Zašto širiš paniku po forumima?
To je bajata vest od pre tri godine i od onda si obogatio trpezu sa ohohoho fekalija. A u pravilniku reč je samo o rečima.

Evo i ja ću napiasti nekoliko reči:

Ovo društvo je društvo u kome su najgluplji najpametniji.
Kad pogledaš predsednika vidiš osobu koja jede govnjivim rukama.
Jbg. šta si očekivao?

Meni je u medjuvremenu blokirano više naloga po raznim društvenim mrežama jer sam kritikovao režim zbog sluganskog odnosa u interesima korpoprativnog fašizma.
Kad ste takvi bolju vodu niste ni zaslužili.

Ko širi paniku, lepo sam prvo pitao da li je istina, možda je staro 3 godine ali ja sam video tek sad, svejedno ostaje pitanje zašto je zakon promenjen na gore, te kako su pre toga određene vrednosti, kao i kako je u drugim zemljama?

Ma šta remetiš javni mir i nemir?

Prošlo je 2 nedelje od kad si otvorio temu i nikoga ne zanimaš.
Koga briga što ima otrova u vodi?
Pričo ti u bukvu ili pričo magarcu isto ti je.

Kad fukara dobije ista prava kao i kompetentni nije bitno šta ima u vodi.
Nego je bitno da ima piva a što će za 10 godina 90% plate davati za lečenje šta ima veze?

Za 15 godina mu plata ni lečenje neće trebati.

Mislio sam da je prosek života u Srbiji preko 70 godina.
Ali naprasno umiru i oni ispod 65.

Zato ostavi bukve na miru.

U principu ne znaš odgovore na postavljena pitanja, ali ne zna ni niko drugi, pa je sve u redu.

Nigde ne mogu da nađem na karti Aflatoksin. Gde se nalazi taj grad?

Pored Pambukovice, koristi Google earth.

Izgleda da su samo prepisali EU norme.

Prosečne plate i penzije su u Nemačkoj bar 10 puta veće.
Nemac može da snosi troškove dodatnog prečišćavanja vode za piće u sopstvenoj režiji.

Plate i penzije u Srbiji nisu dovoljne da se obezbedi dodatno prečišćavanje.

Nisam siguran da se čak i kuvanjem česmesnske vode može obezbediti zdrava voda za piće.
A definitivno se ne mogu ukloniti teški metali bez posebne tehnologije.

Zato ta priča o "prepisivanju" je cinizam.

Čekam da prepišu plate i zaposlenost iz Nemačke.

Interesantan je taj fenomen vučićevske serbizacije.
Sve što je valjalo iz bivšeg socijalizma je pušteno niz vodu.
A sve što nevalja iz kapitalizma se prima kao pas na maslac.

Lično mislim da je taj zakon donet da bi se doope podturilo lobistima i interesnim grupama za prekopavanje po Srbiji.

Znači ko Danska čini mi se, i oni su se jarcali kad je trebalo da uđu u EU jer je njihov zakon o porodiljama i kasnije brizi o majkama bio za klasu bolji od evropski usvojenog proseka, ali zašto članica treba da degradira svoje zakone da bi se uklopila u prosek, umesto da ostali teže boljem, to mi neće biti jasno .. kao i kod nas voda u odnosu na Atinu ili Berlin .. ali detalj o tome kako je prethodni zakon možda bio i "prestrog" je fenomenalan .. linkovao si novine, da li se može dobiti link gde su ti evropski propisi sa kojima se usklađujemo?



I ja sam pomislio, gde bi inače našli Bor i Natrijum, .. ono što bi inače opalilo alarm u Loznici sad će po novom da prođe kao "u granicama normale" puta tri i puta pet od prethodnih vrednosti ... ali ako je prethodni zakon "bio možda i prestrog" ..

Recimo, odeš na Google, ukucaš "eu standards for drinking water" i prvo što dobiješ: https://www.lenntech.com/who-eu-water-standards.htm

Kad "stručnjaci" guglaju...

Što ne izguglaju nemačke plate i penzije?


No dobro, da uporedimo:

EU Standard: Ammonia (NH4)0.50 mg/l
Srbijanski standard Za vodovode do 5.000 ES do 1 mg/l.

Tj. ekvivalentan srbijanski stanovnik pije vodu sa 1 mg/l aminijaka.

Tj. nisu ispoštovani ni EU standardi u koje se kunu.


Ipak i da spuste na 0.5 to je i dalje loše u odnosu na ono što je bilo.


I nikako ne razumem zašto mora biti po diktatu ako je prethodni standard zdraviji?

A nikako ne mora biti plata "po diktatu"?

Isto sam odmah pomislio na Rio Tinto. A natrijum-hlorid me je asocirao na Nestorovićevu priču da Japanci i ako jedu daleko više soli od drugih žive dugo:)
Ruku na srce, bilo bi najbolje da je nauka zaista utvrdila da hronično unošenje amonijaka i bora u organizam i nije tako štetno kao što se pre mislilo.

Neverovatno koliko lupetate.

Prvo, ove količine koje su dozvoljene ni na koji način ne ugrožavaju zdravlje.

Količina dozvoljenog natrijuma i hlorida koja je propisana je manja nego količina natrijuma i hlorida koji se nalaze u tanjiru supe. Ili u mineralnim vodama koje se legalno prodaju.
Osim toga, natrijum je esencijalni element za funkcionisanje životinjskih ćelija. Natrijum i kalijum su "motori" ćelijske pumpe.
Sa druge strane, elmentarni hlor, gas, je toksičan, korišćen je kao prvi bojni otrov u prvom svetskom ratu. Međutim, hloridi su i te kako korisni - šta mislite odakle u želucu hlorovodonična kiselina? A hlor se i te kako koristi u znatno većim količinama u domaćinstvu (u izbeljivačima).

Bor ima ulogu u razvoju biljnih ćelija. Smatra se da se koristi i u nekim procesima u životinjskom organizmu, mada tu nema dovoljno podataka.
Možda ste čuli za bornu kiselinu? Može da se kupi u apotekama (legalno), koristi se kao otrov protiv insekata. A jako je pogodna jer je potpuno neotrovna za sisare (i ljude). Da bi se neko otrovao borom, odnosno bornom kiselinom, mora stvarno dobro da se potrudi.

Amonijak je neotrovan za sisare, ptice, gmizavce i vodozemce. Ono što je problem kada se nađe u vodi je što je otrovan za ribe (i generalno druge organizme koji žive u vodi).
U telima sisara, amonijak se nalazi u manjim količinama i on je nusproizvod metaboizma, a iz organizma se izbacuje kao urea.
Osim toga, amonijak i urea se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva. Tim putem, višak amonijaka dospeva u vodene tokove i može biti štetan za ribe.

Dovoljno je pročitati pravilnik i malo razmisliti.


Na primer:

MAKSIMALNO DOPUŠTENE KONCENTRACIJE NEORGANSKIH MATERIJA U VODI ZA PIĆE (mg/l)
Amonijak 1mg/lit.

MAKSIMALNO DOPUŠTENE KONCENTRACIJE HEMIJSKIH SUPSTANCIJA U FLAŠIRANOJ PRIRODNOJ VODI ZA PIĆE U mg/l
Amonijak 0,01mg/lit.


Amonijak može da se odstrani kuvanjem ali na primer bakar (veoma otrovan) ne može
U VODI ZA PIĆE Bakar 2,0mg/l
U FLAŠIRANOJ PRIRODNOJ VODI ZA PIĆE Bakar 0,1mg/l


Šta je sa aluminijumom (to je onaj što je šokirao organizam kod "vakcina" protiv covid-19 jel to beše miokarditis?)
U FLAŠIRANOJ PRIRODNOJ VODI ZA PIĆE U mg/l Aluminijum 0,05mg/l
U VODI ZA PIĆE nije naveden, znači bez ograničenja!


A cijanidi?
U VODI ZA PIĆE Cijanidi 0,05mg/l
U FLAŠIRANOJ PRIRODNOJ VODI ZA PIĆE Cijanidi bez

Kako to? U vodi za piće cijanidi su dozvoljeni a u flaširanoj prirodnoj vodi nisu dozvoljeni?
Pa jbg. u skupštini piju isključivo flaširanu prirodno vodu a za narod koga briga?

A šta kažu EU norma za cijanid?
- Cyanide (CN): Guideline reduced from 0.07 to 0.005 mg/l.
Tj. preporuka 10 puta manje!


Medjutim, ni poslanici nisu baš previše bistri, na primer za Olovo stoji:
U VODI ZA PIĆE Olovo 0,01mg/l
U FLAŠIRANOJ PRIRODNOJ VODI ZA PIĆE Olovo 0,05mg/l

Evropske norme za olovo: Lead (Pb) (WHO standards 1993) 0.01 mg/l (EU standards 1998) 0.01 mg/l


Pa nek se nadje neko i objasni da li je cilj uskladjivanje sa EU normama?


Još jednom se potvrdjuje da poltronizam nikako ne može da zameni struku a u donošenju ovakvih pravilnika učestvuju govnjive ruke 2012-te.
Zato procenite sami kolika je higijena u vodi za piće.
I zašto se vraćaju neke već pomalo zaboravljene bolesti i javljaju "misteriozne"?

Ma znamo mi da su pomenute materije među najmanje opasnim, nego malo se i šalimo, čitaj malo između redova:) Drugo što te je pretpostavljam izazvalo na odgovor je ne baš jasna formulacija onoga što sam hteo da kažem: koliko god da je mala štetnost pri hroničnom unošenju pomenutih materija već prethodno bila utvrđena, bilo bi dobro da je ustanovljeno da je ona još daleko manja. I da se tabela kreira na osnovu tog štetnog uticaja na čoveka, a ne na osnovu recimo prosečnog sastava voda (pa da se onda povećavaju vrednosti prema situaciji na terenu). Jer ljudski organizam je slabašna naprava, dok ga mrko pogledaš dobije rak, šećer, kardiovaskularna ili autoimuna oboljenja. A mnoge korisne i kul materije imaju, nažalost, tendenciju da nešto od toga izazovu, pa neka bar neke budu skroz bezopasne.

Život je čudan: od samog početka vodi ka smrti.

Šta mislite, da li bi nekad neko mogao to da promeni ako pije samo i jedino destilovanu vodu.

Hvala za tabelu koju si priložio sa vrednostima iz 1993 i 1998.



A koje količine ugrožavaju zdravlje, pretpostavljam za 1 miligram po litru veće od tih maksimalno dozvoljenih?



De se baš seti natrijuma i hlorida, jel beše kuhinjska so NaCl, davno bila osnovna škola, ali kako to porediš tanjir supe i miligram po litru, ne sipaš valjda litar supe u tanjir crni djoko? Uostalom je l bistra supa ili gusta u pitanju u tanjiru?

Šalu na stranu, u pitanju su dozvoljene maksimalne vrednosti, sa prethodnim zakonom je to bilo ispoštovano i više od toga, zašto se onda menja. To sa lupetanjem ti neće pomoći, nego lepo objasni. Probudiš se ti jedno jutro i kažeš sebi danas ću da promenim zakon o boratima. Zašto?

Recimo, pravila o dozvoljenim količinama minerala u vodi su deo Poglavlja 12 o pristupanju EU: https://eupregovori.bos.rs/pro...ed/izvestaj_skrining_pg_12.pdf
Mi smo to poglavlje još nismo otvorili, ali je na njemu počelo da se radi 2014. godine (skrininig): https://eupregovori.bos.rs/pro...ovorima/pregovori-srbije-sa-eu

Evo, za poređenje, sastava nekih popularnih mineralnih voda: https://minutzamene.com/najbolja-flasirana-voda-u-srbiji/

Gde?

Poglavlje 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
II. USKLAĐENOST DRŽAVE I KAPACITETI ZA SPROVOĐENjE
II.a. Opšte informacije
11.b. Veterinarska politika
II.v. Stavljanje u promet hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda
životinjskog porekla
II.g. Pravila o bezbednosti hrane
II.d. Posebna pravila za hranu za životinje
Il.đ. Fitosanitarna politika
ll.e. Genetički modifikovani organizmi
III. PROCENA STEPENA USKLAĐENOSTI I KAPACITETI ZA
SPROVOĐENjE
III.a. Opšti deo
Ill-b. Veterinarska politika
III.v. Stavljanje u promet hrane, aditiva i životinjskih nusproizvoda
Ill.g. Pravila o bezbednosti hrane
III.d. Specifična pravila za hranu za životinje
Ill.đ. Fitosanitarna politika
III.e. Genetski modifikovani organizmi
IV. ZAKLjUČCI I PREPORUKE

Jedino gde se spominje voda za piće, jedanput: "Srbija je ukazala da je osnovni akt u području bezbednosti hrane Zakon o
bezbednosti hrane. Ovo područje je u nadležnosti Ministarstva za
poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Ministarstva zdravlja. U skladu sa
ovim zakonom, Ministarstvo zdravlja je odgovorno za bezbednost hrane, novu
hranu, formule za odojčad, dijetetske proizvode i dodatke ishrani, so za
ljudsku upotrebu, aditive, arome, pripremu enzima neživotinjskog porekla,
vodu za piće i materijale koji dolaze u kontakt sa hranom."



Zašto njih navodiš kad na njima treba da stoji upozorenje ne više od dve čaše dnevno?

"A šta treba da izbegavate i čega u vodi treba da ima u najmanjim količinama?
natrijum, posebno ako patite od visokog krvnog pritiska i skloni ste zadržavanju vode u organizmu
nitrati i nitriti ,posebno nitriti ako se radi o vodi koja se daje bebama
hloridi ( ne treba da ih ima puno, ali skoro svaka voda ih ima)
aluminijum ili eventalno neke druge teške metale koji mogu biti toksični."

"Natrijumove mineralne vode
Ove mineralne vode imaju i dosta natrijuma. Ne preporučuju se osobama koje imaju pojačan rad žuči, probleme sa jetrom. Takođe, zbog povećane količine natrijuma, ove vode nisu za osobe koje imaju srčane probleme i koje imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu.

Ove vode i ne piju se u neograničenim količinama , već 1-2 čaše dnevno. Ceo litar uzrokovao bi da popijete čak i do 3000mg natrijuma, što baš i nije blagodet za zdravlje."

Pa pogledaj malo i ti okolo, Google je tvoj prijatelj.
https://eupregovori.bos.rs/pro...rima/uploaded/pg_12_merila.pdf

Nismo prošli skrining i nije otvoreno poglavlje. Poslednjih 8 godina, kao, radimo na usklađivanju naših normi sa EU propisima.

Uzgred, malo si se zeznuo u računu. Litar mineralne vode ima 200-300 mg natrijuma. 3000 mg je više nego što je u morskoj vodi (jer litar morske vode ima oko 3g soli po litru, a to je oko 2g natrijuma)

Dnevna preporučena doza natrijuma za odrasle je 2300mg. Naravno, osim putem vode, natrijum se unosi i putem hrene, a višak se izbacuje mokraćom i znojenjem, tako da ovaj dnevni unos treba uskladiti sa uslovima. Recimo, kada čovek ima dijareju ili radi teške fizičke poslove po vrućini, treba više natrijuma. Naravno, za srčane bolesnike koji imaju hipertenziju preporučuje se smanjeni unos soli.

Sve može biti štetno ako se previše unese. Na primer kalijum je neophodan, ali višak kalijuma može da uzrokuje zastoj srca. Čak mislim (nisam siguran) da se u nekim državama SAD koristi kalijum hlorid u kobinaciji sa barbituratima za izvršenje smrtne kazne.

Zanima me koliko je tačno slana Đokina supa. Ako je slana isto (ili više) kao i morska voda, onda je Đoka rešio problem žeđi u svetu. Možemo i korak dalje, ako bi ljudi mogli da piju morsku vodu, zašto ne bi zalivali biljke istom tom vodom? Pustinje bi mogle da se pretvore u oaze. Prava je šteta što se niko do sada nije setio da zaliva biljke supom.

Živi svet je nastao iz (primordijalne) supe i zapisano je da ono što je iz supe nastalo u supu će se i vratiti.

Ovo je sa tog linka:

"Srbija treba da usvoji zakonodavni okvir koji je usklađen sa pravnim tekovinama
EU, da obezbedi puno prenošenje pravnih tekovina u okviru ovog poglavlja i da
obezbedi jasno dodeljivanje nadležnosti, naročito u pogledu kontrolnih tela.
 Srbija treba Komisiji da predstavi sveobuhvatnu nacionalnu strategiju,
uključujući i akcioni plan sa konkretnim rokovima, koji će služiti kao osnova za
prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU iz oblasti bezbednosti
hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, uključujući i planove za razvoj
odgovarajućih administrativnih kapaciteta i procenu neophodnih finansijskih
sredstava. Naročitu pažnju treba posvetiti detaljnom akcionom planu za
kontrolu i iskorenjivanje klasične svinjske kuge kod domaćih svinja i divljih
svinja nakon obustavljanja vakcinacije.
 Srbija treba Komisiji da predstavi klasifikaciju svih prehrambenih objekata i
svih objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla, koja će
činiti osnovu za budući Nacionalni program za unapređenje prehrambenih
objekata i objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla."

Ama baš ni rečju se ne pominje da treba pomeriti graničnu vrednost dozvoljenih količina borata u miligramima po litru pijaće vode?



Ako je maksimalna dozvoljena vrednost nečeg 0,05 a kod tebe je 0,01 onda je norma i zadovoljena i premašena, prema tome usklađena. Šta onda još usklađuješ?



Ja se zeznuo u računu? Pa imaju znaci navoda, to je citat sa stranice koju si ti linkovao. Prvi znaci navoda označavaju početak citata, a oni potonji kraj. Zašto linkuješ nešto ako se ne slažeš sa onim što piše tamo?



U pitanju je voda za piće koju piju ljudi svakodnevno u toku svog životnog veka od nekoliko decenija. Misliš da miligram gore dole ništa ne znači?

Ako je, recimo, tvoj normativ 0.01 u nečemu, pa ti to hoćeš da prodaš Nemačkoj, sve je OK.
Međutim, ako Nemačka hoće tebi da proda istu tu robu, koja recimo ima 0.03 nečega, ti onda lepo kažeš - ne može, jer je naš normativ 0.01. A onda ti Nemačka kaže - ako hoćeš da trguješ sa mnom, ne možeš da imaš drugaćije normative nego ja i da na taj naćin postavljaš uvozne barijere na moju robu.

Kapiraš?

Ama neću, hoću da mogu da pijem vodu, a da ne brinem da će mi narušiti zdravlje.

Šta se dešava ako je jedna država na vulkanskom zemljištu bogatom mineralima veoma plodnom zbog toga, druga na krečnjaku, treća ispošćena intenzivnom poljoprivredom i hemikalijama, četvrta na dolomitima, mineralni sadržaj voda sa tih zemljišta ne može biti isti, izvuku najmanji zajednički sadržilac najgoreg od svega i proglase za prosek? Da bi mogli da pakuju vodu u plastične flaše i trguju međusobno?

Zašto je danska morala da degradira svoje zakone o porodiljama da bi se uklopila u prosek, tu nema trgovine?

Pa i ne kapiram baš naročito, ako Nemačka proizvodi bmw i mercedes, a neko drugi trabanta i warburga, zar se smisao trgovine i ne ogleda u tome da bmw bude skuplji kao kvalitetniji proizvod, a trabant povoljniji kao manje kvalitetan, ali više pristupačan? Ali da ljudi mogu da biraju šta će da kupe. Bilo bi malo bezveze da neko kaže Nemačkoj hajde vi sad pravite trabanta da bi mogli da trugujemo, jer bmw prolazi sve procedure i zahteve, a trabant nijednu, pa deluje da Nemačka postavlja uvozne barijere na drugu robu koja ne prolazi stroge zahteve?

Ako neko hoće da flašira pijaću vodu i prodaje je, pravi bogzna kako komercijalni proizvod i brend od nečega što izvire iz zemlje, zar ne bi trebalo da važe ista pravila? Ova voda kvalitetnija, skuplja, manji sadržaj štetnih materija, ova povoljnija ali odu bubrezi posle nekog vremena, izvoli kupče biraj prema mogućnostima i afinitetima? Te se tako i ljudi trude više da naprave kvalitetniji proizvod? Ako je mslm ekonomska zajednica?

Uvozićemo česmovaču iz Nemačke? Biće uskoro slobodnih kapaciteta kod postojećih naftovoda i gasovoda, pa šteta da se ne iskoristi.

Đoka će i supu da uvozi, kroz supovod, ne kaže se zalud kad nemaš benzina - "nemam čorbe" ..

Ali slanu supu, i tako će da ih zaebe i uvozi so tj minerale a da ne primete, opet se pokazuje kolko je naš čovek pametniji od njiovih, i tako evo već treću deceniju fala bogu ..

Možda će spram svetske situacije morati i neslanu:)