[ gti2 @ 04.07.2020. 18:50 ] @
[ gti2 @ 04.07.2020. 18:50 ] @
[ Zurg @ 04.07.2020. 19:03 ] @
Verovatno neka vrsta žižka.
[ gti2 @ 04.07.2020. 19:49 ] @
Guglao sam i žižka i onog bumbara "stolara", ali nisam našao sliku ovih "mojih"...
[ jovajovic100 @ 05.07.2020. 08:48 ] @
Potkornjak "Potkornjaci prvenstveno naseljavaju stabla slabe vitalnosti u jesen. Uzroci slabe vitalnosti biljke mogu biti suša, loša ishrana, oštećenja od miševa, grčica, divljači itd. Međutim, ukoliko se prenamnože, potkornjaci naseljavaju i zdrava stabla. Lišće i pupoljke izgrizaju odrasli potkornjaci. Ženke prave na stablima i granama rupice prečnika oko 1 mm. Larve ispod kore prave hodnike koji su skoro pod pravim uglom u odnosu na materinski hodnik. Prilikom izlaza odrastao insekat buši nove rupe i izlazi napolje. Kora na mestima gde su se razvijale larve puca i odvaja se. Životni ciklus : Imaju dve generacije godišnje. Prezimljava odrasla larva u hodnicima ispod kore. U proleće, tokom aprila i maja, larva prelazi u imago. Nakon parenja ženka buši materinski hodnik dužine 1,5 do 3 cm ispod kore i polaže oko 50 jaja. Jedna ženka položi oko 150 jaja. Larve se hrane ispod kore. Na kraju hodnika larva pravi komoricu u kojoj se ulutka. U julu i avgustu se pojavljuju imaga druge generacije koji se hrane i polažu jaja. Larve se razvijaju i prezimljavaju u hodnicima. Suzbijanje : Brojnost se prati vizuelnim pregledima i metodom otresanja. Voćnjak treba održavati u dobroj kondiciji. Ukoliko je u voćnjaku prisutan veći broj različitih tipova zemljišta, tehnologiju đubrenja i navodnjavanja treba prilagoditi svakom od njih. Stabla ili grane na kojima se konstatuju rupe potkornjaka je najbolje tokom zime odseći i spaliti. Na taj način se suzbiju sve larve i sprečava mogućnost prenamnoženja. Imaga se nakon piljenja u proleće ili polaganja jaja u avgustu i septembru mogu suzbiti ciljanim prskanjem stabala tokom ubušivanja ženki a pre polaganja jaja, što je teško tačno odrediti. Mogu se koristiti preparati iz grupe 3 (piretroidi), ali treba paziti na karencu! Pojavu potkornjaka pratimo pomoću klopki koje se sastoje od alkoholnih mamaca i crvenih lepljivih ploča, a u voćnjak ih treba postaviti u proleće pre cvetanja. Alkoholni mamac čini plastična boca u kojoj se nalazi 94% etil alkohol razređen s vodom u razmeri 1:1. Plastična boca pri vrhu treba da ima izbušene rupice. Bocu je potrebno pričvrstiti blizu debla u visini očiju, a iznad boce se postavlja crvena lepljiva ploča. Za kontrolu leta potkornjaka potrebna je 1 klopka na 1 ha, a ako klopke koristimo za suzbijanje potrebno je od 8 do 10 klopki na 1 hektar voćnjaka. Zaštita pomoću klopki nije dovoljna ako u zasadu dođe do smrzavanja, jer odumrlo drvo jako privlači ženke voćnog potkornjaka." https://en.wikipedia.org/wiki/Bark_beetle [ gti2 @ 05.07.2020. 10:15 ] @
Hvala.Ovaj mrtvi liči na potkornjaka, ali to nisu ovi crno žuti.Ovi ne idu pod koru (kora je otpala) nego baš buše u dubinu i to i u drvo i u zemlju.Moram nekako slikati jednog pa da se vidi šta je to.
[ ctrl alt del @ 16.08.2020. 02:24 ] @
Potpuno si zamenio stvari...
To što ti jede panj i buši rupe od 15mm nisu ti insekti sa žutim šarama za koje pitaš, već onaj crvenkasti tvrdokrilac koga si pronašao mrtvog. To nije potkornjak već ženka nosorožca Oryctes nasicornis. Proguglaj i potraži slike, osim prepoznatljive boje i izgleda tela, videćeš da imaju i specifično utisnut "štit" na grudnom delu, odmah iza glave. Njihova larva, koja je prilično velika, se razvija u trulim panjevima i proizvodi onu silnu "piljevinu" koju držiš u ruci. Nema potrebe da ih ubijaš pošto ih ne interesuje suvo i živo drvo već samo vlažno i trulo. Neće ti sigurno napasti krovne grede, a ni voćke ili druga zdrava stabla. Insekt sa žutim šarama, koga si nepravedno optužio, je najveća evropska osa Megascolia maculata, čija se larva parazitski razvija na larvama nosorožca. Zato se i često nalazi pored trulih panjeva u kojima ove žive. Ženka tokom letnjih meseci pronadje larvu, ubode je žaokom i parališe, i zatim položi jedno jaje na nju. Jaje se razvija u larvu koja jede svog živog bespomoćnog domaćina narednih meseci i na proleće izlazi kao odrasli insekt. Ni njih ne treba da ubijaš, žive kao solitarni (usamljeni) insekti i za razliku od svojih "društvenih" rodjaka - običnih osa, stršljenova, bumbara i pčela - nemaju nagon za ubadanjem (nemaju svoju "koloniju" da je štite). Hrane se polenom tako da ti neće nikakvu štetu pričiniti. Jedino što su ogromne pa se ljudi u startu izbezume i misle da je neka vrsta stršljena... [ gti2 @ 16.08.2020. 15:37 ] @
Sad je sve jasno, hvala na detaljnom objašnjenju.Te ose sam video kako izlaze iz rupa u zemlji.Na jesen ću izvaditi taj panj pa će se taj problem rešiti.
Copyright (C) 2001-2025 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|