Ja mogu da te posavetujem samo oko laminata, tj. oko podloge. Ne znam da li imaš iskustva sa laminatom, ali znaj da je hladan kao smrt. Zimi pogotovo. Znači tvrdo presovani stirodur (2cm je dovoljno, 2cm stirodura zamenjuje 5cm običnog stiropora) i kao da imaš parket, a ne hladni beton ispod. Razlika je neverovatna. Ako staviš samo laminat sa podlogom koja dolazi uz njega, a ispod košuljica ili koji god dunđerski `rad`, ti tu prostoriju nećeš zagrejati, ne znam čime da je greješ. Što se kaže `ispod nosa` ćeš imati utisak kao da je sneg tu ispod tebe.. A stirodur i nije nešto skup. 230 dinara je jedna tabla koja, ako se ne varam pokriva 1.2 mkv. Znači, laminat je ok, zahvalna stvar (što tvrđe to bolje, naravno), da ga ne žališ i ne čuvaš kao hoblovani parket, nego usisivač, džoger i o čas posla čisto. A padne upaljena cigareta sa stola ili nešto vrelo, a ti ne primetiš odmah, ako je tvrdoća 10 kao kod mene, to lepo samo obrišeš mokrom krpom i ni traga.

Znači, bez dobre izolacije tj. termo-prekida, pogotovu ako NEMAŠ toplotni izvor ispod prostorije gde je laminat (nemaš komšije ispod, nisi u zgradi, itd.), biće kijanja, kašljanja i depresije već na -5. Znači, dvica stirodur, pa preko laminat.. hoćeš li i podlogu staviti preko stirodura, koja dolazi uz laminat, više je nebitno.. Tvrdo presovani stirodur je - keva. Možda čak i 1cm bude dovoljan, nznm, ja sam se razmišljao prvo 3cm da stavim, pa rekoh sebi - ma jok, dvica je dovoljna. I - nisam pogrešio.

Za ostale nedoumice, sačekaj nekog iskusnijeg da se javi.

Poz.

Ja sam prilikom slicnih radova stavio stirodur od 7cm ispod betona i nisam se pokajao, vec naprotiv, ubuduce kad budem nesto betonirao cu da razmatram samo tu varijantu. I kad sam vec betonirao, postavio cevi za podno grejanje, nije neko izdatak na sav trosak, a jednog dana ces mozda zeleti da korisis.

'Vako sam ja to uradio:

Primat sam dao kvalitetnim građevinskim delom posla, naspram samoj podnoj oblozi, koja može lako da se promeni.

- Stara betonska ploča premazana razređenim bitulitom
- Preko toga kondor, kao hidroizolacija



- Preko kondora stirodur 2 cm


- Preko stirodura najlon


- Preko najlona armaturna mreža



- Betonska košuljica od oko 3 - 5 cm (samo sa peskom se i pravi)


Majstor ga uradio savršeno ravnog, ekstra sam bio zadovoljan! To se niveliše vagres crevom, čisto kao savet, ako nisi znao.

Preko toga može koja god hoćeš podna obloga. Ja sam tad bio u većim troškovima pa nije bilo para za kvalitetan parket, pa sam kupio laminat.
Ali umesto one poznate bele tanke penaste podloge, stavio sam neku zelenu tvrdu, koja je doprinela da laminat ne "zvekeće". Mislio sam da ću za koju godinu skupiti para, i umesto laminata poređati parket, al' šio mi ga đura, uvek para ode levo-desno za nešto drugo. Ali, dobro je i ovako.

Naravno, mogu i pločice, tamo gde im je mesto (kupatilo, kuhinja)

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 08.02.2019. u 13:15 GMT+1]}

Ja sam svuda stavio plocice, granitne. Nekako mi je laminat i stara kuca otprilike isto kao kad bi ti obukao minic, brushalter i stikle od Jelene Karleuse - znaci moze tako da se uradi, ali neces imati bas mnogo fanova koji misle da je to lepo.

Kontrast? Očuvanje originalne strukture, bez narušavanja komfora?

Pločice, kakve su za održavanje?

Ovako kako je Java radio, sam i ja kod sebe kad sam pravio kuću.

Prvo je rađena mrtva ploča, zemlja ispod nje nabijena vibro pločom.
Mrtva ploča namazana bitulitom, preko kog je zalepljen kondor i spojen sa onim na temelju.
Košuljica je rađena bez armature mreže, ali sa onim karbonskim vlaknima.

Još se sećam kako sam se "naduvao" isparenja od bitulita kad mi je pukla drška od četke, pa sam navukao rukavice i klececi nastavio da mažem.
Nisam znao jesam posao ili došao.

Da, svetla i tamna, sah polje. Pri tom kontrastu cak i da je prljavo deluje cisto. A ne znam postoji li ista lakse za odrzavanje od plocica. Narocito granitne, jer kazu da ove keramicke sa glazurom nakon 10-15 godina gazenja pocinju da menjaju nijansu gde se vise gazi, a granitne kako ih hvale ispadose vecne, pa videcemo. Kuca je 135 kvadrata i svi podovi su plocice. I ubuduce sta god budem renovirao od drugih nekretnina sve ide tako. Ipak, da kazem osnovni razlog, nije ni estetika ni odrzavanje, vec zdravlje - dosta sam citao da laminat talozi sve cestice iz vazduva u plucima zbog statickog elektriciteta i da je najgori izbor za pod i koristi se samo kada je potrebno ostvariti sto nizu cenu ulaganja bez obzira na sve ostalo (kad neces tu da zivis, vec da izgleda pristojno za prodaju). Za zivot su prirodni materijali, kamen najbolje, ako ne onda drvo, nikakva plastika.

Zena koja se bavi zemljanom arhitekturom , Dragana Kojicic, odlucila se iz ne znam kog razloga, za sljunak kao prvi sloj.
Mozes je kontaktirati preko sajta dole, mozda ti predlozi i pojasni sta ti je ciniti s obzirom da je stara kuca u pitanju.

https://zemljanarhitektura.com/?p=8456&lang=sr
nastavak
https://zemljanarhitektura.com/?p=8495&lang=sr

Umesto laminata, kao topliju varijantu poda bih umesto laminata stavio brodski pod. Mozda je skuplja varijanta ali je lepsa i trajnija.

I u Italiji skoro svuda, osim eventualno spavaćih soba, stavljaju pločice, keramičke. Zato i pitam, kakve su za unutra, što se tiče održavanja. Za terase i ostalo, prva liga. I, ono za promenu nijanse i gubitak sjaja si u pravu. Sad da li je baš toliko malo, samo 10-15 godina, ne znam. Ali, primećuje se.

Ja ne mogu da zamislim išta lakše za održavanje od pločica.
Takođe, ne mogu da zamislim ništa hladnije od pločica. Možda je to OK na jugu Italije, ali mislim da su podne obloge od drveta (parket, brodski pod) mnogo toplije i primerenije našem podneblju.

Drugar je tako nešto slično radio u Zemunu, imao je truo parket na trulim daskama, preko trulih greda. Normalno ispod pesak koji je stalno bio vlažan. Sve je povadio, nabio pesak, poslagao stirodur ploče i najlon pa preko toga udario armiranu ploču 10 cm. Preko toga svega je zalepio novi parket. E sad ono što je najbitnije, zemun pored reke je jako vlažan i ima podzemne vode. Njemu se vlaga penjala uz zidove a to je rešio tako što je vadio ciglu po ciglu i stavljao kondor pa vraćao nazad. Znači temelji su od cigala u zemlji, zid od cigala debeo. On je u jednoj liniji to presekao sa kondorom. E to je bio mučan posao ali se rešio vlage za sva vremena. U suštini ako su temelji dobri (zidano na kamenu, kamenom, betonirani) onda se isplati ulagati a ovo sve ostalo skuplje od nove kuće.

I da, nikako laminat za te varijante, to je presovani karton a vlaga je jako blizu.

Ja bih usput ubacio cevi za podno grejanje pa hoćeš kotao na čvrsto gorivo, hoćeš gas (koji je preskup) hoćeš na klima uređaj to da greješ dalje razmišljaš ali za malu lovu izbegneš radijatore, instalaciju itd.

Da, to je neki problem u glavi, meni je nekako iskustveno prvih par godina bilo usadjeno u misli da su plocice hladnije od drveta, mada realno posto sam stavio 7cm izolacije iznad toga je temperatura ista nebitno da li je preko kamen, keramika, drvo ili plastika. Kao u onom vicu kad je plavusa videla kokice pa mislila da je sneg i smrzla se, tako je u stvarnom zivotu moguce da neko vidi plocice i bude mu hladno ili vidi drvo pa mu bude toplo. Ali, to je privremeno, nakon jedne ili dve godine covek nauci da vrsta podloge nema nikakve veze sa temperaturom iste. Koliko vas ce i sad da se najezi kad ja kazem da zimi hodam bos po plocicama u spavacoj sobi i rado sedim na podu?

Ne radi se o psihologiji, nego o toploprovodljivosti, egzaktna nauka.

Zgazi bos na:
- pločicu, čija je temperatura 10^oC
- drvo, tj. brodski pod, čija je temperatura 10^oC
- stirodur, čija je temperatura 10^oC

Razlika na tabanima - drastična!

Takođe, nisam siguran da je granit dobar izbor za pod u kući. Zbog poznate radioaktivnosti granita.

To je slaba radioaktivnost, naravno, koja ne može da naškodi kod manje izloženosti, pa je sasvim OK za spomenike, za groblja, za možda neke javne objekte. Ali, u kući, gde si svaki dan ceo dan na granitu, i tako 10 - 20 ili više godina, to je već druga stvar.

Mudro je potruditi se, koliko je čovek u mogućnosti, da stvori zdravu životnu sredinu u kući.

Postoje i pločice od poliranog porculana, ja sam ih stavio u kuhinju još pre 10 godina i još uvek su iste kao nove, nema ni tračka matiranju kod ulaznih vrata u prostoriju, ni ogrebotine. Jesu malo zahtevnije za održavanje ali su jake. Dan danas mi žao što nisam stavio podno grejanje, onako usput u košuljicu.

Nisam znao za tu radioaktivnost granitnih pločica tj nešto kao kroz maglu, jel to važi i za sve ove fejk pravljene ko zna od čega tj mlevenog kamena?

Granit je, generalno uzevši radioaktivan, u većoj ili manjoj meri, jer emituje Radon, radioaktivni inertni gas (u većoj ili manjoj meri). Za Radon je definitivno dokazano da izaziva rak pluća, tu nema dileme.

Ko hoće, može da potraži na Googlu pojam "granite radiation"
(uvek je bolje pretraživati termin na engleskom, nego na srpskom, jer je mnogo više ozbiljnijih dokumenata)

Ja sam samo u nekim javnim objektima (tipa javni WC ili slično) video da se keramičke pločice izližu, matiraju, jednom rečju - propadaju. Zato što se svaki dan - ceo dan po njima gazi u obući, a preljavština sa obuće: zemlja, pesak uništavaju pločice. Naravno, najčešće su i pločice na takvim mestima neka 3. klasa kvaliteta ili neki krš restlovi.

U kućnoj varijanti ja još nisam video kod nekog da su se pločice izlizale, pohabale. Zato što se gazi ili u kućnim, čistim papučama, ili bos.

Java, granitne plocice uopste nisu od granita, to je imitacija, prevara, marketinski trik.

U kucnoj varijanti - kad sve podove u kuci oblepis plocicama, onda se u nekim prostorijama hoda u obuci i gosti kad dolaze naravno se ne izuvaju.

Inace, na brzinu procitah o zracenju gradje inskih materijala i po svemu sudeci sto materijal ima vecu tezinu po jedinici zapremine, to vise zraci. Tako, najvise zraci beton, mnogo manje sabijena zemlja, jos manje drvo, a najmanje stiropor. Ipak, postoji jos mnogo karakteristika materijala koje uticu na cinjenicu da li je zdrav ili ne.

OK, to nisam znamo, ali pretpostavljam da postoje i "granitne" i granitne pločice. Nemam ja tu nikakvo posebno mišljenje ili stav oko tih pločica, kakve god da su.

Jedino, prenosim linkove na utvrđene činjenice oko granita kao materijala.

Mleveni kamen lepe uz dodatak boje pa režu ili izlivaju koješta. Pre jedno 5-6 godina drugar radio neku stolariju pa mu ispala okapnica od "mermera" šokirao se šta je unutra našao, boja ka unutra gubi intenzitet