Imam ja, ali do sada nisam našao rešenje.

Za jedan mali prozor (najmanji i najprljaviji) kupio sam drugo staklo (dvostruko, zaptiveno) i zamenio. Nije bilo previše skupo, a zamena je jednostavna.
Ove druge prljave prozore za sada ignorišem i nadam se da će da upali pravilo Homera Simpsona: "Ako problem dovoljno dugo ignorišeš, možda se reši sam od sebe"

Samo zamena stakla tu pomaze.
Staklo je popustilo i vise nisu hermeticki zatvorena, usla je vlaga.

Niko to nece da otvara i da cisti, ne isplati se.

Stakla se lako menjaju, naruce se po meri i samo se skinu lajsne i stavi novo,

To sa zamenom stakala znam i ja, ali to je verovatno 600-800 evra.
Pitam za neki sistem bez razdvajanja stakala. Vidim da je ovo čest
problem po zapadu i da buše rupe i ispiraju unutašnjost, za to pitam

Te YT klipove sa bušenjem stakla sam i ja gledao.

Nije baš trivijalno bušiti staklo, ma kako lako to izgleda na YT klipu.
To sam radio nekoliko puta, i uvek mi se dešavalo da se parče stakla odlomi pred sam kraj bušenja rupe. Ili staklo prsne, celo.
Takođe, kroz tu malu, da izvineš - rupu, pa ne znam, nisam siguran kako bi se staklo opralo.
Možeš da nakvasiš rastvorom vode i deterdženta, ali ne možeš da istrljaš, obrišeš.

Ja sam zaključio da su to ćorava posla, i YT ložane.

Meni nije poznato to o cemu pricate o busenju stakla... dajte neki link

A i nemoguce da su ti sva stakla popustila i da mora da se sve menja pa da kosta tih 800eura

Izmedju dva sloja stakla ide aluminijumska lajsna koja je punjena kuglicama koje regulisu vlagu (to su one kao u kutijama za cipele)
ne znam kakvo ispiranje to moze da resi?

Tehnicki bi moralo da se skine staklo, da se razdvoji, i lepo ocisti od starog silikona, perfektno opere i stavi nova lajsna...

to je uzasno glup i nepotreban posao, i nikako ne moze biti jeftiniji od stavljanja novog stakla.

Javo,
ne busi se staklo, nego aluminijumska lajsna i crni silikon izmedju dva stakla.
E sad cime se to ispira i kako-tj koliko dugo se susi je pitanje za milion dolara.

Nema tu pomoći. Samo naručiti nov sendvič kod proizvođača prozora. Kao da ste razbili prozor, pa mora novo staklo.
Unutar te alu lajsne su one silika gel kuglice, što ih ima u kesicama na kojima piše ne jedite ih, -a tako bi svako hteo!
E, te kuglice kad se zasite vlagom zbog propale izolacije moraju nove, zato ništa tu ne pomaže osim novog.

Sve ima svoju cenu, nekada je taj "izopan" bio iz dva drvena rama sa po jednim staklom na svakom, ramovi jedan unutar drugog, i taj unutrašnji je mogao da se otvara, sećam se toga u jednoj školi. Jedini problem je bio što je rastojanje između 2 stakla veće nego što bi bilo optimalno, plus taj drveni deo prozora nije bio baš neka izolacija, plus to sve nije dihtovalo kako treba.

Kod PVC prozora izopan stakla se uglavnom dodaju nakon ugradnje, jer je tako lakše, dakle, izopan može da se skine i ne mora se bacati, verovatno postoji način da se stakla odvoje i da se potom sve očisti i stave nove lajsne. To što je nekoj firmi lakše i isplativije da proda novi izopan nego da taj "reparira" je neka druga priča.

Ovaj ga je raskupusao

Ovi ispiraju

Ovaj je prikazao potpuni besmisao tog procesa...da ovako bi izgledala ta "popravka"
Da je bar stavio nove lajsne....nego je i to "popravio"

a ova druga dva klipa se svode na busenje dve ventilacione rupe sa spoljnje strane stakla i ispiranje alkoholom.
Posle toga taj prozor ostaje bez ikakve izolacije kao obican prozor sa jednim staklom.
Naravno da posle nece kondenzovati kad je prozor busan.

Ja bi ovakvog majstora isterao iz kuce.

Bušenje stakla, naročito sa spoljne strane je poprilična glupost. U svakom
slučaju ne bi se složio sa tobom da to postaje kao jednostruko staklo.
Gomila drvenih prozora iz osamdesetih imaju dva stakla u dva spojena
rama koji se koriste kao jedno krilo. Ako misliš na neki izalocini gas on je
odavno otišao iz prozora koji prima vlagu, a ako staklo ima neki termo
premaz on ostaje gde je bio osim ako ne ispereš nekom jačom kiselinom.
Da buše sa unutrašnje strane pa još i da prihvatim, ali to ne rešava glavni
problem, muzge na staklu. To ostaje, osim ako ne ubaciš neku kiselinu.

Što se raskupusavanja stakla tiče, to je baš amaterski odrađeno, ali u
delu lepljenja. Ali samo tako može da se odradi posao na pravi način,
da se skinu fleke. Što se lajsni tiče, kada ti rikne šoferka, pa kupiš neku
plovnu i kada ti je ubacuju da li zamene metal na kolima gde ide "šajba".
Ali mislim da je to baš zametan posao koji je neizvestan.
Račun kaže da bi me stakla za sve prozor koštala oko 550 evra, a može
se raditi parcijalno, recimo, po dva najgora stakla.

Mada sam ja u ovom trenutku dosta efikasno rešio problem, jer skidam
naočare kada prilazom prozoru.

Nije ovo uporedivo sa zamenom soferke ama bas nikako...

Busenje je glupost, mislim da se slazemo, a rasturanje da radis sam...ja ne bih.

Ja prosto ne mogu da verujem da su ti svi prozori popustili pa da ti treba 550eur za sve,
ali ako su ipak losi ja bi to ipak zamenio, jer to je jedino kvalitetno resenje.

Branko očiglednao da ima nekih DIY fora koje bi mogle da reše tvoj problem ipak meni nekako najjednostavnije deluje zamena samih panela.

Sa druge strane ovako laički govoreći ne vidim razlog zašto ne bi uzbušio 2 ili vieše manjih rupa, uduvao topao, suv vazduh na neko vereme što bi trebalo da reši problem. Nakon toga rupe se reše silikonom ili nečim. Ne znam , nemam iskustav sa ovom, ali mislim da vredi pokušati.

Ja sreća na kući imam izuzetno kvalitetne drvene prozore sa duplim staklom koje mogu da razdvojim i prebrišem.

Mozda izolacija nije toliko dobra kao kod ovih hermetički zalepljenih panela, ali sam siguran da nije velika razlika.

Iskreno, smatram da su te priče o energetskoj efikasnosti ako ništa barem malo prenaduvene, a sve u cilju da bi se prodali baš ti sendvič paneli i gomila drugih stvari. Stvarno bih voleo da vidim neki eksperment koji pokazuje koliko realno manje izoluju npr. ovi moji drveni prozori u poredjenju sa nekom PVC troduplim. Verujem da će izolacija biti bolja, pitam se koliko bolja?

U glavnom kada se pravi poredjenje kao primer se uzimaju prastare kuće koje stvarno propuštaju vazduh na sve strane.




_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 27.09.2024. u 01:32 GMT+1]}

Drveni prozori rulez, ali samo dok su ravni, pravi, i dok dihtuju valjano.
Problem sa drvenim prozorima je samo u promeni geometrije rama i krila tokom vremena.
A znamo šta se desti sa daskom koja je stalno izložena kiši, vetru, mrazu, vlazi.

PVC prozori sucks, ali imaju tu osobinu da su trajno ravni, pravi i nikad se neće iskriviti, i uvek će dobro dihtovati.
I još, dodatni plus, ne moraš da ih farbaš.

U neka stara, dobra vremena na americkim tv kanalima je redovno pisalo: do not try this at home. :-) Sada YT trpi sve, mada nije daleko dan kada ce ljudi opet morati da stavljaju takve napomene ...

Busenje stakla zahteva posebnu tehniku, a otvaranje duplog stakla verovatno i poseban alat, vestinu i iskustvo. Ljudi misle da kada vide nesto na YT mogu da to kopiraju i sami, ali jedno je kada to radi vesta ruka, a sasvim deseto kada to radi neko prvi put. Da je moguce kopirati tudje pokrete rukama doslovce svi bismo bili hirurzi, precizni mehanicari, elektronicari itd.

Problem sa staklom je sto nemas drugu sansu. :-)

Na drugoj strani - ako je okno pocelo da ti pusta vazduh i da se tu formira budj, onda ono vise odavno ne izoluje toplotu kako valja ... i treba ga zameniti. Da - to kosta. Ali i tvoje vreme kosta!

Najbolji su oni drveni prozori na starim zgradama, godiste zakljucno sa 1940, pravljeni po uzoru na one po srednjeevropskim gradovima (Bec, Budimpesta, Bratislava ... ). Rodjen sam u takvom stanu, imao je spoljni i unutrasnji prozor. Nisu ti stari dundjeri bili glupi.

Ja bas i nemam neko dobro iskustvo sa "predratnim prozorima" . Mozda i zbog toga sto su nekada zime bile Mnogo hladnije nego danas ? Ja kao dete sam odrastao takodje u takvoj zgradi. Prozor je u sustini imao dva prozora. A izmedju je postojao vazdusni prostor da se na primer stavi manja saksija

U sustini nisu bili losi ali zimi je znalo da bude kondenzacije bas kao na ovim slikama ovih novih


Sada naravno imam drvene koje nemam nameru da menjam ! 90 % je zamenilo pobacalo drvene iz 80-tih i stavilo plasticno shranje !

Prozori su naravno sa duplim staklom i otvaraju se postoji i zastitini mehanizam, mogu da se "zakljucaju" na zatvoreno .

U sustini ne treba preterivati sa razdvajanjem i stalnim ebanjem , jer ce mehanizam i bravljenje od stalnog zezanja da popusti ! Ali 1- 2 puta pazljivo godisnje nece mu biti nista decenijama !

Znaci ljudi koji su stalno zezali su pokvarili, ima i onih idiota koji nikada nisu ni ukapirali da se radvajaju ?

Ne postoji sansa da se prozor iskrivi ? Tako je napravljen kvalitetno i drvo "dise" . Jedino je problem bojenje sto treba povremeno raditi , ako se dobro odradi miran je covek 5- 10 godina , zavisno od kvaliteta uradjenog posla !

Dihtovanje prozora kao celine takodje nije sporno posle svih decenija. Ja na primer CG daljinsko iz toplane drzim na pola sve dok ne stignu debeli minusi, ako ikada stignu !

Da malo napišem posle učenja na internetu o PVC prozorima i staklenim panelima ugrađenim u ramove. Prozori ko prozori, plasika, broj komora i metalno ukrućenje u njima je uglavnom poznata priča i ne spada ovde.
Kod mene su bili veliki drveni prozori sa odvojenim krilima između kojih je mogla da stane omanja saksija, Ali nije bilo spolnih roletni već samo one zelene među roletne. Nekoliko spoljnih ramova se iskrivilo iako su redovno farbani, a na računu firme mi se pojavila veća lova, pa kako sam radio prozore na hali odlučim da udarim i u stanu.Nađem naj PVC, i jeste super, i uzmem sa roletnama i komarnicima.
Kada su počeli da ih ugrađuju srce me je zabolelo kada su krenuli da seku štokove, sve bor žut ko dukat, miriše kao da je sad iz šume, ali gotovo odoše. Novi prozori su ugrađeni, lepi funkcionalni, sakrivene roletne i sve lepo. Bolji su od predhodnih, lepo dihtuju i nema farbanja, u svakom slučaju, ali nisu drvo.

Sada o staklenim panelima, mnogo bolji za pranje samo dve strane, blistaju. Prošle su godine i pojavile se muzge kao što sam napisao. Našao sam da je vek tih panela 10 do 35 godina. Meni su izdržali 20 i počeli da se mute. Ja ni jednom nisam video kondenz između, mada žena kaže da jeste. Normalno nisu svi stradali, već oni koji su više izloženi suncu i oni u kuhinji. Te flekice nisu nešto što pravi veći problem, ali mene nervira.

Zakačio sam video , ali tek kada sam ga odgledao još jednom shvatio sam šta je tu problem. Video je odličan jer se sve vidi ko na ekranu. Aluminujumske lajsne nisu samo distanceri nego i rezervoati silika gela koji upija vlagu. Čovek je istresao taj gel i verovatno ga je osušio. Nemam utisak da ga je menjao.
E u tome je caka, vlaga jer stalno prodire kroz zaptiveni deo ali ga gel apsorbuje. To je neprimetno sve dok se gel ne zasiti i ne može više da prima vlagu. Zato je prvo u kuhinji otišao prozor.



Iz toga proizlazi da je samo revizija panela rešenje. I zamena, normalno. Bušenje sa ispiranjem je go q### jer uništi i ono malo gela koji radi a ne očisti fleke.
Zaptivanje između stakala nije naivno i tu ide butil traka i zaptivanje polisulfidnim elastomerom a ne silikonom.

Nastavak sledi ...

Ja sa mojima imam sreće. Evo 35 godina od kako su postavljeni nikakvih problema nisam imao. Očgledno da su kvalitetni i dobro napravljeni. Od održavanja možda su nekoliko puta ofarbani i šalone jednom godišnje zaštitim naftom. Samo sa jednim prozorom imam problem ali on je na specifčnom mestu. Severna strana i zakišnjava konstantno. Svi ostali su da kažeš ko novi.


Kod bušenja sendvič panela možda da se izbuši taj lim i guma na sastavu? Ne staklo.

Već sam napisao da je bušenje rupa glupo i samo mamipara ako se radi kao
usluga. Potpuno je svejedno da li se buši staklo ili lajsna, to je baš bezveze.

Evo cena silika gela, butil trake i lepka, ovde kod nas bez PDV-a.

I sve to da kupis od materijala treba ti elektricni pistolj (koji takodje nije jeftin) da iscedis taj lepak posto je izuzetno gust i ne moze se inprovizovanim resenjem iscediti.

jalov posao.

Prvo
Ja nisam rekao da ću da radim, ima u tekstu negde da ću verovatno menjati
po dva stakla. Ovo se zove istraživačko upoznavanje sa problemom, možda
nekom i zatreba
Drugo
Imam baterijski pištolj za "kobasice"

THIOKOL® LP-980 koji se upotrebljava za zaptivanje, na 25C ima viskozitet 12.

Prvo oko dijagnostike. Ako je staklo isprskano vodom iz slavine ili kisom mogu se stvoriti tragovi koji poticu od kamenca. Voda koja potice od kondenzata je zapravo tehnicki demineralizovana voda i nema uslove za stvaranje kamenca. Najzad, postoji nesto sto majstori zovu zardjalo staklo ... Staklo pokisne u skladistu gde su stakla u direktnom kontaktu. Ne vidis, a i ne ide ti u glavu da se voda uvukla izmedju stakala. Zavisno od duzine "terapije" ostecenje ode manje ili vise u dubinu stakla. Tu ti nema pomoci. Majsotiri su imali recepte da privremeno sakriju ili umanje vizuelni efekat, ali ... Kao i sa rdjom kod metala, kada se jednom uvuce, dalje lako napreduje. A kupujes staklo da te sluzi tih pomenutih 20 godina.

Drugo. Pre nego se zalije tiokolom, staklo se detaljno pere i susi. Kako god pedantni bili zaostane nesto vlage. Onaj materijal u spejserima treba da pokupi tu inicijalnu vlagu. Nista vise. Nema ga dovoljno da bi imalo uticaja ako dodje do proboja tiokola. A i da zelis da stavis vecu kolicinu ne smes da potpuno napunis spejsere. Verovatno ste videli koliko se poveca volumen decije pelene preko noci.

Trece. Sto bi Nebojsa rekao "this time is different" - danas je sve malo drugacije. Kada danas uzmes u ruke to staklo od pre 10-15 godina zapanjis se koliko je zeleno, muzgavo a bogme i talasasto i naborano. U medjuvremenu su izbacili 'clear'staklo, pa onda extra i ultra ... Imas celu nauku sa premazima. Gde, koji, koja kombinacija. Ima i taj premaz da spreci kondenzaciju ... I svi su osetljivi!! Punjenje staklenih panela sa inertnim gasovima nije pitanje izbora vec obaveza.

U osnovi vakum je najbolji izolator ali trajno mehanicki opterecuje staklo. Resenje - pri izlivanju tiokola se doda i ventil u svaki vazdusni prostor kroz koji se izvuce vazduh i ubaci malo nekog inertnog gasa ili mesavine istih. Na kraju se taj ventil zalije. Ako se sada nadje majstor da napravi rupu ...

Najzad, u cilju cedjenja suve drenovine, posvecuje se paznja prostoru ispod kit lajsne. Ovaj aluminijumski spejser je ipak termo most i danas se pribegava koriscenu plasticnih zamena ili sundjerastih materijala.

@whitie2004

Majstorski odgovor

Kud uopšte krenuh sa ovom temom, odmah me napade ekipa i još posoli po glavi.

Hoću da odgovorim na tekst whitie2004 i zluradu opasku bakare.

Odgovor uopšte nije ni tačan ni najstorski, za početak. Pa da krenemo sa pobijanjem: Voda koja potiče od kondenza jeste čista voda, ali... Šta znači "ali", pa znači to da uz vodu prodire i mikro prašina. Kako, vrlo jednostavno, prozor se formira na 1000 mB, a onda odjednom poraste pritisak na 1020 mB, i diferencijalni pritisak ugura mali trun prašine i tako danima i godinama i za 20 godina pojavi se mikro film prašine koji se ujedini sa vodom koja je prodrla. Onda sunce zagreje vodu koja ponese po neku malu česticu i ona se zalepi za staklo. I onda se vidi blagi trag od kaplice koja klizi niz staklo.
Znači znamo odakle prljavština, a što se tiče zaptivanja da vidimo kako ide zaptivanje. Koriste se dva elementa, butil traka i thiokol. Butil ili polyvinyl butyral, skraćeno PVB se koristi za kaširanje stakala, kod sigurnosnog stakla, šoferšajbni, neprobojnih stakala ... Ima izuzetnu atheziju i ima isti indeks prelamanja kao staklo i praktično je neprimetan. Radio sam sa njim kada sam pravio probe pancir stakala. Problem je što pri izradi tih sendviča mora ceo paket da dostigne 120C i da se vakumira da bi se izbacio vazduh.
Pri izradi prozorskih panela postavlja se butil traka između stakla i Al lajsni, da bi se dobilo bolje zaptivanje, ali se ne greje. Verovatno da je to neki modifikovani butil, nisam sa njim radio. U svakom slučaju on je vrlo važan, ali ja nisam video na netu da ga pri reparaciji koriste.
Sada o Thiokolu, to je ustvari ime firme koja se bavi proizvodnjom raznih čudnih guma i jako su poznati po gumenim prstenovima koji su doveli do one tragedije sa Space Shuttle Challenger. Oni proizvode i Thiokol® lp koji se koristi za lepljenje panela, i to je polysulfide. E to nemam pojma šta je, ali vidim da bi imao maksimalne perfomanse mora da bude dvokomponentan. U prilozima sam sve to to zakačio i možete da vidite i da dvokomponentni thiokol ima low, a butil wery low propustnost na paru. Niko nije excellent, prema tome para hteli vi to ili ne prodire, zaptivke pucaju na zima leto, kiša sunce. Kada je pukao prsten na raketi kao neće zaptivka na prozoru.
Prema tome ustanovili smo da zaptivke postaju porozne sa vremenom, a što se tiče apsorbera vlage tvoja konstatacija da bubri je potpuno netačna. Da, u pelenama i uložcima stvarno bubre, ali to nisu isti absorberi. U pelenama se koriste organski apsorberi koji su koliko se sećam napravljeni od kukuruza. Jezivo koliko porastu, ubacivao sam ga u saksije sa rasadom, vodu drže ludački. To je Organic water gel ili Superabsorbent polymer. Pogledaj u prilozima.
U prozorima se koristi neorganski silica gel koji je ustvari silicijum dioksid i ispunjava Al profil potpuno. On prima oko 35 % vlage od svoje težine i regeneriše se na 120C. Svi ste imali one kesice u rukama koje apsorbuju vlagu.
O rđanju stakla neću ništa jer bi bilo ružno ono što bih napisao, a talasasto zelenkasto staklo sam zadnji put vudeo pre jedno 40 godina jer je to baš stara tehnologija.
U panelima nema ni traga od vakuma, jer da je unutra spušten pritisak na 0,5 Bara prozor od 1 m2 bi trpeo pritisak od 5 tona! A što se isune gasom tiče ubeđen sam da i nije baš dugotrana i da je polako zameni običan vazduh.



https://en.wikipedia.org/wiki/Polyvinyl_butyral
https://www.reddiseals.com/pro...Mm86hM5fAmkwiv6YW7cBWKh-EL-eRO
https://en.wikipedia.org/wiki/Polysulfide
https://en.wikipedia.org/wiki/Thiokol
https://www.torayfinechemicals...sh/products/poly/pol_001a.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Superabsorbent_polymer
https://en.wikipedia.org/wiki/Silica_gel

Da dodam još malo klipova pa da završim učešće u temi, majstorski ...

Jedna sofisticirana linija za izradu panela


Još sofistiracijana linija


Vrh vrhova sa specijalnim gajba nosačima

Prvo i glavno: Niko te nije napao!!! Bakara te je napao sto je rekao da sam _ja_ majstor?? Ako se ja ne bunim, sto si ti uvredjen? Dobro, nije rekao da sam dundjer ... :-)

Ja sam sa svoje strane pokusao da napomenem da paket stakala koji (eventualno) sada narucis nije uporediv sa tim paketima koji su pazareni ranije. Kao da poredis motorolinu crnu ciglicu sa savremenim ajfonom ... Nista vise. Tvoji prozori - ti biras sta ces da uradis.

Vec sam ti ranije rekao da vrlo cenim tvoje znanje i iskustvo. Ali ovo sto sada radis je pretrazivanje interneta. Nema potrebe. Ko zeli moze i sam to da pronadje. Ja sam tehnolog stolarije pred penziju. Ne proizvodimo staklo ali svakodnevno narucujem staklo sa mnogo tehnoloskih zahteva. I ne pretrazujem internet pri tome.

Pokusavam da ovo bude samo odgovor na tehnicke detalje koji su ovde spomenuti. Nikog ne napadam niti nicije misljenje. Ali ne mogu dozvoliti da neko kaze da su razlike izmedju termickih karakteristika stakala prenaduvane. Nije to pitanje dali ima boga. Ovde je prica dal' zelimo da vidimo rezultate koji su izmereni!

Da, pritisak vazduha nije stalan i on konstantno opterecuje i deformise staklo. Ali to nije onako od oka. Sve se racuna i dimenzionise. Staklo nije uvek ravno vec cesto konkavno ili konveksno. Na primer - paket stakala na 53-cem spratu neke kule u Dubaiju je nocu na -20 i danju na +40 stepeni. Kada duva vetar (a duva na tim visinama konstantno) hoce da probije stakla na cosku zgrade i istovremeno jos vecom snagom cupa stakla po sredini zgrade ...

Cak i za mala svakodnevna stakla se koriste razliciti spejseri. Sem tih aluminijumskih, cesti su od fiberglasa ali ima i onih hibridnih koji su stvarno najbolji. Na slici je jednan takav sistem objasnjeno i nacrtano za laike. *** Nepoznat sistem iz daleke Kanade - ne zelim probleme sa dobavljacima :-) ***

Da, svi ti butyl/silicone proizvodi ipak propustaju vlagu. Ali to je stvarno vrlo malo. I sto je glavno - meri se! Na istoj slici vidimo kako taj INTERCEPT stoji u poredjenju sa konkurencijom ... Treba reci da je u zadnje vreme doslo do podele posla. Zna se sta od materijala zaptiva, sta lepi, sta nosi. Samo treba da nadjemo kombinaciju koja se ne napada medjusobno, slicno deluje sa promenom temperature, starenjem ...



Da, argon curka pomalo svo vreme. Ali i to se meri i to je jedan od standardnih testova. I onaj gore sistem ima papir od Rozenhajma ( The Window Technology Institute (RAL) of Rosenheim, Germany ) koji kaze " The ultimate in argon retention. Loss of less than 0.1% per year. " Treba samo malo pocekati i on ce iscureti.

Testove koliko trunki prasine prolazi do sada nisam video ... Atomi argona su stvarno mali i taj proizvodjac kome bi promakle trunke prasine ne bi dugo poziveo.

Da, nije uobicajeno ali prave se i paketi sa vakumom. Ali , to je skroz drugi par cipela. Vidis na sajmu ili u literaturi. Razmak izmedju stakala je reda 0.2 mm i po celoj povrsini su rasporedjeni providni stubici koji prihvataju tu silu na sebe. Nije zazivelo jer nije donet neki standard koji bi rekao sta je tu prihvatljivo i u zoni sigurnosti.

Za kraj: ako sada porucite staklo kad nas u Srbiji verovatno cete dobiti 1.1 W/m2K (dvostruko) ili
0.6 za trostruko staklo. Mozete naruciti i bolja. Oni stari paketi - 2 x 4mm staklo + vazduh su reda nesto malo preko 3.

I sto Branko rece - voleo bi da zavrsim na ovome!

Žao mi je što polemika ide dalje, ali je život takav. Čoveka uvek žulja neki kamenčić u cipeli.

Dobro, stakla pre dvadeset godina su bila lošija, pravila su se drugom tehnologiom i od drugog
materijala. Ova danas su neuporedivo bolja... Ona su se ručno pravila a sada mašinski ...

Razuman čovek uči ceo život i to radi sa radošću. Da, ja sam pregledao internet i pročitao deo
onoga što sam napisao. Da li bi prihvato moje pisanje da sam otišao u biblioteku i deset dana
pretraživao, listao i čitao knjige. O internetu pisati sa omalovažavanjem u ovo doba je neoprezno.
Razlog kačenja su argumenti, a ne neko kačenje radi kačenja. Da, jesam čitao po netu i naučio
ponešto. To radim ne samo za prozore već za sve, baš sve, pritom treba imati filing za selekciju
da ti ne uvale priču o mu&&&&& kao bubrezima, i mora se imati osnova.
Ti kažeš da si tehnolog stolarije pred penziju, baš fino, ali strašno. U prvom postu si napisao par
kardinalnih grešaka. Prvo o apsorberu, prosto je neverovatno da si napisao ako se baviš time.
"Nema ga dovoljno da bi imalo uticaja ako dodje do proboja tiokola. A i da zelis da stavis vecu
kolicinu ne smes da potpuno napunis spejsere. Verovatno ste videli koliko se poveca volumen
decije pelene preko noci."
Ti apsorberikoje si spomenuo i koji su u pelenama pretvaraju u bljuzgavu masu, koja bi se razlila
unutar stakala. A lepo se vidi da svi pune Al distancere do vrha, baš da bi mogli da skupe što veću
količinu vlage koja prodre i to kuglicama a ne prahom.
U prvom postu zaptivke su bile nepropusne, a sada su ipak propusne. I to se meri, a kako se to
meri i kolika je to količina propuštene vlage za 20 godina, da li to možeš da kažeš. Siguran sam
da se meri, a ti verovatno imaš te podatke. Ista priča je i za inertni gas koji stalno curka po malo,
reče sada ti. A kako curka ako je prozor zaptiven. Kako se to meri i kako se tačno ustanovljava
odnos vazduh gas. Ja nigde na proztoru nisam video neki indikator.
Što se prašine tiče budi siguran da prodire, ma koliko ti tvrdio da nema toga. Mi smo imali, recimo,
problem prodora prašine u zaptiveni žiroskop INS-a. Malo, ali prodirala je, i pod mikroskopom smo
je proučavali. I to je bio problem ne samo kod nas u Jatu već i kod drugih.

I nemoj da meni spočitavaš da sam ja omalovažavao termičke karakteristike, već vidi ko je...

A ono što si zakačio su samo reklamne slike firme Vitro Architectural Glass u kojoj se hvale da
para najduže putuje sa njihovim profilima, celih 0,3 nečega.

Bakara, jel majstorski?

Pustite više zahebanciju i dosta o prozorima ........

Nema potrebe za teskim tonom, sa bilo cije strane
svi smo pristupili diskusiji sa najboljom namerom i zato sto nam je tema zajednicki interesantna, pa se razvila.

Cak i ako se misljenja ne slazu to nije razlog da se ne diskutuje.

i ja treba narednih nedelja da narucujem stakla za stolariju a nije mi prvi put pa sam vrlo otvoren da procitam i naucim nesto novo iz ovoga.

Cak i iz totalno pogresnih stvari mogu da se izvuku korisni zakljucci.

Ja, eto, nemam problema sa kamencicima i kao novopostavljeni tehnolog za bebece pelene mogu da povucem rucnu i slozim se oko - bilo je dosta na ovu temu!

.