljavanja. Da li znate da - usled ove nastale tendencije za imanjem rasnog psa - potrosi se u proseku oko 20000 dinara za jednog mesanca da bi se MOZDA udomio, pod uslovom da pas nije bolestan? A, veoma cesto napusteni psi koji su proveli neko vreme na ulici imaju po neki zdravstveni problem.

Ali, ovo poslednje nije vezano za temu koju sam zapocela, te necu ovde o tome pisati.

Moja poenta je: Udomite, ne kupujte kucnog ljubimca.

Odlican apel i dobra namera ali mislim da kod nas to treba raditi na nekom drugom mestu, nije ovo forum za to a i mala je poseta generalno da bi sama ideja postigla efekat. Drustvene mreze su daleko „plodnije tlo” za tako nesto, a i pokazalo se da ima rezultata (mnogo).

Ono sto nedostaje i ovom forumu i inace u zivotu je informisanost i edukacija u vezi ponasanja vlasnika prema svojim psima. 90% pasa koji su u stanu su pogresno tretirani od ukucana, a i od komsija, prijatelja, rodbine... istih. Mnogim udomljenim psima je bolje da su ostali na ulici nego sto su ih neki udomili u svom domu.

Da ne sirim pricu jer nije to tema (a vazno je i ima neke veze sa temom) jer se tu ima mnogo toga reci, od pojma „pas” i sta to u stvari podrazumeva u stvarnom zivotu preko hrane sve do „ma ja ga tretiram kao clana porodice, ne odvajam ga od dece, to je moje dete...” i slicno.


Pozdrav!

@Sceko, hvala na podrsci.

Za početak bih te zamolio da koristiš kvačice kada pišeš, srpski je, poštujmo svoj jezik i kulturu!

Sada ću se osvrnuti na neke delove tvog teksta.
Za tebe je možda 10 godina davna prošlost, a za mene sadašnjost. Vreme treba podeliti na vreme pre i posle 90-tih čak i u ovoj oblasti. Nekada je bilo gotovo pogrdno da neko ima "džukca", tačnije kada nekog pitaš kakvog psa ima obično bi sa snebivanjem rekao da nije rasan. To je bila era modernog "gospodstva" i razvijenog socijalizma na ovim prostorima. Danas se vreme promenilo i vrlo je "in" imati psa iz azila. Dosta je takvih pasa u mom okruženju. To što vidiš razliku u 10 godina je zbog veoma teškog ekonomskog stanja peosečnog građanina danas. Trenutno nije ni malo jeftino držati psa i pravilno ga hraniti i održavati, da ne govorim o veterinarskim uslugama. Baš ovih dana moram da kupim ogrlicu protiv krpelja koja košta 3.800 dinara i vitamine koji koštaju oko 3.000 dinara. Jednostavno moram jer je mnogo skuplje lečenje ako pas zakači zaraženog krpelja


Važno je znati ponešto o razlici između rasnih i nerasnih pasa.
kod nerasnih pasa je problem što ne znate u šta će štene da poraste ni fizički ni po karakteru. Ne znate da li je pareno u bliskom srodstvu, da li je povuklo neke loše gene, da li ima naslednih bolesti itd. Uvrženo je mišljenje da su ulični psi zdraviji od kućnih, ali statistika pobija ove tvrdnje. Mnogo više je starih vlasničkih pasa nego nerasnih. Naravno da tome doprinosi i bolja nega i ishrana. Ako pogledate bilo koji čopor uličnih pasa videćete da ih već sledeće godine neće biti ni 20-25% prvobitnog broja. Mnogi nastradaju od saobraćaja, otrova i ko zna čega. Obično kažem ljudima da ako imaju sreću i nabodu dobar primerak nerasnog psa imaće jako dobrog drugara. Ipak je to lutrija, kod rasnih nema lutrije. Ima ih i prelepih. Bio sam na nekim izložbama nerasnih pasa i bilo je divno. Kod rasnih pasa se unapred zna pre svega izgled, ali i namena i karakter. E sada, pas je pas, naravno.


Ko je licencirani uzgajivač? Ja recimo imam prijavljenu odgajivačnicu setera, ako je nemam da li sam licenciran? Da li misliš isključivo na pedigriranu štenad? Ja nikada nikome nisam i ne bih prodao štene bez papira zato što mislim o unapređenju rase, ali suretao sam se u praksi sa kupcima kojima je bitno da smanje cenu za tih cca 30 e i hoće psa bez papira.

Ženka može da se pari svakih 6 meseci, ali zakon dozvoljava samo jedno leglo godišnje, samo za to mogu da se dobiju papiri. Ozbiljni odgajivači imaju po nekoliko keruša tako da je normalno da imaju legla gotovo cele godine. Sve u svemu ako štene ima legalne papire nema prepreke za kupovinu takvog psa.

Što se tiče sterilizacije jako mladih keruša to mogu da prihvatim kod nerasnih pasa radi smanjenja populacije, ali kod rasnih nikako. Kinologija je nauka koja se bavi unapređenjem rasa, a ako nema poroda nema ni unapređenja, nema ni kinološkog napretka. Osim toga uvek se pitam zašto ljudi kupuju štene keruše ako će odmah da je sterilišu!? To je za mene ordinarna glupost i neznanje. Što se tiče tih "naučnih saznaja kako ... sterilizacija smanjuje mogucnost oboljenja i pojave tumora reproduktivnih organa za skoro 90%..." to su takođe male obmane. Nije tačan podatak o 90% već je taj procenat 100%! Pa naravno da ne može da oboli organ kojeg više nema!!! Logično je valjda!? Potencira se to da bi vlasnike nagovorili na sterilizaciju. Smanjuje se i mogućnost raka dojki, ali svi drugi oblici ostaju i dalje, ništa se tu ne smanjuje. A šta se događa sa psihom ženke koja je genetski predodređena za razmožavanje, e o tome niko ne priča. Veterinari za sterilizaciju naplaćuju (u Beogradu) 100-150 e. To je relativno lagana operacija pa je ne rade samo hirurzi već i "obični" veterinari. Naravno da će oni za taj novac da agituju za što veći broj sterilizacija. Ista je stvar kao i sa dehidriranom hranom koju su proturili veterinari jer je ona napravljena od jeftinih komponenti, a prodaje se skupo. Pri tom je neprirodna pa nije ni čudo da nijedan pas neće ni da pogleda tu hranu, ako pored ima tacnu sa svežom normalnom hranom.

Koliko znam sterilčizacija za ulične pse je besplatna, ali je tada problem što mora da se čeka red. Ja recimo znam jednog veterinara, a sigurno ih ima i više koji sterilizaciju rade po dosta nižoj ceni za uzete nerasne pse.


Već sam gore napisao svoje iskustvo na ovu temu. Dodaću samo da štene od 5-6 meseci još uvek nije dovoljno odraslo da bi se sagledale sve psihofizičke karakteristike budućeg ljubimca. Psa treba uzeti u uzrastu od 2-3 meseca jer se tako najbolje i najlakše privikava na vlasnika. Potpuna je neistina da kod šteneta od par meseci može jasno da se vidi kakav će biti kada odraste. Ja sam već 47 godina sa seterima koje poznajem u dušu i nikada se ne usuđujem da procenim štene od 2 meseca jer se kasnije događaju velike promene, isto kao i kod ljudi.


Ovde ne postoji alternativa - čipovanje i vakcinisanje protiv besnila je zakonska obaveza svakog vlasnika psa koliko god da je skupo.

Svakako je humana i lepa tvoja ideja koju sprovodiš i koju posebno podržava sjajna Slađana Milošević, ali i mnogi drugi. Svojim primedbama sam samo pokušao da pobliže objasnim neke detalje budućim vlasnicima. Odgovorno vlasništvo bilo rasnog ili nerasnog psa nije lako, ozbiljna je stvar imati dobrog i poslušnog ljubimca sa kojim nećete imati problema tokom druženja koje je očekivano u prosečnom trajanju do oko 12 godina. Što se lepote tiče milion puta sam izgovorio da ću od svakog psa moći da napravim lepog uličnog psa!

@Savo, hvala za učesce u ovoj diskusiji. Naravno, imate pravo na svoje mišljenje.

Na žalost, onaj deo oko sterilizacije je uvrženo mišljenje ovde u Srbiji i jedan od razloga postavljanja ove teme jeste da upravo to demantujem i da pozovem ljude, vlasnike pasa, da se bolje raspitaju. da dobro istraže, naročito ako znaju engleski jezik, jer postoje mnoge objavljene studije vezano za to.

Što se tiče Vaše konstatacije oko sprečavanja razmnožavanja mešanaca, a ok je kad je rasni pas u pitanju, opet moram da kažem - upravo i zbog takvog uvrženog mišljenja ovde, postavila sam ovu temu. Još jednom, nekontrolisano i neplansko razmnožavanje rasnih kucnih ljubimaca, samo-zato-sto-mislim-da-je-to-dobro-za-moju-ženkicu i tome slično dovodi i dovelo je do ovoliko prevelikog broja napuštenih životinja, a pogotovo mešanaca.

Treće uvrženo mišljenje koje je daleko od istine jeste da je psa najbolje udomiti kad ima 2-3 meseca i sve ono što ste sa tim u vezi napisali.... Mislim da niste ni svesni koliki demant bi Vam uputili svi oni vlasnici (a, ima ih - srećom - veliki broj) koji su usvojili pse od ne samo vise od 5-6 meseci, vec i od 4,5, 6 ... godina. I, jos jednom, zbog ovako pogrešno uvrženog misljenja, ja sam pokrenula ovu temu.

Opet, apelujem na vlasnike budućih kućnih ljubimaca, istražite, istražite, istražite.... Ogroman broj primera i studija postoji objavljenih na Internetu, pogotovo na engleskom jeziku...


Savo, izvinite, ali ne bih mogla više da ulazim u to što ste napisali... Stojim iza svega onoga što sam rekla.

Jedino, ako mi dozvolite, izuzetak bih napravila kada se radi o čipovanju... To 100% podrzavam. A, pod licenciranim uzgajivačnicama sam podrazumevala sve one uzgajivačnice koje su prijavljene i pridržavaju se svih relevantnih zakonskih normativa (kao Vaša), nezavisno na imanje ili nemanje 'papira'.

Hvala Vam što ste ljubitelj životinja i hvala Vam na sugestiji vezano za pisanje na srpskom.

_{[Ovu poruku je menjao LepoPace dana 10.03.2017. u 22:08 GMT+1]}

Ovo je malo u koliziji sa onim sto je kasnije receno o ciljnoj grupi a sa cim se slazem. Naime, ljudi koji se okrecu ljudima nece promeniti misljenje i okrenuti se zivotinjama i obrnuto. Imali smo vec po raznim temama polemike oko toga da li covek treba da potamani sve zivo sto mu se ne dopada, pa se nadam da necemo opet istu pricu, nego konstruktivna konstatacija - ti si okrenut ljudima a prema zivotinjama osecas totalnu kurcobolju, kod nekog drugog je obrnuto i to je to, treba postovati razlicitosti.

Ne,govvna po asfaltu i zelenim povrsinama kao sto kazes za razlicitost, neka zadrze za sebe.

Pas je za dvoriste a ne da skace po krevetu i stolu gde se jede.Ljudi oko tebe ako ne primecujes su malo i gladni,nema ko da ih

udomi.Kada ljudi budu malo sa vise svesti,o drzanju iliti posedovanju zivotinja koje pominjemo ovde,mozda i mozemo pricati.

Ovako kako stvari stoje,po meni je to zadnja rupa na svirali.100x ga opomenes da park nije da se zaserava,tu ispred gde zivi.

Udomljavanje moze,samo onaj ko ima dvoriste,bez setnje.Onda ce mozda da kurobolja i splasne.

Ako cemo tako, onda ja ne mogu da precutim cinjenicu da je covek jedino stvorenje u univerzumu koje prirodu zagadjuje kojekakvim govvnima koja nisu biorazgradiva. Nije prijatno ugaziti u to sto pas ostavi na asfaltu, ali je daleko veci problem sto su nam voda, hrana, vazduh i zemlja puni kancerogenih hemikalija. I kad nadjes govvno na asfaltu, razmisli da li je to ljudska i zivotinjska zasluga - u divljini gde nema ljudi, pola dana treba da hodas da bi nasao govvno, a tamo gde ima ljudi, govvna na svakom koraku. Nece biti da je ta uzrocno posledicna veza izmedju ljudi i govvana obicna koincidencija.

Ja istražujem već punih 47 godina i sve što pišem je plod ličnog iskustva, nikada ništa ne govorim napamet. Za to vreme sam doživeo svašta sa psima i video mnogo toga.

P.S. Uzgred, promašila si forum, ovde su većinom psetomrzci!

_{[Ovu poruku je menjao Sava dana 11.03.2017. u 12:17 GMT+1]}

Tema koju sam otvorila je apel za udomljavanje kucnih ljubimaca, a ne kupovinom. Razlog za ovaj apel je nastao kao posledica odrejdenih pojavala koje su nastale u skorije vreme, koje su izuzetno ucocljive pogotovo za one koji nisu jedno vreme ziveli u Srbiji i koje su postale deo nase Svakidasnjice (sto je i naziv rubrike u okviru koje sam otvorila i temu)

Jedna od tih pojava jeste ogroman bum kupovine malih pasa i to od nelicenciranih (ili, tacnije, neprijavljenih) 'uzgajivaca'

Jos jednom se obracam onima koji citaju ovo, a koji razmisljaju da nabave kucnog ljubimca:

1. Razmislite prvo o udomljavanju iz razloga koje sam navela u svom prvom postu u okviru ove teme

2. Pri udomljavanju, otvorite srce za mesance.

Kad se bolje razmisli, svaki mesanac je nastao od nekog rasnog psa. A, svaki rasan pas u danasnje vreme je postao rasan nakon sto su ljudi poceli da ukrstaju razne (pa, opet) druge rase. Pri tom ukrstanju, dobijali su mesance i mesance, dok na kraju nisu uspeli da dobiju iz legla nesto sto je pocelo da dobija standarde (koje su, opet, ljudi osmislili), te ih proglasil rasom.
Jednom recju, i rasan pas je mesanac. Razlika izmedju njega i mesanca mesanca jeste sto se prvi uklapa u standarde koje su ljudi postavili (da ne kazem izmislili)

(Molim iskrene ljubitelje i registrovane uzgajivace odredjene rase pasa da se ne uvrede. To mi svakako nije namera)

3. Pre kupovine ili udomljavanje, upitajte se zasto se insistira na malom uzrastu psa. Ako je razlog: 'Nema prostora u stanu-, sto vecina govori, htela bih da vam kazem da pas srednje velicine zauzima svega 10-20cn kvadratnih vise od malog psa.

4. Ako, na kraju, odlucite ipak da kupite psa, NIKAKO to ne radite od neprijavljenih uzgalivacnica. Iskljucivo i samo od uzgajivaca koji su prijavili svoje uzgajivacnice, koji se drze zakona o dobrobiti zivotinja i koji pri tome znaju sve o doticnoj rasi psa.

Ne podrzavajte zlostavljanje zenki koje se godinama koriste samo za razmnozavanje, koje se zajedno sa svojim stenicima drze u nehumanim uslovima, a potom ubijaju ili izbacuju ako ne mogu vise da radjaju ili ako stene do navrsenih 3-4 meseca ne mogu da prodaju. Ne podrzavajte te ljude koji na skoro ilegalan nacin zaradjuju novac samo zbog vase neinformisanosti, ne ucestvujte u nekontrolisanom i neplanskom povecanju broja napusteni pasa na nasim ulicama...

5. Udomljavanjem ljubimca koji nije vise stene, postoje visestruke dobiti za vas. Takav pas je vec socijalizovan, naucen na povodac, na komande... To je udomitelj vec uradio. Ovakvi psi su jako adaptivni i beskrajno zahvalni svojim spasiteljima. Takodje, ne prezajte ni od kupovine psa koji vise nije stena, ako se bas odlucite za kupovinu. Ali, potrezite registrovane uzgajivace.

Da li ste znali da...

Povecanjem broja napustenih pasa na ulicama, utice na nas drzavni budzet. Ogromne pare se odvajaju za realizaciju programa sterilizacije pasa, kako bi se njihov broj smanjio, kao i na drzavne azile, koji su prepuni. Prvenstveno udomljavanjem, a potom kupovinom ljubimaca iz regisrtovanih uzgajivacnica, omogucavate smanjenje broja pasa, umanjenje odliva sredstava iz budzeta i pomazete preusmeravanju tih sredstava za druge potrebe kao, npr, dodatna sredstva za pomoc napustenoj deci.

Volim pse,zivotinje uopste....samo macke ne simpatisem,ni sam ne znam zasto!
Ali ovo sto sam ovde procitao o razlozima za udomljavanje,su obicne budalastine. Udomljavanjem se danas bave tobož hipsteri zavisni od tapsanja po ramenu okoline u kojoj zive. Napusten pas nikako ne moze biti socijalizovan i vec naucen na povodac. Psi nisu za stanove,kao ni medvedi ni lavovi...pa je svako obrazlaganje velicine psa ogranicenoscu prostora glupo.za stan je akvarijum.
Konstantno se insistira na licencama i registracijama....nehumanost drzanja i uzgajanja ne zavisi od toga,samo od coveka koji se time bavi.
I kao slag na tortu....mesanci se uzumaju jer su simpaticni,prvenstveno,a rasnog psa uzima neko kome takav pas karakterom i ocekivanim osobinama odgovara.
I da se zna,zadni pas mi je bila zenka staforda,uginula je posle 10 godina provedenih kod mene,pre nepune dve godine.
Jednom se parila i okotila 13 a zivih 12 kucica,svi su poklonjeni,bez obzira sto je kuja sampionskog porekla i kao takvi,kucici su vredeli dosta para. Nikad vise nije parena,jer je prvi okot jedva prezivela. Dvoje od troje dece mi je raslo sa njom,a deca iz celog sela su ulazila u dvoriste da se igraju sa njom kad god su htela.
Tako da ja mislim da si debelo promasila temu i apel.
Apeluj na ne napustanje pasa od strane vlasnika,a budzet ostavi nekom drugom da vodi.

@SG Kamikaza,

odgovoricu Vam ovako:

1. Kad budete i sami se potrudili da udomite neku zivotinju (recimo, psa, i nezavisno da li je rasan ili ne), onda mozete govoriti o tome da li, kako i ko to radi, ko su ti ljudi/udomljivaci i da li se ili ne napusteni pas moze socijalizovati. Uopste, odakle Vam takva ideja?!... (ovo je retoricko pitanje).

2. Primer koji ste naveli da ste parili svog pas (ili, da prevedem, parili svog kucnog ljubimca) spada u jedan od razloga zbog koga sam pokrenula temu i zahvaljujem sto ste tim primerom potvrdili neke od stvari o kojima sam prethodno govorila. Za tih 11, 12 ili 13 koliko ste udomili/poklonili iili sta vec, moglo je drugih 11,12 ili 13 napustenih pasa iste rase da se udomi, a to nikako nije mali broj. Trenutno, i to sto ja znam, 6 predivnih pit bulova/staforda ceka da se udomi, jer su napusteni i izbaceni na ulicu.
I, da povezem sa tackom broj 1, slusajuci Vas reklo bi se da ni jeddan od njih ne bi mogao da se socijalizuje... Hmmm...Ili ste to mislili na mesance... Ako da, izvinite, ali onda moram slatko da se nasmejem... Zelela bih da sam u mogucnosti da Vam prosledim adresa vlasnika koji su udomili mesance, pa da Vam oni licno prokomentarisu Vasu tvrdnju. No, nebitno...

Ja cu jos jednom apelovati... Ne parite svoje kucne ljubimce bez potrebe, a po najmanje zato sto mislte da im je potrebno za zdravlje. Informisite se, istrazujte... Ne radite stvari po tzv. inerciji.

3. Apelujem i da vlasnici ne napustaju pse, ali tema ovog posta nije to.

4. Za budzet sto ste rekli, necu nista komentarisati... Onome ko razume uzrocno-posledicne veze izmedju punjenja budzeta, visine poreza i odnosa i shvatanja gradjana sta znaci drzavni budzet, jasno ce biti sta sam htela da kazem.

Toliko.

Sa ovim postom zavrsavam svoje dalje komentarisanje na ovu temu koju sam postavila. Sve sam rekla sto sam imala. Duboko se nadam da ce neko, ko ovo bude citao, a ranije nije imao neke od iznetih informacija, razmisliti pre nego sto odluci da kupi psa. Udomljavanjem kucnog ljubimca doprinosite vecoj dobrobiti, osim 'samo' spasavanju napustenog zivog bica.
A, ako se ipak opredelite da kupite, obavezno to uradite iskljucivo i samo od registrovanih (ili, kako sam ih ja nazvala, licenciranih) uzgajuvaca.

1. Do sad sam udomio 3 psa,sa ulice direkno u svoje dvoriste ih doveo,jednog odraslog labuda koji se povredio u toku zime i jednog papagaja koji je nekome pobegao. Retoricko pitanje..jel dovoljno? Od tri psa,dva su mene ujela,a treci je bio toliko socijalizovan i naucen na sve opstalo da je u toku noci provalio u zivinarnik i zadavio 5 odraslih curki i 10 kokosaka(i ujedanje i davljenja su se odigrala u prvih 10 dana od prihvata). Licno poznajem udomljivace koji su od drzanja psa,napravili zivotni poziv i pretvorili ih u zamenu za svoju decu....dalje ne bih pricao,ne bi bilo kulturno.........

2. pitbul/staford ne moze biti i nije presladak....presladak je samo onome ko pojma nema o cemu prica,kao TI. pitbul/staford je opasna kombinacija mesanca,koja je najmanje sposobna da bude dobar pas. Potvrdjujes cinjenicu da ne znas o cemu pricas,i zeleci da neko udomi takvog mesanca,izlazes ga riziku da zakonski odgovara zbog posledica koje takav pas moze da izazove,a izazvace ih 99%.

3. Licenciraj se kao udomljivac pasa,pa da mozes porezom,doprinosima itd da pomognes drzavi i napunis kasu.

I ja zavrsavam dalje ucestvovanje u diskusiji,jer smatram da od pocetka nista korisno nije ni izneto u istoj.

Ovo pokazuje koliko ne poznaješ stvari. Očigledno ti je mozak negde u inostranstvu, a ne u Srbiji.
Ne postoje "licencirani" odgajivači već samo oni koji prodaju pse sa rodovnikom i bez njega. KSS (kinološki savez Srbije) je deo FCI (međunarodne kinološke organizacije) i svaki rodovnik izdat u Srbiji može da se verifikuje u svakoj zemlji članici FCI. Jedina razlika kod prijavljivanja odgajivačnice je u tome što se prijavljuje KSS koja prosleđuje FCI koja izdaje karton o potvrdi odgajivačnice.
Nije neophodno imati prijavljenu ogajivačnicu da bi psi bili regularni, dovoljan je rodovnik koji izdaje KSS. Kada imaš odgajivačnicu psi u rodovniku dobijaju "prezime" koje je u stvari ime odgajivačnice pa tako ako vidiš da piše Rea Ledi Rea znaš da je iz ogajivačnice "Ledi Rea" i ako se baviš rasom automatski znaš ko je odgajivač i koji kvalitet psa dobijaš.

Ako tako površno gledamo svi psi su nastali od šakala, bar tako piše u knjigama.

Ako izuzmemo najmanje pse do 2 kgr i one od 70 i više ostali (a to je prosek) praktično zauzimaju jednak prostor. Pri tome mislim na situaciju kada negde legnu jednako moramo da ih preskačemo. Razlika je u tome što veliku pas može lako da dohvati nešto sa stola ako nije vaspitan i što više jede od malog, potrebno je više pšampona itd.

Ovo iskustvo nemam p ane mogu da komentarišem. Uvek sam uzimao štene od dva meseca koje u svemu prilagodim sebi.

Napisano je za mene besmislica! Zašto bi neko udomio tuđih 11, 12 ili 13 pasa, a ne svojih!? Zar ne treba da parim svoju kerušu da bih udomio neke tuđe pse samo zato što ih je previše!?
Psi vole da se pare mnogo i često. Naravno da je za kerušu zdravo da se pari i nije dovoljno jedanput, recimo da su tri parenja minimalan broj koji je povoljan po zdravlje. Svako ko kaže drukčije je neznalica. Ostavite me interneta gde piše ko stigne, posebno Amera gde je sve posebno i drukčije i okrenuto prvenstveno novcu. Pročitajte stručne knjige profesora pre svega iz Engleske, ali i Nemačke, Francuske, Španije, Belgije... to su najveći poznavaoci pasa.

Što se socijalizacije tiče Kamikaza je verovatno mislio na privikavanje na vlasnika i poslušnost. Pod socijalizacijom se podrazumeva privikavanje na kompletnu okolinu, ljude i druge pse, privikavanje na urbani život. Kažemo da je pas socijalizovan ako kod izvođenja napolje ne stvara nikakve nevolje nikome i lako se kontroliše u prostoru i ne prlja ga.

Lično sam veliki protivnik poklanjanja pasa. Psa prodam za simboličnu sumu ako treba, ali ne poklanjam. Ne tvrdim da je pravilo i da sam u pravu, ali lično iskustvo je loše i u mnogim slučajevima gde su psi poklonjeni kratko su živeli, a često i prosleđeni dalje kada vlasnik shvati da pas nije za njega.

Veliki problem je uzimanja pasa deci, posebno iz azila. Ovo iz azila zbog toga što izgleda da to nekako stvara manju obavezu u glavama primalaca verovatno zato što ništa ne košta, a dobra rasna igračka košta u stotinama pa i hiljadama eura. Sasvim mala deca se zadovolje za tri dana i onda pas postaje teret roditeljima. Malo veća deca (recimo oko 12 godina) mogu sasvim dobro da funkcionišu sa psima, ali ubrzo dođe pubertet i zaljubljivanje i pas više ne postoji. Nagledao sam se takvih primera za izvoz. Ne zaboravite da očekujemo da pas živi do 12 godina. Svež primer je u mom drugaru koji me je proganja da ga posavetujem kojeg psa da uzme devojčici koju su jedva dobili i zaljubljeni su u nju. Kategorički sam rekao da ne uzimaju psa i da idu u parkić da se dete poigra sa tuđim. Naravno nisu me poslušali i eno ga nerasni pas u kućici na dva metra lanca već godinama i niko ne obraća pažnju na njega.

Gledajući kraj u kojem živim utisak je da je smanjen broj napuštenih pasa. Svakodnevno šetam psa po obližnjoj šumi i ranije sam znao svakog ponedeljka da nađem ponekog napuštenog psa koje ljudi tu ostave naivno verujći da će se snaći. Tu žive čopori koji prihvate ili ne prihvate došljake. Ako ih čopor ne prihvati nastaje dalja muka za te pse. Čopori slabo prihvataju došljake zato što je to borba za hranu. Nekoliko rasnih sam uspevao da nekako udomim.

Ako misliš da ništa nisam uradio za nearsne pse grdno se varaš. Svojevremeno sam stajao na Slaviji i drugim mestima nudeći štence za jednu organizacijui išlo je jako teško. Od jednog do drugog izlaska psi se smeštaju kod članova.

@Savo,

Jos jednom hvala na ucescu u diskusiji, slagali se ili ne sa onim sta sam napisala.

U svakom slucaju, da bih prenela kako se radi i koliko je drustvo ukljuceno u udomljavanje pasa/macaka bilo rasnih ili ne i to bas iz azila, pogledajte ovaj link (samo kao jedan primer):

http://www.mojenterijer.rs/ikea/ikea-promovise-udomljavanje-pasa

Slicno se radi i u V.Britaniji i u Francuskoj i u Nemackoj i sl. Tamo se ne gleda sve kroz novac na nacin na koji je ovde uvrzeno misljenje. Mislim, znacenje novca u danasnje vreme je svima poznato, to ne treba komentarisati, ali ono sto je moja zelja jeste da se podigne svest kod nas vezano za dosta stvari, a u ovom slucaju - shodno temi - vezano za udomljavanje zivotinja.

Ma ne, nije im cilj zarada! Na ovaj način promovišu svoju firmu i brend kao društveno odgovorne, što je dobro za poslovanje. Da imaju gubitak u prodaji zbog maketa kučića, razmisli da li bi te makete ostale u prodavnicama i po cenu gubitka kupaca, ili bi bile uklonjene u roku od odma'!?

Pisao sam o Americi, a upravo sam zemlje koje pominješ naveo kao kolevku poznavalaca i ljubitelja pasa. Nažalost, ovde kada se govori o psima uglavnom se citiraju neki američki tekstovi i to sam naglasio da je slabo upotrebljivo kod nas. No i zakoni se sve više prekrajaju da što više liče na ostrvsko pravo koje uopšte nije prirodno kod nas tako da šta da radimo, tu smo gde smo.

@SlobaBgd
Ne mislim da je to mana, ekonomski je promovisati firmu, a ako pritom čine i neko dobro zašto da ne!?

Nije dzabe 4 posao u svetu kereca i maceca hrana.Samo je problem u deficitu skupljaca go*ana iza

udomljenih.

Potpuno pogresno, ali potpuno. „Tamo” (ma gde bilo na to bilo na Zapadu, narocito u GB, USA... tim najnaprednijim zemljama i liderima u zapadnom i naprednom svetu) je bukvalno sve zasnovano na novcu - daleko vise nego kod nas. I to na svaki moguci i nemoguci nacin. Nazalost ljudi ne shvataju o cemu se radi. Kod ljudi u tim zemljama ljudi ne obracaju paznju na to jer je uobicajeno (stotinama godina se gaji kult novca pa se to duboko ukorenilo i postalo deo zivljenja...). Kod ljudi kod nas ljudi se prilagodjavaju ali jako sporo jer je prakticno novina u pitanju i nije „genetski” ukorenjeno. Nazalost, kod nas se to radi tako sto se prihvataju i dobre i lose stvari jer se nema ni osecaj ni saznanje ali ni iskustvo u tome.

Samo jedan primer iz prakse a vezano za posao kojim se bavim. U svetu kad se kaze „humanitarni koncert” se podrazumeva da se daje odredjeni procenat u tu svrhu (negde je to i Zakonom tacno odredjeno, rangirano...) i tako se u praksi i radi. Kod nas, kad se kaze „humanitarni koncert” se podrazumeva da se sve pare daju, znaci 100% honorara se da u humanitarne svrhe i tako se u praksi i radi. U svetu se za taj procenat, za tu neku kolicinu novca ma kolika je, zvanicno dobija pisani dokument koji zvanicno sluzi kao osnova za umanjenje poreza u obracunu na kraju godine. Kod nas zvanicno niko ne dobija nista u smislu pisanog dokumenta a i kad bi dobio ne sluzi nicemu (po nekada, retko, se dobije neka plaketa i to je sve). U svetu je tako a kod nas je to izvitopereno i na pogresan nacin se i gleda na to i u praksi radi - sve zahvaljujuci nasem nekom poslovicnom bukvalizmu prihvatanja zapadnih vrednosti na osnovu povrsnog i selektivnog znanja/saznanja o tome (tako se sve radi i inace) kao i nasem poimanju „nije sve u novcu” koje je jos uvek duboko ukorenjeno na nasim prostorima. (uglavnom je „nije sve u novcu” ako je to neciji a ne svoj novac... ali to je sasvim neka druga prica)

To sto ti te stvari ne znas ne opradava pausalne tvrdnje koje iznosis. Narocito ne u stilu sindroma, dobro poznatog i lako prepoznatljivog!, koji naglasavas u malte ne svakom pasusu i svakoj poruci > „uvrzeno misljenje” <. Ono sto je jasno iz tvog pisanja je da u stvari nemas pojma ni kakva je situacija ovde ali, sto je najgore, ne znas ni u svetu mnoge stvari koje su bas osnovne iz prakse, iz zivota, svakodnevice...

I jos nesto, jako iritantno. Jos jedan sindrom „nadmocnosti” povratnika (za stalno ili privremeno) iz dugogodisnjeg bivstvovanja u inostranstvu. Ta sada vec cuvena varijanta „podizanja svesti” kod nas! Da nije tuzno bilo bi smesno koliko je tu umisljenosti u pitanju. Pa da li ti stvarno mislis da si Bogom dana da osvestis ovaj narod?! I u kom smislu i na koji nacin? Tako sto ces spocitavati celom narodu, sa osvrtom na trenutne pojedince koji ucestvuju na temi, da su nazadni i neosvesceno neinformisani sa uvrezenim jako losim zivotnim stavovima? Pri tom nemajuci pojma na kom forumu to radis (jos jedna svojstvena stvar bogomdanimpovratnicimaizinostranstva), nemajuci pojma o strukturi clanova i samog foruma niti te to interesuje jer je tebi dovoljno to sto imas neku potrebu, sve ostalo je ispod nivoa te potrebe pa i nema veze - je l' tako?

Znaci, ti zelis - imas zelju - da podignes svest kod nas za dosta stvari i mislis da je to dovoljno za nametanje tvog stava i/ili misljenja kao i za tvoje licne kontatacije i zigosanja ljudi, naroda, pojedinaca...? Tvoja zelja je opravdanje?

Ja samo ukratno.


Pozdrav!

(samo da primetim, malcice zlobno moram priznati - sta bi sa zahvaljivanjem na ukazanom u vezi osisanog pisanja... lepo je bilo pokazati kao neku kulturu kad je trbalo ostaviti utisak ali kratko je trajalo. bice da nije ta ista kultura nije nista drugo nego namenska a ne prirodna... ipak nije deo bica... )

@SlobaBg,

Ne prodaju se makete pasa, vezano za link koji sam poslala. Taj tekst na srpskom je zapravo skracena verzija artikla na engleskom.

Makete pasa su napravljene od strane volontera/fotografa u prirodnoj velicini pasa/macaka koji se udomljavaju.Volonteri/fotografi su su posetili Azil i tamo napravili te fotografije, a potom ih izradili u prirodnoj velicini psa/macke (mislim da je ova akcija bila za udompljavanje pasa samo).

Firma nista nije ulozila u to, samo je dala svoj prostor. Azil se obratio firmi sa idejom, firma se slozila i sklopili su saradnju iz koje je nastalo ono sto se moze procitati u linku.

I, da, firma promovise svoj brend na ovaj nacin i to je sasvim normalno u poslovanju. Ono sto je bitno znati jeste razlog zasto je ovo promocija brenda. Razlog je svest tj. odnos ljudi/potrosaca vezano za opste dobro, u sta spada i udomljavanje zivotinja. Drugim recima, kada neka firma pokaze da aktivno ucestvuje u akcijama koje se zovu 'community contribution', svakako to dobija na vecem znacaju kod potrosaca, koji ce pre otici i kupiti nesto u takvoj firmi, nego u firmi iste delatnosti, a koja ne pokazuje da je aktivna u oblasti od opsteg doprinosa (community contribution).

Sa druge strane, Azil tj zivotinje imaju benefit od ovoga, jer je posecanost firme daleko veca od posecenosti azila, cime se uvecava verovatnoca da se udomi kucni ljubimac.

@Sceka,

Nije svako nadobudan ko kaze da zeli da 'podigne svest', kako sam se ja izrazila vezano za udomljavanje zivotinja. Opet, i dalje stojim iza svega sto sam napisala i izneto nije pausalno. Ako sam te na bilo koji nacin - nazovimo - izritirala mojim izrazom 'podizanje svesti' u kontekstu konkretne napisane recenice, nije mi bila namera

P.S. 'Kvacice' koje sam upotrebila u onom postu nakon tvog komentara je bilo da te ispostujem. Medjutim, jako dugo sam pisala taj post trazeci odgovarajuca slova na tastaturi koju koristim, te me je samo vreme ogranicavalo da dalje nastavim da pisem sa 'kvacicama'. Ali, i dalje cenim da si u pravu da treba da postujemo srpski jezik.

Jok. Razlog je reklama, dzabe reklama. „Brend” <> „firma” se na ovaj nacin reklamira ne placajuci nikome za izradu reklame. Sto je prilicna cifra „u dzep” jer je izrada reklame skupa a da se ne prica o onome dalje koje je jos skuplje a to je reklamiranje u medijima (ma kojim). Mogla bi bar da povezes stvari koje sama napises. I to u istom pasusu. Na pocetku kazes da je to promocija i da je sasvim normalno u poslovanju a onda kazes da je razlog svest. Pa jok. Nespojivo je „svest, humanitarno...” sa poslovnim, odnosno nespojivo je sa onim sto ti licno podrazumevas pod „svest, humanitarno”. Kad bi razlucila te dve stvari bilo bi lakse (i tebi i drugima).


Pozdrav!

Nemam ja pojma da li si ti nadobudna ili nisi niti me to interesuje. Komentarisem napisano i nista drugo. Mozes ti da stojis koliko hoces iza toga sto napises ali to ne znaci da je tacno, a pausalno je svakako. Ne mozes ti mene da iritiras ni na koji nacin, samo (opet ponavljam) komentarisem napisano.

Nisam ti ja ukazao na osisani nacin pisanja (ne pratis tok diskusije, ocigledno, nego je samo bitno da svoju zelju ispostujes). BTW, nikakva opravdanja nisu potrebna jer je to nesto sto se ima ili nema, ta navika i potreba za nacinom koriscenja pisma u komunikaciji. Ja licno koristim osisani nacin i meni ne smeta niti sam niti bih ikada to nekome prigovorio.

Jos nesto, po meni postovanje srpskog jezika nema bas nikakve veze sa nacinom pisanja na Internet-u gde postoje pravila i obicaji koji nadilaze i srpstvo (ma sta to znacilo) i mnogo drugih stvari.


Pozdrav!

Ovo je izvinjenje za @Sceka zbog moje greske, a vezano za P.S. upucenom za @Sceka, a na njegov pomalo 'zlonameran' (kako on kaze) komentar:

P.S. 'Kvacice' koje sam upotrebila u onom postu nakon Savinog komentara je bilo da ispostujem @Savu. Medjutim, jako dugo sam pisala taj post trazeci odgovarajuca slova na tastaturi koju koristim, te me je samo vreme ogranicavalo da dalje nastavim da pisem sa 'kvacicama'. Ali, i dalje cenim da je @Sava u pravu da treba da postujemo srpski jezik.

Nadam se da ce se dalji komentari odnositi na postavljenu temu.

Komentari i jesu u vezi teme. Problem je komunikacija sa tvoje strane. Ili se pravis da ne razumes ili stvarno ne razumes gde gresis. U svakom slucaju je nacin na koji tretiras sagovornike neodgovarajuci (da se ne izrazim prikladno). Ne moze sustina da dodje do izrazaja ako stalno pokusavas da „osvestis” narod i clanove foruma - sagovornike u diskusiji i da prenebregavas napisano od strane clanova koji daju i licne primere ponasanja u skladu sa samom biti teme.


Pozdrav!

O Šćeko sada si me uvredio do poslednje magnetofonske trake !
Stavio sam smajli šale radi, ali te baš ni malo ne opravdavam za napisano zato što si matorac, klincima mogu da progledam kroz prste. Jezik, pismo, kultura su neke od osnovnih karakteristika svake nacije. Nađi mi hrvatski forum (izuzev ovog) gde forumaši ne pišu sa kvačicama! Poštuju svoj jezik i svoju nacionalnu pripadnost. "Internet-u gde postoje pravila i obicaji koji nadilaze i srpstvo" - ne postoje internet pravila koja nadilaze srpstvo, to si jako loše sročio što ne liči na tebe. Veći deo korišćenja računara mi je sa engleskom tastaturom, ali kada nešto pišem na domaćim forumima lako prebacim na srpsku. Osim toga često se zamislim šta je pisac hteo da kaže jer ako recimo stoji "da ga sisa" ja ne znam da li je rekao "da ga sisa" ili "da ga šiša"! Pa to su samo dva klika za promenu pisma i samo pet tastera koje treba zapamtiti, a to se pamti posle par kucanja teksta sa kvačicama. Ja takođe koristim QWERTY tastaturu kao i mnogi drugi koji koriste kvačice.

Mogu velikosrbi da me povuku za svaku kuku i kvaku koju nisam napisao u zivotu.


Postuj pismo i srbstvo koliko hoces, niko ti ne brani. I isto tako ostavi na miru druge da rade to isto.

Savo, vidi, prosto je. Srpstvo je sve osim nametanja i bespotrebnog insistiranja. Znaci ne jezik, pismo, kultura... neke nacije nego konkretno Srpstvo jer Srbi su narod koji nije agresivan ni po kom pitanju (ma koliko im se to obijalo o glavu), narod koji je dobrodusan, nenametljiv, predusretljiv, human, darezljiv i sa jos mnogo dobrih osobina koje su uglavnom, opet, stetile nego koristile tokom blize i dalje istorije a tako je i danas. Neprimereno je porediti Hrvate u bilo kom smislu jer nemaju ni mali procenat tih osobina koje krase Srbe, Hrvate koji se prodaju svakome od koga se plase i/ili imaju koristi, prodaju i svoju dusu i sve ostalo aminujuci i svesno se ponizavajuci iz istih razloga. Na kraju, nasilno uvodjenje takozvanog „novohrvatskog jezika” je samo i iskljucivo sprovodjenje zelje jednog jedinog coveka koji je za nesrecu Hrvat bio, ko god posecuje Hrvatsku uverava se da se sasvim drugacije i govori i pise van Zagreba i zvanicne upotrebe. Ali ko ih sisa (ma kako se to procitalo), samo kazem... (da dodam, ne mislim time nista lose, samo konstatacije u vezi nekog naroda koji zivi na nekoj teritoriji - a pomenuti su, nista vise od toga i naravno da postoje i tamo izuzeci, kao i kod nas... ali nebitno, druga prica...)

Internet je svet za sebe. Srecom, oslobodjen svih nepotrebno opterecujucih varijanti i oblika bilo da je u pitanju vera, nacija, pismo, kultura, rasa, pol, titule, godine, mesto zivljenja... i to je jedino mesto na planeti za koje je svako siguran da ce biti prihvacen bez ikakvih predrasuda i uslova vezanih za licnost. Virtuelan jeste ali je vrlo stvaran i kao takav i nezamenljiv i osnova za buducnost, jednostavno se bez Internet-a vise ziveti ne moze. Kad se na Internetu biva onda vaze pravila Internet-a. Kao kad se ode u drugu Zemlju pa se onda svi pridrzavaju pravila te Zemlje, nema nikakve razlike. Razlika je samo u slobodi koja se ima na Internet-u, neprocenjiva stvar!!!, u odnosu na sve ostale destinacije na koje covek moze doci i biti. Insistiranje na bilo cemu i u vezi bilo cega sto nije uobicajeno i sto ne znaci nista ali i sto se kosi sa slobodom je jako lose - ma kakva pozadina toga bila.

Jos jedna bitna stvar. Insistiranje na kvacicama je u stvari vrlo komicno jer se tolerise sustina zarad neke forme koja je licne prirode. Narocito kad se komunicira sa nekim enitetom kome se niti zna pravo ime, niti generalije, niti bilo sta osim nekog svojevoljno izabranog nadimka, a zna se samo da nije u pitanju masina po greskama i ispoljavanju nekih (uglavnom losih) licnih osobina. I sad tako nekome spocitavas Srpstvo?! Pa cak i ako znas o kome se radi jer se ne krije nadimkom nego se predstavlja pravim imenom i moze se naci sva sila podataka (i vrlo licnih!) potpuno je besmisleno jer se i taj menja utoliko sto prati pravila i obicaje Internet-a a ne svoje licne i ne ponasa se kao u privatnom/realnom zivotu.

Jos nesto isto tako bitno. Sta god mislili ovo je ipak tehnicki orijentisan forum, sa nekim podforumima koji su neminovni da ne bi bio suvoparan a i da ima gde da se „pobegne” na trenutak... A sa te tehnicke strane je ne samo nebitno pismo vec i potpuno pogresno insistirati na njemu jer se pojam kao takav cak ni ne vezuje za srpski jezik, uopste. Cak nije ni srpski forum nego baziran na otvorenosti po svim pitanjima clanstva. A tehnicke prirode, akcenat na IT tehnologijama... programiranje... engleski jezik je tu neprikosnoven i nezamenljiv... ... ...

Eto, samo ukratko...


Pozdrav!

Definitivno ne shvataš razliku između velikoSrbin i Srbin. Ja sam Srbin po rođenju čime se ponosim, ali nisam velikoSrbin.

@Sceka
Savršeno sam razumeo tvoj post.
Bukvalno sam želeo da izbegnem bilo kakvo polemisanje sa tobom jer te cenim, pogotovu na temi koja nije direktno vezana za srpski jezik. Samo ću ti nabaciti nekoliko stvari.

Da te podsetim, u sociologiji koju si izučavao već u srednjoj školi teorija nacije podrazumeva jezik, pismo, kulturu... kao osnovne karakteristike nacije. Ono što ja potenciram nema nikakve veze sa politikom već sa poštovanjem pripadnosti jednoj naciji po rođenju.

Internet jeste svet za sebe, ali video si da i Google podešava naslovnu stranu na srpskom uključujući i ćiriličnu verziju. Znači neki tamo imaginarni Google poštuje moj jezik, a ja ga ne poštujem. To mi ne zvuči dobro.

Insistiranje na kvačicama nije komično, kao što ni razgovor sa nekim pod pseudonimom nije imaginaran već stvaran, realan. Ja uvek (dovoljno) ispoštujem sagovornika za kojeg me interesuje samo šta i kako piše i jedino mi smeta ako nije dovoljno kulturan. Ova dama Lepo Pace je bez obzira na mnoge stvari koje sam joj zamerio vrlo kulturna i nastupa diplomatski što znači da ću i ubuduće da komuniciram sa njom bez problema.
Sa tvojim stavom upadaš u zamku da mešaš politiku sa pripadnošću naciji. Čudi me da ti to ne umeš da razdvojiš.
Pisanje kvačica nije politika već poštovanje sopstvene pripadnosti i najsavršenijeg pisma na svetu sa kojim se ponosim.

Da, ali...!

Internet nije Google ili ES ili tako nesto. Internet je daleko vise, obimnije i svestranije - a na taj i takav Intenet sam mislio. Google, ES, sajtovi, blogovi... su samo deo Internet-a i to najgori deo. Najgori deo jer su vlasnici ljudi sa svim svojim karakteristikama, dobrim i losim. Neke lose Internet ne dozvoljava a neke mora po formi ali zato ljudi to koriste radi licne koristi pa tako i postoji ponuda da se naslovna stranica Google-a podesi da bude na srpskom jeziku (a moze da bude i na cirilici, ako me secanje ne vara?!) - ali samo i jedino iz ekonomskog razloga, da ima vecu posecenost a samim tim... mislim da to ne treba objasnjavati. Isto, potpuno isto kao i ta firma koja je „dzabe i humano” dala svoj neki prostor pa ljudi imaju pogesno lepo misljenje o firmi, nikakve razlike nema >>> posao je u pitanju svidelo se to nama ili ne.

Razgovor sa nekim nadimkom je bukvalno samo to i nista drugo. Svi su drugaciji u privatnom zivotu, neko vise a neko manje ali svi su u nekoj meri drugaciji. Najvise je onih koji su prilicno drugaciji (to sad ja na osnovu nekih istrazivanja koje sam svojevremeno sa zanimanjem pratio jer su se poklopila sa nekim mojim ramisljanjima na konto desavanja na forumima...) a ubedljivo najmanje je onih koji su potpuno isti, takvi su samo sporadicno. Kako god, u svakom slucaju je rec o nepoznatim osobama koje imaju slobodu izrazavanja koju koriste do krajnjih granica (i ono sto sami sebi u realnom zivotu zameraju i nikada ne bi dopustili opusteno rade, pricaju, pisu, na forumu...).

Ja licno nemam ama bas nista na srpskom jeziku. Ni Windows, ni Google, ni telefone, ni tastaturu niti bilo sta drugo. Sve mi je uvek na difoltu sto se jezika tice, i svi programi naravno, a ne upotrebljavam nista sto po difoltu nije na engleskom jeziku. Da li me to cini manje Srbinom ili kakve veze to ima sa mojim osecanjem pripadnosti? Pisem osisanim nacinom i nemam ni najmanji nagovestaj u mislima da uopste o tome razmisljam, o eventualnoj promeni toga - da li sam zbog toga manje Srbin i opet kakve to veze ima sa mojim osecanjem pripadnosti...? To ti je kao i svojevremena histerija kad su se naprasno masovno popismanili u vezi odlaska u Crkvu. Postujem verujuce ali mi smetaju foliranti, da budem kratak i jasan, a foliranata je toliko da prelazi meru dobrog ukusa (ako nista drugo). (ovo poslednje nema veze sa tobom nego generalna opservacija...)

Ipak, ono sto mi najvise smeta je to insistiranje tamo gde mu nije mesto i gde stvarno nema ama bas nikakvog razloga za to. I to u vezi svega. Narocito na forumima i drustvenim mrezama gde je otvoreni tip pristupa i gde se te neke stvari besmisleno i bespotrebno potenciraju ne uvazavajuci cinjenicu slobode po svim pitanjima koju svi imaju. A naravno najgore je ono sto sledi - osuda neistomisljenika u vidu pljuvanja i vredjanja... (opet ne mislim na tebe...)

I da zavrsim u vezi toga. Dovoljno je postovati necije napisano ma kakvog oblika to bilo jer je izraz tog nekoga takav. To sto je neko ma kako razlicit je samo dobro a nikako lose. Losa je bilo koja forma „jednoumlja” pa bilo to po pitanju nacije, vere, rase, pisma, boje, zelje, stava, nacina, odluke, saveta, rada, politike...

(zaboravih, ni jedno moje slovo nema nikakve veze sa politikom, bukvalno, najbukvalnije moguce!)


Pozdrav!

Jesi sve dok druge teras na srpstvo. Verovatno ne u toj meri kao mnogi drugi ali i dalje. Pri tome, ako cemo o terminima, pod tim podrazumevam manje/vise sinonim za srbendu, nevezano na ikakav nacin za projekat velike Srbije i sl.

Savo, ja moram da ti ukazem na cinjenicu da su ta tvoja ucenja prilicno arhaicna i neprimerena shvatanjima 21. veka. Pripadnost naciji se stice rodjenjem koliko se stice i pripadnost politickoj partiji, fudbalskom klubu ili muzickom pravcu koji su simpatisali tvoji roditelji. Drugim recima - nema takve pripadnosti po automatizmu. Proveri sta pise u Ustavu Srbije. Po nacionalnosti si ono sto izjavis da hoces da budes, nacionalnost biras kao sto biras politicku stranku ili fudbalski klub koji ti se svidja. Ja sam nedavno ovde na ES izjavio da sam Rus, ili bese Crnogorac, ne mogu tacno da se setim sta mi je u tom trenutku delovalo kao odgovarajuci nacionalni identitet i ja sam sad to, dok ne izjavim drugacije. Verovatno zakljucujes da nacionalnost nije obavezna, mozes i da je nemas, jednostavno se ne interesujes za to kao sto mozes da se ne interesujes za fudbal i ne navijas ni za partizan, ni za zvezdu, ni za bilo koga treceg.

Ja bih, ako mi dopustite, samo da podsetim na temu: Udomite, ne kupjte kucne ljubimce.
Ljubazno molim da se, ako nije problem, drzimo toga.

Bas to htedoh da napisem. Kazi.


Pozdrav!

Evo ja moram da priznam , da samo na ovom forumu postujem 10-tak godina , ali da Nikada nisam nikome zamerio na Nepismenosti , ali ovo moram sada !

Posebno sto pokretacica teme zeli da nam Podigne svest Za pocetak bi bilo bolje da se Opismeni . Bar neke osnove da nauci jezika na kome pise , a za Dizanje , svesti i kojecega cemo lako .

Sceka ti je to ukazao u svom prvom postu , samo nisi Ukapirala !

Uvrženo , Ne znači Nista . Ta reč ne postoji , a ti je koristiš skoro u svakoj rečenici ! Ono što si htela , a nisi znala da napišeš je UVREŽENO . Kao što Lubenica ima Vrežu, eto od toga je nastala ta reč , a ovo što je u tvojoj glavi Ne postoji , Ne znači ništa .

Tako pre nego što nama Neukim Divljacima , Podigneš Svest , bar malo nauči ono što se uči u prvih par razreda Osnovne škole . Ovako ceo tvoj pokušaj je da najblaže se izrazim Smešan , ili Žalostan , zavisi ko posmatra sa koje strane . Uči i obrazuj se , nauči za početak da pišeš , promeni ono što možeš kod sebe jer ti se pogrešne misli, reči nalaze u svesti , pa kad se Opismeniš dodji opet da diskutujemo , makar i o Udomljavanju pasa .

Nakon jezičke ekskurzije u kojoj su me pojedinci duboko razočarali vratio bih se pitanju udomljavanja starijie štenadi i odraslih pasa.


Napisao sam da nemam lično iskustvo sa uzimanjem pasa starijih od 2-3 meseca, ali sam se koječega nagledao u životu pa i lično učestvovao u tome.
Verujem da si shvatila kako nakon dosta decenija provedenih sa psima (a i sada mam psa, naravno) sam veliki ljubitelj te vrste životinja. Problem tvog pisanja je što sve što napišeš je generički, mehanički tako da to može da se nađe na bilo kom forumu ili sajtu koji govori o ovoj temi. Treba govoriti konkretno i davati konkretne primere kao što sam ja uradio.
Imanje psa je jako ozbiljna stvar! Pas nije igračka i ne traje tri dana već mnogo godina i za sve vreme moramo biti odgovorni vlasnici inače teško i psima i nama i okolini. Zato eventualnim budućim vlasnicima treba reći pravu istinu, treba ih na vreme upozoriti o mogućim problemima i teškoćama. Na moje ogromno iznenađenje mnogo puta u životu sam se sreo sa ljudima najvišeg stepena obrazovanja koji ništa ne znaju o psima, uzmu ih pa ubrzo ne znaju šta će sa njima.

Problem usvajanja odraslih pasa je mali ako se usvaja pas koji je imao vlasnika prethodno pa iz nekih razloga ne može više da ga ima. Međutim, može biti ozbiljan problem ako se usvaja već izgrađen pas koji je pokupljen sa ulice. Ne znamo kakve su sve traume ti psi preživeli i kako će to da se manifestuje. Najčešće su takvi psi zaplašeni i boje se mnogo čega, a neretko budu agresivni u svom strahu, uglavnom prema drugim psima, ređe prema ljudima.

Evo ti par primera na ovu temu.
Svojevremeno sam u obližnjoj šumi našao ostavljenog rasnog psa. Bio je u lošem stanju, izgladneo i neverovatno zaplašen. Bio je usamljen jer ga nijedan čopor nije prihvatio. Nije hteo da mi priđe čak ni na nuđenje hrane. Ostavio sam popriličnu količini hrane i kada sam se kasnije vratio sve je pojeo. Kasnije su ga uzeli poznanici koji su imali psa te rase. Od starta je pas pokazivao samostalnost time što je odlazio da lunja kada je on to hteo jer je na to navikao. Kako je stario približio se usvojiocima pa nije više odlazio od njih jer se plašio da ne izgubi to što je stekao. Sa druge strane bio je ozbiljno bolestan što se nije odmah znalo. Mnogo vremena i novca je potrošeno na njega i ostao je kod tih vlasnika do kraja života koji nije bio previše dug.

Drugi primer je žena koja je našla ženku i usvojila je. Ta keruša napada sve keruše koje sretne tako da mora da je drži vezanu, a psu je suština života u kretanju. Sama vlasnica kaže da su to traume života na ulici.

Treći primer je pozitivan pa ga zato i navodim. Momak je našao mladu rasnu kerušu koja se neverovatno brzo prilagodila. Naravno, ne sluša baš najbolje, ali je potpuno socijalizovana. Ovde se očigledno radi o psu koji je bio nečiji i koji nije zlostavljan i ko zna kako se našao na ulici. To je situacija koja nije prečesta ako se uzima pas iz azila.

Kod nas nažalost nema onoga što gledamo na USA tv kanalima gde sa tim psima u azilima rade sve do finalnog testa socijalizacije. Samo pas koji to prođe daje se na usvajanje, ostali se uspavaju.
Mogu još puno priemra da navedem, ali će moj tekst onda biti predugačak.

Znam da kod nas nema edukacije po pitanju pasa uopšte dok u nekim zemljama od tradicije to se radi po školama pa čak i u vrtićima. Da ne bude da govorimo samo o najrazvijenijim zemljama to se radi recimo i u Češkoj koja je do pre nešto više od dve decenije bila u dubokom pro ruskom socijalizmu, ali je to zemlja sa kulturološkom tradicijom.
Nemoj samo da ponavljaš ono "...istražite, istražite, istražite.... Ogroman broj primera i studija postoji objavljenih na Internetu, pogotovo na engleskom jeziku..." jer je to najbesmislenije što si mogla da napišeš pogotovu kada prethodno kažeš da ti je cilj da edukuješ ljude. Na internetu piše ko stigne pa tu ima svega i svačega i moraš biti dovoljno stručan da pronađeš pravu stvar. Citiraj ili opiši tekstove ljudi od autoriteta i navedi kako su stekli taj autoritet, to je sve jako bitno.

@Darko Nedeljković
Aha, ti zapravo ne razumeš da nije isto želeti biti ptica, nositi naziv ptice, i stvarno biti ptica. Probaj da poletiš, videćeš razliku.
I opet grršiš: ako se Ustav pomeni, da li taj ko je po njemu dobio titulu Srbina izgubiti taj naziv? Ili će jedan pre promene Ustava dobiti dokument da je Srbin a drugi, koji ispunjava iste uslove, posle promene Ustava, taj dokument neće moći da dobije?

@Savo,

Vazi, govoricu o konkretnim primerima... Sad trenutno nemam vremena, ali evo jedan clanak koji govori o tzv farmama stanadi za pocetak (vezno za ono sto sam napisala kako se drze zenke i stenici kod tzv. 'uzgajivaca' i zasto govorim da se ne kupuju psi po svaku cenu, vec da se razmilja o udomljavanju pre svega. Kupovinom kucnih ljubimaca od tih 'uzgajivaca' podrzavamo ovo...

http://www.bbc.com/news/magazine-36302556


_{[Ovu poruku je menjao LepoPace dana 15.03.2017. u 10:28 GMT+1]}

Ček, ček. a gde sam ja pisao da ti imaš nešto protiv Srbije i Srba? Ono što sam napisao je da antisrbenišeš. Neko bi rekao - trolovanje, i to vaše strašilo, taj straw man argument.

Rekao si da je reagovanje nekih - smeće, i da ga treba pobrisati:


I da ponovim još jednom, valjda ćete svi vi vajni polemičari shvatiti: ne pišem protiv TEBE već protiv tvojih izjava, argumenata, onoga što napišeš ovde.

Onda te molim da obrazlozis sta podrazumevas pod "antisrbenisanje".

Offtopic jeste smece na temi, nevezano za to o cemu se pisalo u offtopic-u.

lepo Pace, pošto si verovatno vezana za neki azil dobro bi bilo da napraviš neku vrstu intervjua sa ljudima koji su uzeli psa iz azila ili sa ulice (ovde u Srbiji) pa da nam oni objasne koje su teškoće i prepreke na koje su nailazili. Ja nažalost ne umem ljudima da pričam u čemu je lepota imati psa već sam uvek okrenut onom problematičnom delu i teškoćama vlasništva. Ovo copy/paste sa interneta nema pravu težinu.

Uzgred, na per tu sam sa tobom ne samo zato što sam najverovatnije daleko stariji od tebe nego zato što je to uobičajni način komunikacije na domaćim forumima. Lično sam vaspitan da sa svim nepoznatim i starijim ljudima budem obavezno na per voi, ali eto usvojio sam to forumaško ponašanje da ne bi bolo oči čitaocima.

Ma ne bi...ali bi odmah trazili da plati porez...税金を払います...

Kako to rešavaju Japanci: jedan moj drugar, 3/4 Japanac, ima srpsko državljanstvo, i ne može da dobije japansko! Džaba mu i poreklo, i geni, i ime, i poznavanje jezika i pisma, i volja, i baba koja od svog rođenja živi u Japanu...
A Darko će doneti uverenje da je Japanac. Od koga? Od srpske institucije? Uuu je!

Slobo, ti ne samo da ne znas ustav, nego ne znas ni biologiju - vecina zivih primeraka ptica uopste ne lete. Najbrojnije vrste ptica uopste ne lete. Ti se iz petnih zila upinjes da generalizujes, ali ti ne ide - niti je sve sto leti ptica, niti postoji problem da nesto bude ptica a ne leti.
Ti generalno mozes da se zalazes za promenu ustava ali onda nemoj mene da pitas nego sam smisli kriterijume po kojima ces odredjivati koja ce da bude cija nacionalnost. Ako ustav propise da ja moram biti pripadnik nacionalnosti X i da po ceo dan moram mahati zastavom te nacije, ja cu to raditi. U medjuvremenu ustav Srbije kao i ostatka civilizovanog dela planete to uredjuje tako da ono sto kazes da jesi to jesi i niko ne sme da ti brani da to budes, niti sme da te tera da budes nesto drugo.

Ti si ocigledno pobrkao pojmove drzavljanstva i nacionalnosti. Nacionalnost mozes da menjas 24 puta na dan i generalno je izvodljivo da do kraja tekuce godine budes neko vreme pripadnik svake nacije koja postoji. Sa druge strane, promena drzavljanstva je jedna od najkomplikovanijih birokratskih procedura i obicno taj proces traje vise godina.
Zamisli ali niti su svi koji imaju drzavljanstvo Srbije Srbi, niti svi Srbi imaju drzavljanstvo Srbije. Isto tako, niti su svi koji imaju drzavljanstvo Japana Japanci, niti svi Japanci imaju drzavljanstvo Japana.

Pa nije pas komad nameštaja ili bele tehnike, pa mali frižider ovoliko cm, veliki frižider nešto malo više. Ogromna je razlika u karakteru, načinu ponašanja i potrebama ši-cua ili nekog terijera ili bigla, iako mogu da budu realtivno slične veličine. Za mešanca tek ne može niko pouzdano da tvrdi, budući da se ne zna ni poreklo ni navike. Ako već pričamo o uvreženim mišljenjima, u tvom postu ih takođe ima nekoliko.

Da, dobar ti je komentar. Ja sam gore već napisao ukratko šta fizički znači veličina psa i izuzeo sam one najmanje od 2 kgr i one najveće pse preko 50-60 kgr. Temperament i karakrter su suštinske karakteristike koje treba gledati kod izbora psa, veličina, boja, dlaka su u drugom stepenu odlučivanja. Masovno ljudi omanu kod odabira psa pa temperamentan čovek uzme previše mirnog psa i obratno i eto problema za ceo pseći život. Kod nepoznatih mešanaca još je teži i komplikovaniji izbor.

Nadovezaću se komentarom o uzimanju odraslih pasa o čemu sam takođe pisao. Upravo danas sam sreo komšinicu koja ima ženku mešanca pit bula kojeg je našla na ulici u uzrastu od oko dve godine i zadržala je. Ja takođe imam ženku, ali nikakvih problema nije bilo kod kontakta, naprotiv obe su pokazale vidno prijateljstvo. Malo sam porazgovarao sa njom i saznao da je u početku odlazila nekuda, ali se vraćala što se poklapa sa iskustvom koje sam takođe pominjao. Dalje kaže da se jako teško i sporo navikla na povodac, ali na kraju je uspelo. Sada ume da ode daleko, malo proluta pa se vrati gazdarici da je veže pa da idu kući. Takođe mi je rekla da keruša ima neke strahove i da ne sme ni da vikne na nju. Sve se baš poklapa sa onim što sam prethodno pisao. Sve u svemu kaže da se tri meseca mučila dok nije postigla neke zadovoljavajuće rezultate. Svejedno, keruša joj je divna i u dobrim je rukama danas.

To je još i bož' pomozi, često bude mnogo veći problem kad neko uzme izuzetno aktivnog psa i onda mu ne obezbedi dovoljno vežbe i stimulacije, pas bude razdražljiv, nervozan, pravi haos po stanu i slično.

Govorio sam o ključnoj karakteristici kod izbora psa, sve ostalo dolazi posle toga pa tako i obezbeđivanje dovoljno aktivnosti, a nekim primercima treba mnogo više nego drugima. Napisao sam gore da je imanje psa ozbiljan posao, a to podrazumeva da budućim vlasnicima jasno treba staviti do znanja da ih čeka ozbiljan posao i mnogo truda i rada. Jedino na taj način se stvara pas sa kojim nećemo imati problema i to je preduslov takozvanog odgovornog vlasništva.

Kada sam bio student na PMF-u izjava o nacionalnoj pripadnosti je služila bosancima i crnogorcima da zauzimaju mesta na budžetu i domove.
Izjasne se kao Srbi i sve je ok.

Nije pošteno ni normalno da se osećaš kao Japanac i da dobiješ takvo uverenje jer bi time svima pokazao da nesto s tobom nije u redu
Ne branim nikome ništa ali treba da se zna red a ne "diskriminacija" , "prava"...

Lepo Pace, šta bi, nije te valjda pojeo neki pas za udomljavanje ili te omeli naši komentari!?
Stvari treba reći kakve jesu, ne ulepšavati ih jer posle bude još gore.

Dok su se ovde redjali komentari, Bambi (jedan od dva psa koje udomljavamo moj prijatelj i ja) je udomljena, nazvali su je Milica.
To je, kao i Tagan, jedan 'strasan' pas koji je nadjen na ulici promrzao i gladan, i koga je neko ko je razmisljao da kupi psa udomio. Dobili su izlecenog, cistog, vakcinisanog, sterilisanog, naucenog na kucu psa tj 'gotovog' kucnog ljubimca od oko 12 meseci, koji se slaze i sa mackom koju su Bambijevi novi vlasnici vec imali/imaju .. :)
(Ziva istina, bez ulepsavanja).

Pri udomljavanju, svakako se razmatraju i navike novih vlasnika i uporedjuju sa karakteristikama psa koji se udomljava, a sa kojim - dok je kod vas - radite u smislu da ga ucite osnovnim komandama (ako ne zna), izvodite ga i 'predstavljate' ga drugim psima, gledate njgovo ponasanje u kuci i napolju itd.

Primer: Za Tagana su se ljudi javljali koji su ili na socijalnoj pomoci ili im neko od ukucana ne zeli psa ili (kako kazu) uzimaju psa za decu ili za dvoriste sa lancem... Sve je to jedno veliko NE za imanje psa. Ono sto je za alarm jeste sto su skoro svi od reda, kada smo im rekli da ne mozemo da im damo Tagana, jer ili nemju uslove za psa ili su pogresni razlozi za udomljavanje, odgovorili: 'Pa, nista, mi cemo da kupimo psa'.

Retoricko pitanje: Da li mislite da ti, kako ih ja zovem, nelicencirani uzgajivaci vode racuna kome daju psa?! Naravno da ne.

Pas ce tako otici u ruke nekom iz pogresnih razloga, taj ce - velika verovatnoca - napustiti psa, pas ce se - velika verovatnoca - naci na ulici i to nesterilisan i dobija se visestruka steta: jedno zivo bice ostaje na ulici, ako je zenka i nesterilisana, postace skotna, na ulici se povecava broj mesanaca i napustenih pasa i sve u krug.

Pri tome, kada je zenka na ulici u teranju, ako nije dovoljno snazna (a, vecina nije) dozivljava veliku torturu od vecih i jacih muzjaka koji se (da tako kazem) na silu spajaju sa njom. Pri takvom spajanju, muzjak hvata zenku za vrat, dok se ona otima. Mogucnost davljenja je velika.

Takodje, pri pokusaju da se spoji sa zenkom koja ne zeli da se pari sa tim muzjakom, zenka moze biti i zaklana tokom borbe sa muzjakom.

Ako zenka ostane skotna sa neadekvatnim muzjakom, preti opasnost da zacne mlade vece od svojih bioloskih mogucnosti da ih iznese na svet. Pri takvim slucajevima, kao kod ljudske populacije, bez adekvatne pomoci (a, psi na ulici je svakako nemaju) zenka ne moze sama da se 'porodi' i nastaje sigurna smrt izazvana sepsom, koja svakako nosi sa sobom lagano i mucno umiranje.

I, ove gorenavedene informacije, nisu sa Interneta, vec cinjenice kojima sam svedocila 'sa terena' dok sam pomagala/volontirala godinama u nekoliko udruzenja za zastitu zivotinja i kod nas i u inostranstvu.

Zato, kao rezultat mog terenskog iskustva koje nije malo, u svom prvom postu (bez ulazenja u detalje) dala sam razloge zasto udomiti, a ne kupiti kucnog ljubimca. A, ako se neko odluci da kupi kucnog ljubimca, neka to uradi od registrovanih uzgajicacnica.

Takodje, tvrdanja koja kaze da se sa mesancima nikad ne zna na cemu ste po pitanju karaktera, a kod rasnih pasa jeste, definitivno nije tacna, pogotovo ako se radi o stenicima od nekoliko meseci.Ovu svoju poslednju recenicu necu elaborirati, vec samo reci da je to fakat/cinjenica zasnovana na visegosisnjem radu sa (u mom slucaju) psima.

Ljudi koji ove cinjenice nisu svesni, prave ogromnu gresku pri uzimanju/kupovini/usvajanju psa. Tako se desava da stariji ljudi kupe stene od 2-3 meseca, pa posle se ispostavi da je zivahno, a njima treba neki mirniji karakter. Pored ovoga, uzasna greska koju prave jeste sto ne razmisljaju da pas moze da zivi i 15+ godina, dok oni npr. imaju 55,60 i vise godina.
Ne shvataju da udomljavanjem starijeg psa (kazem, udomljavanje, jer ovde niko ne prodaje odraslog psa), spasavaju jedan zivot, dobijaju kucnog ljubimca kome se vec zna karakter, kucnog ljubimca koji je vec - velika verovatnoca - prethodno bio vlasnicki pas i koji ce - shodno svojim godinama - ispratiti i 'starenje' svojih vlasnika.

Toliko za sada...

Ko bi zeleo dzukelu sa ulice u odnosu na rasnog psa iz dobre odgajivacnice?
Ja sigurno ne bih.

Nastupaš sa dobrim i plemenitim razlozima i zato sam dugo razmišljao da li da ponovo komentarišem tvoj tekst i na kraju odlučio pozitivno. Razlog je taj što ne menjaš stil i nastavljaš sa iznošenjem paušalnih neargumentovanih stavova koji neke mogu da zbune i zavedu u eventualnoj odluci. Tvoj način pisanja je u stilu "ja imam iskustva i to je tako kako kažem i neću eleborirati". Tvoja agitacija je izrazito loša što potvrđuju i samo negativni komentari. Što se tiče tvog nekakvog iskustva mene ne možeš da prevariš, tvoje odgajivačko iskustvo je jako malo i skromno! To se vidi iz tvog načina pisanja i paušalnih procena, a to kažem ja koji već punih 47 godina imam pse u vlasništvu, veliki i poznati izlagač sam bio u velikoj Jugoslaviji, nacionalni sudija za jednu grupu, odgajio sam dosta legala do prodaje, a radio (doduše kratko) i za jednu od tih nekakvih grupa za zaštitu napuštenih životinja. Traba učiti od Slađane Milošević, ona to radi nenametljivo, znalački i jako dobro i zato ima dobre rezultate.

Kažeš razmatrate navike budućih vlasnika i birate ih! Ma nemoj, srećni ste ako se iko pojavi da uzme nekog psa samo da briga što pre pređe na drugoga. Ne postoji ništa gore za psa ako ponovo bude napušten! Kažem da sam to radio i k`o budala stajao na Slaviji i nudio mlade pse koje niko nije hteo. Na kraju umorni i prljavi vraćamo te pse u svoje kuće do sledeće prilike. Ko su ti donatori živo me zanima? Takva je muka naći donatora i sve se svede na kraju na džak-dva hrane i neke besplatene sitne veterinarske usluge. Ko stvarno ima azil? Osim prebukiranih državnih samo ih je par komada jer je to jako skupo i neisplativo držati pa se sve svodi samo na entuzijazam. Moj drugar drži 20-ak nerasnih pasa u svom dvorištu i sam ih izdržava i jeste ljubitelj pasa, ali prava istina je da ima izrazito usamljenu i sakrivenu kuću u šumi pa su mu ovi za zaštitu pre svega imovine. Da li je tvoje udrženje ikada pokrenulo neku inicijativu kod vlasti da vam se ustupi deo državnih sredstava za tu namenu? Jeste Orka i još par najvećih, ostali ništa nisu pokušali, nije mi poznato ni da su se pridružili. Ubedljiva većina tih društava nije nigde registrovana i nastupa eventualno kao udruženje građana, a to nema veliku težinu.

Ove gluposti o zadavljenim ženkama i onima koje ne mogu da iznesu na svet bilo bi bolje da ne komentarišem jer su stvarno gluposti i pokazuje maksimalno nepoznavanje pasa. Potpuno je nenormalno da mužijak napadne ženku, obratno je već normalnije, a podrazumeva se u slučaju zaštite potomstva. Mužijak može da zakolje ženku samo ako je psihički bolestan i nikako drukčije. Nenormalno veliki pas fizički ne može da se spari sa jako malom ženkom, obratno je moguće. Priroda je sve regulisala. Zato su jako retki slučajevi da ženka ne može da izbaci štence zbog veličine, ali izrazito retki. Može da se prepreči neko štene i takve stvari, ali to nema veze sa veličinom. Imao sam prilike u komšiluku da posmatram kerušu sa štencima koji su je brzo skoro dorasli pa nije mogla da ih prenosi hvatajući za vrat ili leđa jer su joj bili preteški te ih je hvatala za rep i tako vukla do skloništa jednog po jednog. Priroda je čudo!

Tvrdnja da se sa mešancima ne zna na čemu si ne može da se opovrgne, posebno ne sa onim tvojim "necu elaborirati, vec samo reci da je to fakat/cinjenica zasnovana na visegosisnjem radu sa (u mom slucaju) psima". Pa to ćeš da pročitaš u svakoj stručnoj knjizi i priručniku o psima koji obrađuju razliku rasnih i nerasnih pasa. Ne mora ni da se čita, samo je potrebno uvesti logiku u priču. Ne poznaješ roditelje i kako možeš da znaš u šta će to štene da izraste? Ma nema teorije da to znaš ni u koju će veličinu da izraste ni kakvu će narav da ima ni da li je paren u srodstvu ni da li nosi nasledne bolesti, ma ništa ne znaš unapred. Teraš me da ponavljam kako ja sa tolikim iskustvom ne mogu da odaberem rasnog setera od 2 meseca sa predvidljivim karakteristikama i kažem ti kako će taj da bude najbolji iz legla! Laže ko kaže da to može da proceni kod šteneta od 2 meseca. A ti tvrdiš da to možeš kod uličnih pasa!? Tu bajku pričaj nekom drugom, to je čista lutrija!

Kakve to nelicencirane uygajivače konstantno pominješ!? To ne postoji, to je čista tvoja izmišljotina i nepoznavanje stvari. Psi koji imaju rodovnik su rasni psi, svi ostali su nerasni. Rasne pse prodaju ili poklanjaju odgajivači, nerasne ko stigne. Da li će neko da plati psa bez rodovnika ili ga dobije na poklon je sasvim druga priča. Izgleda da ti nije poznato kako rodovnik između ostalog znači da su pas i odgajivač registrovani u Kinološkom savezu Srbije i da su psi prethodno dobili saglasnost za parenje (taksa za plemenjaka), drukčije nikako ne može.

Zatim kažeš "Dobili su izlecenog, cistog, vakcinisanog, sterilisanog, naucenog na kucu psa tj 'gotovog' kucnog ljubimca od oko 12 meseci", a isti razlog si upotrebila zastupajući tezu da treba uzeti odraslog psa. Pokupljen sa ulice, izlečen, naučen na kuću!? Čudno, pokupljen sa ulice, a naučen na kuću!? Ko ga je naučio na kuću? Ako pod tim podrazumevaš pse koji su bili u nečijem (dobrom) vlasništvu pa napušteni takvih je srazmerno najmanje. Najveći broj pasa je pokupljen sa ulice sa pretrpljenim brojnim traumama. Takvi psi se sporo privikavaju na kuću i do kraja života im ostaju neke mane u ponašanju stečene na ulici. Što je pas duže na ulici to će teže da se iskorene te mane i privikne na nove vlasnike i dom.

Prema tome promeni stav, promeni pristup jer sa ovakvom agitacijom nigde nećeš proći.

Svaka čast kad te nije mrzelo da odgovaraš na sve to što se nalupala.

Nije se nalupala, nemoj tako, ja nisam ni jednu uvredu upotrebio, a i nemam razloga. Površna je i uopštena, to sam rekao. Sećam se knjiga prof. Lukića sa Pravnog koje su bile savršeno jasne i precizne zato što je njemu sve bio jasno, ali bilo je i onih drugih skukuljenih jer ni piscu nije bilo jasno o čemu piše!

Treba uzeti pse iz azila, naravno i zašto da ne!? Međutim, treba jasno i glasno reći šta nove vlasnike može da očekuje. Onda se recimo ne bi dogodilo ono što je LepoPace pisala da stari ljudi uzmu razigrane štence pa shvate da nisu za njih. Kada god sam mogao da biram štence nisam davao maloj deci zato što su i štenci deca i ne idu zajedno, oni u igri grebu i ujedaju zubićima koji su kao igle pa nastaju problemi. Sa druge strane deca se za tri dana zadovolje i onda taj pas ili ide dalje ili čami u nekom ćošku bez ikakave pažnje. Već sam u ranijim tekstovima opisao takav slučaj iz mog okruženja. I tako dalje, bilo bi tu mnogo priče... Ja sam za svoje kupce svojevremeno kopirao knjigu "400 saveta prijateljima pasa" (jedno 60 godina stara nemačka knjiga, ali fantasrtična) jer je tu kratak sažetak svega što treba znati o psima na samom početku. Recimo da bi svako udruženje trebalo da ima neki flajer koji bi delili budućim vlasnicima u kojim bi neki profesionalac lepo i jasno napisao šta ih sve čeka i šta i kako treba da rade sa psom kojeg su uzeli i kome da se obrate za pomoć ako zatreba.

Mislim da bi bilo jako dobro kada bi detaljno sve opisala, to bi čitaocima možda bilo najkorisnije.

Znači konkretno za ta dva psa ili za jednog od njih napiši detalje kako i gde su psi pronađeni i u kakvom stanju, kojeg su otprilike uzrasta (za jednog znamo) i šta se dalje događalo, gde su bili do usvajanja, koliko je vremena prošlo od pronalaska do usvojenja, kako su te pronašli usvojitelji je bitna informacija i da li je bilo kakvih oglasa i gde. Napiši naziv i kontakt udruženja za koje radiš, možda bi te neko kontaktirao za ubuduće, zatim i šta sve kažeš usvojiocima prilikom preuzimanja, na šta im skrećeš posebno pažnju i kakve su povratne informacije.

Savo, dazbe se trudis jer ako ona nije prepoznala u sazetku koji si naveo (a vec si to ranije potanko napisao, sa primerima licnog angazovanja...):

..sa kim vodi konverzaciju/prepisku potpuno je jasno da se u stvari jako malo razume u problematiku i da je cilj i teme i postovanja iskljucivo zadovoljenje njene licne angazovanosti po pitanju udomljavanja pasa sa ulice.

Pazi, ako neko kaze „Takodje, pri pokusaju da se spoji sa zenkom koja ne zeli da se pari sa tim muzjakom, zenka moze biti i zaklana tokom borbe sa muzjakom.” za takvog nekog ko je to rekao uz svo uvazavanje i moje licno preferiranje i insistiranje na kulturi komunikacije moze samo da se kaze da lupa k'o Maxim po diviziji i da cak i ako je ikada imao svog psa spada u onu najgoru grupu vlasnika pasa koja blage veze nema sa pojmom pas. Da ne navodim ostale bukvalno nebuloze kojima obiluje svaki njen post. Jednostavno je zena u jednom trenutku zivota odlucila da se time bavi iz ko zna kog razloga (ne ulzim u razloge iako je jasno kao dan o cemu se radi, ni prva ni poslednja u tom fazonu...) i to radi nevodeci racuna ni o cemu osim o ostvarenju svoje vizije ma koliko to loseg donelo svima, i psima i ljudima sa kojima kontaktira. Da budem grub ali tacan - potpuno beskrupulozno prema svima zarad licne satisfakcije ignorisuci cinjenice pa cak i omalovazavajuci ih i uz svo odsustvo zelje da se validnim informacijama edukuje svesno postavljajuci sebe na nivo iznad toga. Sto bi narod rekao, u nekom trenutku zivota iz dosade i odsustva obaveza pozelela/odlucila da malo razonodi dusu bez obzira na sve.

Ja sam sada vec deset godina u stanu i nemam psa ali sam ceo zivot pre toga proveo u kući sa velikim dvoristem u kraju (kod Diplomatskog naselja, iznad bazena na BB) gde su sve privatne kuće i retko ko nije imao psa. Pred preseljenje u stan sam imao velikog Šnaucera (crni, muzjak) a prvi komsija sa kojim nisam imao nikakvu ogradu Dobermana (zenku). Oba psa su bila potpuno obucena, osnovna obuka (socijalizacija, poslusnost) plus trag i napad/odbrana kao pripremom za polaganje radnog ispita kod „KDVSP Policajac” na Bezanijskoj kosi uz kasniju redovnu posetu poligonu radi obnavljanja gradiva... Oba psa su imala papire/rodoslove/pedigre... jer su preklom iz poznatih i cenjenih uzgajivacnica u Nemackoj (moj je bio potomak visetrukog sampiona na drzavnom nivou u svojoj grupi ali nema veze, samo se hvalim )... Sto sve govori da sam informisan i ako se tako moze reci „neformalno obrazovan” po pitanju Kinologije vise od „slucajnog prolaznika” (narocito od onih koji nikada nisu imali psa) ali ti imas daleko vise iskustva i to iskustava koja su specificna i nikada ne bih sebi dopustio da negiram cinjenice koje navedes - narocito na tako bezobziran/nekulturan/nametljiv... nacin na koji to ona radi.

Ja toliko o tome.


Pozdrav!

@Savo,

Hvala na iscrpnim komentarima... Osvrnucu se na ovaj tvoj poslednji, obzirom da si postavio zaista - ako mi dopustis da tako kazem - vrlo dobra pitanja.

Ovaj moj post je ispao mnogo dugacak, ali se nadam da ce ljudi imati strpljenja da ga procitaju, jer daje odgovor na vecinu tvojih pitanja.

Za Tagana i Bambi sam vec u prvom postu dala link ka Facebook stranicama, gde se mogu videti svi detalji vezano za njih: uzrast, kako su nadjeni i sl.

Posto je Bambi udomljena, evo link za Tagana i svi detalji o njemu: https://www.facebook.com/Tagan...da-%C5%BEivi-1039035856227979/

Bambi se, inace, nalazila u stanu kod nas od kada je nadjena do momenta kada je usvojena. Sa njom nije trebalo nista da se radi, znala je gde joj je mesto, znala je vec da hoda na povocu, znala je da sve obavlja napolju, znala je komande dodji, stani i sedi. Sa njenim novim vlasnicima smo u redovnom kontaktu.

Prva slika Bambi nakon skoro dva dana spavanja (od iscprljenosti) nakon sto smo je nasli:


Bambi danas (novi vlasnici su je nazvali Milica):


Recimo, ono sto smo skoro saznali jeste da je Tagan jedan od stenadi jedne labradorke, vlasnickog psa, koja je ostala skotna sa drugim vlasnickim psom (otrgla se vlasniku i sparila). Kada su se steni izlegli, vlasnik labradorke ih je stavio u kutiju i izneo napolje sa nadom da ce neko da ih uzme. Tagan je jedan od tih stenadi, sta je sa ostalima, ne zna se.
Ovo smo mogli da saznamo, jer je Tagan nadjen u kraju u kom zivimo.
Znamo ko je majka, ali za oca nismo sigurni.

Tagan je prva dva meseca proveo u kuci kod veterinara koji ga dva meseca negovao kako bi ga podigao iz mrtvih - u tako teskom stanju je bio. Tokom dva meseca lecenja, vec je naucio komande dodji i na mesto, kao i da sve obavlja napolju. Posto je sada zdrav, nalazi se u stanu kod mog prijatelja koji vec ima svog psa, a koji cuva i radi i izvodi Tagana dok mu ne nadjemo stalan dom. Troskove oko Taganovog lecenja, hrane i svega ostalog snosimo moj prijatelj i ja, kao privatna lica.

Opet, postavila sam FB link o svim detaljima vezano za Tagana u svom prvom postu, ali evo jos jednom:
https://www.facebook.com/Tagan...da-%C5%BEivi-1039035856227979/

PROCEDURA UDOMLJAVANJA:

Kada vas kontaktira potencijalni usvojitelj, tokom prvog razgovora, cilj je da se sazna sto vise informacija vezano za njih, kao sto su:

Koji je razlog usvajanja
Gde ce pas biti (lokacija, da li ce biti u kuci/stanu ili u dvoristu; ako u dvoristu, da li na lancu, da li je dvoriste ogradjeno itd)
Da li su podstanari ili vlasnici kuce/stana
Da li su se svi ukucani slozili da imaju psa
Da li su vec imali kucnog ljubimca
Ako imaju decu, kog su uzrasta

(ovo su samo neka od pitanja kroz koje se prolazi sa potencijalnim usvojiteljima tokom prvog razgovora. Razgovara se jos i o osobinama psa koji se udomljava, o ocekivanjima potencijalnog usvojitelja itd.)

Na osnovu povratnih informacija, dolazi se do zakljucka da li da se proces udomljavanja nastavi ili ne. Drugim recima, ako obe strane zakljuce nakon prvog razgovora da postoji interesovanje, mi dovodimo psa kod potencijalnih usvojitelja i to iz vise razloga.

1. Prvo, da potvrdimo informacije koje smo dobili tokom prvog razgovora
2. Da potencijalni vlasnik vidi psa uzivo i da ima uzivo kontakt sa njim
3. Da potencijalnom vlasniku demonstriramo sta je pas naucen i da potencijalni vlasnik vidi kako se pas ponasa
4. Da vidimo kako pas reaguje na novo okruzenje (imali smo situaciju gde je pas doslovno hteo da pobegne iz te kuce gde smo ga doveli)
5. Da dodatno porazgovaramo sa potencijalnim vlasnikom o svemu sto jesmo i/ili nismo pokrili tokom prvog razgovora

Kod potencijalnih vlasnika, prilikom te posete, ostanemo koliko god je potrebno, pa cak i vise sati nekad. Razgovaramo, dok se ukucani druze sa psom, zajedno ga izvedemo u setnju, pri cemu potencijalni vlasnici drze psa (mi smo vise kao podrska, ako treba, itd). Takodje, insistiramo da, prilikom posete, budu prisutni SVI ukucani. Ukoliko su potencijalni vlasnici podstanari, zelimo da kontaktiramo sa vlasnikom stana, kako bismo dobili i njegovu potvrdu.

Nakon zavrsene posete, psa ne ostavljamo, vec ga vodimo nazad sa sobom. Postoji vise razloga za to, pri cemu je - opet iz naseg ogromnog iskustva - jedan od najbitnijih da se stvari 'slegnu' i kod njih i kod nas tj. da serekapituliraju utisci.

Deavalo se da, iz odredjenih razloga, potencijalni vlasnici uvide (pogotovo ako nisu imali kucnog ljubimca) da nisu za to, a desavalo se i da mi utvrdimo da ili su nas lagali prilikom prvog razgovora ili da - iako su imali najbolje namere - konkretan pas koji se udomljava ne bi odgovarao onome sto oni ili ocekuju ili - nazovimo - mogu da pruze.

Npr: Nisu svi psi (bez obzira na rasu, velicinu i starost) za malu decu od 3,4 ili 5 godina. Ili, pas koji nije mnogo aktivan, ne odgovara nekome ko bi vodio psa na planinarenje (imali smo i taka slucaj).

Ima i dosta prevara. Samo, kao primer, jedan od slucajeva...

Sve je, tokom prvog razgovora zvucalo u redu. Mladja zena/devojka, zivi sa roditeljima u stanu, imala kucnog ljubimca, vlasnici stana - ovo je ono sto nam je rekla. Mi smo joj rekli uslove da ne predajemo psa tek-tako, jer bi dosli do nje, da zelimo da budu prisutni i njeni roditelji i sve ono sto sam opisala. Ona je to potvrdila.

Kada smo dosli, pri prvom susretu, ta zena cudno zagleda psa... Mislim, nije problem sto je ona zagledala zubice, oci, proveravala dlaku psa itd, vec nacin na koji je to radila je izazvao prvu sumnju. Drugo, roditelja nigde. U njenom stanu, paznju nam privlaci naredjanih 6-7 psecih cinija, jedna na drugoj, u jednom cosku. Ne primecujemo nikakve stvari koje bi rekle da tu zivi sa nekim. Postavljamo joj diskretno odredjena pitanja na razlicite nacine i shvatamo da tu nesto nije u redu. Ima tu jos i drugih detalja, ali da ne duzim...Odlazimo zajedno sa psom.

Sta smo otrkrili narednih dana, istrazujuci i kontaktirajuci udruzenja u Beogradu: Ta zena je poznata udruzenjima. Zivi Austrija-Beograd relacija i sumnja se da uzima pse koji se poklanjaju sa slicnom pricom koju je nama 'prosula' i prodaje ih u Astriji, a u koje svrhe, to ne znaju.

Nego, da se vratim proceduri udomljavanja...

Dakle, nakon prve posete potencijalnom usvojitelju i nakon 'sredjenih' utisaka do sledeceg dana, ponovo stupamo u kontakt. Uz obostrano slaganje, pas se udomljava. Znaci, mi ponovo dovodimo psa do buducih vlasnika, odlazimo zajedno do dogovorenog veterinara gde se vrsi prenos vlasnistva (jer, pas je obavezno prethodno mikrocipovan) i potom ostajemo u kontaktu.

Sa nekim novim vlasnicima smo se i sprijateljili, a sa nekim - nakon nekoliko meseci redovnog kontakta - nismo ostali u kontaktu, sto je i normalno, jer zivot tece dalje.

Neko sad moze reci, pa lakse je kupiti nego udomiti psa... Da, ali kad kupujete od toboznjih 'uzgajivaca' koji zenkice drze kao masine za radjanje, a zajeno sa stencima u nehumanim uslovima. Probajte da kupite psa od registrovanog uzgajivaca, koji je uz to i ljubitelj zivotinja, a posebno onih koje uzgaja... On/ona ce i te kako hteti da zna i gde pas ide i kod koga i zasto...


DA LI SAM CLAN UDRUZENJA?

Nisam, i to sam vec rekla u jednom od prethodnih postova. Kod nas 90% udomljavanja se svodi na licno angazovanje pojedinaca, koji trose svoje licno vreme, novac i napore da udome neku zivotinju (psa ili macku). U jednom od narednih postova objavicu sve detalje oko ovoga, o cemu se u principu veoma malo govori i zna.

Da li mi, ti pojedinci, idemo okolo i skupljamo pse sa ulice i udomljavamo? Ne. Ali, ovo ce biti mnogo jasnije kad napisem o gorepomenutim detaljima.

Kako se odlucujemo da uzmemo napustenog psa da udomimo? Koji su kriterijumi?

Nema zacrtanih kriterijuma. Najcesce se radi o psima/mackama za koje znate da nema veliku verovatnocu da prezivi na ulici iz raznih razloga. Recimo, stene. Povredjen ili bolestan pas/macka. Zatim, vidite po ponasanju psa/macke tj. govoru tela da li je jaka ili slaba jedinka i sl. ( ja se vise razumem u pse).


GDE OGLASAVAMO DA UDOMLJAVAMO PSA?

Svuda gde mozemo... Na Internetu (online oglasi, forumi, facebook), lepljenje plakata, raspitivanje, sirenje vesti...

Na zalost, kada sam se vratila iz inostranstva, saznala sam da Studio B vise ne objavljuje oglase za udomljavanje zivotinja i da tome ima oko godinu dana. To je, inace, bio najbolji nacin da oglas stigne do najveceg dela auditorijuma.


KOLIKO VREMENA PRODJE OD SPASAVANJA DO UDOMLJAVANJA?

Eh, to je ono sto je jako neizvesno. Kao prvo, pas se daje na udomljavanje kada je spreman za tako nesto: zdrav, naucen osnovama zivota sa ljudima itd.

Od momenta kada se da oglas do samog cina udomljenja, moze da prodje i nekoliko meseci, pa i do godinu dana. Na to utice mnoooogo parametara, od kojih mnogi - na zalost - zbog postojece neinformisanosti ljudi kod nas - otezavaju i produzavaju proces udomljavanja.

Na primer, nadjete bolesno stene od oko 3-4 meseca... Ako lecenje traje 2 meseca, ono vec ima 5-6 meseci, a to se - kako trenutno stoje stvari - kod vecine tretira kao vec poodrastao pas (ovde sam uracunala i mesec-dva rada sa stenicem da se nauci osnovama).
Ili, nadjete psa oko 2-3 godine koji je bio vlasnicki, ali se izgubio ili vlasnici ga izbacili i nece ga nazad... On sigurno ne moze ostati na ulici dugo. Vi ga uzmete sa namerom da udomite, a onda vam neko kaze: 'Necu, to je odrastao pas'.

Sta hocu da kazem?! Ljudi su probirljivi iz ovog ili onog razloga, jos ako se na to doda doza neznanja ili neinformisanosti, period udomljavanja zivotinje je zaista jedna velika neizvesnost.

Da skratim pricu, moze se pas udomiti i za 2-3 dana, a moze i za 6,7,8... meseci. To se nikad ne zna i to je najtezi deo kod nas koji zelimo da pomognemo da napustenim zivotinjama nadjemo dom.



_{[Ovu poruku je menjao LepoPace dana 29.03.2017. u 13:48 GMT+1]}

@Sceko,

Zao mi je sto si dosao do takvih zakljucaka. Mogu samo reci da covek, uz sve svoje obaveze, ako ima energije, volju i dobru organizaciju, moze mnogo toga postici. Ja nisam zapocela ovu temu Udomite, ne kupujte kucne ljubimce kao tendenciju da pricam o sebi, svom poslu, ko sam i sta sam, vec da - na osnovu visegodisnjeg iskustva iz domena teme kako u inostranstvu tako i kod nas - prenesem svoja znanja i saznanja.

Da li lupam kao 'Maskim po diviziji' ili ne, to je na svakom od citalaca da zakljuci i oprecna misljenja su svakako dobrodosla. Kroz takav dijalog se stvara bolja i sira slika vezano za ovu temu i otkrivaju stvari za koje mozda neki nisu ni znali, a mozda i pokrenu i neka razmisljanja do kojih neko ne bi ni dosao (prosto nije razmisljao na tu temu) da nije procitao ovu raznolikost komentara na temu udomljavanja.

@Savo,

Ostala sam duzna odgovor na komentare/utiske novih vlasnika...

Niko nam nije dao negativan komentar, bas iz razloga sto tokom i pri udomljavanju psa prolazimo (moj prijatelj i ja) kroz onakvu proceduru koju sam opisala.
Samo kao primer. Neverovatna koincidencija i ziva istina... Pre 11 godina udomili smo jednu mesanku lovnog terijera. Njeno udomljavanje je trajalo oko 6 meseci. Dok sam jos bila u inostranstvu, moj prijatelj se preselio u drugi stan. Nekoliko dana nakon preseljenja, salje mi email u kome pise da se doselio u istu zgradu i isti ulaz gde smo pre 11 godina udomili Akicu.. :)... To je bilo neverovatno! Na sve to, Akica je bila ta koja ga je prepoznala, kao i mene kada sam dosla da ga posetim nakon povratka iz inostranstva. U medjuvremenu, nekoliko meseci nakom udomljenja Aki, nismo vise bili u kontaktu sa novim vlasnicima. Nas prvi sledeci kontakt bio je ovaj posle 11 godina... :)... Eto...Da se ne poveruje.

P.S.

Niko ne zna sta zivot donosi ni sutra, a kamo li kroz 5 i vise godina. Ja svakako nisam niti mogu da ispratim sta se sve desavalo u zivotima vlanika nakon toliko godina.kod kojih su psi udomljeni Pa, i meni licno, kad se pruzila sansa da odem u inostranstvo, postavilo se pitanje sta sa mojim psom. Srbija, tada, pre desetak godina, nije podlegala tzv. PETS pravilu, a ja nisam imala (a, ni zelela) nekom da je dam. Ipak, savladala sam sve teskoce i prepreke administrativne i ostale, moj pas je dobio EU pasos i uvezla sam ga u tu EU zemlju u kojoj sam zivela i radila. Moj pas se i vratio zajedno sa mnom... :)... Mudrica koja sad ima oko 14 godina.

Poenta je samo da, pri udomljavanju, smanjimo sto vise verovatnocu da usvojeni pas bude izbacen zbog neodgovornosti novih vlasnika.


_{[Ovu poruku je menjao LepoPace dana 29.03.2017. u 15:01 GMT+1]}

Bilo tebi zao ili ne zakljucak je stvoren na osnovu tvojih nastupa/napisanog.

Pa lupas k'o Maxim po diviziji u vezi recenice „Takodje, pri pokusaju da se spoji sa zenkom koja ne zeli da se pari sa tim muzjakom, zenka moze biti i zaklana tokom borbe sa muzjakom.”. To je cinjenica koja nije za procenivanje svakom od citalaca jer je netacno to sto je navedeno u recenici tako da ce neznalice/laici to protumaciti kao istinu sto je ne samo pogresno nego i vrlo stetno! Treba imati odgovornost za izreceno/napisano a ne nonsalantno „neka citalac odredi/zakljuci” jer je to i neumesno i nemarno a svakako i nekulturno (pomenuh li stetnost koja se time stvara?).

Nije rec o oprecnim misljenjima nego o cinjenicama. Bolja i sira slika se stvara cinjenicama koje su validne a ne lupanjem k'o Maxim po diviziji bilo da su najuze moguce usmerene na sustinu naslova teme ili na neminovno grananje u diskusiji a svakako generalno kao pravilo. Odnos izmedju muzjaka i zenke je jako bitan za shvatanje tog dela zivota pasa i uzasno je vazno da kad se o tome pise napise na osnovu cinjenica - sto ti nisi uradila, sto dovodi do zakljucka da ne samo to ne znas nego braneci tu recenicu ukazujes na mogucnost neznanja o pojmu pas generalno jer ta recenica spada nesto sto obradjuje osnove.

Sa druge strane, drvlje i kamenje si uputila kako si ih pausalno nazvala „...neodobrenih I nelicenciranih prodavaca... a i sama spadas u tu kategoriju jer kako kazes:


Pa po kom to osnovu radis sa zivim bicima, psima?! Sta kazes, nema zacrtanih kriterijuma? Pa kako onda biras, na osnovu cega, ko ti daje pravo da ti odlucujes o sudbini nekog zivog bica? Gde je tvoja licenca za to sto radis? Ko ti je odobrio to sto radis? ... ...

Ili je ipak rec o onome sto sam napisao u mom prethodnom postu? Bice da sam u pravu - imas neku zelju stvorenu jednog momenta iz ko zna kog razloga, ucinilo ti se da je to ok i da ces moci to da radis pa si usla u to 'nako, stihijski. Jer - da si ozbiljno i sustinski zainteresovano pristupila ostvarenju te zelje bar bi se informisala validnim podacima i imala konkretno znanje o subjektu zelje pa se ukljucila u zvanicne tokove resavanja tog problema... ... ... ali jok, teras po svome bez obzira na lose posledice svojeg neukog angazovanja.

Kao i uvek ja ukratko.


Pozdrav!

Kao maxim,nego sta. Reci da za zenku postoji zivotna opasnost ukoliko ne zeli da se pari,je stvarno vrhunac lupetanja od svega unazad napisanog. Treba li recima ili slikovito pokazati/objasniti sta se desava i kako se kuja ponase/postavlja prema muzjaku kad nije u teranju,ili pak jeste a ne zeli da se pari.
Ljudi se pare sporta radi,zivotinjama je to normalna fizioloska potreba,i konstantno insistiranje ka ne parenju jedinki koje su vec u vlasnistvu,se namece zakljucak da bi svi "licencirani" trebali da preatanu da rade to od cega zive,sve dok se ne resi problem napustenih pasa,tj dok ih sve ne udomis.
Bice grubo reci,ali moram napraviti toliko apsurdnu paralelu jer je sve ovde apsurd..... pretpostavljam da se ni ti neces "pariti" kad dodje vreme potomstvu,vec ces usvojiti napusteno dete? Da svoje potrebe ne upraznjavas kao i svi,sporta radi?

@ sceka

Po pitanju potrebe bavljenja ovim,razumem sta zelite reci,smatran i sam da je isto u pitanju.
Sve se svede na to da se uvek ima pas "na stanju",bude nam ok,malo se igramo,malo pazimo.... selektivno izaberemo tog psa,ili macku, pa ga opet selektivno nekome poklonimo.
Za mene krajnje licemerno,posle svega ovde napisanog.
Sve to dozivljavam kao neku vrstu samopromocije,potrebe da se zadovolje neki licni porivi da bi se uvece pred spavanje moglo reci samom sebi Bravo.


I na kraju,mnogi su rekli,pa cu ti i ja ponoviti....

Promasila si ne dan/mesec/godinu.....ne,promasila si FORUM. Promasila si ne cilj,jer je taj cilj sam po sebi plemenit....vec si promasila potrebu i nacin da se do tog cilja dodje.
Sedi malo i dobro razmisli sta ti jedan "licencirani" odgajivac uporno ponavlja,samo malo razmisli o tome,svoje potrebe i razloge ostavi sa stane....mozda,ali mozda sagledas stvari onako kako i treba.

Hvala na iscrpnom odgovoru koji sam u celosti pročitao. Ne stižem detaljnije da prokomentarišem, a mislim i da nema potrebe jer si u osnovi potvrdila sve što sam ja pisao.
Za tog psa mislim da sam video negde na fb objavu. Imam jako malo prijatelja na fb, možda 20-ak i to su samo familija i uži krug prijatelja i neki iz oblasti muzike. Tu su i Slađana Milošević i još jedna Tijana koje su ljubitelji životinja i od kojih je neka verovatno prenela objavu pa ja video.