[ B3R1 @ 25.09.2022. 21:43 ] @
| Junski dan 1987. Ulazim u veliku halu Beogradskog sajma, zauzimam mesto koje mi je dodeljeno. Na vratima punija zena, uzima mikrofon u ruke i iz njenih usta se zacu pravi pravcati bariton: "Molimo kandidate da zauzmu svoja mesta". Nesto kasnije isti bariton rece: "U vezbankama je dozvoljeno pisati iskljucivo plavom hemijskom olovkom". To je bio moj prvi susret sa profesorkom Srbom Turajlic, tada prodekanom za nastavu ETF-a, glavnom i odgovornom organizatorkom prijemnog ispita. Kasnije sam bio njen student, svedok svih reformi nastave i studijskih programa koje je ona kao prodekan sprovodila, pa kasnije i asistent na tom istom fakultetu i de facto njen kolega ... i naravno, njen saborac u borbi protiv jednog pomahnitalog rezima i njegovih slugu na tom istom fakultetu. I eto, bas sam procitao ovu tuznu vest. Sta reci ... Nazalost, rezim protiv koga se Srba borila je nadziveo. Ali tu se nista ne moze. Pocivaj u miru, draga Srbo! R.I.P. |