Cini mi se da si zanemario osnovnu cinjenicu, kompost ima odredjenu temperaturu ako mu se ne uzima energija, a neku sasvim drugu tj. za par desetina stepeni nizu ako mu se uzima energija. Izuzev ako govorimo o nekim hiljadama tona, gde bi se to uzimanje energije manje osetilo?

U principu moze to sto si naveo.
Stim sto ti vrlo verovatno treba dobra kolicina mase za kompostiranje.
Licno bih izbegao polaganje bakarnih cevi u masu, mozda sa nekim okiten crevima tanjeg zida ili neka pex creva.
Ali se mora dobro sracunati duzina istih i dobro isplanirati polaganje u masu.

Ukoliko bi ostvario t na ulazu u kucu od 45-50° pokrio bi vrlo verovatno dobar deo sezone bez ukljucivanja elektro kotla.
Ono sto je otezavajuca okolnost, sto moras imati svu masu za kompostiranje na raspolaganju onog trenutka kad pocnes da radis.
Druga stvar, na kraju sezone moras imati resenje za odlaganje iste, sto i ne bi bio neki veci problem, npr mene bi zanimalo da otkupim ako je dobar kompost i nadjubrim zemlju 😀.

Jesi presao na Frusku Goru?

Darko je u pravu, on covek hoce da stavi bukvalno hladnjak u taj kompost - da kroz sistem cevi koje prolaze kroz njega u velikoj povrsini (ima te spirale ili kako god), uvodi hladnu vodu, odvodi je kad se zagreje, zatim negde tu temperaturu odvede, tj. vodu ponovo ohladi (u radijatorima u kuci) i onda nazad u krug. On zapravo pravi sistem za hladjenje komposta podjednako kako pravi i sistem za grejanje kuce. Nema taj kompost beskonacnu kolicinu energije na raspolaganju da moze da zagreje vodu i da se nista ne ohladi.....

@SG kamikaza Imao bi masu, imao bi i gde da je pobacam :) na svoju zemlju naravno, imam plan da stavim 2 plastenika plus okolo njih bi bilo svasta sa strane i iza od voca i povrca, narucio sam i vrece za sadnju one sto moze vazduh kroz njih bolje da prolazi i naravno nista bez kosnica za med :) ma bice svasta samo ako Bog da da se to sve lepo odradi u bliskoj buducnosti malo po malo, plan je da se preselim to sam odlucio 100% ali ne mogu jos, imam ovde u NS da adaptiram stan malo pre nego sto ga iznajmim racunao sam da mi je to bolje pa da ga izdam za 300-350 eur max mesecno ( gledao sam dosta oko toga to je skroz fer cena vs drugi za ovu lokaciju i velicinu stana ) a cena nekretnina mora da ide gore ( bar mi je logicno da ce jos dugo terati u ns pogotovo ovde na glavnoj zili gde je Promenada ) pa mi je bolje dok sam tamo ( kad se preselim ) da odavde kupim dodatni kajmak 1 mesecno kao bonus a kad jos malo skoci cena bar jos 150-200 eur po m2 da ga utopim za kapiram 2-4 godine. Nije samo stan u pitanju, imam da resim i oko posla neke stvari, trenutno ali polako korak po korak nadam se da cu uspeti da se organizujem sa svim i preselim u 2020.

@nkrgovic da li si procitao deo za bojler, koji sluzi za dogrevanje vode za sistem centralnog grejanja ? nije u pitanju samo energija iz kompasta ( koja logicno ne moze da greje celu kucu ) zato bi moralo da postoji eksterno grejno telo koje dogreva vodu a to je upravo bojler, medjutim ako je konstantno voda uvek vec toplija time se trosi daleko manje energije nego da bojler sve zagreva zar ne ?

Pa ako ima realne potrebe i mogucnosti da pravi kompost, sva toplota koju isti generise a ne iskoristi se, je samo bacena energija.

Normalno je da ne moze vecno da traje, i da se kompost time pothladjuje.
Mora se odrzavati vlaznost istog. Svega ima.
Ali ako ima zelju/volju da proba i da se bakce sa tim, zasto ne sagledati sve dobitke/gubitke pa definitivno prelomiti.

Ono sto moras znati pre svega, je koliko ti je toplotne energije potrebno za zagrevanje tog objekta na nekoj spoljnoj temperaturi.
Recimo na 0° i da je to 5Kw. Dalje bi trebalo resiti od cega bi bila spirala u kompostu, da bi se mogla izracunati neophodna duzina izmenjivaca.
Onda ide onaj komplikovaniji deo...kolika to gomila treba da bude za kompostiranje i koliko se iz nje moze izvuci toplote.
Isplanirati da se za sve ispod 0° pali elektro korao,koji i nike bas jeftin izvor toplotne energije.

Naravno realno sagledati troskove oko svega toga. U troskove svakako uracunati i potroseno vreme da se sve to uredi i posle sredi.
Ako sebe pronadjes u toj racunici... Go for it!
U suprotnom razmisli o nekom drugom vidu "zelenijeg" grejanja... Tp, klime...

Ovaj problem je vrlo sličan kao kada se baštensko crevo ostavi na suncu pa posle sat vremena iz njega izlazi vrela voda. Kad izađe ona voda što je bila u crevu i uđe hladna odmah i izlazi hladna.
Sve je pitanje kapaciteta. Kad se stavi crevo od 1km ili više dobija se (skoro) stalno topla voda ali to crevo ima količinu vode kao rezervoar pa se i rešeava rezervoarom.

Druga stvar je što bi to morali biti odvojeni sistemi koji se samo povremeno spajaju. Morao bi biti jedan krug sa rezervarom koga greje kompost pa kad se zagreje na temperaturu veću od potrebne za grejanje onda se povuče njegov kapacitet. Drugi krug je grejanje kuće koje samo povremeno koristi vodu iz rezervoara grejanog kompostom.

Ja sam imao sličan sistem ali sam 120m Rehau cevi za podno grejanje potopio u rezervoar od 2500l koji sam grejao (noćnom) strujom. Imao sam balans da mi iz radijatora izlazi voda 5*C hladnija nego što ulazi a iz rezervoara sam (sa tom dužinom cevi od 120m) nadoknađivao tih 5*C. Ovo bi moglo da se iskoristi kao minimalno potrebna dužina cevi koja treba da se stavi u kompost. Kako kompost nije struja, dužina bi trebala biti i veća.

Svaka besplatna energija je dobro došla. Ali ovde treba investirati podosta pa ta energija i nije tako besplatna. Svakako bi trebalo probati sa 3-4m3 pa videti ima li vajde. Ako se ima još i niskotemperaturno grejanje onda je isplativost moguća u dogledno vreme.

1m3 komposta proizvede red velicine oko 100 kwh (500MJ) energije, pa kad se uzme u obzir cinjenica da ne mozes imati stepen iskoriscenja preko 50% i da je za neku dobro izolovanu manju kucu potrebno 10.000kwh energije godisnje (ekvivalent 5 kubika drva) , neka okvirna grubo izracunata vrednost je red velicine 200 m3 komposta. Prilikom realnog ekdperimenta, moglo bi se pokazati da kompost ima nesto manje energije, da su potrebe kuce za energijom vece i da je stepen iskoriscenja jos manji, pa bi se moglo pokazati da je potrebno i vise od 1000m3. Sa 3-4m3 mislim da nece osetiti razliku u toploti. Ako nema na raspolaganju barem 10x citiranu kolicinu komposta, nema narocitog smisla da ista proba.

Da odemo i korak dalje, pa da objasnim zasto sam u prvoj poruci pomenuo hiljade kubika komposta, a u drugoj (jednu) hiljadu. Poslednja poruka podrazumeva da se sav kompost raspadne tokom grejne sezone, sto mozda i nije tako. Cini mi se da sam negde procitao da su bakterije aktivne i kasnije i da do raspadanja poslednjih cestica prodje nekoliko godina. Dalje, bakterije se razmnozavaju i deluju odredjenim intenzitetom ako je temperatura komposta idealna, tako da sto im vise uzimas energije, to ce one manje da se razmnozavaju i deluju, pa ce kompostiranje da se otegne dok ne dodje leto. To su potencijalni razlozi zasto bi onaj ko eksperimentise mogao doci do rezultata da se ne moze imati stepen iskoriscenja veci od 10%-20% tokom grejne sezone i potrebna kolicina tako popeti na red velicine 5000m3 komposta.

Voda krene da kruzi prvo ide u cevi pa u radijatore i vraca se kroz topli kompost u "bojler / kotao" temperatura vode se konstantno zagreva kruzenjem kroz kompost i vracanjem u bojler gde bojler samo dogreva vodu kao i kompost znaci imamo kruzenje vode koju dogrevaju 2 grejna tela jedno je kompost masa drugo je elektricni bojler, ono sto me kopka ili gde treba da se bakcem jeste racunica koliko zagreva vodu kompost a koliko mi je struje potrebno da potrosim kroz bojler da bi dogrevao vodu na 60c ako je recimo 45c kad se vrati iz komposta u bojler, sistem deluje komplikovano ali je u mojoj glavi poprilicno jednostavan, jedino moram da se cimam sa ovim matemetickim delom :)

Nije ni najmanje komplikovana zamisao. Kao sto sam naveo gore, zavisi koliko tog komposta imas. Ako imas naprimer 2000 m3, onda bi grejanje moglo biti uglavnom na kompost, vrlo retko bi koristio struju. Ako imas 200m3, onda 90% struja, 10% kompost. Ako imas 20m3 onda 99% struja, 1% kompost. I ako imas 2m3 komposta, onda 99,9% struja 0,1% kompost gde ces da odustanes, jer bi se takva instalacija isplatila tek nakon 200 godina koriscenja, pod uslovom da ne dotraje do tada. Znaci, prelomna kolicina komposta za ikakvo razmisljanje je minimum nekih 30-40m3,a sa manjom kolicinom je suludo probati jer sve sto ces postici je da ti se ljudi smeju. Tek sa tom kolicinom stedis jednocifren broj procenata struje, a pretpostavljam da je tvoj krajnji cilj dvocifren procenat? Sakupiti 30-40 ili 300-400m3 biomaterijala za kompost je u svemu tome deo najtezi za realizaciju

@Darko Nedeljković hvala ti, Tihi, SG kamikaza takodje. Odustao sam od ovog sistema iz vise razloga. Bio sam skoro gore ( na FG ) i iskreno kad sam sagledao celu situaciju shvatam koliko sam pomalo najvno pristupio celoj prici oko selidbe za neke stvari kao sto je grejanje itd...Kad covek zivi u gradu celog zivota sa centralnim grejanjem zaboravi se...kad su ovakve stvari u pitanju.

Uglavnom ja tamo nemam nikakvu izolaciju ama bas nikakvu, kuca je full uradjena beton / cigla / ukrasni kamen veliki ali nema nikakve izolacije sa ozbirom da je kuca pravljena pre oko 45 godina, sad sam se bacio na razmisljanje oko toga, plus da li treba da se menjaju elektricne instalacije itd... ima tu puno posla pre prelaska, ali se nadam da ce clanovi foruma sa nekim savetima vremenom da mi pomognu.

Proveriti elektricne instalacije.
Skontati koja je najbolja izolacija, po etazama plus krovna itd..
Proveriti da li kotao za centralno na crvrto gorivo radi, cela kuca je povezana sa sistemom za centralno sa radijatorima i taj kotao upaljen je jednom samo pre 25 godina i radio je svega par dana.
Kapiram da cu na kraju da kupim neku brutalno dobru efikasnu pec na etazno grejanje i da zamenim radijatore samo sa aluminijumskim.

To sa kompostom možeš odmah da zaboraviš iz prostog razloga što kompost nije fluid.

Tebi će se cevi izmenjivača preko noći zagrejati od toplote komposta, ali kad počne da teče hladna voda kroz njih, ohladiće se kompost koji je u neposrednom kontaktu sa cevima (3-5 cm oko cevi), a sva druga toplota ogromne mase komposta neće moći da "dopre" do cevi - izmenjivača toplote, jer će se mirni kompost ponašati kao izolator.

Topla voda (u rezervoarima toplote) je skroz druga priča, jer cirkuliše oko cevi - izmenjivača toplote. A kompost stoji pa stoji.

---

Primer (jeste inverzan, ali oslikava problematiku - prenos toplote)
Izvuci ulje iz uljnog radijatora i napuni ga kompostom. Uključi grejač, i obrati pažnju koliko će toplote grejača da se prenese do zidova radijatora. Nula. Ništa. E, isto će toliko toplote kroz kompost da stigne do tvojih cevi - izmenjivača toplote.