Taj sjajni sloj je glazura (najverovatnije).
Na nepečenu glinenu posudu nanosi se sredstvo za glaziranje koje najčešće sadrži silicijum dioksid ili neki sličan materijal.
Posuda se peče zajedno sa nanetom glazurom, a glazura se topi i zaptiva pore na glini, tako da posuda postaje nepropusna za tečnosti.
Takođe, glazura je inertna, pa ne menja ukus hrane.
Bukvalno, glazura predstavlja izuzetno tanak sloj staklenog materijala na glinenoj posudi.

Ako si bio u onim ruskim radnjama Svetofor-Mere, video si da prodaju posude , Turske proizvodnje koje nemaju nikakvu glazuru . Ja nisam hteo upravo zbog toga da kupim !

Sta ce mi posuda bez glazure !

Odavno imamo glazirani pekac i u njemu pecemo prebranac, zapecemo punjene paprike itd.

Nikakav drugi osim glaziranog ne koristimo za pecenje.

Ta neglazirana posuda, kao saksija bi navodno trebala da se necim podmazuje , ali to nije sta mi treba . Premasna hrana zbog lose-jeftine posude.

Možeš da koristiš do mile volje. To su odlične posudice a i glazura je odlična. Vodonepropusnost je njena uloga.

Jedino, pazi: kad se glineni sudovi stavljaju u rernu, rerna mora biti hladna, i postepeno zagrevanje rerne dovodi i do postepenog zagrevanja zemljane posude.
Ako staviš zemljani sud u vrelu rernu, onda 'oće da popuca ili sam sud i/ili glazura.

Te činijice su i veoma dekorativne, za trpezom, eto za neku salatu, sos ili kakav drugi prilog.

Neglazirano posudje i te kako ima svoje prednosti kada se radi posudama tipa sačeva i sl. Jeste teže za održavanje, ali hrana sprmljena u njima pogotovo na žaru ima mnogo bolji ukus nego kada bi se sve isto spremilo u glaziranoj posudi.

Nije loše pramzati posudu mašću pre spremanja (ništa preterano) mada ako se sprema nešto sa dovoljno vode u sebi (kao prebranac) onda nema potrebe za mašćenjem.
Ovakve posude ne bi trebalo prati deteržntom već samo sa vodom eventualno sitan pepeo ako je nešto zagorelo. Neko nakon pranja namaže mašću mada ja to ne praktikujem. To je više za posude, kotliće od livenog gvoždja da ne bi rdjale.

Java ne bih se složio da se ovakve posude moraju postepeno zagrevati u rerni. Dovljno su one otporne na viske temerature barem toliko da im tih 250 °C ne može ništa. Možda treba malo povesti računa ako se sprema na žaru jer tu temperature umeju da bude dosta više. Ipak meni za ovih 15+ godina spremanje hrane u zemljanim posudama samo se jednom desilo da je posuda naprsla, ali su okolnosti stvarno bile ekstremne. Bilo je zatvoreno ložište, vatra prejaka plus postjeći žar, dobar protok vazduha i još je sač ostao bez vode i hrana izgorela. To je jedni put da mi je neka zemljana posuda pukla zbog visoke temperature. Veoma je teško ugrejati zemljanu posudu pogotovo sa hranom u njoj dovljno brzo da dodje do pucanja. U običnoj rerni čak mislim da to nije ni moguće osim ako već ne postoji neka pokutina ili greška u izradi posude. Po meni samo treba voditi računa da se vrela posuda ne polije vodom. Tako će se mnogo lakše postići taj temeraturni šok.

E jeste sve u stanu imam pepeo, zar i sac

@dusanboss, ne radi se o (ne)izdrzavanju visoke temperature vec o neujednacenom zagrevanju (jedan deo posude se zagreva brze od drugog). To moze dovesti o pucanja jer se zagrejaniji deo siri vise. Slicna stvar se moze desiti i pri hladjenju.

Isprobana posuda I položen ispit ( iz termodinamike ) , u razvučeno testo složena slanina , kačkavalj , duvan čvarci , semenke .....
Evo po fazama :









_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 28.09.2024. u 19:34 GMT+1]}

Ovo dijetalno, sa sve "golicom "