To što je neka tema top-tema je samo indikator koji način grejanja ima najviše problema. Ovi što se ne javljaju nemaju problema s grejanjem.
Grejanje na gas ima najveći komfor (kao i sa toplotnom pumpom i grejanjem na struju). Ostali načini traže povremene, svakodnevne ili intervencije na svakih 3-4 sata.
Ako je dobra izolacija nijedno grejanje nije skupo. Snaga zavisi od izolacije tj potrebne energije.
Spominješ zgradu, gasomeri se postavljaju na ulicu u prizemlju a kotao ako je zajednički u zajedničku prostoriju a individualni u sopstveni stan u kupatilo ili kuhinju. To mora da se predvidi pri gradnji zgrade i mora da zadovolji ozbiljne sigurnosne zahteve.
Imaš premalo parametara da bi išta pouzdano znao. Ili ih nisi napisao.

Zgrada je stara gradnja, spoljašnji zidovi beton, unutrašnji cigla, planiram da stavim spoljašnju izolaciju sa stiroporom, a promenio sam kompletnu stolariju. Znam da je potreban proračun potrebne snage kotla, tako da ne bih smarao oko toga.
U mojoj zgradi ni okočega ne možemo da se dogovorimo, pa zajednički kotao otpada. Spratovi kod mene su sa 3 stana pa pretpostavljam da će gasovod do zgrade doći ulicom, pa kroz podrum do stepeništa i tako vertikalom do poslednjeg sprata, na svakom spratu razvod i `gasomer`. Tako bi bilo najverovatnije, sudeći po onome što sam video u Sarajevu (LZN), ako se oko toga nije nešto drastično promenilo. Ja bih kod mene za gas trebalo da izbušim rupe kroz 3 zida, 1 debljine 3 cigle i 2 debljine 1 cigla, do špajza. Tu bi mi bilo najpogodnije mesto, tu imam i dovod vode ali sa druge stane zida, mada to ne bi smelo da predstavlja problem, tako da što se tiče tople vode to bi bilo odmah rešeno. Kad sam postavljao novu stolariju, na spoljašnjem oknu sam stavio manje prozorsko kilo i pored njega ostavio otvor za kuhinjski aspirator, ali pored njega bi se lako dodao otvor za dovod vazduha i odvod produkata sagorevanja, to bi išlo pravo napolje, i tu ne postoji dimnjak.
Zgrada je stara, pa nema ništa od predviđanja tih ozbiljnih sigurnosnih zahteva, ali bih voleo da nađem gde piše o tome. Razmišljao sam o provlačenju cevi iz jednog komada koz stan tako da nema spojeva u stanu, već samo gde se povezuje bojler (etažni kotao).

Ovo nije bas uobicajeno toliko . Ja sam cuo da na primer tako nesto postoji u Beogradu na Petlovom brdu , ali je u principu dosta retko .

Bilo je nekih izmena u zakonu oko toga , ne direktno za gas , vec uopste oko zajednickih delova zgrade , jer tu gas bi trebao da ide kroz zajednicke hodnike .

Pa se treba raspitati kakva i kolika saglasnost je potrebna . Da li 50.1 % ili ima nekih situacija gde je potrebna i saglasnost svih ? U svakom slucaju bez vecine saglasnih ne racunaj na gas .

Takodje i izolacija .

Mi smo se u zgradi dogovorili pa odradili zidove gde su stanovi , otprilike 1/3 zgrade od prizemlja do krova, znaci sve , ali deo zgrade . Isto tako beton bio , sada sa stiroporom .

Naravno uvek ima problema pa jedan covek nije hteo ali smo njegove troskove podelili mi ostali , da bi bila celina . Jedan stan da uradi izolaciju , nije to ono pravo .

U NS se u zgradama tog tipa (6 ili 8 stanova) sva brojila se nalaze napolju uz fasadu. Nema šanse da se gas očitava tako da po celoj zgradi ide čovek i traži gde je brojilo. Od brojila do kotla ili bojlera cevi idu sa spoljnje strane zgrade i ulaze u stan. To se vidi spolja. Verovatno može da ide i kroz hodnik, pojma nemam. Negde su cevi u debljini fasade pa se ne vide alisu svakako spolja.
Druga veća zgrada u mojoj blizini ima zajednički kotao i plaćaju trošak grejanja po kvadraturi stana. To ih izađe duplo manje nego da su na toplani, taman za onih 6 meseci kada nema grejanja.
Na vreme si počeo da se raspituješ ali do tada bi morao uraditi izolaciju pa ako stan nije prevelik možda bude i neko drugo rešenje prihvatljivo.

Izolaciju ću svakako da postavim ili ove ili sledeće godine, bez obzira na komšiluk, tu neće biti problema. Njih sam pomenuo da neće biti saglasnosti za zajednički kotao. Varijanta dovoda sa spoljne strane meni odgovara, onda ne bih morao da bušim ni jedan zid, ali moj stan je na dvorišnoj strani pa će to biti otežavajuća okolnost, ali ne i nemoguća misija, sve zavisi kuda će da sprovedu gas do zgrade.
Još jedan problem može da bude to što je električna instalacija u zgradi nulovana a pored toga vodovodne cevi se koriste za uzemljenje. Ne znam koliko će na to da utiče ako u stanu izvedem plastičnu vodovodnu instalaciju. U uputstvu za neki bojler koji sam našao pominju da bi spojeno uzemljenje bio veliki problem. Treba da se dočepam šeme električnih instalacija, to planiram ovih dana, u gradskom arhivu, pa ćemo videti šta dalje.