To se ne radi nikad...cak i kad ima potrebe za necim slicnim,postoje posebni kablovi...kad provuces kabal kroz cev izgubices na protoku/kolicini vode.....i cisto da znas da ne mozes da provuces kabal zbog kolena

Zanimljiva ideja.
Ali, kakvo tehničko rešenje mora da bude na mestu gde kabl ulazi / izlazi iz cevi? Moralo bi da dihtuje, i izdrži bar 6 bara pritiska.
A i kad bi takvo nešto postojalo, onda bi morao da sečeš cev i takav nekakav element (za ulaz/izlaz kabla) ubaciš
Postavlja se i pitanje čistoće kabla, i eventualno ispravnost, tj. da li je izolacioni materijal kabla takav da ne ispušta neka nezdrava jedinjenja u vodu.

Može da se provuče kroz koleno. Postoje takozvane električarske sajle namenjene baš provlačenju kablova. Na vrhu imaju kuglicu pomoću koje uz uvrtanje mogu da se provuku i kroz cevi savijene pod pravim uglom. Mislim da se rade u dužinama od 5, 8 i 10 m. Ne znam da li ima dužih.

Toliko o provlačenju. A o samoj ideji. Ne znam, struja & voda, pa problemi s dihtovanjem... Ja bih kopao. Nisam nikad čuo da je neko uradio to šta si zamislio.

Sumanuta ideja ali zanimljiva, jedino da od vodomera na neki nepovratni ventil, koji ima i gumicu namazanu vazelindžom puštaš kabl koji ima pečurkicu na vrhu. Pečurkicu da bi je pritisak vode povukao kroz cevi. Sajle i žice ne dolaze u obzir zbog oštrih uglova tj kolena savijanja cevi. Ako imaš neki pravac koji hoćeš da savladaš tj ako ti je od šahta do podruma ravna cev, jednostavno demontiraj vodomer pa guraj čeličnu sajlu sa privezanom žicom. U podrumu iseci cev pa posle stavi kliznu spojku.

Šta će biti posle par godina kada ta žica istruli?

_{[Ovu poruku je menjao bordzija dana 17.01.2020. u 23:38 GMT+1]}

.Vidi se da nikad nisi provlacio kabal :-).....inace ima i duzih sajli

video sam da na Ali-ju prodaju grejni kabl, otvorio specifikaciju i pise - bezbedan da stoji unutar vodovodne cevi. Proguglam malo jos, vidim neka francuska firma prodaje grejni kabl koji ulazi kroz prilicno standardan cep od pola cola - gurnes kabl, zasrafis, ubacis u uticnicu i nema vise zamrzavanja cevi. E, sad, taj grejni kabl se naruci odredjena duzina sa izolovanim krajem koji je udaljen u cevi, a napaja se kroz kraj koji prolazi kroz cep od pola cola. Nasao sam na youtube jos jednu varijantu - T racvu. Tu se jednostavno presece cev, postavi ta spojnica i kroc treci krak slova T ulazi kabl. Nasao sam na youtube i kako provuci kabl kroz cev duzine 30-50m, prilicno jednostavno sa usisivacem, a i na poslu smo provlacili kablove kroz cev dugu ceo kilometar, tako da mi to nije novost. Novost mi je to sto bi kabl bio postavljen u cevi kroz koju ce da tece voda i sto kao sto je Java primetio to sve treba da izdrzi pritisak od 6 bara. Probao bih da probusim cep od pola cola, i da to sve upunim nekom plasticnom masom, ali radije bih kupio ako neko prodaje nesto fabricko, provereno bezbedno za upotrebu. Ali, po svemu sudeci od toga, barem za sada u Srbiji nema nista. Inace ni to francusko resenje nije u potpunosti ono sto mi treba. Oni ubacuju samo grejni kabl, a ja bih da napajam elektromotorni ventil, znaci oni imaju samo ulaz kabla u cev, a ja bih da imam i ulaz i izlaz. Svi ljudi koji imaju vikendicu ili cesmu u dvoristu znaju koliko je smaranje zatvaranje i pustanje vode pre i posle svakog mraza i vec decenijama mastaju o danu kada ce to sve moci iz fotelje, na dugme Sada smo jako blizu tog dana.

Tu grešiš, treba da ostaviš česmu da sitno kaplje i neće pući cev/česma zlatno pravilo do -10. Preko te temperature ne pomaže ništa sem ispuštanja celog sistema. Da je samo 6 bara, nekada je i 8 bara i više pored solitera. Cevi koje su u spoljašnjim zidovima kuće su isto podložnije mržnjenju nego one u unutrašnjim zidovima. U suštini zar ti nije lakše da postaviš neku wifi varijantu elektromagnetnog ventila za zatvaranje vode? Baterije više nisu skupe i mnogo su izdržljivije ako baš ne možeš da ćorneš sa bandere ili neke druge javne infrastrukture.

U Srbiji su još uvek praistorijski strujomeri pa možeš da radiš svašta nešto iskombinuješ... Ti navalio grejač kroz cev da vučeš.

Meni se česma u dvorištu svake godine zaledi. Pocinkovana cev, 2 cola. Kad otopli, istopi se - i sve po starom. I tako, evo 13 godina, koliko imam kuću. Ne pomišlja da pukne. I još imam kinesku slavinu-ventil na kuglu. I sve to bez problema!

Ja mogu da fotografisem gomilu slavina koje sam zamenio u vikendici nakon pucanja. Ima ih solidna gomila i raste sa protokom vremena. Toliko sam ih zamenio da bi bilo pravedno da mi se dodeli diploma vodoinstalaterske skole zbog visegodisnjeg iskustva na tim poslovima u svojoj vikendici. Sve to uz ispustanje vode. Tako da zakljucak je jasan - treba postaviti elektromotorne ventile plus dodati jos jednu varijantu zastite ili nastaviti sa kupovinom slavina i praksom za vodoinstalaterski zanat. Wifi? Pa, moze, ako ne uspem da resim sa kablom.

Uradi to kako treba ne zezaj se sa provlacenjem kroz cev da neko ne nastrada.....i dzaba ces da se mucis sa provlacenjem jer nece to bas tako da ide kroz tanku cev

Biće onda da to "ispuštanje vode" ne radiš kako treba. Mislim, realno, šta može da se zaledi (!?!) ako si ispustio vodu.
Ili možda pojam "ispustiti vodu" ne kapiramo na isti način.

Verovatno ne kapiramo na isti nacin. Ja kapiram na nacin da zavrnem dovod i otvorim ventil za ispustanje vode. Na taj nacin istece veci deo, ali ostane manji deo vode koji zaledi i unisti slavine. Ti verovatno kapiras na nacin da potom treba da donesem brener i zagrevam slavine dok apsolutno sva voda ne ispari, ali ja to nikad nisam radio i nisam siguran koliko je izvodljiv jer slavine sadrze delove od gume i plastike koji bi se ostetili intenzivnim zagrevanjem. Resenje koje ja planiram je da ostalim ukljucen grejni kabl koji pomalo zagreva cevi i tako sva voda za nekoliko dana ispari. Takodje sam razmisljao da isecem sve cevi i napravim instalaciju ponovo tako da cevi ne idu horizontalno, nego pod uglom koji omogucuje lakse isticanje vode, ali ako stavljam grejni kabl za time nema potrebe, a svakako bez kabla ne moze jer bez obzira ako potpuno ispraznim cevi ostace nesto vode u mesacima. Svi konstruktori slavina su namerno ili slucajno ostavili mesace u udubljenju iz kog nikako ne mozes isterati vodu. Medju komsijama imam entuzijasta koji svaki put kad odlaze skidaju slavine a svaki put kad dolaze srafe ponovo, sto je mozda ekonomski najisplativije i najsigurnije, ali je i ubedljivo najveca petljancija. Za tus kabine sam nasao neke bas masivne slavine sa 100 godina garancije koje prilicno dobro trpe smrzavanje, ali za lavabo nisam nasao slican takav kvalitet.

Čuo sam da pucaju armirana creva od česmi u kojima uvek ostane vode ali meni se to nikada nije desilo. Komšiji jeste jer svake godine traži crevo, nekad imam nekad ne. Potrošna roba rekao bih da su te njegove bile jeftine i dotrajale.

Što se tiče cevi, pvc su znatno izdržljivije a čelične pocinkovane uglavnom pucaju na kolenima.
Ja zatvorim ventil ispred i iza vodomera, ispustim na najnižoj česmi vodu ne mnogo, samo da uđe deo vazduha u sistem i to je to. Onda česme koje su oko kuće, taman se povuče taj deo vode iznad zemlje. Tebi ostane voda u mešaču i šta god smislio to će ti biti uvek problem. Nabavi ti bajo starinske česme i da je surla što niže da isteče što više.
Ako živiš u kući onda samo pustiš malo da kaplju česme tokom minusa. Tako ja radim i nikakvih problema doduše samo do -10.

U selu se ne sećam da nam je ikada pukla česma ili cev a bilo je i -20 i više.

Jesu li ti te česme u kući, na spoljašnjem zidu unutra? Tu je isto veliki zez.
Na kojoj ti je dubini ta glavna cev? Biće da je plitko. Pvc cev trpi veći mraz od čelične. I ne puca tebi česma zato što ne greješ tu glavnu dovodnu cev. Tako nećeš rešiti problem.


Znaš šta bi mogao da uradiš? Da napraviš neku recirkulaciju sa malom pumpom i malim bojlerom. Svojevremeno je moj otac tako nešto pravio i funkcionisalo je ali za nešto drugo. Ti lepo ubaci ako imaš, preko wifija da pališ pumpu za centralno grejanje ili solarno, troši oko 30 vati i protočni bojler na najmanju temp. A imaš i preko gsm-a porukom da pališ gasiš. A možeš i sa sonoff koji ima temperaturnu sondu nešto da osmisliš. Ja imam konradov daljinski koji ima termometar pa se programira da pali prekidač i gasi na odrđenoj temperaturi. Nebi trebalo mnogo da košta a ni mnogo struje da troši.

Cesme nisu na spoljasnjem zidu. Meni je takodje palo na pamet da su starinske otpornije, kod njih obicno nemam problem pucanja tela cesme, nego mraz unisti ventile, pa ih treba menjati. Na prolece treba da zamenim otprilike sve ventile jer cure van pored osovine. U svakom slucaju, pitanje prednosti i nedostataka slavina novog i starog tipa je poodavno pod lupom. Glavna cev kad razmislis uopste nije od znacaja - voda pod zemljom jos nikad nije zaledila, a i ventili su uvek zavrtani, tako da tu nije primecen nikakav problem.

Moram da naglasim da se problem sastoji iz dva nezavisna:
1) potreba da se fizicki rucno zatvaraju i otvaraju ventili u sahti
2) stete i kvarovi koji se desavaju zbog ostajanja vode cak i kad se sve odradi po ps-u.

Drugi problem je tehnicki laksi za resavanje - pricvrste se grejni kablovi za cevi i cesme i nakon odredjenog broja dana sva voda ce da ispari, a i ako ne ispari grejni kabl sprecava zaledjivanje.

Prvi problem je fizickiI i tehnicki zahtevniji. Da bi se eliminisala potreba fizickog pristupa sahti, moraju se ugraditi elektromotorni ventili. Baterije koje ce stajati na minusu i stvarati potrebu da se vade, pune, menjaju itd. ne smatram realnim poboljsanjem. Takodje, sto je resenje sa elektronikom tehnoloski naprednije, to je manje pouzdano, tako nekako, obican prekidac-preklopnik smatram tehnoloski 100x pouzdanijim resenjem od nekog wifi smart mikrokontrolerskog baterijski napajanog resenja. Sto manje sofisticiranih delova koji mogu da se pokvare, to bolje. Iz istog razloga bih probao da izbegnem i tu pumpu, a i postavljanje povratnog voda mi nije nimalo lakse resenje.

Dakle, ostaje mi izbor ili cu kopati, ili cu iznaci nacina da kabl uvedem u sahtu kroz cev. Kako vreme prolazi, sve sam vise sklon budak varijanti. Grejni kabl moze takodje da napaja elektroventil i da greje cev, sto mi je zanimljiva 2-in-1 varijanta. Jednosmerni napon od 230V i za ventil obrcem smer, a grejanje radi u oba smera. Sama tehnologija provlacenja mi me poznata - usisivac i konac za pecanje sa kuglicom stiropora na udici. Kad se provuce konac, za njega se veze kabl. Po potrebi i medjuvarijanta - konac provuce jaci kanap, kanap provuce kabl. Ostaje pitanje hocu li negde naci gotovo resenje fabrickog fitinga za ulaz/izlaz kabla. Ako necu, ostaje mi da probam da izbusim klasican pocinkovani cep i iznutra upunim plasticnom masom. Pritisak bi gurao plastiku na rupu, a ne od rupe, tako da to ima dobre sanse da uspe. Ali mozda i nece. Videcemo na prolece. Dok je hladno nije bas prijatno da se bavim time. Ako ne uspe, onda budak i prokopam to. Ili nadjem bager da mi to uradi.

E pre neki dan sam video pazi sad, keramičke ventile, izgledaju kao svemirski brod u odnosu na standardne sa gumicom :)

ja ne vidim sta je problem sa ispustanjem vode u sahti, cak i ako je duboka sahta umeju ljudi napraviti produzetak od sipke pa spolja da se zavrne bez ulaska u saht.

Ako te brine zaostala voda u slavinama, ti pre zavrtanja ostavi otvorene slavine, tako ce izaci sva voda iz njih, a od neke zaostale kapljice vode nema sanse da pukne bilo sta.

Nema potrebe za sarkazmom. Nije mi jasno kako to da ostane voda bilo gde u cevima i/ili u slavinama. Štaviše, jasno je da ostane pokoja kap, ali nije mi jasno kako ostane toliko mnogo vode da popucaju slavine.

1. Da li otvoriš slavine u toku ispuštanja vode?
Dakle: otvoriš ventil za ispuštanje i istovremeno otvoriš slavine. Tako, definitivno sva voda otekne dole (pošto je, jelte, ispusni ventil na nekom najnižem delu u instalaciji).
Ako ovako uradiš, ne vidim kako bi ostalo i kap vode u instalaciji.

2. Da li ispusni ventil ostaviš otvorenim? Da ono šta nije oteklo, i drži se površinskim naponom vode, za neko vreme od par dana ipak otekne.

Edit:
Da li ti je instalacija tako napravljena da sva voda otekne, tj. da nema sifonskih "čepova"


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 24.01.2020. u 15:17 GMT+1]}

Ja bi tu zavrnuo glavni ventil, odvrnuo taj ispustni, odvrnuo česme i tako ostavio. Vremenom bi i to malo vode u mešaču isparilo i nebi imalo šta da se smrzne, nabrekne i razvali jeftine plastične mešače i mesingane česme. Tehnički gledano i voda iz creva bi se povukla.

Meni je pre par godina popucala bakarna instalacija, pukla je tačno svakih metar. Kao bomba. Kao metak da je izleteo. Ne verujem da je to od vode, više mi deluje kao da je komprimovan vazduh usled stvaranja ledenih čepova. Ima tu dosta za mozganje.

To nije problem samo onom ko nema vikendicu. Onaj ko ima, dok po ko zna koji put lopata pola metra snega od ulaza u vikendicu do sahte non stop u sebi ponavlja "Radovane, Radovane, crni Radovane, sam si sebi najveci kivac Radovane, sta ti je falilo tamo u zavicaju? Sta te je, ko te je i kad te je naterao da tamo sve ostavis i da dodjes ovamo i da svoje dane otaljavas kao poslednji bednik? A bio si covek. Sad si jadan, cemeran i upadljivo glup".

Inace, ja sve vreme pricam da "Ako te brine zaostala voda u slavinama, ti pre zavrtanja ostavi otvorene slavine, tako NECE izaci sva voda iz njih, a od neke zaostale kapljice vode IMA GOTOVO STOPOSTOTNE sanse da pukne bilo sta". Eksperimentalno potvrdjeno. Ne jednom nego 16 puta. Ne morate to probati kod kuce, ja sam dovoljno puta probao umesto vas. Ili ti smatras da sam ja toliko lud da prokopam od vikendice do sahte iz cista mira jer se nisam setio da ostavim otvorene cesme?

Tako je to zamisljao i majstor vodoinstalater koji je radio kupatila. Znaci ne jedno nego dva. To za vertikalne cevi funkcionise perfektno. Ali horizontalne ostanu do pola napunjene vodom. Onog trenutka kad postoji tok vazduha kroz cev, vakum vise ne vuce vodu nazad. I u slavinama, ventilima i mesacima obavezno ostaje dovoljno vode da unisti iste. Sad, nije da mi nije palo na pamet da eliminisem horizontalne cevi (koje idu preko tri zida bez pada i da ih postavim pod uglom, tako da imaju prirodni pad. To znaci otprilike da cu da isecem otprilike svu instalaciju u kupatilima i sve uradim ponovo - nije mali posao. I secem nesto sto je napravio profesionac, da bih ja amaterski uradio kako sam zamislio, ali ne bi mi bio prvi put za akcije tog tipa.

Da, ostavim otvorenim, tacnije odsrafim ga skroz, odnesem na bezbednu udaljenost i stavim pod kljuc da se nekako ne bi vratio na svoje mesto


PVC cevi imaju tu osobinu da prave mikro vijuganje po vertikalnoj osi, malo zbog tezine, malo sto je majstoru pobegla burgija dok je busio za nosac cevi, ostro oko primeti da to nije idealno pravo, ali u pitanju je par milimetara odstupanja od horizontalne linije. Nakon sto se zaledjavaju i odledjavaju, cevi se verovatno dodatno neprimetno golim okom savijaju, istezu i deformisu. Vecini ljudi bi to delovalo kao idealno pravo, ali nije. Takve sitne nesavrsenosti ocigledno uvecavaju problem. Kao sto znas, svaki nastavak, koleno, ventil i slicno imaju manji unutrasnji precnik i u idealnom slucaju podizu nivo vode za 2-3mm. Mogla su se kupatila znatno efikasnije osmisliti u smislu ovog problema, sabiti sve jedno pored drugog i sto manje cevi, ali sad je kasno za to. Sad je lavabo na jednom zidu, vodokotlic na drugom, tus kabina na trecem. Kad bih ja to sve sad srusio i ponovo napravio sigurno hi bilo mnogo bolje, ali ipak trazi se manje destruktivno resenje

A da ti po zavrtanju vode prikačiš kompresor na taj ispusni ventil, nabiješ dobar pritisak u instalaciji i jednostavno jednu po jednu česmu produvaš? Nije komplikovano a rešenje je u ovom slučaju. Nov manji je 50 evra. A možeš inače da ga koristiš za sve poslove oko sređivanja oko kuće. pneumatski alat je znatno jeftiniji i maltene nema nikakvog održavanja.

Problem sa elektricnim alatom u vikendici je u provalnim kradjama koje su redovna pojava. A elektricni alat je iz nekog razloga nakon gotovog novca sledeci najomiljeniji plen svakog lopova. Busilicu manju i vecu, brusilicu, motornu testeru i lemilicu za cevi vec nosim sa sobom. Zimi je automobil bezbednije ostaviti na parkingu 100m blize glavnom putu, zbog snega i leda. Bilo bi dobro da se izbegne nosenje i kompresora ako moze. Ako ne moze drugacije, ideja jeste zanimljiva i verujem da bi radila.

Zbog tog istog razloga ja planiram da uzmem co2 aparat za varenje i napravim blindirana vrata za prostoriju u kojoj će biti alat, kompresor a ne da je motor po celoj kući, prednji točak u šupi, zadnji u podrumu, sedište u špajzu, agregat u potkrovlju... Pa ga ti sklopi i vozi kad ti treba. Gde god se okreneš nešto je sakriveno od alata...
Planiram da napravim čelična vrata sa h bravom a preko vrata da prilepim tanje letve tako da to izgleda derutno i zapušteno. Komšija stavio nova pvc vrata, svaki vikend mu obijaju vikendicu.

Eto, blindirana vrata podruma, radarske senzorske led sijalice oko kuće, led sijalica dan-noć ispred vrata i to je to.
Koliko sam ja proučavao, to obijaju bukvalno beskućnici, spavaju par dana, nedelju pa pobegnu sa pokvarenim katodnim televizorom. Alat kradu naročito ključeve jer to prodaju na buvljaku ili ispred za 100 dinara i to uvek ide ko alva. Bušilice i brusilice isto.

Što se tiče fizičke zaštite, najbolje su one čelične žaluzine. To su mi svi rekli koji se bave fizičko tehničkom zaštitom objekata.
Al šta ja pričam, nama su obili auto i ukrali akumulator u po bela dana na 500 metara od skupštine. Zlatno doba ali samo za faraona.

Evo ti mali kompresor portabl 8 bara
https://www.kupujemprodajem.co...-Parketare--77291181-oglas.htm

A postoji li fabricki fiting za ventil kao na autobilskoj gumi, ili i to treba da budzim, lepim i testiram hoce li izdrzati pritisak?

Pa sad, sve ima sve može samo treba iskombinovati. Taj ventil gumeni bi ti završio posao i za provlačenje kabla, guma se pumpa na 2-3-4 bara bez problema. Probušiš rupu na čepu pola cola, malo nasilikonišeš, ubaciš ga u rupu, isto kao i vulkanizer, kroz ventil knap silikonski kabl isto sa silikonom da dihtuje i gotovo. Davno sam kao klinac pravio one sprejeve tako što na praznu zaletujem ventil.

A što se tiče kompresora, mislim da na sličan fazon završavaš i sa onim kompresorom za pumpanje automobilskih guma samo dosta sporije. Čep pola cola, montiraš ventil, nabaciš kompresor za gume kao da pumpaš na autu uključiš i to je to. Trebao bi da nabije kompresiju u instalaciji na 3-4 bara koliko sam ja uspeo sa automobilskom gumom. E sad koliko je taj ventil predviđen da bude u vodi... Inače su gume pune kondenzata.

E sad kako ćeš i toplu vodu kroz bojler da produvaš... Ipak je pravi kompresor mila majka.

Evo ima i od Inoxa ventili, šrafi se:

Ovde bi mogao da reši problem i stari dobri Sloboda Čačak usisivač. Okreneš crevo kontra, na izduv, prisloniš na izlaz iz česme i samo malo pripomogneš rukom da se vazduh ne rasipa previše.

I taj sloboda čačak je samo urlao a jedva je prašinu uvlačio. Nije bio loš za prskanje špricgita hehe lepa vremena.

Jedino trajno resenje koje ja ovde vidim je prodaja vikendice :)
Moja "vikendica" je udaljena 6h voznje od kuce, sa gomilom granica izmedju, pa opet mi nikad nije pukla cev :)

Ono što mi radimo, već tridesetak godina unazad u našoj vikendici na Tari je, pored ispuštanja vode iz sistema, skidanje svih slavina (mešača) i njihovo odnošenje u podrum gde se temperatura ne spušta ispod nule. U pitanju su stari PPU mešači, skidanje i ponovno postavljanje je postalo rutina koja se radi nekoliko puta zimi i ne predstavlja nikakav problem i napor. Nema potrebe ni da se slavine mnogo pritežu jer nije u pitanju gradska već izvorska voda iz rezervoara pa je i pritisak manji.

Ono što mi teže pada prilikom napuštanja objekta zimi je izbacivanje vode iz wc šolja, sunđerom ili krpom.

U sistemu grejanja je mešavina adekvatnog antifriza pa tu nikad nema problema.

Sve je jasno, samo mi nije jasno šta će se desiti slavini u kojoj nema vode, ako se ohladi ispod 0^oC

Ne znam detalje ali u mešačima (bar ovim starijim) uvek ostaju tragovi vode koji ako zalede naprave problem, slavina postane neupotrebljiva.

Pa zar nije lakše baciti u šolju šaku soli?

Ili sipati malo antifriza?
Prednost je što sifonski vodeni čep ostaje, tj. neprijatni mirisi / gasovi iz kanalizacije ne ulaze.

A što se slavina tiče, kad iscuri sva voda iz sistema, onda samo treba otvoriti slavinu i dunuti kroz nju da se istera voda iz mešača.
Najbolje kompresorom, naravno, ali ok, ne očekuje se da neko ima kompresor na vikendici.
Poslužiće i pumpa za dušek ili gumeni čamac (na primer). Izduvati nekoliko puta i to je to. Nema više vode - nema šta da zamrzne.
Ostaviti slavine otvorene.

Rastvor soli ima učinka samo do određene temperature, nije garancija da se spasiti keramiku od stvaranja leda. Sećam se da sam jednom zatekao -17C u dnevnoj sobi vikendice, dok je napolju bilo par stepeni toplije.

Tako nešto nikad ne bih uradio životnoj sredini.

Probaj da smrzneš jak rastvor soli (25%+) u zamrzivaču. To nešto čvrste materije koje nastane ne može da naudi staklenoj posudi jer je žitka i rastresita, za razliku od čistog leda. Problem može postojati kod niskih koncentracija soli kada se na površini hvata sloj čistog leda.