Nisam čitao tekst ali da tzv. "Evropa" nas i Ukrajinu doživljava slično - to me ne čudi..

Sto se Nemacke tice, nema tu neke specijalne zavere - jako je tesko tamo zapoceti bilo kakav veliki projekat, pogotovu ako ima ekoloske ili neke druge implikacije koje negativno uticu na kvalitet zivota ili cene nekretnina u okolini projekta.

To su lokalne inicijative koje mogu da budu vrlo zaguljene, npr secam se da jedna mala deonica auto puta A8 i dalje nije dobila prosirenje na 3 trake po smeru zato sto lokalno “selo” ne zeli nista drugo osim tunela (koju stotinu miliona EUR vise). Isto tako, nacionalna zeleznica se nije upustala u gradnju posebne mreze brzih pruga, zato sto su znali za muke koje ce imati sa sporovima.

Što se tiče auto puta, i kod nas, nekad dok smo živeli u uređenoj državi, su biolozi pregledali metar po metar kvadratni, pa tek kad utvrde da nema ugroženih i endemskih vrsta, i daju potpis, tad se gradi.

Danas auto put projektuju ko staljin što je projektovao trans sibirsku železnicu, uzmu lenjir i povuku pravu liniju, onda na terenu krivudaju ko više plati da se izbegne njegovo imanje. Jedan auto put će nam se zvati "osmeh Srbije" ...

Kako nas gledaju mimo Evrope vidi se na primeru čukaru peki, domaći rakovica mining, pa makedonski minig eksplorejšn, pa kanadski truleks, dok nije dospeo do zi đin zlikovaca. Kanađani kupili rakovicu za nagradu, a kinezi makedonsku firmu. Sve po zakonu iz yu 3% rudne rente koji je štitio Aliju Sirotanovića da ne daje mnogo državi i kad iskopa ugalj ima i za platu. U Argentini renta 47%.

Eh da imamo i nuklearnu elektranu u zi đinu, ne brinite bezbedna je :) neka mini, ne gomila nuklearni otpad, nego se cela zameni novom iz kine. Zato s vremena na vreme drve o zakonu o nuklearkama. Jer su sve mimo zakona i propisa. Kao što su i sve zgrade bez građevinske dozvole, proširenja, i selo Krivelj će da pregaze koje je protestvovalo i blokiralo put 80 dana letos, mimo bilo kog medijskog servisa naravno.

Mislim da je pogrešno tumačenje citirane rečenice na engleskom, sve pomenute lokacije su pogodne za "large-scale mining", ne samo Ukrajina i Srbija, jer za to je prvi uslov da ima dovoljno naslaga da bi takav projekat bio isplativ.
Tek na drugom mestu su onda analize o zaštiti okoline, podzemnih i površinskih voda, da li u blizini ima naselja, itd.

Ne znam koje su procene za Srbiju, ali čak i da imamo milion tona litijuma, to je prema sadašnjim cenama oko 13 milijardi dolara, a sama država teško da bi videla 5% toga. Čak i da je 10%, to je opet 1.3 milijarde na period od najmanje 10 godina. Toliko može da se izveze sušenih šljiva ili nečeg drugog što se može proizvesti u tom kraju, a nakon toga nam ostane netaknuta priroda i potencijal za dalje širenje poljoprivrede.
Na nekim portalima ima zlonamernih komentara u kojima se postavlja pitanje zašto sada ne izvozimo više poljoprivrednih proizvoda - odgovor na to pitanje treba tražiti u kartelizaciji izvoznih poslova, a zbog onih koji su odgovorni za to Srbija ne bi imala nikakve značajnije koristi ni od tog litijuma.

Pa onaj visokonaponski Südlink sto je trebalo da poveze sever i jug zemlje nije napravljen jer je ekipa iz Bavarske nasuskala neke neuke seljane te su se ovi pobunili, izasli na ulice i rekli nece nama djavolski elektroni iznad glave da trce. Tesko za poverovati, ali ovo je istinita prica i tek sada je projekat reaktiviran, ali ce izgleda kabal da ide ispod zemlje sto je mnogo skuplje :)

Ne bih rekao da sam pogrešno protumačio, znaš onu čuvenu rečenicu iz proročišta u Delfiju a pred bitku: Ići ćeš pobediti nećeš poginuti, nešto na tu foru, pa u zavisnosti od toga gde se stavi zarez dobija se značenje da će pobediti ili da će poginuti.

Tako i ovde, nabrajanje depozita je završeno sa and i zarez, a Srbija i Ukrajina izdvojene kao "pogodne" za large scale projects. Takođe svi prethodni depoziti su navedeni poimence pokrajina gde se depozit nalazi (Ekstramadura, Carinthia, Uper Rhine, Alsace) a samo Srbija i Ukrajina onako đuture, cela zemlja je pogodna, samo se ne zna po kom kriterijumu, valjda po korupciji. Takođe Srbija i Ukrajina su povezane još jednim veznikom "and", large scale se odnosi na njih.

"There are also lithium deposits in Extremadura in Spain, Carinthia in Austria, the Upper Rhine in south-west Germany and Alsace in France, Serbia and Ukraine that are suitable for large-scale mining."

Da je kao što pišeš rečenica bi izgledala ovako nekako:

There are also lithium deposits in Extremadura in Spain, Carinthia in Austria, the Upper Rhine in south-west Germany, Alsace in France, Jadar in Serbia and xyz in Ukraine, that are suitable for large-scale mining.

Tj. bilo bi samo jedno "and" na kraju nabrajanja, pa bi se deposits i large scale odnosilo na sve nabrojane?



E pa lokalna zajednica se uvek prva pita, bili uki ili neuki, ne bi voleo da neko traži naftu u tvom dvorištu bez tvoje dozvole?

Ali ne mogu da odolim a da ne pitam na koji način je to projekat "skuplji" ako kabal ide ispod zemlje? Plaćaš svojim firmama da kopaju i polažu, radnici tvoje firme troše u lokalu u tvojim prodavnicama, one plaćaju porez tvojoj državi, tj. to je neka da kažem unutrašnja ekonomija gde se samo pare vrte između građana i države, na koji način je to skuplje?
Ne podižeš metalne dalokovode, koji koštaju ako ih uvoziš, ne treba ti stručna radna snaga za iste, zapošljavaš više ljudi za kopanje, i to po mogućstvu migranata, smanjuješ nezaposlenost, državi se isplati da smanji nezaposlenost, jesi li siguran da polaganje kabla u zemlju zapravo nije i jeftinije i bolje?

Jok, batice, ne znaš englesku gramatiku.
Ako meni ne veruješ, probaj da ubaciš u Word rečenicu, pa pusti proveru:

Mm jok, a ti ne znaš da čitaš ili si maliciozan, primedba nije oko gramatike, ili pravopisa, nego oko semantike to jest značenja, nek sam pogrešio sa zarezom koji se ne stavlja pre then, ostatak važi, četri lokacije su navedene kao posebna celina, i preostale dve kao posebna, ispred prve četri piše depoziti, iza druge dve large scale ..

Osim toga moj Word 2010 samo prijavi da reč Jadar nije dobro napisana tj. nije engleski, i predlaže zamenu Radar, a ovaj on line ai spel checker ne nalazi ništa problematično ..

Grešiš, ali silno grešiš.
evo i ChatGPT kaže isto.

Velika razlika je samo što u našoj diktaturi , predsednik nastupa kao maneken strane rudarske kompanije, bez obzira na potencijalne katastrofalne uticaje na zdravlje ljudi.
U ovim drugim zemljama, osim Ukrajine, nigde ni ne pomišljaju da počnu eksploataciju litijuma zbog uticaja na prirodnu okolinu i protivljenje ljudi koji žive u okolini potencijalnih rudnika.

Mislim da ne grešim.

Na stranu što si u originalnu rečenicu uneo jedan zarez i sad proveravaš da li je tom zarezu mesto tu, što je i dalje pravopis, moja intervencija, a da bi rečenica bila ono što mjanic tvrdi da govori, a to je da se large scale odnosi na sve nabrojane, je bila da se izbaci jedno "and", ono ispred Alzasa, zato što da je neko hteo da nabroji sve lokacije koje su depoziti i pogodne za large scale, naveo bi ih u jednom cugu, sve zajedno nabrajajući do kraja, i veznikom and odvojio samo poslednju nabrojanu stavku, a to je Ukrajina ...

"Kada uzmemo u razmatranje nabrajanje, potrebno je naglasiti da isto može imati tri vida: nabrajanje bez veznika (Primer 1), nabrajanje zaključeno veznikom (Primer 2) i nabrajanje sa ponavljanjem veznika, u funkciji isticanja (Primer 3).
Primer 1: Doneli su cveće, slatkiše, poklone...

Primer 2: Marko, Luka i Đorđe su popili čaj.

Primer 3: I mobilni, i novčanik, i torbu – sve su mi ukrali.

Njena rečenica je primer 3. nabrajanje sa ponavljanjem veznika radi isticanja, jednim "and" (Alzas) se završava nabrajanje depozita, drugim "and" (Ukrajina) se ističu Srbija i Ukrajina kao pogodne za large scale ..

Rečenica je ekvivalentna sa na primer:

U dolini Jadra gaji se hibridni kukuruz, pšenica belica, blagorodni vinogradi, krompir za sirotinju i (and) lepe trešnje, bosiljak i (and) korijander koji su začinske biljke.

Očigledno je da se začinske biljke odnosi samo na bosiljak i korijander, a ne na kukuruz i krompir koji to nisu.

Kao što vidiš, u ChatGPT sam uneo rečenicu tačno onako kako piše u članku i pitao da li treba zarez pre "then" - ne treba.
I nemoj da mi daješ primere iz srpskog, u pitanju je engleski tekst.

A evo i prevoda na engleski onog satiričnog videa na nemačkom, o rudniku kobalta u Kongu. Ovako i nas vide Nemci, ne bi im ništa smetalo da i mi šaljemo decu u rudnike, da bi oni vozili električne automobile.

Welcome to your cobalt mine, dear Ann-Kathrin from Hamburg Blankenese!
Here in the Congo we mine the raw material for the batteries of your electric car... ... and work day and night for your carbon footprint!
Hey guys!
Ann-Kathrin will soon be able to get her Frappuccino to go in a climate-neutral way!
Yaaaaaaay!
Hey, Garçon, I can't hear you!
Yay, everything for Ann-Kath...
Oppala, tunnel collapsed!
Well, cobalt dust is not broccoli.
It's highly toxic.
Nobody can afford these respiratory masks with two A2P filters and air space indicator.
Advantage: less plastic waste!
Oh yes, children and careers don't have to be mutually exclusive in the 21st century.
We even have quite a few children who have careers.
They would have loved to go to a Fridays for Future demonstration, ...
...but it's not possible.
Far too much work. But luckily you can drive to the demonstration with your children in your new electric car.
Oh, lunch break.
Whether there is something decent to eat here is a gamble every day.
But between you and me, Ann-Kathrin: It's no different in European canteens.
Woooooo! Yaaaaaay!
What's going on there? Tesla at a record high!
The good feeling of knowing what you're working for is more important than rancid millet porridge anyway!
Yaaaay! Great!
When we workers have shoveled the cobalt out of the ground, it ends up... ...with us militias, dear Ann-Kathrin!
And believe me, no coaching motivates more than having militiamen breathing down your neck!
We sell the cobalt to the Chinese traders. And with the proceeds we buy...
... weapons for the civil war.
Like this one!
This one is cool! Can I have a go? The Chinese sell the cobalt to the battery manufacturers, who in turn supply their batteries to VW, Tesla & Co. And that's how the cobalt finally comes to you.
Dear Ann-Kathrin, we congratulate you on your new electric car and hope that thanks to our help it will drive... ...and drive and drive! Best wishes from the heart of the energy transition!
And by the way: your colleagues from the diamond mine have asked me to congratulate you on your engagement.

Ti šta si pitao to si i dobio odgovor - ispravan. Možda te zbunilo pominjanje Delfi proročišta i zareza. Međutim, opet ponavljam, moja intervencija da bi rečenica bila ono što mjanic tvrdi nije dodavanje zareza, zapravo sa tim zarezom sam pogrešio, očigledno zarez ne ide ispred then, nego je intervencija izbacivanje jednog "and" ispred Alzasa, gde se završava nabrajanje lokacija sa depozitima, ali koji nisu predviđeni za large scale, kao što Srbija and Ukrajina jesu ...

Da probam da istaknem, ovo je originalna rečenica, bez zareza ispred then:

"There are also lithium deposits in Extremadura in Spain, Carinthia in Austria, the Upper Rhine in south-west Germany and Alsace in France, Serbia and Ukraine that are suitable for large-scale mining."

Rečenica ima dva veznika, koji rečenicu organizuju u dve celine, 4 lokacije sa depozitima, kojima su navedena imena depozita, i dve lokacije large scale, gde su navedena samo imena celih država. Da je neko hteo da nabroji sve lokacije sa depozitima, i pogodne za large scale napisao bi ovako:

There are also lithium deposits in Extremadura in Spain, Carinthia in Austria, the Upper Rhine in south-west Germany, Alsace in France, Jadar in Serbia and xyz in Ukraine that are suitable for large-scale mining.

Ovaj put bez zareza ispred then.



Verujem da je logika sa nabrajanjem ista, o čemu sam naveo i primer, možda grešim ...

Majore cela tvoja tema je fantazija.

Svi su pogodni, ali to ne znaci da svi oni hoce !

Nema nikakve skrivene misterije u tekstu !

GREŠIŠ!!!

Upper Rhine in south-west Germany and Alsace in France su stavljeni sa AND zato što su to dve regije KOJE SE GRANIČE.
Toje isto kao da kažeš da se nalazište litijuma nalazi na granici Srbije i Bosne.
Ono AND između Srbije i Ukrajne je zato što su to poslednje dve zemlje u nabrajanju.
Then u engleskom nije uvek reč koja predstavlja početak ZAVISNE rečenice, kojoj bi prethodila zapeta. U tu svrhu se koristi WHICH.
U navedenoj rečenici THEN se odnosi na ceo prethodni spisak zemalja i regija.

Preduhitri me ademare, za sve te zemlje i regione je poznato da imaju potencijal, u Nemačkoj je još i najveći depozit, čak imaju i litijum iz hidrotermalnih izvora, ali oni su pametni i NEĆE DA UNIŠTAVAJU ZEMLJU.
Nas su prodali zlikovci na vlasti.

Kaze da pola mladih hoće da ode na zapad.

Ako oni budu glasali na referendumu, njih baš briga koliko će ovde bitizagadjenje.

Simpatično, ali ako zarez ne ide ispred then, nema nikakvih prepreka da ide ispred poslednjeg and u nabrajanju. To jest trebalo bi jedan posle Serbia, ako je to sve jedno te isto nabrajanje, ovako:

There are also lithium deposits in Extremadura in Spain, Carinthia in Austria, the Upper Rhine in south-west Germany and Alsace in France, Jadar in Serbia, and xyz in Ukraine that are suitable for large-scale mining.

I opet kažem, rečenica je i stilski obrađena tako da su 4 zemlje nabrojane sa njihovim depozitima precizno, a Srbija i Ukrajina đuture.



Ceo prethodni spisak od dve zemlje do prvog zareza, jasno ko dan ...

Zerez ide pre poslednjeg and: "The high school marching band was plagued by many disappointments over the weekend when the bus they were traveling on got a flat tire, the competition they were performing in rained out after the first round, and the trip home took twice as long due to the rain."

Liste stvari su već odvojene i organizovane odgovarajućim konjukcijama, u ovom slučaju and: "I love to make bacon and eggs, biscuits and gravy, and toast and jelly for breakfast."

Čovek ne pravi jaja, slaninu, tost i žele sve zajedno, nego jaja i slaninu, a takođe tost i žele. To su posebne celine. Srbija i Ukrajina nisu nikakva celina, i ne graniče se kao Rhine i Alzas, onda bi trebalo zarez posle Srbije ...

OK, ne moramo se raspravljati o tome, samo sam napomenuo da se verovatno to "large-scale" odnosi na sve, upravo misleći da su pre Srbije dve nabrojane regije nekako povezane (kao da kažemo npr. Boznia AND Herzegovina, iako se u ovom slučaju radi o oblastima dve države).

Ali, nije to suština teksta, već da se i dalje poteže priča o litijumu, a recimo u SAD jedna firma razvila baterije koje ne samo da nemaju litijum, već nemaju ništa od retkih metala. Sad je pitanje koliko će trajati "ispitivanje i testiranje", ali ako im kinezi totalno spuste rampu na litiju, to ispitivanje i testiranje će maksimalno skratiti, ipak se ne radi o raketi za slanje astronauta na ISS ili nuklearnom reaktoru, plus neće imati razloga da se oteže sa uvođenjem u proizvodnju kako bi se maksimalno iscedio profit na prethodnoj tehnologiji (litijum).
Natrijum i ova alternativa (kalijum ili šta već) nisu pogodni za manje uređaje, posebno mobilne telefone, ali litijum za te baterije može da se dobije reciklažom starih baterija.

Ma ne moramo se raspravljati ni o čemu, ali meni to nekako bilo najzanimljivije, da ne postavljam mapu Nemačke pored Srbije znaš koliko je površinski veća, pogledao sam u međuvremenu i mape distribucije litijuma u Evropi, deluje da ga svuda ima više nego kod nas, na toj površini i ozbiljnim depozitima se odlučuju za produkciju 10.000 tona godišnje, u vezi sa Jadrom kod nas su pominjali neke sumanute cifre, 1100 tona kiseline dnevno, 50.000 tona litijum karbonata, 800.000 tona borata ... Bajke o najvećem nalazištu u evropi i drugom u svetu su laž, ali to nije izgovorila firma, nego nazovi "naši" političari.



Opet, kao da sam na više mesta pročitao da je reciklaža litijumskih baterija toliko komplikovana da je praktično nemoguća, ili bar neisplativa ..

Majore, odakle ti informacija da je rudna renta u Argentini 47%? Na šta? Na belo ili žuto?

Renta nije ista na ugalj i bakar.

Rudne rente su kod nas na so 1%, ugalj 3%, metale 5%, naftu i gas 7%, poređenja radi na naftu i gas u Hrvatskoj 12%, Sloveniji 18%, Rusiji 22%, ekološki osveštene zemlje, čitaj one koje čuvaju i neguju svoje resurse idu i do 25 - 30%, pa me ne bi čudilo ni to 47% što sam pročitao negde za Argentinu, a vezano isključivo za litijum, koji kopaju u pustinji naravno, a ne na plodnom zemljištu i gde žive ljudi, a i slaže se sa mojim viđenjem da bi rudna renta trebalo da bude 97% a 3% da iznesu iz zemlje.

Ali da se vratimo na zemlju i kako nas gledaju mimo Evrope, NIS ne plaća ni tih predviđenih a minimalnih 7%, nego po ugovoru iz 2008 samo 3%, 7 puta manje nego u matičnoj zemlji, a taj ugovor mlogo zapetljan, završiće se "kad se investicija isplati" i "kad dovedu južni tok", od koga se odustalo, al doveli Turski tok. Otprilike ovde negde se uključe oni da mi objašnjavaju da ovi jedni kao hoće da nam otmu *Kosovo, a ovi drugi kao nedaju, i mi tako kao ping pong loptica između njih uživamo.

I da začinimo tu u NIS sedi danica drašković i prima mesečnu platu u visini mog godišnjeg budžeta. Sad se sigurno pitaš ko je dotična, ne znam da l se sećaš iz devedestih bio neki zabrađeni čupavi ko iz filmova veljka bulaića četnik, pisac, ovaj političar, ovaj pisac, i on se kao borio protiv komunizma, pardon protiv s milošević, koji je kao bio komunista, pardon socijalista, e pa njegova žena. I dan danas ih zovu na molitveni doručak u belu kuću jer su pobedili komunizam.

I vrhunac i zi đin i nis sami sebi određuju koliko su zaradili te godine, i koliko će rente platiti, a naše servilne poslušničke institucije se nisu usudile nijednom da uđu unutra i provere bilo šta ...

Još kad bismo znali kako se koncentrat rude bakra izvozi u Kinu, a Srbiji se plaća nakon što tamo u Kini urade analizu kvaliteta.

To je kao da mi neko prodaje rakiju ili vino, ali ja mu platim tek nakon što uzmem celu količinu pa analizu uzorka uradim u mojoj laboratoriji... mada, u tom slučaju prodavac može da raskine ugovor ako nije zadovoljan cenom, u slučaju Srbije i ugovora sa Kinom ne znam kako ide, ali znam da nemamo transparentno sve podatke o tome koliko Srbija na kraju dobija od te rude, a posebno što se uz izdvajanje bakra iz rude dobija i zlato kao nusproizvod, koji dodatno povećava profit.
Samo u zemljama kao što je Srbija prolazi priča "ranije je RTB Bor bio stalno u minusu i država je morala da pokriva minuse i kredite, sad bar ništa ne dodajemo iz budžeta".

Po toj logici, pošto ulažem auto koji mi ne donosi nikakav prihod, najbolje je da ga uzme komšija i vozi, onda ću biti pošteđen troškova za gorivo i održavanje, još ako mi komšija plati i registraciju auta, veselju nema kraja ;)

Majore, pitanje je bilo konkretno.
Negde si pročitao? Gde?

Uvek volim da ponovim da kad je rudnik bakra Bor otvoren dinar je po prvi put postao konvertibilna valuta i počeo da se menja za franke, dolare, marke ...



Pratim te ekološke teme, i samo se nerviram, pa sam negde pročitao, verovatno na društvenim mrežama, nisam izmislio. Ako baš insistiraš mogu da pokušam da potražim. Mada koliko sam razumeo tu je uvek igranka, renta mala a porez visok i obrnuto. Uopšte uzev informatičko doba karakteriše da ne možemo da dođemo do relevantnih informacija kad je bilo šta bitno u pitanju. Možemo da vidimo da je nečija maca ili kuca isplazila jezik i bila baš simpatična. Dok nam rudarski kop ne dođe pred prag.

Cile 40 % , Argentina 3 %


https://radar.nova.rs/ekonomij...rceg-litijum-srbija-rio-tinto/

Dragi ademare, najlepše hvala za link.

Pre ovog posta i linka bio bih spreman da se zakunem da si ti jedan od poslednjih trolova na forumu, sad vidim da si ti jedan od onih koji pravi odgovor daje samo u direktnoj i ličnoj komunikaciji.

Hvala!

Majore, gde je 47% za Argentinu?

Ajde kad se nalupavaš na forumu Matematika.
Ne znaš, ali hoćeš odgovore.
Mogu da razumem.

Ali ga ovde baš lupaš.

Ostavio sam link zato sto je u istoj recenici Cile 40 .

Znaci ko procita moze da zapamti jedan deo, i da permutuje.

Tako da 40 ili 47 je jako slicno u odnosu na nasih 3 %. I to je poenta , Ako nije u Argentini 47, jeste u Cileu 40 , a i jedni i drugi vade Litijum iz pustinja iz vode. Te drzave su granicne i verovatno su i oblasti bliske.

Rudna renta zavisi koja drzava kako izpregovara.

Mi smo mogli i njima da damo 3 % samo da kopaju ?

_{[Ovu poruku je menjao ademare dana 17.09.2024. u 22:34 GMT+1]}

A ti znaš koliko smo im mi dali?
3%? Na šta?

Čile i Argentina se baš lako pobrkaju.
Kao i 3, ili 40 i 47%.

Baš je slično.

Da li smo spomenuli Norvesku ?

Znaci na naftu i gas 22% korporativni porez i specijalni porez(mislim da odgovara ovoj rudnoj renti) 71.8%, sto u krajnjem rezultatu daje ukupni kombinovani porez od 78% za firmu koja roksuje po norveskoj nafti i gasu.

@ miki069

Nisi razumeo sta pise ko je kome sta dao !

Kad razumes sta pise javi se !

Odgledajte celu emisiju ako već niste, ali evo desetak minuta baš o renti (u 22 minutu počinje, ne mogu postaviti sa odabranim vremenom)

Na društvenim mrežama.



Pa, dobro, ne bi ja više .. uživaj.