Ovako stoji stvar u Bgd stovarištima, "obične" građe.

Prodaju se grede, štafle (ili "štafne") i letve. Prodaju se daske i fosne.

Grede se mogu naći 12x12, 12x10 i 10x10. Mislim da može da se nađe i 14cm jedna dimenzija. Dužina: 3m, 4m, 5m ... verovatno i 6m. Nisam siguran koliko čega stovarišta redovno dobijaju.
Štafle su 8x5. Dužina 3m i 4m. Nisam siguran za 5.
Letve su 5x3. Dužina 3m i 4m.

Daske, ili colovače debiljine su 1 cola, tj. 2.5cm. Različite širine. Dužina 3m i 4m. Nisam siguran za 5.
Fosne su dvaput deblje od daske, tj. debele su 5cm. Različite širine. Dužina 3m i 4m. Nisam siguran za 5.

Sve je ovo građa za krov, uglavnom.
Dimenzije su podložne toleranciji, bar 1cm. Nekad preteraju i više, ali uglavnom je tu negde.
Drvo se skuplja nakon sušenja, manje ili više, zavisi koliko je vlažno u momentu prodaje.
Prodaje se kao "čamovina", što jeste jela, smrča i bor, ali mešana. Prodavac nije uvek 100% siguran šta je. Cena je ista.
Moralo bi biti suvo, ali u 99% nije.
Moralo bi biti bez kore, ali nekad se kora može naći na ivicama. Obavezo koru skinuti pošto je izvor zaraze (gljivice i insekti)

Iskrivi se nakon sušenja, manje ili više, u zavisnosti od kojeg je dela balvana isečeno. Nekad se ne iskrivi.
Ako se lepo "utegne", tj. ukuca u konstrukciju, onda se i ne iskrivi.

Sve je to grubo drvo, za namenu krovne konstrukcije.
Ako hoćeš glatko i fino, mora da prođe kroz abrihter, i eventualno glodalicu, ako hoćeš da obradiš ivice.

U prodaji nema ovo šta tebi treba, ali možeš da nađeš stolara (gde i kako?) koji je voljan da od ovakve građe napravi grede i gredice koje tebi trebaju.
On bi mogao (morao) da osuši građu, da lepljenjem dođe do većih dimenzija i abrihterom da dođe do konkretne, tebi potrebne dimenzije.



_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 28.03.2024. u 12:18 GMT+1]}

Tebi očigledno trebaju fosne, širine 20cm i 10 cm.
5x5, ne znam, ja nisam viđao, nisam ni napisao u gornjem postu, ali verovatno ima. Sačini spisak stovarišta iz oglasnika, telefon u ruke, pa zovi.
5x3 - to je letva.
15x15 Ovo mislim da nema. Ili ćeš da praviš lamelirano (da lepiš građu međusobno) ili koriguj projekat.


Ne znam tačno koliko ti čega treba.
Kad ja kupujem daske za neki manji projekat, uđem u stovarište, pitam "Da li mogu da biram daske?" pa ako može, onda metrom merim širine, pa kažem: daj mi ovu, ovu, ovu ...
Naravno, već znam gde mogu da biram. Ali, čisto da znaš ima stovarišta koji ne žele da se bakću s tobom i tvoje dve-tri daske, nego žele da utovaruju čitav kamion.

Ima smisla obrađivati abrihterom samo ono šta je vidljivo. Ostalo ostavi grubo, onakvo kakvo je.


Vidi sa ovima https://drvotrade.co.rs/ mislim da oni prodaju "obrađenu građu", tj. po željenim dimenzijama, ali pazi, to često bude i 2x skuplje.

Cene su u Bgd uglavnom ujednačene. Ne trudi se previše da tražiš "najpovoljnije".
Ako hoćeš da prođeš jeftinije, možda je bolje da poručiš / kupiš van Bgd.
Najčešće za grede, štafle i letve imaju cenu po metru, ali to se svede na istu cenu po kubnom metru.
Za daske i fosne uglavnom kažu cenu po kubiku, pa se množi širina. Debljinu računaju fiksno 2.5 ili 5cm iako je neka daska tanja.

Evo nešto šta sam izguglao "na prvu": https://www.grmecin.rs/rezanagradja/


To je to, sve sam ti rek'o.

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 28.03.2024. u 12:42 GMT+1]}

Prvo pretraži drvare u okolini lokacije bungalova. Može da se desi da nadješ jefitnije nego u nekom većem gradu, a i manje ćeš platiti prevoz.
Pozdrav

A da ti napraviš sa normalnom neobrađenom građom pa onda da staviš drvenu fasadu?

To za obradu bi ti najbolje bilo sam da uradiš. Ili da kupiš (pozajmiš) ručni abrihter ili šmirgla-lepezom i brusilicom. Rade to ljudi ali uglavnom ne na stovarištu. A ovako problem će ti biti da voziš kod nekog jer moraš duplo prevoz. Nije to veliki problem ručno da se odradi pogotovo što ti ne treba sve da bude obradjeno.

Java hvala ti na detaljnom odgovoru!
Znam da mogu konstrukciju da uradim sa nesušenom građom dok je još prava i ravna, ali je problem što ne mogu takvu da je pre upotrebe mažem zaštitom protiv termita i gljivica (mora na suvo drvo tako kaže proizvođač), a bungalov će biti u šumi pa ne želim da istrune za 5 godina.

Rafiki, to sam i planirao, ima pilana u blizini, (opština Požega je u pitanju), rade i obrađene daske/grede i lamelirane grede... Nadam se da u pilani može da se biraju dimenzije i dužina, šta im je problem da iseku... Imaju i sušaru.

Component, to je plan, preko kostura/rešetke (američki post and beam sistem) ide OSB pa preko fasadna daska... Neće se od građe ništa videti osim te debele grede 15x15.

Šta misliš jel su te cene za sirovu ili sušenu građu?
Inače završna obrada na slikama deluje odlično.
https://www.grmecin.rs/grada-greda-10x8cm-4m-kom/

To su sve cene za sirovu gradju jer se prodaje kao gradjevinski materijal a ne kao drvo za obradu.

To sto tebi treba sve mozes naruciti po meri da ti iseku u lokalnoj pilani, mogu oni i da ga puste kroz abrihter.

Gradja za kucu se ne kupuje skroz suva, vec delimicno, tako se lakse obradjuje.

Camova gradja kada se ugradi ona se malo skupi ali se ne krivi.
Ona se najvise krivi ako nije ugradjena.

Znaci kada je ugradis ona ce prirodnim putem da se osusi i zadrzi taj oblik.

Ako neku povrsinu poplocavas tim daskama stvorice se zazor izmedju, to nije problem na krovu ali ako hoces da to bude neki ukrasni zid trebace ti suva daska.
Pilane imaju svoje susare pa od njih mozes kupiti i suve daske, ali to nije neophodno za ceo objekat.

Ja bi tu zastitu protiv insekata nanosio prskanjem nakon ugradnje, mislim da je tako najjednostavnije.
Mada camova gradja vazi za drvo koje insekti bas i ne vole zato se i koristi za krovove

To ti je cena kad odeš tamo, ošacuješ, platiš i nosiš. Nemaju na stovarištu kategorije "suvo" "ne suvo". Sve je "suvo kobajagi"
Kažem, po zakonu, po propisu, po pravilu: prodaje se samo osušena građa. Ali, realnost na terenu je drugačija.
Na kraju krajeva, građa je uvek na otvorenom, tako da pokisne.

Ha, ha ... na slikama. Pohvale web dizajneru koji je izguglao dobre slike.


Ali, vidi, nije to parket, da se razumemo.
Parket, kad se osuši, onda ga pakuju u najlon, da ne bi pokupio vlagu iz vazduha, a kad se otvori i složi na pod, valja ga odma' lakirati.

Izvesam procenat vlage, u nekim granicama tolerancije ne bi trebalo da bude problem za krovnu građu.

---

Što se zaštite drveta tiče: dobro pazi!

Ne znam tvoj projekat, ali, kad se radi obična krovna konstrukcija, nije problem premazati žižolinom ili kakvim drugim zaštitnim sredstvom, pošto će da isparava u tavanu, a ne u sobi.
Ali, ako radiš brvnaru, mojne da ti fungicidi i insekticidi isparavaju u sobi!
Pazi i pri korišćenju lazurnih premaza (sadolin). To je namenjeno spoljašnosti, pa smrdi mesecima i godinama. Što i nije problem jer je napolju, ali je veliki problem ako je u sobi.
Pazi i pri korišćenju lakova i lazurnih premaza sa lakom. Ako građa nije dovoljno suva, a prelakira se sa svih strana, onda vlaga unutar grede ostaje, greda ne može da se suši prirodno i kreće truljenje iznutra!

Imaj u vidu da nije slučajno čamovina idealna za građu. Jer, visok postotak smole odbija i insekte i gljivice.
Ako je na suvom, nije retkost da krovna građa stoji zdrava 100 i 200 godina. Ako je izložena kvašenju, to je druga priča.

Nisam gradio brvnaru nikad, i ne znam kako se radi zaštita, ali kapiram da je problematika složena.
Možda se lakira / premazuje zaštitom / sadolinom samo spolja.
Dobro se informiši po tom pitanju i pazi da ti nikako zaštita ne bude unutar prostorije.

Edit: nešto je i bakara već postovao dok sam ja pisao

@zorg
Ide vikend za koji dan, vidi gde u tvojoj okolini ima stovarišta drveta.

Subota pre podne, sedi u kola, i obiđi par njih. Ošacuj šta imaju, porazgovaraj sa prodavcima ... raspitaj se o detaljima.
Ništa kao "živi kontakt sa materijom".

Čitanjem ovih postova, imaš dobro predznanje da deluješ kao poznavalac.

Ja lično, obožavam miris drveta, dasaka, greda ... miris stovarišta drvene građe :)

Nije zgodno posle sklapanja ne mogu sve površine da se premažu, pokrivene su OSB pločama...
U toj šumici (crni bor) imam desetak stabala koje su insekti pojeli... Crni bor ima možda i više smole. Ne bih rizikovao ne znam jel pametno...

Preteran ti je strah, camovu gradju u krovovima mozes naci i preko 100 godina staru a zdravu, to nije vrsta drveta koju voel insekti, a jeftina je i zgodna za gradnju.

ja bi tu brvnaru napravio sa sirovom gradjom
obradjene daske stavi gde je estetika bitna

Onda ostavi tako sirovo da se prirodno prosusi na vetru bez prozora i vrata i prespricaj posle ceo objekat gde god mozes da zavuces.
To ce biti vise nego dovoljna zastita za narednih 100 godina.

ja sam napravio terasu od sirove camove gradje, takodje sam napravio i dve klupe i stocic za dvoriste, malo osmirglao i premazao dve, tri ruke najjeftinijim sadolinom i to vec 10 godina stoji na kisi, suncu i snegu.

Noge od stola i klupa su pocele da trule sa donje strane zato sto stalno vuku vodu od zemlje,
sve ostalo je zdravo 100%, nigde ni jedan insekt nije poceo nista da gricka.

kad razmislim ja o insektima nisma ni razmisljao najvise me je brinulo truljenje.

takodje sam imao 18 godina ulaznu metalnu kapiju za dvoriste ispunjenu sa brodskim podom, premazano takodje 2-3 puta najjeftinijim sadolinom,
pocela je da truli samo na delovima gde se u donjoj zoni oslanjalo drvo u metalnu lajsnu i gde se voda zadrzavala, sve drugo je bilo zdravo, a ocekivali smo da ce se raspasti i da ce morati da se menja na par godina.

Ti ces taj objekat svakako zastititi od krova, bitno je da se voda ne zadrzava na drvetu, insekti su najmanja briga.

Da, to ti je validan argument, iskreno sve više naginjem ka tome ne koristim zaštitu (giggity:) i ugradim sirovo drvo.

Inače nije to klasična brvnara, sličnije je sistemu montažne kuće:

Znači sendvič zidovi - lamperija/stiropor/OSB ploča/folija/fasadna daska
Patos slično: brodski pod/OSB ploča/stiropor/bitumen folija
Dve strane skoro skroz u staklu od poda do plafona. Ravan krov. Faktički kutija, kocka, ili kiosk :)
Sve lepo umotano u paropropusnu vodoodbojnu foliju (ispod fasadne daske), pa očekujem da će bungalov moći lepo da diše i da se ne skuplja vlaga od stanovanja...
Izolacija stiropor, u zidove bar 5cm, u patos i strop 15-20cm.

Tako ću definitivno i da uradim! Neću ni da premazujem uopšte, nema smisla ako ne mogu sve površine da zaštitim.
Drugo ne mogu da čekam par meseci da se drvo tako osuši, plan mi je da to brzo završim sve...
A i nije neki veliki objekat da bih brinuo, uvek mogu da ga pretvorim u ostavu za alat ili pušnicu :)
Nek potraje 15-20 godina i puna kapa!

Mislio sam da je manji objekat neka brvnara, a li to pravis kao kucu.

U svakom slucaju i montazne kuce se prave od sirovog drveta osim nekih delova koji moraju biti suvi.
Sve ce to da se osusi po ugradnji, najbitnije je da drvo nije apsolutno nigde u kontaktu sa vodom.

Pogledaj kako je čovek sam napravio kuću u šumi:

Nadam se :)

@component
svaka mu čast na istrajnosti i volji...

I ja bih umeo, i rado bih se bavio samoizgradnjom brvnare u šumi. Kad bih imao godinu dana plaćenog odsustva s posla.

Da li zna neko gde ima da se kupi i koliko je skuplje drvo imregnirano pod pritiskom?

Proguglao sam malo, pošto nisam znao za tu impregnaciju, pa sam došao do saznanja da u Bosni imaju vakuum pod pritiskom! Blago Bosancima! Neverovatan izum.

Može biti da ide prvo vakuum da se odstrani vazduh, a zatim pritisak da se poveća penetracija impregnanta.
Sličan postupak postoji za impregnaciju elektrolitičkog grafita.

Da, ovde ima dosta dobro pojašnjeno.

Većina snimaka na YouTube koji se tiču pravljenja kuće su iz Amerike. Tamo je dubinska impregnacija drveta sasvim uobičajeni postupak (pressure treated wood). Kažu da je cena takvog drveta 2 do 3 puta veća od običnog. Kod nas drvo nije rasprostranjeno, ni jeftino kao u Americi, pa ne znam koliko ima ekonomske isplativosti za tako nešto. Kod nas su rasprostranjeniji i jeftiniji drugi materijali, tako da pravljenje kuće od drveta nema puno ekonoskog smisla.
Ima smisla što se tiče lakše manipulacije materijala ili ako ne može neko da ti donese na lokaciju drugi građevinski materijal.

Što se tiče dubinsko impregniranog drveta, takvo drvo ne sme da se loži i odlaže se na poseban način. To je drvo natopljeno otrovima. Nije baš da treba da se koristi na svim mestima, već samo gde ne može drugačije.

Samo i da dodam da i u americi imaju bungalove (cabin) koji se prave od drveta, tj balvana.
"Obične" kuće su od drvene konstrukcije, koja se zapravo ni ne vidi. Ono što se kod nas zove "montažna" kuća.

U južnijim delovima USA, poseban problem su termiti koji očas pojedu kuću.

Što se tiče cene građevinskog materijala, nije mi jasno kako je i zašto tamo drvo jeftinije od cigle - pečene gline.
Ima drveta puno, to je jasno, ali dug je i naporan i skup proces od stabla u šumi na planini do štafle ("2x4" kako kažu amerikanci) za pravljenje kuće.
Možda nema gline?!

Na istoku Amerike, koji se prvi nastanio i sagradio (Njurok, Boston ...) kuće su od cigle.

Zato što imaju obilje šuma sa kvalitetnim drvećem. Istorija im je takva da su doseljenici jedino tako mogli da prave kuće. Dođu sa kočijom u nedođiju u tu se skuće... Nisu mogli da sačekaju da se se prave ciglane... I tako, tesari su im glavni majstori već stotinama godinama. Zidari su retka vrsta. Cigle su retke. Postoje i takve kuće, ali to oni zovu "premium".
Onako kako mi zidamo na selu (cigla i crep), tako kod njih prave kuće samo bogati.

Rade se procesi i sa vakumom i samo sa pritiskom. Narvno sa vakumom je bolje. Verujem da ima i drugih varijabla koje utiču na to koliko će proces biti uspešan. Kao što su vlaga u drvetu, tip impregnanta, dužina procesa. Mislim da je istim ili sličnim procesom radjena zaštita starih, drvenih bandera. Šta god da su radili uradili su kako treba. Te bandere imaju najmanje 50 g, bile su na otvorenom sve to vreme i nakon što zu zamenjene našle su drugu namenu gde ih ljudi koriste i dan danas opet na otvorenom. Pritom imaju neka minimalna oštećenja.

Pa i vakuum je pod nekim pritiskom, negativnim doduše, tako da nisu pogrešili :) Mi obično kad kažemo "pod pritiskom" mislimo na visok pritisak, bar viši od atmosferskog.

Inače da, sećam se kad su neki prijatelji iz Ameriko dolazili u Srbiju i oduševljavaju se kako ovde sve kuće imaju terakota crep, to je kod njih perverzija od luksuza...

Ne postoji negativan pritisak.

Ameri pressure treated lumber koriste samo u dnu drvene konstrukcije - donja horizontalna daska, koja je u kontaktu sa betonom/temeljom, i služi kao barijera protiv vlage. Isti efekat postiže se i nekom bitumenskom folijom...

Protiv kapilarne vlage da. Ostalo ne.

Mislim da u Srbiji ne treba da se radi po uzoru na Američki način gradnje. Oni se sa razlogom oduševljavaju evropkim načinom gradnje.
Pre bih napravio kućicu od Ytong-a nego od drveta. A i jeftiniji je materijal po m3. Dodaj na cenu drveta ovu impregnaciju o kojoj pričamo i imaćeš para i za majstore.

Zavi šta radimo po uzoru na Amere. Ako pravimo drvenu kuću onda bi trebalo ponešto da naučimo od njiha pošto ih prave stalno. Ako treba da zamenimo naš "brick house" sistem za njihov drveni svakako ne. Pogotovo mi nisu jasni kada prave drvene kuće u područijima gde duvaju tornada i uragani.

Sada sam se setio kad je ovaj raspali Bajden onmad bio u poseti ovog dela Balkana u svojstvu Obaminog zamenika. Prvo bio kod nas de ga ovaj naš "častio" tudjim opancima od 70€, uvato se za džep, okrenu nazad prema nekom i kolona nastavila. Ovaj jadni Srbijanc osta bez opanaka.

To je verovatno svima poznato. Medjutim nakon toga Bajden odlazi u Bosnu i priča Bosancima kako se seća kada je 90ih dolazio u posetu u svojstvu ne znam ni ja čega i kako nikad neće izbaciti slike iz glave koje je tad video. Kaže prolazio je putem, a pored puta su sve kuće bile spaljene do temelja. Po njegovim rečima ništa od njih nije ostalo sem dimnjaka. . Ja ga slušam i razmišljam "kako bre ovaj čovek laže". Mislim spaljenih kuća je bilo sigurno. da li ih je Bajden video ili ne, ne znam. Ali sigurno znam da nisu izgorele na taj načina da je samo dimnjak ostao. To je odlika tih Američkih drvenih kuća gde je samo dimnjak od cigala pa kada kuća izgori to je jedino što ostane. Ni ovde ni u Bosni se takve kuće ne prave. Može da izgori tako da se urši krovi i poneki zid ili da bude dirktno pogodjena granatom gde ostane samo ruševina, svakako ne dimnjak.

Ima dobra i jeftina fora za zastitu, a i estetski odlicna...
Uzmes plinsku bocu i brener i lagano nagoris drvo, tek toliko da vizuelno istakne godove i ekstra dobro izgleda. Istom prilikom izgoris sve one kako da ih nazovem bodljice, črkinje i dlačice koji nastaju rezanjem tracnom testerom, tako da dobijes 50% manje hrapavu povrsinu. Moja iskustva su takva da na planini itekako ima insekata koji vole čamovinu, mada je tacno da ih u centru Beograda nema. Ali zato nijedan insekt ne voli miris paljevine. I usput ako se negde xalepilo neko jajasce ili larva velika je verovatnoca da ces ih izgoreti. Jos nesto - drvo se od toplote brenera povrsinski malo osusi, pa je sigurno pogodnoje za nanosenje te zastite, nego kad je potpuno sirovo.

Ovo što kaže Darko je zanimljivo. U Japanu se to tradicionalno radilo kao zaštita. Koga interesuje neka potraži "shou sugi ban".

Ameri su pravili kuće od drveta pri osvajanju Zapada, nisu ih pravili u Njujorku i generalno gradovima na istočnoj obali, ali kad odeš negde u divljinu, baš ćeš tamo da tražiš ima li gline, pa da praviš kalupe za ciglu, plus za masu za cigle ne može čista glina, pa onda treba ta cigla da se suši na suncu, pa da se peče... ovako, oblice se iseku za par dana i sklepa se brvnara tako da se ima krov nad glavom. Posle se pojavile mašine za sečenje građe, opet ide mnogo brže nego pravljenje cigle, da ne pominjemo transportu, plus kuća nikne za dan kad se sakupi masa ljudi da pomogne, a kod zidanja ti ništa ne vredi da dođe 50 ljudi, ništa neće ići brže gradnja nego sa 10 ljudi.

Takođe, kod drvenih kuća se još tada ubrzavala gradnja pravljenjem elemenata na zemlji od greda, i kad to podignu i spoje, već gotova konstrukcija za prizemlje.
Takođe, oštećenja se lakše popravljaju, a kod zidane kuće kad se recimo zbog klizišta kuća nakrivi i ispucaju zidovi, nije za stanovanje, dok su drvenu mogli da pomere sa mesta gde se pojavi klizište (čak i danas ima varijanti da se premesti, a ima na internetu fotki kako se na velikoj prikolici preseljava negde dalje).

Sa druge strane, recimo u Meksiku su preferirali zidane prizemne objekte sa ravnim "krovom", upravo od te pečene cigle. To je donekle uslovljeno i poreklom imigranata, gde su se po doseljavanju odlučivali za gradnju od materijala sa kojim su imali iskustva u zemljama iz kojih su došli.