Pomaze naravno.
Prskaj kad nema vetra ili kad lagano duva, a ti stanes tako da nosi od tebe i tako je najbezbednije.
Ako je jako slab vetar, upalis upaljac i vidis na koju stranu pirka.

Vinograd moraš da isprskaš, makar najprostijim: plavim kamenom. Bar dva tri puta. Inače - piši "propalo".

Ne postoje "sorte otporne na bolesti", ako si mislio na vinske i stone sorte. Neka divlja loza možda i može biti otporna. Šta će ti vinograd, ako ćeš da gajiš divlje loze?

Korišćenje gas maske na kojoj je filteru prošao rok upotrebe, ili je korišćena pa je filter neupotrebljiv (zasićen) je isto kao i da nemaš masku. S tim da je vidljivost znatno smanjena, pa je verovatno da ćeš duže biti izložen time što prskaš.
Osim toga, korišćenje maske je muka po vrućini, sećam se vojske i momenta kada dižem masku da odlijem znoj koji se skupio.

Imaš toliko drugih opcija. Verovatno svaka poljotrivredna apoteka ili farbara imaju maske i zaštitne naočare. Em znaš da je nekorišćeno, em bolja preglednost, em veća udobnost.
Međutim, verujem da ćeš ti i u svom maniru, bez obzira šta mi napisali, postupiti na svoj (najgluplji) način.

Ja pojma nemam ko si ti i odakle ispade?!?? Jel ludnica opet otključana?

Za tvoju informaciju danas gas maska košta 350 dinara u vobi hausu. Tvoje info su iz prošlog veka ali ne trebaš da vređaš sagovornike.

Netačno ima dobrih sorti koje ne oboljevaju i nema potrebe da se prskaju. One se dobijaju pažljivim odabirom i selekcijom tačnije kalemljenjem. Oko kuće na moru imam 10 čokota vinove loze. Ništa se nikada ne prska i savršeno rodi. Jedan čokot je nikakav i mora svake godine da se prska što ja naravno ne radim jer je potpuno nebitan.

Dakle ništa ne znate sem da prskate kao pomahnitali.

Kalemljenje vinove loze je metod kojim se neutrališe filoksera - biljna vaš koja je opustošila evropske vinograde polovinom devetnaestog veka (napada koren).
Kaleme se plemenite sorte loze na koren američkih divljih loza, koje su otporne na filokseru.

Dakle, to je osnovno, bazično, bez toga niti ne pokušavaj. Ali, to kalemljenje nema nikakve veze sa nizom bolesti koje loza može da dobije, ne u korenu, već na listu ili plodu.

To što tebi par čokota rađa bez ikakve zaštite - to možeš više da računaš kao srećnu okolnost, a ne kao pravilo.
Možda je ipak u pitanju neka autohtona sorta, relativno otpornija, ali skromnog roda, skromnih mogućnosti za proizvodnju vina.

Ma, važi, brate, evo sad ćemo da te zamolimo za malo mudrosti!

Razmisli malo: da li su svi profesionalni vinogradari (na planeti) toliko glupi, da ne znaju da ne moraju da prskaju lozu? Nisu tebe pitali?
Njima je, šta, zabavno da troše silne pare na zaštitu vinograda od bolesti. Neobavešteni? Pa neće biti.

Pa da jeftine sadnice plus jeftina hemija i samo prskaju. Kalemi se iz razloga što ti treba otporan i jak koren za to podneblje gde si, kalemiš neku sortu koja ti odlično rađa znači proverena je. Gledam okolo svi imaju vinograde, svi kupuju šta stignu i sade pa prskaju ko manijaci.

Kod mene lepo nema prskanja i odlično rodi. Razumem ja da ljudi prskaju sve živo slučajno jednu jabuku da ne pojede crv.

Sa druge strane masovna proizvodnja podrazumeva prskanje i konzervans u sve proizvedeno.

Vidiš bordzija, moj tast ima vinograd poslednjih 50 godina. Ipak, svaki put zove za savet prijatelja agronoma i radi po nejgovim uputstvima.
Sa druge strane, ti sve znaš najbolje. Napravio si odličan plan da iskoristiš staru masku i nemaš pojma ni zašto prskaš ni šta prskaš.

Najbolje ti lepo uzmi maramu, kao tvoj deda, ali obavezno presavij maramu i ubaci nekoliko kesica čaja od kamilice. Ne pomaže, ali lepo miriše.
A posle toga, popij, ne litar mleka, nego litar jogurta i to obavezno da bude balans +
Onda nema greške.
A možeš i da pitaš agronoma šta da radiš i da koristiš NOVU gas masku, a ne onu sa kojom si lakirao parket.

Pa nije moje a po njihovom treba da se prska šta sad?!?? Uostalom našli su nekoga tako da me zabole, ja to grožđe ionako ne jedem jer se prska 5 puta ako ne i više.

I moj deda je bio agronom ali jedno je masovna proizvodnja a drugo za svoje potrebe. I ja sam apsolutno za ekološku proizvodnju a ne prskanje po svaku cenu i zagađivanje zemljišta i vode. Da ne pričam o hemikalijama koje završe u plodu. Lakše je natrpati konzervans nego iskopati vinski podrum. Nemaš pojma sedi jedan za kraj godine.

Ako 9 od 10 čokota nema problema i rađa bez prskanja onda je tu kraj priče. Birajte sorte, kalemite umesto što prskate kao manijaci.

Oprskaj to Bordzi i ne zezaj.
Vise se otrujes u BG za par dana nego sto ces malo tog plavog kamena da udahnes :D
Gledaj samo, kao sto rekoh, da nema vetra i udri.
Mozes slobodno i samlo sa obicnom maskom za pituranje.
A cime prskas? Ako je plavi kamen nije on toliko otrovan.
Moja baba i deda su prskali sa tim plavim kamenom 100 godina bez ikakve zastite, cak ni marama :D
Postoje sorte koje bukvalno nista ne napada.
Imao sam u kuci na selu u dvoristu, nikad prskan i uvek rodi odlicno.
Onaj bas plavi grozd, ne bas nesto kvalitetam jbg.
Al to je krs kvalitet, nije za industriju i vino....

Ljudi nadnicare, beru metlice na kukuruzu, a kukuruz sprican sa ko zna cime i to je zivi otrov. Ne znam ko to dozvoljava, al ajd, sta ces kad mora da se radi :(

Oko podne kad upece sunce, pa udari zapara, sve sa tla isparava i direktno ljudi udisu svasta. Katastrofa.

_{[Ovu poruku je menjao gilopile dana 12.06.2022. u 14:48 GMT+1]}

Izvuko sam se našli su nekoga da prska nisam ni otišao u vikendicu preključe me zabolelo uvo imam upalu najverovatnije pa sutra kod doktora. Biće bolje ali sam uvek protiv prskanja naročito što se to grožđe uglavnom jede.

Da brzo ozdravis.
Ma sa plavim kamenom laganica. Opere se to vrlo lako kroz mlaz vode.

Cak i kisa ga sapere, pa se prska kad nema kise bar par dana....
Jbg, pa i ovo sa pijace sto se mahom kupuje i jede se prska sve. I to ko zna sa cime, jbg.
Plavi kamen je jos i najbezbedniji.
Sve je odavno zatrovano.

Za ostale otrovcine za prskanje grozdja stvarno ne znam.

Mozda sledeci put da nataknes na glavu jedan od onih tvojih prociscivaca vazduha i onda prskas

Ja sam ti od onih koji gledaju šta kupuju imaš isti proizvod sa 5-10 emulgatora i bez ičega. Uvek čitam etikete jbg. Ovo prskanje za ličnu upotrebu mi je totalno besmisleno. Suludo!

I ja sam gledao davno dok sam video, otkako ocoravih nema sanse da procitam ona sitna-presitna slovca bez cvika. A cvike uvek negde posijem.

Treba sve to odhebati i svoje povce saditi. Bar onaj ko ima uslova, al to je sada jedna zeznuta tema.
Nema se vremena ni za sta, a kamoli za bastu, jbg.

Eeee prijatelju imaš za to u dm-u naočare za blizu hehe koštaju 300 dindži :) mene hebe sitno lemljenje ništa ne vidim (zato i nisam mogao da zalemim onaj smart box što si ti opravio)

Sadi barem prdajz on je najbitniji u celoj priči vidi na f. Gori automatsko zalivanje. Rupica dole rupica gore.

Savremene sorte voća, povrća, žita i svega ostalog - zahtevaju obimne agrotehničke mere. Od zalivanja, đubrenja do prskanja.
Ko god se profesionalno bavi proizvodnjom hrane, nema šanse da nešto zaradi ako sadi stare sorte, koje ne zahtevaju pomenutu agrotehniku.

Alternativa (donekle) je GMO - otporno na boleštine, sa mnogo manje prskanja. Ali, GMO je isprozivan i zabranjen, pre svega od onih koji uopšte ne kapiraju ni o čemu se radi. "Uaaaa za 5g i gmo"

To što si ti bordžija "protiv prskanja", to gubi smisao, već samom činjenicom da egzistenciraš, danas.
Ako izuzmemo desetak čokota autohtone sortu loze koje gajiš, to malo paradajza, ili čega god imaš u bašti, 99% ostalog što jedeš je "prskano". Od hleba do šunke (stočna hrana se takođe "prska") i sira.
I kad naručiš picu, SVI sastojci su "prskani".

Jeste ali se treba truditi u životu i izbegavati nezdravu hranu pa izbegavati sa aditivima i konzervansima pa izbegavati prskano itd. Evo posadiš paradajz pa ga ne kupuješ prskanog. 1:0 za tebe.

Kupus, luk, krompir, šargarepa, voće. Posao gotov.

Gmo zahteva itekako puno hemije i prskanja jer se proizvode štetočine za te gmo biljke :) Uz svu hemiju koju moraš da kupiš tu je i obavezno osiguranje useva od grada. Sve su smislili pa se ti bavi profesionalno hehe.

Hibridi su minimum koji danas treba uzeti za ozbiljno. Meni rođak iz cg obećao domaće seme prdajza al nikako do njega daleko.

Sve u svemu loše nam se piše. Treba naći 20 ari da ima vodu, nekoliko košnica i borg da te vidi.

Koliko para daješ na hranu? Nedovoljno ti 10 čokota vinove loze? 20 paradajza? 30 kupusa? Luk? Salata? Krompir?

Zapravo, kad posadiš paradajz pa ga ne kupuješ prskanog onda je 500:1 za njih. Ti imaš i lozu, dakle, u tvom slučaju 500:2 za njih

Loše nam se piše, jer se troši OGROMNA količina dizela, da bi u tvojoj kuhinji bilo neke hrane.
Od oranja, sejanja ... do transporta. Na lokalnoj pijaci kupuješ paradajz iz Albanije, krastavac iz Bugarske i bostan iz Turske, ni ne znajući tu činjenicu.

Demografska eksplozija svetske populacije, u poslednjih 30 godina, je rezultat trošenja zaliha uglja i nafte - jeftine energije.
Šta će biti kad to presahne, niko ne zna. Ali svako može da nasluti.

Američki farmer sa srednjeg zapada, koji obrađuje 10.000 hA i proizvodi stotine hiljada tona kukuruza, bez dizela će moći da proizvede možda par tona, za potrebe svoje porodice.
A za Njujork - kobaja. Do Njujorka neće moći ni da transportuje, sve i da ima u silosima.

Mnogo loše!


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 13.06.2022. u 09:03 GMT+1]}

^^^
Nemoj prskati sa gas maskom, probaj rastvorom plavog kamena.


No, zahebanciju na stranu.

Ako prskaš plavim kamenom niz vetar uglavnom je dovoljna elementarna zaštita a gas-maska sasvim odgovara.
Vojnička gas-maska sadrži aktivni ugalj i pokupiće mnogo više toga nego obična maska.

"Dobra" vest je da je bakar izuzetno otrovan.
Ali u slučaju da se proguta vrlo verovatno ćeš se ispovraćati.
Kao prva pomoća (uz povraćanja) pomaže šolja mleka. I naravno pravac kod lekara.

Ako koristiš običnu masku (zaštitne naočare obavezno) onda masku navlaži vodom.

Tako nekako sam i mislio ali su našli nekoga da se truje umesto mene. Dobro je znati fore i cake nikada se ne zna kada bi moglo da zatreba. Po meni je dovoljan samo vizuelni pregled loze i naravno selekcija iste. Pošto je za ličnu upotrebu nema potrebe za tolikim prskanjem i trovanjem. To je moje lično mišljenje zasnovano na desetogodišnjem iskustvu. Tih 9 čokota toliko rodi na moru da bukvalno ne znam šta da radim. Poklanjam ljudima ali sam primetio da ljudi danas jedu samo ono iz prodavnice. Iako nije prskano jbg.

Dosta toga se danas poremetilo tako i ishrana koja je sve više u hemiji. Svi se kao čude otkud toliki porast alergija i rakčina a u prosečnom proizvodu 10 aditiva i konzervansa. Hrana balzamovana da trgovac može da je prodaje mesecima.

Evo kako izgleda neprskana vinova loza, rađa ko krmača. Ovo su dva čokota.