Sa tehničkog aspekta, koliko ja mogu da skapiram:

Unutrašnja jedinica ima samo ventilator, koji eto, od prljavštine može da se zaglavi, motor može da počne da se zagreva, pregreva i eventualno, ne znam kako, da se zapali.
Ako se motor zapali, bemliga, onda se kao zapali i plastika unutrašnje jedinice, i eto, proširi se požar.

Eksplozija, ne znam kako kad nema eksploziva.
Ali eto, ako se od vreline istope cevi kroz koje prolazi rashladni fluid, i onda se on naglo oslobodi ...

Da, to je jedan od scenarija.

Drugi, isto tako prilicno verovatan, je pozar na elektricnim instalacijama. Klima-uredjaji vuku od 10A navise, a kada ljudi kupuju klime i prodavac im ponudi vise modela on - racunajuci na odbranu od vrucine - kaze: sto jaca to bolja. Jaca znaci veca snaga, a veca snaga znaci i veca jacina struje. Naravno, prodavcu je u interesu da mu proda uredjaj, ne pita za kvadraturu kablova u zgradi, ne pita da li je instalacija nulovana ili ne - ma nije ga briga. Dodje monter, namesti sve to, proba - radi, naplati, tutne garanciju i ode dalje.

Dodje leto, gazda nabije ventilator na max speed, termostat na 16 stepeni ... warp speed, Mr Spock ... a kablovi krenu da se greju ... i greju ... i postaju vreli ... a izolacija dotrajala. Naravno, razvodna tabla u haosu, FID-sklopka - sta to bese, a uz to i ne radi, glavna sklopka - to je tek SF ... Jos kad dodas instalacije u zgradi koje su cesto u haosu, drveni razvodni ormani itd.

Ne verujem da se prvo zapali unutrasnja jedinica .

Ono sto je osnovno sto se moze saznati iz vesti da iako mnogim ljudima Klime rade po 24 sata i leti i Zimi , to se dogadja po vestima iskljucivo leti ?

Znaci visoke temperature spoljne su okidac .

A uzrok neodrzavana klima u smislu instalacija , pre svega struje i oko struje pa onda sve ostalo .

Gas zavisi vec kako koji ima raznih , za razlicite vrste klima , neki jesu zapaljivi i iziskuju oprez i strucno , obuceno lice , kod manipulacija tipa dopunjavanje i slicno.


Naravno mogu da budu i kucne instalacije tipa losi , slabi Kineski produzni kablovi koji se greju tokom rada ! Klima se ostavlja bez nadzora i eto pozara !


Princip rada Klima uredjaja je jako slican principu rada Frizidera i Zamrzivaca ! Mnogo vise ljudi ima ove uredjaje nego Klimu , ali jos nigde nisam procitao da se nekome zapalio Frizider ili da je eksplodirao ?

Na unutrašnjoj jedinici se najčešće zapali elektronika koja je konstantno pod naponom i gotovo uvek je vrela. Uzrok može biti loš kvalitet same ploče, loša instalacija (skoro uvek je na produženom). Kvar na spoljnoj jedinici može zapaliti elektroniku. Ima još nekih uzroka ali su baš retki.

Ove što rade na R600, zapaljivi gas gotovo nkad nije uzrok gas iz sistema, ne računam ono kad se majstoriše pa se zapali.

Evo sta na temu kaze 'klima' majstor Dejan Radivojević. https://n1info.rs/vesti/klima-...e-imaju-jako-zapaljive-freone/



A i drugi klima majstor se javio u komentarima



Sumnjivo mi je ovo misljenje, doduse. Nisam siguran da tek tako moze da se menja tip gasa.

Nema sanse da sam majstor odlucuje van fabrickih specifikacija da menja , sasvim razlicite vrste.

Javljaju se tu na komentarima svakavi ljudi i koji nesto znaju i koji ne znaju .

Ako je napolju 38°, a ti opališ klimu na 18°, neće da valja.

Nominalna snaga frizidera je 150W (noviji stedljivi modeli), pa sve do 500W (najgori krsevi stari 20-30 godina) ... sto znaci struja max 1 do 2 ampera.

Klima pocinje od 2500W, to su one male. Znaci, 10A u startu. Ako ti treba nesto sto ce ti hladiti ceo stan - racunaj 3-4kW. A znas kakvi su nasi - daj mi ovu sto jacu, hocu da se dobro 'ladimo!

Uz to, spoljna jedinica klime je napolju, stalno izlozena vetru, kisi i - ono najgore - beogradskoj prasini. To mora da se cisti svake godine. Unutrasnja jedinica mora takodje da se otvori, da se opere filter, da se ociste resetkice, provere poklopci itd. Klima-uredjaji jesu slozenije naprave. Dolazak servisera kosta. A ima tu i onog da mi u svojoj kulturi nemamo svest o potrebi odrzavanja necega. Da nema obaveznog tehnickog pregleda ljudi ne bi ni auto vozili kod majstora. Dovoljno je pogledati beogradske fasade, ali i novije zgrade, stepenista, tek poplocane ulice ... i kako sve to izgleda par godina nakon postavljanja. Odrzavanje. Rec koja ne postoji u nasem recniku.

Uostalom - na prste jedne ruke mozes da nabrojis nase ljude starije od 50 godina koji jos uvek imaju sve svoje zube i koji redovno idu na kontrole kod zubara. :-) Vecina ide kada zub zaboli.

E pa ovo je slicna prica. S tom razlikom sto ovde ne boli, nego se zapali odmah. :-)

Na poslu sam pre par godina licno video kako se kupatilski ventilator zapalio. Jeftini modeli nemaju zastitu od blokiranja rotora, a vecina tih ventilatora nema lezajeve, vec koriste klizne caure.

Klime su ipak slozenije, i trebalo bi da mogu da detektuju neispravan rad ventilatora.

Barem moja bi trebalo da moze. Ventilatori unutrasnje i spoljne jedinice imaju sledece prikljucke:

GND
Motor power voltage input 340Vdc
Control power voltage 15Vdc
Speed control voltage input
Revolution pulse output

Znaci, ako bilo koji od ventilatora zaglavi, ili radi losije od ocekivanog, klima bi to trebala da drzi pod kontrolom.
Takodje, prate se tu razne temperature, i ako je nesto van opsega, klima bi trebala to da kontrolise i odreaguje.

Ako su u pitanju elektronika ili elektro instalacije, tada bi istu opasnost od pozara trebalo da predstavljaju ves masine, susilice za ves, moderni sporeti, itd, koji su stalno ili ukljuceni ili na STBY.
Za klime obicno dolaze serviseri, koji u proseku znaju nesto o struji, a gore navedeni uredjaji se obicno pustaju u DIY varijanti, bez servisera.

Sta se desava kada se obican upaljac ostavi na suncu?Jel ekplodira?Naravno to se je vecini sigurno desilo,pukne ali bez vatre zato sto u tom momentu nema varnice da bi se plin zapalio,a kod klima sa R32 a to su sve ove novije u zadnjih nekoliko godina je propan-butan gas,a klima radi na principu kada hladi unutra greje spoljnu jedinicu i obrnuto,stavljanjem na maksimalnu najnizu tem.se sve optereti na max,kompresor ventilator sto od inace 40,a koja je spoljna jedinica izlozena suncu tek je tu rizicnije onda od 60.c krece dodatno zagrevanje sto dovede da se prvo zapali neki elktronski sklop koji izazove zagrevanje cevi koja usled previsoke tem.popusti onda tu strcne zapaljivi R32 i eto pozara,a moguca je i eksplozija.To je moje razmisljanje iako nemam veze sa frigo tehnikom.

2.5 kw je kapacitet manjih klima 7000 btu a ne elektricna snaga, uglavnom kod novijih klima inverterskih elektricna snaga ne prelazi 1kw za 12ku.

sto se tice zapaljivosti, najvec iproblem kod starih klima su neadekvatni zamenski kondenzatori na spoljnoj jedinici, i oni su znali da se zapale kad su stavljeni jefini u popravci

kod novijih r32 klima sam freon je zapaljiv, ima i nalepnica na svakoj koja to pokazuje, i bojim se da ce lose montaze gde freon flisuje sve vise dolaziti na naplatu u ovom obliku....nazalost....

Stavlaju pre gumene licnaste kablove nego tvrde, koliko sam video.
Postoji li razlog za to oko zagrevanja i slicnog?

Naravno,jer se licnasti manje greje u odnosu punog preseka.

U poslednjih mesec dana smo zamenili dva izgorela plastična Samsunga zbog plastičnog kondenzatora.
Jednog "kineza" sa plastičnim kućištem smo spasili, majstor stavio plastični kondenzator i još ga obmotao kartonom da ga obujmica bolje drži 😁

Niđe veze, razlika između licnastog i punog kabla je samo mehanička. Na višim frekvencijama licnasti je bolji, za energetski kabl na 50 Hz nikakva razlika. Licnasti je savitljiv, lakše podnosi savijanje, pun presek je za zidnu montažu.

Ok ali me zanima kako ste utvrdili da je na tom klimom kondezator izazvao pozar?Jer on moze najcesce da probije retko cak i da pukne ali tecnost koja je u njemu nije zapaljiva.

Plastični se prvo istope pa potom i zapale (za 20-ak godina sam se nagledao svega)
Metalni imaju u sebi biljno ulje kao izolator i predviđeni su za rad u toplom okruženju. Kad im dođe kraj, naduvaju se i dolazi do blagog curenja tog ulja.

Na mojoj klimi je menjan kondezator 3 puta , glavni za kompresor .

Prvi put je zamenio moj poznanik koji nije bas specijalizovan za klime ali radi frizidere i zamrzivace .

Prvo je dolazio "majstor" i kaze otisao kompresor da se manje ! Ja njemu kao O.K. i vec sam planirao kupovinu nove , jer mi se zamena kompresora ne isplati .


I onda setim se ovog mog poznanika koga ne bije bas neki glas kao dobrog majstora, ali meni je uvek bio O.K.

Dodje on i kaze mozda je Kondezator. Imam u kolima neki stari od frizidera pa da vidimo da li ce da startuje !


Original bio bas ovakav kakav opisuje Gti2 metalni , sa Biljnim uljem , izdrzao 7-8 godina ! Ima jedno 100 grama nisam merio. Donese covek iz auta stari LG duplo veci , ali mu je struja bila ista. Nikad nisam u zivotu video veci Kondezator !

Taj polovni radio 3-4 godine !

Onda ajde da ne cimam coveka za sitnicu , kad je LG riknuo, odem do prodavnice prve i kupim , uvale mi Italijanski Plasticni ! Neki prcvoljak nema veze sa ovim ali mu podaci kapacitet odgovaraju po deklaraciji !

Namestim ga i brzo je crkao , 2 sezone izdrzao !

Prosle godine kada je trebalo opet menjati , odem do one iste radnje ali mi sada daju "isti " kakav je bio "original ". Metalni isto pise ima biljno ulje .


Mada moram priznati da nisam znao za ovu pricu o plasticnim, tako da covek stalno nesto nauci.

Ni ja nisam znao. Svasta mozes nauciti od nekog ko ima iskustvo.

Nisam znao da propan-butan gas ima formulu CH₂F₂ :))))

Koliko ljudi pročita negde neku glupost i dalje širi bez ikakve provere... bukvalno kao ona priča sa pesmom Šota, koju je davno plasirao Velimir Ilić, a dans su tu izmišljenu priču čak i albanci na Kosovu prihvatili kao istinitu.

Evo poredjenja po zapaljivosti:

R32 (Difluorometan):

Zapaljivost: Pripada klasi A2L prema ASHRAE standardima, što znači da je niskog stepena zapaljivosti, ali može biti zapaljiv u određenim uslovima i pri visokim koncentracijama.

R410A:

Zapaljivost: Pripada klasi A1, što znači da nije zapaljiv. R410A se smatra sigurnim u pogledu zapaljivosti i toksičnosti u normalnim radnim uslovima.

R134a:

Zapaljivost: Takođe pripada klasi A1, što znači da nije zapaljiv. R134a je netoksičan i nepaljiv u normalnim uslovima.

R22:

Zapaljivost: Kao R410A i R134a, R22 pripada klasi A1, što znači da nije zapaljiv.

Propan:

Zapaljivost: Pripada klasi A3 prema ASHRAE standardima, što znači da je visoko zapaljiv. Propan je gorivo koje se lako pali u prisustvu vazduha i plamena.

Butan:

Zapaljivost: Takođe pripada klasi A3, što znači da je visoko zapaljiv. Butan je gorivo sa sličnim svojstvima zapaljivosti kao propan i lako se pali.

Ovo šta je radio ademare sa kondenzatorom za kompresor klime, to sam ja radio sa kondenzatorom za motor veš mašine, pre više godina. Dok su motori bili asinhroni.

Original kondenzator radio koliko je radio, niti se ne sećam tačno, sigurno nekoliko godina, i onda crk'o, i bubanj se jedva pomerao.
Kupim nov kondenzator, namontiram i - motor proradi! Super!

Ali ne lezi vraže! Šta god da sam kupio, šta god da sam namontirao - nije sastavilo više od par meseci. Onda sam počeo da ih kupujem: "daj tri komada"
I tako je bilo sve dok mašina nije otišla na otpad. I dalje imam čini mi se par komada, novih, koji su čekali svoj red za ugradnju.

Mjanjic.
Nisam znao da propan-butan gas ima formulu CH :))))
------------------------------------------------------------------

R-32=Plin ili TNG-LPG odnosno Propan butan gas,znaci da je na tu bazu i za mene je to potpuno isto i iskreno nisam hemicar pa da tumacim modifikovane formule,ili isto kao i ubedjivanja da ce iskopavanje litijuma biti potpuno bezopasno a cak i korisno...I mozda sad ti novi plasticni kondezatori imaju neko lekovito biljno ulje,a od davnina se zna da su se elektroliti zalivali bornom kiselinom.

_{[Ovu poruku je menjao glackop dana 26.07.2024. u 18:38 GMT+1]}

Dosta toga ne znaš.
Propan i butan su ugljovodonici, propan ima 3 ugljenikova atoma (C₃H₈), butan 4 (C₄H₁₀).
R-32 nije ni jedno ni drugo, nego CH₂F₂
Ako te baš interesuje to je metan kome su dva vodonikova atoma zamenjena fluorom.
Fluor je znatno reaktivniji od vodonika - jače se vezuje za ugljenik, pa R-32 nije zapaljiv, za razliku od metana.
Osim toga, fluor i hlor se jako teško vezuju sa kiseonikom, pa su fluoro ili hloro ugljenici otporni na oksidaciju.

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 26.07.2024. u 19:53 GMT+1]}

Ma, to ti je ona priča "ja sam ti laik za hemiju, meni je to sve isto", i ona šire unaokolo priču onima koje mrzi da pogledaju na internetu o čemu se radi (a svi imaju telefone od ko zna koliko evra), i ono što je najgore, ti istu tu priču prenose dalje, i na kraju 80% ljudi misli da je stvarno u pitanju propan-butan.

Ali, na stranu ovo u vezi R32, i nije toliko bitno, nego što se tako šire i dezinformacije o mnogo važnijim stvarima, i to nije samo u Srbiji, nego je u mnogim zemljama tako. Kao da neko smišljeno "trenira" narod takvim glupostima da jednostavno ogugla na sve ili da proveri koliko je narod naivan, pa onda to koriste kompanije (marketing), političke strane, itd.

Dobro znaci R-32 nije zapaljiv i klime se pale zbog plasticnog kondezatora,neka bude tako.

On-off klime imaju kondenzator kompresora, a na R32 su uglavnom inverteri (koji ga nemaju).

Gti2 tako je,ali sad da pitam ove gore hemicare par pitanja...Zasto invertorske klime nemaju kondezator,i koja je razlika izmedju AC i DC klima?Molim bez Guglanja samo iz glave.

Da si studirao elektrotehniku ili bar išao u srednju elektrotehničku školu, znao bi :)

Ja to znam i sa osnovnom skolom :)

AC/DC je jedna mnogo dobra grupa, iz Australije. Evo, u toku je evropska turneja povodom 50-to godišnjice osnivanja i rada.
Kad su smišljali ime grupe, verovatno nisu mogli da smisle neko dobro ime, ali tu je bio neki adapter, pa su na njemu videli AC/DC i - bingo! To je to!

---

Ali, ajde, šalu na stranu, da ti objasnim neke tehničke stvari:


AC - Alternative current ili NAIZMENIČNA STRUJA (ona iz zida, svejedno dal' je trofazna ili monofazna)
DC - Direct current ili DIREKTNA STRUJA (ona iz baterija, akumulatora, ili iz zida, ali preko adaptera, tj. ispravljača)

Ako kompresor pogoni motor na naizmeničnu struju, onda je to AC klima. Onda motor ima kondenzator koji je neophodan za start i rad. (kondenzator "pomera fazu", ali to sad nije previše bitno)
Ako kompresor pogoni motor na jednosmernu struju, onda je to DC klima. Onda mora biti ugrađen i ispravljač, tj. ispravljačke diode. A motor ima četkice.
Ako kompresor pogoni inverterski motor na jednosmernu struju, onda je to Inverter klima. Nije potreban kondenzator za rad, niti ima četkice.

Svaki motor ima svoje prednosti i mane. U zavisnosti od potrebe, namere, tehničkih specifikacija, budžeta (planirane cene proizvodnje) ugrađuje se ovaj ili onaj motor.

---

Istini za volju, treba još pomenuti da postoje i naizmenični motori koji nisu indukcioni "kavezni", nego imaju četkice.
Dakle, nemaju kondenzator, nego četkice. Oni mogu da oslobode veću snagu, i imaju regulaciju snage/obrtaja.

Naravno, postoji još čitav niz drugih, različitih elektromotora koji su svoju primenu našli u raznim uređajima.
Čovečanstvo pokreću elektromotori!

---

Paralela sa veš mašinama

U veš mašine se do pre oko dvadesetak godina ugrađivao skoro isključivo kavezni indukcioni motor (Teslin), koji je radio na mrežnu struju 220V 50Hz
Prednosti: jednostavan, jeftin, nema četkice, tih, neuništiv (90% motora nadživi veš mašinu)
Mane: za pokretanje i rad je potreban kondenzator (već više puta pomenut), ne može da se reguliše brzina, ne može da oslobodi veću snagu za isti gabarit motora.
Posledica pomenutih mana: mašine su imale do oko 600 obrtaja centrifuge, a količina veša do oko 5kg.

Onda su proizvođači taj batalili pa su uveli motor sa četkicama
Prednosti: može da oslobodi veću snagu za manji gabarit, može da se reguliše brzina, nema kondenzator
Mane: ima četkice koje se troše, bučan je, skuplji je, nije pouzdan kao indukcioni
Rešene prethodne mane: mašine sad imaju do 1.400 obrtaja centrifuge, a količina veša ide do 10 i više kg. Sve to omogućava snažan motor.

Onda su proizvođači taj batalili pa su uveli jednosmeran motor bez četkica "brushless" ili "inverter"
Prednosti: može da oslobodi veću snagu za manji gabarit, može da se reguliše brzina, nema kondenzator niti četkice koje se troše, tih je i pouzdan
On takoreći nema mane, osim što je skup.
Rešene prethodne mane: tih je i nema potrošne četkice. Čak i manje troši struje, tj. veći mu je stepen korisnog dejstva.

---

Brushless tj. inverter tehnologija bila je poznata od samog početka istraživanja struje i elektromagnetizma. Doduše nije imala taj komercijalni naziv.
Ali, moralo je da prođe mnogo godina dok tehnologija proizvodnje stalnih magneta nije uznapredovala, i omogućila izradu veoma, veoma jakih magneta (neodijum i slično) koji su bili dovoljno dobri za ugradnju u motore za belu tehniku.

Takođe, možda si čuo, sad se i ručni alati prave u brushless tehnologiji (isto što i inverter).
Te bušilice/šrafilice/odvrtači imaju relativno male ali veoma jake motore, bez četkica - trajne i pouzdane, koji troše manje struje i štede bateriju.





_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 30.07.2024. u 12:46 GMT+1]}