Ne vazi to samo za kinesku robu, vec i za sve ostalo sto se uvozi, pogotovo roba iz EU/EEA.

Robu kupuje uvoznik, na veliko. On se obraca proizvodjacu (ili inostranom veletrgovcu) i trazi ponudu za npr. 10000 primeraka nekog artikla (npr. patike ili telefon). Za par dana stize mu ponuda - $20 po paru patika, ukupna cena $200,000. Roba B kategorije. Uvoznik dobije srcku, pa se sabere i otpise strendzeru mejl: "Mnogo je, kume". Strendzer onda smanjuje cenu na $10 po primerku, ali tada vec priprema kontejner sa robom kategorije C ili D. A mozda i F. SrBski uvoznik se opet pobuni, mnogo mu je $10 po jednom paru patika ... i vendor poshizi i posalje mu take-it-or-leave-it ponudu - final - $1 po paru. Naravno, vendor vec menja nalog za isporuku i naredjuje svojoj logistici da umesto robe kategorije F stave u kontejner najgore djubrekategorije Z. Skartove. Jer to je ono sto kosta $1. I to je djubre koje stize u Srbiju.

Naravno, Srbenda skace od srece, vice "uh, ala sam se iscenkao", jer ce sada tu robu uvaliti veletrgovcu za $20 po paru, ovaj ce to preprodati malotrgovcu za $50, a ovaj ce u radnji to prodavati roditeljima razmazenih tinejdzera i tinejdzerki za $200, sve u stilu: "Tataaa, ocu ove tikeeee, influenserka Jovannah je rekla da su one sada "IN"". Naravno, tatica ce platiti $200, curica ce biti high dok joj se to djubre ne raspadne na nogama posle mesec dana, ali za to vreme ona je vec napunila Instagram svojim fotkama tog smeca na nogama ... i nije je briga, jer ce tatica opet zaraditi pare za novih $200, za neke Air Force ++ za koje Jovannah, Milennah ili Gigi Habibi kazu da su "IN" sledeceg meseca.

Za to vreme uvoznik trlja ruke, jer je na ulozenih $10,000 dobio $200,000, sto znaci $190,000 ciste zarade samo od jednog slepera. Kada odbije carinu i sve ostalo ostane mu $100,000 minmum. A zahvaljujuci srBskim taticama, on ce ponovo zaraditi te pare vrlo brzo. I tako u krug.

U normalnom svetu uvozi se roba A, B ili C kategorije ("A" je ono sto se npr. valja u Nike Store, "B" je ono sto kupujes u Foot Locker i slicnim radnjama, po nizim cenama, "C" je npr. holandski Van Haren ili C&A gde uglavnom pazare ljudi koji zive od socijalne pomoci), takodje za $20-$30 po paru, ali u normalnim zemljama uvoznici racunaju sa zaradom od max 20-30%, dok Balkanac misli da mu biznis ne pije vodu ako nema makar 500% zarade. Takodje, u normalnim zemljama klinci po skolama ne gledaju jedni drugima u noge i ne bave se instaliranjem nekakvih appova za mobilne telefone kojima se detektuju laznjaci da bi se ismevali vrsnjaci koji ih nose (za sam cuo da je u Srbiji omiljeni sport medju decom).

Nisu krivi ni Kinezi, niti proizvodjaci.

Obrati se uvoznickim mufljuzima.

Koliko znam, babe nose opanke, a ne patike.

@B3R1 lepo je objasnio.

Apsolutno tačno!
Problem je što ne postoji kontrola kvaliteta u zemlji. Robu MORA da prati sertifikat o poreklu i sertifikat o kvalitetu. U samoj zemlji nekada je postojao standard JUS koji je morao da se poštuje, a u svakom pakovanju obuće je postojao papir sa sertifikatom i garancijom proizvođača. To znači da je svaka roba morala da ispunjava naš standard bez obzira na renome proizvođača. Nisam više u poslu, ali je očigledno da to više niko ne kontroliše jer je uvoznički lobi prejak. Primera radi kupio sam dva para cipela u Metrou koji je jedna od poznatijih kuća kod nas. Te cipele imaju kišobran na njihovom sajtu što znači da ne smeju da propuštaju. Da, ali na papiru, u praksi mokre noge i to samo od mokre trave po kojoj sam gazio. Jedan par se raspao pa sam reklamirao i dobio druge, ali su se isto ponašale tako da drugi par nisam ni reklamirao. Nosim ih samo po suvom vremenu

Pitanje je pogrešno.

Jer, ili je Nike original, ili nije.

Ako jeste, onda je nebitno gde je proizveden, a proizvodi se u Indoneziji, Maleziji, Kini, Indiji, Tajvanu, Vijetnamu, Indiji, Pakistanu ...
Ako je original, onda je patika napravljena od originalnih materijala, lepljena originalnim lepkovima, šivena originalnim koncima, na originalnim mašinama i podleže rigoroznoj originalnoj kontroli proizvodnje.
Ako je original - onda je isti svuda u svetu.

Ako nije original, onda je nebitno što je Nike, jer falsifikator odokativno lepi proizvoljne brendove Adidas, Nike, Puma ... šta god kupac naruči.

---

Problem je što postoje kopije, koje jako liče na original, što kupca dovodi u zabludu.
Piratizovanje brenda postoji u svm zemljama sveta, s tim što se neke zamlje uspešnije bore a neke zemlje se manje uspešno bore protiv tog zla.

Cela ta priča oko originala je pala u vodu onog trenutka kada su počele da se prodaju licence.. I onda neki Pera obućar iskešira neku lovu fabrici Nike i na njegove patike od lošeg skaja, lepljene lošim lepkom, koje se raspadnu za 3meseca, može da nalepi "brend" Nike i prodaje po 3 puta većoj ceni nego što one objetivno vrede.. Zato mi danas svako vezivanje za bilo kakav brend (automobila, tehnike, obuće, odeće) potpuno besmisleno jer to šti proizvod ima nalepnicu tu i tu odavno nije garant kvaliteta.

To su na zapadu odavno videli, na brendove se primaju ljudi samo u zemljama trećeg sveta gde je pre 20god mokri čvor i priključak struje bio smatran luksuzom.

Metro je poznat kao prodavnica jeftine obuće lošeg kvaliteta.

Pre nekih 10-tak godina gledao sam sjajan nemacki film Goodbye, Lenin. Ako mozete da ga s nekih coskova mracnog Interneta skinete i pogledate, uradite to obavezno. Neverovatno je koliko ce vas podsetiti na neke stvari.

Izmedju ostalog, ja pamtim scenu pri kraju filma, gde je zid izmedju Istoka i Zapada uveliko pao i gde ljudi na ulicu izbacuju stari namestaj istocnoevropske proizvodnje i ceznjivo gledaju u bilbord sa Ikeinom reklamom, na kojoj pise: Billy - NUR 49.99 DM. Izbacli su verovatno zdrav orman da bi kupili djubre. Ali Ikea, batice ... model Billy ... nur 50 maraka. Bitte ...

E pa ne može to tek tako. Nije licenca "dozvola da radim šta hoću".
Brend (u ekonomsko - pravnom smislu) je nešto što se pravi, gradi, i neguje godinama i decenijama. Nešto što košta stotine miliona i milijardi dolara. ("Pošto brend Coca Cola?")
U BREND (promociju, zaštitu) se redovno i svakodnevno ulaže ogroman novac.

Pa, da li misliš da će jedan Nike, Adidas ... za 100$ ili 100.000$ dolara da dozvoli "Peri obućaru" da legalno lepi etiketu brenda? Ni u ludilu.

A ako se i da nekom licenca (što je bila praksa do 80-tih godina, ali ne i u savrmenom svetu) onda se poštovanje licencnih prava i obaveza redovno, stalno i strogo kontroliše.

@Java a kako onda objašnjavaš to što je na primer srpska roba tipa kupus jeftiniji u Rumuniji nego u Srbiji a ovde je proizveden?

Ja bih to objasnio, OSVAJANJEM tržišta. Možda izvoznici i gube izvozom u Rumuniju, ali ako svojom ponudom uguše ostale dobavljače, izbiće na prvo mesto u Rumuniji, a tamo ima mnogo više korisnika. A Srbendama možeš da odrepiš neku cenu jer su sića i nije ti interesantno to tržište. I onda naši uvoznici, moraju da uvoze kupus iz Mađarske na primer, koji je opet tu negde slične cene. Sve to + neinformisanost.

E to je taj liberalni kapitalizam - radi šta hoćeš samo daj porez državi.

A da navedem jedan primer iz moje opštine. Postoji prodavnica u kojoj se prodaju cigare bez akcize i rezan duvan. Marlboro na primer košta 150 dinara, rezan duvan pakovan u cigare manufaktura - boks je hiljadu dinara. I oni tako rade već godinama. Policija sve to zna, normalno, čak i oni kupuju tu cigare. I onda kad su ovi razvili biznis i počeli da barataju sa milionima - milijardima dinara. Dođe policija i sve im zapleni i pokupi sav novac. Ništa zatvor - Ništa sud. Eno rade i dalje, švercuju i dalje. I opet ih policija čeka da se zahuktaju, pa kad skupe dovoljno para opet će da im uzmu sve.

Pazi ja sam pušač i isplati mi se da kupujem tu. Ali, kako to da i dalje rade? Znači nema zakona - nego je policija postala reket mafija. Eto tako je kod mene.

Neznam, nenadoviću, mnogo me pitaš. Otkud znam ko kako kome i pošto prodaje kupus. Nemam objašnjenje.

Kakve veze kupus ima s temom?

To o cemu govoris vazi za male brendove, koji se tek probijaju na trzistu.

Ali u trenutku kada neka roba postane globalna konfekcija, nesto sto opisujes BNF sintaksom "<glagol><razmak>SVI" (<glagol> = (nose|rade|kupuju|...)), onda brend ima garantovani priliv novca i moze da krene da osljari. Pogotovo u savremeno doba gde plate influensere ili im poklanjaju svoje SKUPLJE primerke ... a ovi zauzvrat reklamiraju njihovo smece. Nenadovic je to sjajno objasnio:

S tim sto ja ne bih rekao "neinformisanost", vec pre "alavost" ... tacnije, sindrom perfektno opisan onom nasom starom, narodnom: videla zaba da se konji potkivaju ...

Kao sto sam vec rekao - videla devojcica kako njena drugarica ima istu jaknu, skije, mobilni, farmerke, patike ... pa hoce i ona. A sredina porucuje: hajde, tata, pomuci se malo za dete ... radi jos jedan posao, svi to rade. I tata se muci. Onda sutradan, druga drugarica donese iPhone 13. I opet svi kazu: hajde, tata, pomuci se i nadji i treci posao ... sve za nasu decu! Sindrom tipican za sve siromasne zemlje.

Brend onda zaradjuje svesno uvaljujuci svoje smece takvima. Ali u tim zemljama ionako ne mogu da plate robu kategorije A ili B, vec samo X, Y ili Z. Ali to tamosnje klince nije briga, oni ce izgledati isto kao neke R&B zvezde i influenseri. A brend ce zaraditi pare. Win-win.

Ali isti taj brend ima i proizvode koji kostaju mnogo, samo sto takve ne kupuje sirotinja.

To je ona prica o ves-masinama. Postoje ves-masine koje kostaju $200. I to kupuju svi. Ali takve masine taman toliko i traju ... 1000 pranja i iz motora odjednom krene neki carobni dim. I onda svi kazu kako proizvodjaci kuju neku zaveru protiv ljudi i namerno kvare svoje masine. Gluposti! Trik je samo u komponenatama. U to djubre ugradjuju komponente ciji je MTBF mali, ali taman dovoljan da bude manji od MTTR na osnovu koga se odredjuje i kolika je garancija za to. I taman kada garancija istekne masina otkaze. +/- par godina. Jer je sve izracunato. Naravno, postoje i ves-masine koje kostaju $2000, koliko su kostale prve ves-masine koje su se pojavile u istoriji ... i koje su trajale i po 50 godina. Ima jos uvek takvih. Kostaju. I u njih mozes da gurnes ceo tezak cilim, a da im bubanj ostane citav. To kupuju profesionalne perionice.

Bas kao sto postoje rerne u kojima mozes da ispeces poneku picu ili lazanju za svoju porodicu ... i one u kojima mozes da ispeces i po 500 jela dnevno. Ove prve su za domacinstva i kostaju do 1000 evra, vrh vrhova. Ove druge su profesionalne, namenjene za restorane i mogu da greju i do 500 stepeni, da tu prime i do 5 tepsija u isto vreme, ali kostaju i po 20000 evra.

Slicno je i sa obucom. Postoje cipele/patike koje imaju Gore Tex logo i mogu da izdrze i najgori pljusak, kao i da trpe najtrapavijeg hodaca s najgorim stopalima, koji vuce noge, zavrce jednom nogom u svim pravcima itd. I da se ne poderu. Imam takve. Jer spadam u opisane bangave ljude, s ruznim navikama u hodanju. I nisu Nike/Adidas ili bilo sta slicno. Ali kostaju. I to svakako nikada u zivotu ne bih kupio da nemam problem s hodanjem i odvratan problem s bilo kojom vrstom standardne obuce i standardnih patika. Zavidim ovoj decurliji koja uzme telefon, ode na Zalando na coravo svajpuje, klikce i narucuje obucu bez ikakve probe. I narucuju po 5 pari u isto vreme (kad bih samo znao sta ce im). I cim dobiju obucu, obuju to i hodaju bez ikakvih problema. Mogao sam i ja tako. Ali pre 30-40 godina. Sada se zadovoljim jednim parom, ali koji traje i trpi mene bangavog. Ali kosta. Taman toliko koliko klinci potrose na tih 5 pari.

Sta hocu da kazem? Koliko para, toliko muzike.

"Ošljarenje" brend ekspresno i nepovratno vodi u sunovrat, na svetskom nivou.
Aj' probaj da objasniš, eto, direktorima Nike kompanije "sad ste poznati, svi vas znaju, sad počnite da pravite krš patike, baš vas briga "

---

Ima jedna anegdota:
Pošto se zna da Coca Cola daje 50% prihoda na marketing (tako kažu) pitali jednom direktora marketinga Coca Cole:
- Sad, kad ceo svet zna za Coca Colu, kad je neprikosnoven i prepoznatljiv brend, zašto sada i dalje dajete tolike pare za marketing?
- Mislim da nije pametno da avionu koji juri maksimalnom brzinom na maksimalnoj visini gasimo jedan motor.

---

Ali pusti Coca Colu, pusti Nike patike. Evo na primer: Plazma iz Požarevca.
Pitam te konkretno: koliko puta bi dozvolio sebi da kupiš "ošljarenu" Plazmu pre konačne odluke da nikad više ne kupiš kutiju Plazme?

Ja lično: ja bih kupio jednom, iznenadio bih se, možda bih pomislio da je to slučajno, kupio bih ponovo, i ako ponovo dobijem "ošljaren" proizvod umesto moje, cenjene i voljene Plazme - nikad to više ne bih kupio.

I još jedno, retoričko pitanje: da li bi ti "Plazma" prodala licencu, da ti počneš da proizvodiš, pakuješ u iste, originalne kutije uz "ošljaren" kvalitet?

Pošteno. Ne znam ni ja.

A vidi ovo: Jel ovo realno?

https://www.facebook.com/usbflashmemorije2tb

Da napomenem, prvo je pisalo, 'pozlaćeni', kasnije su promenili u 'zlatne boje'.

Ovako, od oka jel vredi to šta? :) Ili da se smejem i dalje?

Ne bih da idem previše u off topic, ali, možeš da pogledap cenu na Aliju,

https://www.aliexpress.com/ite...2%3A%2212000026234988348%22%7D

i da se nasmeješ prevari.

Pa to ti je ova prica o kategorijama proizvoda. Ista stvar - nebtno koja - isti brend, isti proizvod, isti model/serija/tip, prodaje se u NL/BE/DE/FR/UK ... u Hrvatskoj ... i u Srbiji.
U ovoj prvoj grupi zemalja kosta 50-100 evra i traje godinu dana.
U Hrvatskoj kosta 80-150 evra i traje 6 meseci.
U Srbiji kosta isto toliko koliko i u Hrvatskoj i traje 3 meseca.

Potrosaci iz prve grupe zemalja su najbolje platise, jer imaju najvece plate. Za njih mora da se obezbedi roba najboljeg kvaliteta i tu nema kompromisa.
Ovi drugi kukaju kako nemaju para i zahvalni su ako dobiju i g***o sa Nike/NorthFace logom, jer su sirotinji majice s krupnim logom brendova statusni simboli.
Njima i da uvalis sareno g***o bice ti zahvalni i nece previse zanovetati, jer hoce da kupuju istu robu kao i i ljudi u zemljama visokog standarda.

Sva tri su originali. Ali razlicitog kvaliteta. I to nije nista novo, to su primetile i neke drzave "drugog reda" unutar EU (tipa Rumunije, Bugarske itd.):

https://www.europarl.europa.eu...s-tackle-unfair-food-practices

I naravno, ovi u Briselu pozivaju "obe strane na mir" i prete proizvodjacima u stilu no-no, sram vas bilo ... a oni ko bajagi obecavaju kako to vise nece raditi.
A rade i dalje!

A sada zamisli kada imas zemlje koje ne stiti Brisel. Sta li tu tek rade ...

A ima tu i jos jedan zanimljiv fenomen. U jednoj prethodnoj poruci pomenuo sam C&A. To je inace holandski brend, firma u vlasnistvu jedne od 5 najbogatijih holandskih porodica (Brenninkmeijer). U Holandiji C&A prodaje jeftinu robu osrednjeg kvaliteta i to uglavnom pazare ljudi s nizim prihodima, ali i oni koje nije briga sta ce da obuku, sve dok to izgleda relativno lepo i vrsi funkciju. Priznajem, tamo sam nekoliko puta pazario, te stvari su mi bile bas super i voleo sam da ih nosim. Cak je i kvalitet bio ok! I prosao odlicno sa cenom! E sad, u Beogradu C&A se nalazi u onim "wow" trznim centrima, svi ga smatraju nekim luksuzom, a C&A Beograd dere usi sto se tice cena. A nisam siguran da je to bas ista roba. Ne znam da li je jos uvek tako.

Slicno je i sa Lidlom. U Nemackoj, Lidl je ono sto je u Srbiji Maksi. Obicna radnja u kojoj pazare svi. U Holandiji to je diskont u kome uglavnom kupuju ljudi sa velikim porodicama, a cesto tu vidjam i nase u vreme slava, kako uzimaju po 10 kartona jaja. U Srbiji Lidl je posh radnja.

Opet - isti brend, ali razlicit tretman u 3 drzave.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 30.11.2021. u 15:21 GMT+1]}

@B3R1,

IMHO, prilicno tendenciozna mera koja stavlja znak jednakosti izmedju drugacije kompozicije i kvaliteta.

Tacno je da postoje teznje ka smanjenju kvaliteta, ali kada su u pitanju ti proizvodi za masovnu konzumaciju presudan faktor je lokalni zakon - taj faktor odlucuje da li ce neko pokusati da hvata krivine. Neke drzave su imale propise da sok mora da bude od voca, ako stoji slika vocke % mora da bude > X - ako je u pitanju ozbiljna drzava, ajd probaj ti da valjas hemiju pa ces da vidis sta ce da bude.

Brisel je tu mogao igrati dobru ulogu - u smislu "ledja" za male drzave koje iz raznih razloga nisu imale misice za takve stvari. O tome malo kasnije.

Ali postoji i drugi razlog razlicite kompozicije: RAZLICITI UKUSI. To za cokoladu pre svega nisam siguran uopste, preference za gorcinu vs. slatkocu nisu iste i to je glavni razlog zasto bi neko menjao recepturu.

Ili preference za kolicinu zasoljenosti - ajd ti valjaj istu recepturu Nemcu (6.3g / dan unesene soli) i Cehu (13.6g / dan unesene soli) pa da te vidim kako ces da prodjes. Ili ce Holandjanin da se zali na presoljenu hranu, ili ce Bugarin da ode odmah po pakovanje soli da dosoli bljutavu smesu.

Sta sad, treba da propisemo da >mora< svako da jede jedno te isto ako je ime proizvoda isto?

Ako mene pitas, nevidjena budalastina. Kao prvo namere su mozda dobre (mada i u to sumnjam - ovakve mere najvise dobra cine najvecim igracima na trzistu) - kao eto, ako smo zabranili da se Big Mac razlikuje u NL i GR na primer, ucinili smo dobro kupcu?

Da li?

- Samo najvece firme tipa Nestle i sl. mogu da bez ikakvih problema i velikih troskova postizu takvu konzistenciju
- Manje firme ce biti primorane ili da dizu cenu kako bi zamenili ulazne materijale ili standardizovati zajednicki sadrzalac a ostalo lansirati kao premium proizvode za lokal
- Veliki sa velikim marketinskim budzetima ce to lepo resiti sa "malo drugacijim" lokalnim proizvodima koji ce biti pravljeni po lokalnom ukusu

@Ivan i ja sam tog mišljenja. Licenca je izgubila na vrednosti, značaju. Sa razvojem interneta, sve je više lopova na internetu. Do sad su koristili pajsere, a sad se kriju iza lažnih stranica. To što se tiče interneta. A ovako što se tiče prodavnica... Uglavnom cena diktira kvalitet. Evo ja sam kupio pre 4 godine jedne patike u Nišu, valjda dejhman tako nešto. Nisu se ni ogrebale. Platio sam 4000 dinara. Nije mnogo, ali sam kvalitetom zadovoljan. E sad pošto je to velika robna marka, cenim da nemaju neku zaradu u Srbiji, ali su ipak ovde, čuvaju brend i šire se. A što neko reče, uvek mogu da krenu sa buflucima, kad izgradiš ime, posle možeš da ošljariš.

@Nenadović - Naručio sam nekoliko tih USBa preko Alija (doduše ne zlatnih) i živo su s*anje.. 128GB može da se nađe za 4-5$.

@Beri - i C&A i Zara i HM i DeFacto i Waikiki su prodavnice "za sirotinju" i takve su im i cene, samo su u Srbiji relativno kratko, pa su još uvek "ekskluziva".. Kvalitet je Š, ali stvari "izgledaju" lepo (dok ih ne opereš 2-3 puta u mašini). imam jedne farmerke "pazarski Levis" koje sam neke 2014e platio u Depou 1500din i koje su nadživele nekoliko C&A, Legend, Coton para farmerki.. Sad ih nosim malo manje jer sam dodao "nekoliko" kilograma, ali nisu mrdnule.

@Turmen, kako misliš sr*nje? Jel to stvarni kapacitet ili je lažni? A nešto mi se čini i da su brzine jako male.

Brzine su male, kapacitet je pravi "na papiru", ali recimo ja čim pređem 70 - 80GB na fleški od 128GB, nemoguće ga je učitati, mora da se formatira i slično..Da ne pominjem što ni jedan TV niti multimedia u autu neće da ih učita čim ih "preopteretiš".. I na tarabi piše...